Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Православље => Крсне славе => Тему започео: Мића Мај 02, 2026, 05:16:43 поподне
-
Отварам тему о називима за свечаре поједних крсних слава и то о њиховим различитим називима у нашим крајевима.
1) За почетак, овде наводим имена свечара која су део имена генетичких родова у књизи „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“:
• аћимовштаци
• васиљевштаци
• ђурђевштаци
• игњатијевштаци
• илинштаци
• јовањштаци
• лучинштаци
• мратинштаци
• никољштаци
• савинштаци
• стевањштаци
Као што видимо, сви ови свечари имају наставак -штак, тј- -штаци у множини.
2) С друге стране, имена свечара на Копаонику и околини које је користио Радослав Љ. Павловић у свом делу „Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године“ су:
• врачевци
• томинчани
• светоминци
• лучинци/лучинштаци
• светођорци/ђурђевштаци
• никољштаци
• светоарханђелци
• светоилинци
Као што видимо и овде нису непозната имена свечара са наставком -штаци у множини, али су чешћи наставци -ци. Присутан је и префикс свето-. Има и један наставак -чани.
Да будем јасан, према мом схватању сви су ови називи исправни. Заниљиве су ми регионалне разлике - који се називи традиционално користе у нашим крајевима и какве су називе за свечаре истраживачи записали.
-
3) Атанасије Урошевић у свом делу "Косово" (стр. 118) из 1965. године наводи назив "светојованчани" (и то под наводницима, што ће значити да је тако чуо од испитаника).
-
4) Димитрије Петровић у књизи "Варош Пећ" наводи се Срби у Пећи "на племена деле по слави":
• николчани
• јованчани
• арханђеловчани
• ђорђевчани
• лучевчани
• петковчани
• александровчани
• врачевчани
-
Називи Никољштаци, Јованштаци, Ђурђевштаци итд, стварно изгледају рогобатно. Надам се да се то није усталило у Пореклу на основу једног форсираног извора. Мени је то сад нормално, пошто сам чуо од других и сматрао нечим нормалним и општеприхваћеним. Нисам никад ни размишљао и имао неко предзнање. Надам се да није наметнуто као стандард од мањине.
-
Ни ја те називе свечара крсних слава са суфиксом "-штаци" никада у животу нисам чуо у свакодневном говору, док их нисам срео на форуму "Порекло" и књизи о Херцеговцима, па сам се навикао. Али и даље ми то пара уши и звучи неприродно и рогобатно.
Пре бих рекао Никољданци, Ђурђевданци, Лучинданци и сл. неко Никољштаци, Ђурђевштаци, Личинштаци и сл.
-
Јесте необична форма са наставком "штаци" када се први пут чује, али колико нас је и имало потребу да именује све слављенике једне славе па да му ти називи буду познати и блиски.
Погледао сам у библиотеци Порекла колико често се у различитим издањима јављају поједини облици назива за слављенике Светог Јована:
- Светојованци/Светојовањци - у шест текстова.
- Светојованчани/Светојовањчани - у три текста.
- Јованци/Јовањци - у пет текстова.
- Јовањчани - у једном тексту.
- Јовањштаци - у 32 текста.
Облик са суфиксом "штаци" се убедљиво најчешће јавља. Приметно је и да је присутнији у динарским крајевима, али има га и у Србији (нпр. Рађевина и Јадар). Уједно, то је и једини од свих наведених облика који бележи Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
Александар Лома такође наводи овај облик:
Са једне стране, крсно име сматра се хришћанским именом наденутим ономе претку рода који се покрстио. За родове са истим крсним именом мислило се да су међу собом у сродству; имали су властита имена: Никољштаци, Јовањштаци и сл.
Помиње га и архимандрит Нићифор Дучић 1894. године:
Свечари или кршњаци имају свој назив по имену свеца којега славе: који славе Арханђелов дан, називају се: Аранђенловштаци; Никољ дан —Никољштаци; Јовањ дан – Јовањштаци; Ђурђев дан — Ђурђевштаци и т. д.
Српски публициста Вук Врчевић у тексту под називом "Крсно име", написаном 1877. године у Београду, говори о обичајима у Црној Гори, Боки и Херцеговини:
Највише има породица које славе крсно име Ђурђевдан, Митровдан, Никољдан, Јовањдан по божићу, и сви се сматрају измеђ себе да су браственици ако и нијесу једног истог презимена али се зову „Ђурђевштаци, Митровштаци, Никољштаци и Јовањштаци“.
-
Јесте, ево ја узех да за једну ређу славу – Илиндан, претражим називе за свечаре:
• илинштаци:
o др Јован Вукомановић, Паштровићи, 1960, стр. 286
Сви свечари који славе истог свеца зову се по њему заједничким именом: Никољштаци, Митровштаци, Петровштаци, Илинштаци итд.
o Сима Ћирковић, Речник архаизама, стр. 31
илинштак, месец јул; време жаропека, великих врућина (око Илиндне); онај који слави Илиндан.
o Група аутора, Речник српскога језика, Матица српска, 2011, стр. 452
илинштак. 1. месец у који пада Илиндан (према старом календару), јул. 2. онај који слави Илиндан.
o Andrija Jovićević, Riječka nahija u Crnoj Gori, 26 Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena 1926, стр. 293
Taj dan svaki proslavi što najljepše može, a zove se slava, kršino ime, svetac. Ро svecima, oni koji ih slave, zovu se Nikoljštaci, Đurđevštaci, Miholjštaci ili Aranđelovštaci, Ilinštaci.
• светоилинци:
o Радослав Љ. Павловић, Копаоник, стр. 277
Илинчани: Симоновићи, Радисављевићи, Белићи, Миловановићи, Николићи, Алексићи, Миладиновићи (18 кућа, Св. прор. Илија) у Бабици и Присоју су од светоилинаца из Лукова.
У општини Шид постоји насеље Илинци, па је ктетик од Илинци – Илинчани (Маријан Јелић, Етници и ктетици у Војводини)
Као што Ојлер написа за Јовањдан пре мене, слично сам и ја нашао сада за Илиндан. У речнику се препознаје назив илинштаци, а за назив светолиници сем нашао само код Радослава Р. Павловића. Такође, термин илинчани може да значи и становнике насеља Илинци (код Шида).
Очигледно су називи са наставком -штаци присутнији у динарским крајевима. Иако су можда рогобатни за изговор, чини ми се да је одмах јасно да се ради о свечарима.
То не значи да ове друге називе не треба користити. Mислим да их можемо користити за именовање родова у источнијим карајевиматамо где су присутни такви називи.
-
Присјећам се славе код ујака , прије 50 година па и питања ко је носио попову ,,штаку" . То се односило на то ко ће изрецитовати славарицу. Па се присјетих да су говорили Аранђеловштаци. Шћепандан , Ђурђевштаци за оне славе које су допуштале лагано да то тако изговоре...
-
Присјећам се славе код ујака , прије 50 година па и питања ко је носио попову ,,штаку" . То се односило на то ко ће изрецитовати славарицу. Па се присјетих да су говорили Аранђеловштаци. Шћепандан , Ђурђевштаци за оне славе које су допуштале лагано да то тако изговоре...
у ком је то крају?
-
у ком је то крају?
Краљева Гора...
-
Што се тиче назива за слављенике Светог Јована, литература у којој се помињу различити називи обрађује следеће крајеве:
Светојованци/Светојовањци - Романија (али је текст мемоарски), Шумадијска Колубара, Космај, Темнић, Ибарски Копаоник.
Светојованчани/Светојовањчани - Ибарски Копаоник, Косаница, Косово поље.
Јованци/Јовањци - Драгачево, Шумадија, Таково, Лепеница, Смедеревско Подунавље и Јасеница.
Јовањчани - Копаоник.
Јовањштаци - Рађевина и Јадар, Шабачка Посавина и Поцерина, Херцеговина, Улошки Борач, Пива, Бањани, Бока, Црна Гора, Далмација-Буковица, Гламоч, Мајевица, Босанска Посавина (Усора), Северозападна Босна, Тимар.
-
Што се тиче назива за слављенике Светог Јована, литература у којој се помињу различити називи обрађује следеће крајеве:
Светојованци/Светојовањци - Романија (али је текст мемоарски),
На Романији према Краљевој Гори кажу Јовањштаци... Ваљда смо се сложили да има и у литературу промашаја...
-
Морам признати да нисам лично чуо у мјесту свог поријекла никакав израз који би обједињавао слављенике исте славе. То не значи да тих назива није било у прошлости. Облик са -штаци први пут сам наишао у етнографској литератури, али свакако вејрујем да га ти аутори нису сами измислили већ да су га чули у народу. Нисам баш сасвим сигуран, али од аутора који су се бавили Босанском крајином (Карановић, Рађеновић) није била у употреби нека збирна одредница за слављенике исте славе.
-
Упитно је и колико наводи у литератури која обрађује одређену област реално одсликавају који се назив за слављенике исте славе тамо користио, а колико је такав назив део речника самог аутора који можда и није из тих крајева. Тако рецимо Владислав Скарић, који је рођен и живео у Сарајеву, у свом раду из 1918. године "Поријекло православнога народа y сјеверозападној Босни" користи облик са завршетком -штаци. Он међутим нигде не каже да се и у народу тако говори. Требао би нам неки стари Крајишник да одговори на ово питање.
-
Требао би нам неки стари Крајишник да одговори на ово питање.
Нема таквих више.
-
Требао би нам неки стари Крајишник да одговори на ово питање.
Нијесам стар, али ћу све разложити и посложити како умијем. Није -штак неки свој наставак, него је сложен из -ски и -јак, па се то -скјак стегне у -шћак, како се још изговара у босанских шћакаваца, а источне Ере су то преставиле у -штак; тако се у по старијему изговарало шћап, прашћа, пушћа, па је то престављено на штап, прашта, пушта.
-јак вазда означава неку категорију, подврсту или специјализацију некога предмета;
тако имаш храст, а лужни храст је лужн-јак > лужњак
имаш човјека, а диви човјек је, див-јак > дивљак, а луд човјек је луд-јак > луђак
имаш покривач, а столни покривач је столн-јак > стољњак
имаш држач, а држач за свијеће је свијећни, дакле свијећн-јак > свијећњак
имаш сандук, а сандук за муку (=брашно) је мучни, то јест мучњак (тако се зове сандук у воденици у који пада брашно)
Дакле, Никољштак је запрво никољск-јак; У Крајини нијесам то чуо ни у стара ни у млада, већ све из књига. Да будем искрен, има смисла назвати славски колач славшћак или мартовски мраз мартовшћак, а колико знам, Хрвати су називали мјесеце тако. У ком се мјесецу славио Михол тај мјесец називао се Михољшћак, у ком Филип Филиповшћак, у ком Лука Луковшћак, што има смисла филиповски мјесец - филиповшћак. Али то нема смисла никако за крштњаке (тако се још зове крстни светац у Крајини, у Вука пише унос кршњак), јер не каже у нас нико Никољски дан него Никољ дан (генитив Никоља дана или Никоља дне), Мартин дан ( ген. Мартина дана), Пантелијин дан ( ген. Пантелијина дана), Ђурђев дан ( ген. Ђурђева дана), те би ми било логичније казивати Никољаци, Мратињаци, Ђурђевљаци ( по образцу Никољ-јак, Мратин-јак) или пак како најчешће чујем у народу Никољданци, Мратинданци, Ђурђевданци.
https://www.reddit.com/r/croatia/comments/j504ag/kajkavski_nazivi_mjeseci_gazophylacium_1740/ (https://www.reddit.com/r/croatia/comments/j504ag/kajkavski_nazivi_mjeseci_gazophylacium_1740/)