Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: ⲥуⲛцⲉ Децембар 20, 2023, 09:38:41 поподне
-
Ријешите загонетку!
злато > златар
кључ > кључар
стол > столар
гроб > гробар
пчела > пчелар
говедо > говедар
зуб > зубар
1) ? > глодар
2) Ако је зубар доктор за зубе, шта је онда сисар?
-
На хрватском је онда исправно - глодавац и сисавац. Основа је глагол.
-
Глођах свињска ребра данас.
-
Глођах свињска ребра данас.
Добро ти учињело😊
-
Глођах свињска ребра данас.
Еј, бре, у сред Божићног поста :-\
-
Мислим, немо' да ми правиш зазубице. Мислим, немо' се љутиш ;)
-
Еј, бре, у сред Божићног поста :-\
Постиш на вину,пусти причу...ај не за'''''
-
Ријешите загонетку!
злато > златар
кључ > кључар
стол > столар
гроб > гробар
пчела > пчелар
говедо > говедар
зуб > зубар
1) ? > глодар
2) Ако је зубар доктор за зубе, шта је онда сисар?
У тај списак лоше сачињених србских рѣчиј с дометком -ар (глодар, сисар) се уврштава свакако — како ти једном писа — и кухар (> кувар), потичући од старовисоконѣмачскога kochōn , ушавши у прасловѣнски као *kuxati.
Ако бисмо глаголу «варити», превазходно у средишчнѣх и източнѣх србскѣх говорѣх, вратили његово првобитно прасловѣнско значење, сачувано на западнѣјем србсцѣ говорнѣ просторѣ, то јест варити = кухати (енгл. to cook, to boil), онда бисмо за погрешно склепани германизам кухар могли и правилно рећи (по словѣнски)
варитељ , варилац
, како ми такође ти недавно препоручи, мњу да се сѣћаши. Онда би било и могуће извести
сварити - скухати
варионица - кухиња
водовар - котал / котлић за варење воде
То би међутѣм захтѣвало, да се скуп биофизичских и биохемијских дѣјностиј ¹ организма којими се састојци хране доводе у стање да могу бити преузети у крв, не назива више варењем (кухањем) или сваривањем, но инако. Код западних Срб ће се за опис тога процеса углавном слишати рѣчи
пробава
пробавити, пробављати
пробављив,
...
, што из прасловѣнске тачке зрѣња свакако има више смисла но варити, варење. По узорѣ на пољски можда би се могло и говорити: претравити, трављење, претрава, претрављив, што је такође на нѣки начин сликовито, премда человѣк углавном не пробавља траву.
Преводи
¹ дѣјност - aktivnost
-
Ријешите загонетку!
злато > златар
кључ > кључар
стол > столар
гроб > гробар
пчела > пчелар
говедо > говедар
зуб > зубар
1) ? > глодар
2) Ако је зубар доктор за зубе, шта је онда сисар?
То би требало наставак да одређује занимање или врсту ("ар" занимање", "вац" врсту)
Значи, било би можда правилније "глодавац" и "сисавац"
-
То би требало наставак да одређује занимање или врсту ("ар" занимање", "вац" врсту)
Значи, било би можда правилније "глодавац" и "сисавац"
Ловац неје врста, ни старац, ни мудрац. Зри јешче једном на врсту рѣчиј и упореди, па ћеш без сумње нѣшто упадљиво примѣтити:
правилно:
риба > рибар
лѣк > лѣкар
крчма > крчмар
брава > бравар
злато > златар
кључ > кључар
стол > столар
гроб > гробар
пчела > пчелар
говедо > говедар
зуб > зубар
погрешно:
глодати > глодар
сисати > сисар
кухати > кухар
Примѣћујеши ли нѣшто? Сисар се по правилѣ само може извести из именице, из сисе дакле, никада пак из глагола сисати. А за именовање те врсте животиња се жели нагласити да сисају мајчино млѣко, не да су сисасти.
-
Ловац неје врста, ни старац, ни мудрац. Зри јешче једном на врсту рѣчиј и упореди, па ћеш без сумње нѣшто упадљиво примѣтити:
правилно:
риба > рибар
лѣк > лѣкар
крчма > крчмар
брава > бравар
злато > златар
кључ > кључар
стол > столар
гроб > гробар
пчела > пчелар
говедо > говедар
зуб > зубар
погрешно:
глодати > глодар
сисати > сисар
кухати > кухар
Примѣћујеши ли нѣшто? Сисар се по правилѣ само може извести из именице, из сисе дакле, никада пак из глагола сисати. А за именовање те врсте животиња се жели нагласити да сисају мајчино млѣко, не да су сисасти.
Ово "погрешно "ми је управо пало на памет "из занимања", тј. да је код нас истоветни наставак из именице као и из глагола (само сам то другачије рекао), што би било погрешно (зато сам и навео "глодавац, сисавац")
-
А за именовање те врсте животиња се жели нагласити да сисају мајчино млѣко, не да су сисасти.
... или уствари, не да се занимају или баве сисами.
-
То би требало наставак да одређује занимање или врсту ("ар" занимање", "вац" врсту)
Значи, било би можда правилније "глодавац" и "сисавац"
Факт је да су модели образовања ријечи глодар, сисар, копитар итд. неадекватни, пајприје јер се из народнога језика изводи правило да се [-ар] довезује само на назив предмета, а не на глагол [ зато глодар нема смисла ] и ктому ријечи модела на -ар значе експертизу; по тому би сисар значило medicus pectus - стручни доктор за груди.
Што се тиче сисавац и глодавац опет су и Хрвати нису понудили најподесније решење. Није проблем додати -ац него је проблем што сисав и глодав не преносе најбоље жељено значење; упореди шта значе прљав, мрљав, губав, љигав, шугав, каљав, траљав, длакав, чупав, сљунав, слузав, ћорав, рђав, мршав, куњав... све су непожељне одлике; тако и прљавац, мрљавац, љигавац.
Да кажеш просто сисачи и глодачи, боље је нег сисар и глодар и сисавац и глодавац али беспрекорно није. Нама треба шаблон који носи значење "присутство особине" или карактеристичност. Често се то изражавало с помоћу шаблона [описни придјев + јак] како у диваљ > дивљак, лужни > лужњак, водени > водењак, даждевни > даждевњак, јужни (вјетар) > јужњак.
Ако је карактеристика нека способност која се изражава гглаголом имамо примјер свитац - јер свити (одаје свијетло), гњурац јер гњури,
Ако се животиња назива по тјелесној особини или органу овако се то чинило у народу:
По бради > брадац, брадач, брадаш
По крилу > крилаш, крилача
По красти > крастача (жаба)
По ребру > ребраш
По прсту > прстац
Тако да најбољим видим рјешење глодци (како и свитци и гњурци) те копиташи или копитњаци; а умјесто сисари - сисаши или млијекопије.
-
После духоклонућа – расаница је најбоља нова српска реч, по избору сајта Мала библиотека
Крадописац, сномиље, једноколенићи – само су неке од речи које су стигле на адресу такмичења за „Најбољу нову српску реч” које организује сајт „Мала библиотека“ из Лондона. Најбоља у тој игри са речима била је Елена Косанић из Сремских Михаљеваца, и њена кованица – расаница.
Од „духоклонулих" стигло смо до стања када нам „пукне пред очима" и све нам одједном постане јасно.
https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5582267/izbor-najbolja-nova-rec-srpski-jezik.html (https://rts.rs/magazin/kultura/nesto-drugo/5582267/izbor-najbolja-nova-rec-srpski-jezik.html)
Припремила Јелена Баранин
„То су речи које у себи носе неку нежност и топлину. То је реч сномиље коју је један момак описао као тај неки леп осећај који има када одлази да спава у периоду живота када је заљубљен. Онда тихољубље – када некога волите ко није у близини. После духоклонућа као некакву веру у боље сутра“, рекла је Јелена Братић, уредница такмичења „Најбоља нова српска реч".
Заблуђен, доброчанствен, супамет, нежељица – само су неке од 661 речи предложених ове године.
„Избори за речи године, уопште, па тако и у нашој средини су језичко друштвено културне манифестације које имају за циљ да нас усмере на то како говоримо, како настају, зашто се јављају нове речи, како се оне понашају у лексикону”, изјавила је Јована Јовановић из Института за српски језик САНУ.
Колико се користе у говору – зависи којој генерацији припадамо.
„Већина студената је прихватила нове речи као нешто занимљиво и као нешто о чему бисмо могли да размишљамо. Занимљиво је да су неке од речи за које нисмо очекивале, заживеле међу студентима на пример реч сусрамље – оно што се преузело из енглеског језика као кринџ. Стварање нових речи је увек добро зато што се друштво развија, а језик то неминовно прати”, рекла је Лидија Мирков, ванредни професор на ФПН-у.
„Моји ђаци су рецимо усвојили реч духоклонуће, и врло је радо употребе када имају српски шести или седми час. Па онда ме замоле да не буде нака тешка лекција кажу – Професорка ми смо тако духоклонули данас, ако можемо нешто лакше"...додаје Братићева.
Баш као што стоји у Завештању Стефана Немање – освојена реч је попут освојеног града, зато не треба превише „овертинковати", већ језик треба чувати.