Форум - Порекло
Порекло становништва => Како истраживати породично порекло => Тему започео: Фубуки Јул 13, 2024, 06:38:04 поподне
-
Инспирисала ме је анкета о броју мушких предака у низу. Свесни смо сви колико зна бити теже пратити женске линије, колико због квалитета/особина самих докумената и извора, толико због префокусираности на мушку линију не само предања, већ и пажње истраживача. Решио сам да направим овакву анкету у нади да ће се покренути разговор и о женским линијама и видети какво је стање. Важност подједнаког истраживања свих линија већ су показале, мислим, подтеме "мапа рођака" и "колико укупно предака знате", између осталих.
Дакле, колико женских предака поуздано знате у директној женској линији (мајка - баба - прабаба итд), не рачунајући себе? Ја сам већ неко време заглављен на чукунбаби, која уопште није рођена толико давно, тек 1896. Рано је умрла и знамо врло мало, скоро ништа, о њеној породици.
У мом искуству, преци по директној женској линији, и генерално другим линијама, најлакше се прате у крајевима који су били под влашћу Хабзбурга, и делимично Млетачке републике, због релативно великог броја сачуваних матичних књига које су углавном бележиле довољно информација да би се линија испратила, док је у другим крајевима мало или знатно теже. Ово није апсолутно, наравно, и сама моја горепоменута чукунбаба рођена је у Аустроугарској, па опет (засад) не знам даље од ње.
-
Ја на жалост само четири...
1) Мајка Милица Крупеж
2) Баба Бранка Комадинић
3) Прабаба Радмила Дакић
4) Чукунбаба Милица Јеремић
Даље на жалост не знају ни моји ујаци и тетке којима је Милица Јеремић била прабаба, тако да морам да потражим по црквеним књигама, не бих ли открио барем још једну генерацију више по директној женској линији.
-
Само пет:
1. мајка
2. баба
3. Марица Исаиловић р. Васић (1904-1982)
4. Јевросима Васић р. Мијаиловић (1864-?)
5. Мирићија Мијаиловић, р. ??
У принципу је немогуће ићи даље због "рупа" у матичним књигама.
-
Занимљиво име -- Мирићија.
Да, некад стварно треба имати среће са матичним књигама. Некад је довољна мала рупа да онемогући даље трагање. Имао сам ситуацију истражујући да постоји рупа за отприлике период 1850-1852, а баш тада је рођена особа која ми је требала.
-
На жалост и ја знам свега пет генерација - мајка Весна Лазић, рођ. Јовић, баба Милена Јовић, рођ. Комарац, прабаба Милка Комарац, рођ. Тришић, чукунбаба Јелисавка Тришић, рођ. Благојевић и наврбаба Стана Благојевић (дјевојачко презиме не знам). Ипак, немогућност даљег проницања у прошлост можда сам дјелимично компензовао тиме што од 16 наврбаба знам 14: Анђа Лазић (рођ. Глишић), Ђука Симикић, Аница Преловац, Сара Крстић, Мара Благојевић, Петра Бојић, Петра Танацковић, Мара Божић, Крсманија Јовић (рођ. Јукановић), Бојана Ранкић, Вида Комарац, Милија Илић, Јока Тришић и Стана Благојевић. Све су рођене 1830их, 1840их и 1850их, једна 1860их. Најстарија је Крсманија Јовић, рођена 1833, а далеко најмлађа Јока Тришић, рођена чак 1869.
Блажен им покој и вјечан помен.
-
Имам само четири генерације познато по тој линији, пуној женској. Зауставља ме недостатак књига (а и недостатак било каквог обавештења). Можда и постоје књиге, али не знам где треба гледати.
Низ почиње највероватније у Славонији, са презименом Јовановић.
-
Истина да је знатно теже утврђивање предака по женској линији. Ту се итекако треба ослонити на споменике као и на књиге венчаних, брачно испитаних, умрлих... али и на породична предања уколико постоје.
Наравно да је истраживање један тежак и исцрпљујући посао. Зато је лепо и важно што се лако да уочити да у "Пореклу" делује пуно и све више младих људи. Говорим то јер је ова врста истраживања не само потреба освешћеног појединца, већ кроз време постаје и страст. То искуство ми казује да се временом не гаси снага жеље "да сазнамо ко смо", али наш потенцијал свакако.
Својим вишегодишњим истраживањима, сазнао сам много о својим прецима што претходно нисам знао. ДНК истраживање је било само круна оних претходних. Мени се, рекао бих, посрећило! Не толико колико неким другим, али тај процес се вероватно може наставити и продубити. Сазнао сам ком роду припадам, иако о томе, да као становник средишне Србије имам Старохерцеговачко порекло, нисам могао ни да слутим.
Најважнији је на томе радити и не губити наду. Понекад ми се учини да кроз ту посвећеност своме циљу, добијамо и неко шесто чуло, донекле нам се прошлост наших предака сама отвара. Бар у тренутку је осећамо, и рекао бих, живимо. Можда сам овим речима подигао ваша очекивања у томе колико о прецима заиста знам. Дуга је то прича, а понешто сам о томе у литерарном смислу заиста и написао. Но, свакако, није то пуно. По женској линији, у мом случају их је нешто мање. Наравно да испред свих нас постоји један непремостив зид. Но, он је ту само за оне који на порекло гледају једино по вертикали и броју колена или пасова. Порекло је пре свега увид у дух, поступке, уопште живот и стремљења наших предака. Јер, у неку руку, то смо ми, зар, не?
За крај, и до неког новог виђења, ево мојих мачванских женских предака, Бог да им душу прости.
Мајка - Јелена Ракић 1924.
Баба - Милева Милосављевић 1898.
Прабаба - Марта Грујичић ?
Чукунбаба - Анђелија 1839.
Наврнбаба - Иконија 1812.
-
Voja Brstina
Petruša Budinčić
Jovanka Janjić
? Mijatović
Za Mijatušu mogu saznati ime, ali eto nisam
-
1. мајка
2. баба
3. Симона (Видић) Илић
4. Олга (?) Видић
Хаплогрупа H7 (https://www.yfull.com/mtree/H7/).
-
1.Milica Janković -1958-majka Vakup Aleksinac
2.Branislava Milosavljević-1933 baba Deligrad
3.Dragoslava Živanović-parababa 1908 Đunis
4.Nikolija Tomić-čukunbaba
-
Истина да је знатно теже утврђивање предака по женској линији. Ту се итекако треба ослонити на споменике као и на књиге венчаних, брачно испитаних, умрлих... али и на породична предања уколико постоје.
Наравно да је истраживање један тежак и исцрпљујући посао. Зато је лепо и важно што се лако да уочити да у "Пореклу" делује пуно и све више младих људи. Говорим то јер је ова врста истраживања не само потреба освешћеног појединца, већ кроз време постаје и страст. То искуство ми казује да се временом не гаси снага жеље "да сазнамо ко смо", али наш потенцијал свакако.
Својим вишегодишњим истраживањима, сазнао сам много о својим прецима што претходно нисам знао. ДНК истраживање је било само круна оних претходних. Мени се, рекао бих, посрећило! Не толико колико неким другим, али тај процес се вероватно може наставити и продубити. Сазнао сам ком роду припадам, иако о томе, да као становник средишне Србије имам Старохерцеговачко порекло, нисам могао ни да слутим.
Најважнији је на томе радити и не губити наду. Понекад ми се учини да кроз ту посвећеност своме циљу, добијамо и неко шесто чуло, донекле нам се прошлост наших предака сама отвара. Бар у тренутку је осећамо, и рекао бих, живимо. Можда сам овим речима подигао ваша очекивања у томе колико о прецима заиста знам. Дуга је то прича, а понешто сам о томе у литерарном смислу заиста и написао. Но, свакако, није то пуно. По женској линији, у мом случају их је нешто мање. Наравно да испред свих нас постоји један непремостив зид. Но, он је ту само за оне који на порекло гледају једино по вертикали и броју колена или пасова. Порекло је пре свега увид у дух, поступке, уопште живот и стремљења наших предака. Јер, у неку руку, то смо ми, зар, не?
За крај, и до неког новог виђења, ево мојих мачванских женских предака, Бог да им душу прости.
Мајка - Јелена Ракић 1924.
Баба - Милева Милосављевић 1898.
Прабаба - Марта Грујичић ?
Чукунбаба - Анђелија 1839.
Наврнбаба - Иконија 1812.
Пре бих рекао да се није обраћала пажња... А до података се понекад може лакше доћи него за наше рођено презиме.
"Проблем" је што млада промени презиме - али у венчаници пише њено презиме и пише барем отац, од најстаријих записа.
Шта имамо за младожењу? Име и презиме. Понекад занимање. До много каснијег времена ми немамо ништа више.
-
По директној женској линији (мтДНК) до прабабе Достане, рођене Јовановић, D4j8e. Даље не знам јер су њени Јовановићи истребљени у прољеће 1942. године.
-
До наврбабе Љубике која је била негде из области Власина / Крајиште.
-
Majka,
Baba,
Prababa,
Čukunbaba (1885-1958),
Čukundedova majka (1844-1898)
i Čukundedova baba (1798-1864).
-
Мајка Станија Станка Ђукић Горажде - Полица, баба Марија Кастратовић Грачаница код Андријевице, прабаба Мирјана Марсенић Шекуларска Сеоштица - касније названа Ријека Марсенића, чукунбаба Лончаревић из Андријевице.
-
Majka - Milošević, Srebrenica
Baba - Nešović, Vučkovica(Dragačevo)
Prababa - Zatežić, Ljubić(Čačak)
Čukunbaba - Ostojić, Ljubić(Čačak)
Navrnbaba - nepoznata
Askurdjela(ili kako ko to već naziva) - Gavrilović, Ljubić(Čačak)
Valjda jedini slučaj gde se zna starije koleno na umesto mladjeg (navrnbabe)
-
Možda je umrla mlada.
-
1. мајка - Љиљана Гајовић/Јеремић из Мрчајеваца
2. баба - Беба Беширевић/Гајовић из Ђевања (БИХ)
3. прабаба - Павленија Анђелић/Гајовић из Остре
4. чукунбаба - Стајка Гавриловић/Гајовић из Љубића
5. наврбаба - Ружица Гајовић, још увек не знам њено девојачко презиме, али мислим да је из Мрчајеваца
-
мајка Драгица 1949
баба Криста 1929
прабаба Невенка 1907
чукунбаба Марта 1879
- - - - Пантелија 1840 и нека
-
Директна женска линија, почевши од моје мајке:
– Мајка (1979)
– Јелица (1944–2001)
– Марушка (?–~1948)
-
Jednu granu mogu da ispratim do 7. kolena. Ostale 4, retko više. Žene su mlade umirale.
Gorica
Kadivka
Persa
Vojka
Ruža
Ruža
Rosa
Inače je Ruža najčešće žensko ime kod mene u rodovniku. Štaš, vlasi vole cveće
-
Свега пет генерација уназад.
Мајка (1969)
Баба (1949)
Прабаба Вера (1929-2009)
Чукунбаба Лепојка (1906-1979)
Наврнбаба Милева (? - око 1912)
-
Шта вам уопште значи женских предака? Да ли се то односи на мајку, па очеву мајку, па очевог оца мајку, па очевог оца бабу...? Или се мисли на директну линију у смислу мајка, па мајчина мајка, мајчине мајке мајка...?
-
Шта вам уопште значи женских предака? Да ли се то односи на мајку, па очеву мајку, па очевог оца мајку, па очевог оца бабу...? Или се мисли на директну линију у смислу мајка, па мајчина мајка, мајчине мајке мајка...?
На директну женску линију, дакле мајка, па њена мајка, и тако даље.