Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: Воихна Март 02, 2026, 03:55:04 поподне
-
У електронском издању "Писанија манастира Милешеве" помиње се Станиша Бучак из Косатице код Пријепоља, као приложник (1864. године) за Велику обнову Манастира Милешеве. Нисам пронашао да данас постоји ово презиме у пријепољском крају, а можда су потомци ових Бучака носили или носе друго презиме? А презиме је највероватније настало по имену неког предела или називу занимања, па је тешко претпоставити могуће сродне фамилије.
Рачунам да би детаљније информације бољих познавалаца, посебно Пријепољаца, биле од интереса и другим истраживачима.
-
У електронском издању "Писанија манастира Милешеве" помиње се Станиша Бучак из Косатице код Пријепоља, као приложник (1864. године) за Велику обнову Манастира Милешеве. Нисам пронашао да данас постоји ово презиме у пријепољском крају, а можда су потомци ових Бучака носили или носе друго презиме? А презиме је највероватније настало по имену неког предела или називу занимања, па је тешко претпоставити могуће сродне фамилије.
Рачунам да би детаљније информације бољих познавалаца, посебно Пријепољаца, биле од интереса и другим истраживачима.
Ујчевина ми је из Косатице и за то презиме ја нисам чуо а знам их доста.Косатица је иначе огромно село,практично почиње од манастира а завршава се на обронцима Златара. Оно што ми пада на памет што се тиче Бучак презимена је да би то могла бити штампарска грешка јер у суседним селима има Бујака,иначе разгранатог потарског рода. Пробаћу да питам старије о презимену Бучак па ћу јавити. Бујак би у Косатици могао бити досељен из околних села,можда домазет,итд.
-
Мени звучи као једна од варијација презимена Бучевац које је често у том крају.
-
Мени звучи као једна од варијација презимена Бучевац које је често у том крају.
Тако и Воихни звучи,можда ће нам одговар дати Буч Касиди и то само ако се удружи са Чак Норисом 😊
-
Ламинци, Сређани
Бучак Дамјан, католик, доселио из Прњавора 1986. год., Украјинац. Ламинци се налазе у изразитој равници Лијевча поља, у непосредној близини Саве и ушћа Врбаса у ову ријеку. (Остоја Дејановић, Ламинци, Београд, 1998. год. стр. 218)
По овоме видимо да постоји презиме Бучак.
-
Ламинци, Сређани
Бучак Дамјан, католик, доселио из Прњавора 1986. год., Украјинац. Ламинци се налазе у изразитој равници Лијевча поља, у непосредној близини Саве и ушћа Врбаса у ову ријеку. (Остоја Дејановић, Ламинци, Београд, 1998. год. стр. 218)
По овоме видимо да постоји презиме Бучак.
Бучак може да буде и од "Бук", водопад, или од "Букве". Вероватно је коинциденција што постоји и код Украјинаца из Прњавора то презиме
Maда изгледа да код Украјинаца потиче од "бучан", гласан
https://www.familysearch.org/en/surname?surname=Buchak
-
У овом случају типујем на Бучје код Прибоја.
-
- Бучак у Церна (Винковци);
- Бучак у Врпоље (Сињ).
- Бучак (Михаило) Васиљ, рођен 1895. убијен 1943. у директном терору, Брезик општина Прњавор
- Бучак (Митар) Михајло рођ. 1888. год. Петровци, Хрватска.
-
Питао сам двојицу људи за ово презиме,нису чули. Можда је најбоље питати Малешића,он је уредио Писанија.
-
- Бучак у Церна (Винковци);
- Бучак у Врпоље (Сињ).
- Бучак (Михаило) Васиљ, рођен 1895. убијен 1943. у директном терору, Брезик општина Прњавор
- Бучак (Митар) Михајло рођ. 1888. год. Петровци, Хрватска.
Ови Бучаци су највероватније, такође, потомци Украјинаца па је скоро извесно да немају везе са поменутим пријепољским Бучаком.
Апропо раније поменутих Бујака, има их много у "Писанији". Поменути су у Вруљи, Маочу, Аљиновићима и у доста пријепољских села, највише у Милошевом Долу. Углавном су давали прилоге касније 1873/84/85.
Видим да има један или двојица истоимених Будрака (Неђељко). Прилози 1873/84/85 (Звијезд), а на једном месту наведено "Јунчевићи, 1873/84/85", а у примедби: "од Кијановића". Можда се ради о истој особи? Питање је да ли данас и ова фамилија постоји у пријепољском крају?
Овај Станиша Бучак је уписан као приложник (1864) одмах иза Тубића, Секулића и седморице Матовића, а пре Живковића, двојице Поповића, Вижлине, Ћировића, двојице Пушица и Вараклије. Сви су из Косатице, али можда редослед уписа указује на неки засеок? Не треба искључити ни могућност грешке при упису, мада нешто не верујем да је грешка?
-
Ови Бучаци су највероватније, такође, потомци Украјинаца па је скоро извесно да немају везе са поменутим пријепољским Бучаком.
Апропо раније поменутих Бујака, има их много у "Писанији". Поменути су у Вруљи, Маочу, Аљиновићима и у доста пријепољских села, највише у Милошевом Долу. Углавном су давали прилоге касније 1873/84/85.
Видим да има један или двојица истоимених Будрака (Неђељко). Прилози 1873/84/85 (Звијезд), а на једном месту наведено "Јунчевићи, 1873/84/85", а у примедби: "од Кијановића". Можда се ради о истој особи? Питање је да ли данас и ова фамилија постоји у пријепољском крају?
Овај Станиша Бучак је уписан као приложник (1864) одмах иза Тубића, Секулића и седморице Матовића, а пре Живковића, двојице Поповића, Вижлине, Ћировића, двојице Пушица и Вараклије. Сви су из Косатице, али можда редослед уписа указује на неки засеок? Не треба искључити ни могућност грешке при упису, мада нешто не верујем да је грешка?
Будраци и Кијановићи су једна крља. Y151633.
-
У овом случају типујем на Бучје код Прибоја.
У општини Беране постоји село Буче, а има и планина Бучје, па би асоцијацију на презиме Бучак пре требало тражити у околини Берана.
-
Било би интересантно ако би нам неко од пријепољаца рекао како они у жаргону зову (или су некад звали) људе и досељенике из беранског села Буче или са планине Бучје (па макар било и село Бучје код Прибоја). Бучаци, Бучевци или некако другачије?
-
Презиме БУЧАК у Хрватској је присутно углавном у Загребу и околини, а носе га углавном Хрвати, а ријетко и Срби. Средином 20. вијека било их је више, а данас је тај број преполовљен, са само неколико домаћинстава. Презиме се јавља у 36 држава свијета.
Највише су концентрисани у Загребу, те у мјестима Липовец и Јалшевец Нартски.
БУЧАЦИ у Хрватској су Хрвати (из Града Жупање). У прошлом вијеку релативно највише хрватских становника с овим презименом рођено је у околини Жупање и у Граду Винковацима.
Примарно хрватско презиме, ређе српско.
На комплексу Пастирево код Босанског Новог (потом пољска колонија Дубрава) било је насељено 25 породица од планираних 45. Намера Владе је била да ту насели још 13 пољских и осам рутенских продица. И у Дубраву су колонисти досељени већином из Галиције. из 27 срезова. али највише из околине места Ниско и БУЧАК (из овог другог је већина Украјинаца). (Миливој Родић, Кнежица у Кнешпољу, Лакташи, 2006. год. стр. 57.)
Ibrahim, sin Hasanov vjenčao se, preko svoga zastupnika Mehmeda BUČAKA, sa udovicom Rahimom, kćeri Abdulahovom koju je zastupao Mehmed—baša. Ovo posvjedočiše Šaban, sin Mustafin, i Mustafa, sin Hasanov. Mehri muedžel je 4.000 akči. (Sidžili mostarskog kadije fragmenti iz 1044-1207. h. god. / 1635-1793. godine (regesta) Obradio: Hivzija Hasandcdić ARHIV HN K/Ž Mostar. 2011. god. str. 45.)
Преко Тимок, имања која сељани села Грлишта имају у вратарском атару, у области БУЧАКА, Липака и Краварника Гр. (Ономатолошки прилози, XVIII, Београд, 2005. год. стр. 256.)
-
Бучак може да буде и од "Бук", водопад, или од "Букве". Вероватно је коинциденција што постоји и код Украјинаца из Прњавора то презиме
Maда изгледа да код Украјинаца потиче од "бучан", гласан
https://www.familysearch.org/en/surname?surname=Buchak
У литератури се наводи да је „бучак“ посуда од дрвета, каменито земљиште, земљиште са буковом шумом – као буковик, бучјак или бучје. ДушанВучко наводи да може бити и бук (водопад) или бучан (гласан).
Другим речима, презиме Бучак требало би да потиче од назива занимања (нпр. занатлија за израду предмета од дрвета) или карактеристика/назива неког предела/места (пребивалишта или порекла).
Сада видим да је аутор електронског издања "Писаније" у „Азбучном прегледу приложника“ (додатак хронолошком прегледу приложника), уместо Станиша Бучак, уписао: Станиша Бучевац. Да ли је аутор имао конкретан разлог за једначење ова два наизглед слична презимена или је у питању грешка, за сада није познато?
С друге стране, Вукоман Шалипуровић (Прилози за историју грађевинарства...) помиње само Станишу Бучака.