Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Зрно Децембар 05, 2023, 03:59:55 поподне
-
(https://i.postimg.cc/5y2dDvyR/image.jpg)
Нисам се никад удубљивао и истраживао ово подручје, па ако има неко стручан да ми објасни о чему се ради. Становништво у заокруженом подручју се изјашњава као муслиманско тј. бошњачко, по вери су наравно муслимани, а језик им је црногорски (мали број њих сматра да им је језик босански). Каквог су они порекла? Да ли су то потурчени Срби/Црногорци или Албанци који су прешли на српско/црногорски језик?
-
(https://i.postimg.cc/5y2dDvyR/image.jpg)
Нисам се никад удубљивао и истраживао ово подручје, па ако има неко стручан да ми објасни о чему се ради. Становништво у заокруженом подручју се изјашњава као муслиманско тј. бошњачко, по вери су наравно муслимани, а језик им је црногорски (мали број њих сматра да им је језик босански). Каквог су они порекла? Да ли су то потурчени Срби/Црногорци или Албанци који су прешли на српско/црногорски језик?
То су Мркојевићи, имаш о њима и на википедији чланак, а и на Пореклу.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/
-
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/ (https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/)
Таман сам прочитао Бабићев чланак на Пореклу. Нису ми били познати. Видим да би требали бити баш српског порекла, али прелазак на ислам као да је остао неразјашњен, иако је чланак опширан.
-
Мислим да их има албанског и словенског порекла где преовлађују ови први.
-
Не знам је ли тестиран ко од Мркојевића?
-
Не знам је ли тестиран ко од Мркојевића?
Изгледа да нема нико, јер сам куцао у ДНК табели сва та села и нема резултата.
-
Не знам је ли тестиран ко од Мркојевића?
G-L30 23andMe У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића
муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.
Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).
I-S17250 23andMe У Печурицама староседеоци мрковског порекла потичу од два брата, Марка и Ива, који су се потурчили. Од Марка су: Абазовићи и Барјамовићи, а од Ива – Ћубићи и Бећировићи (сви муслимани).
R-CTS1450 23andMe Перазићи у Микулићима, истог су порекла са Перазићима у Зети, Црмници и Паштровићима. Предак (Пераза или Переза) се из Климената доселио у Годиње у Црмници
J-L283 23andMe У Равнима староседеоци, од племена Мркојевића су „Поповићи“, који се деле на Поповиће и Цурановиће (или – Цурани). Од Поповића су и Оџићи.
J-L283 23andMe Велико братство „Скоровића“, потомака Скора из Куња. Дели се на три гране. Трећа грана су Шабовићи у Микулићима и Горани.
R-M417 23andMe У Дабезићима староседеоци Мркојевића су Вулићи, Омераловићи, Сеналовићи и Бојићи (знају да су раније славили Свету Петку, а сада су муслимани).
-
G-L30 23andMe У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића
муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.
Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).
I-S17250 23andMe У Печурицама староседеоци мрковског порекла потичу од два брата, Марка и Ива, који су се потурчили. Од Марка су: Абазовићи и Барјамовићи, а од Ива – Ћубићи и Бећировићи (сви муслимани).
R-CTS1450 23andMe Перазићи у Микулићима, истог су порекла са Перазићима у Зети, Црмници и Паштровићима. Предак (Пераза или Переза) се из Климената доселио у Годиње у Црмници
J-L283 23andMe У Равнима староседеоци, од племена Мркојевића су „Поповићи“, који се деле на Поповиће и Цурановиће (или – Цурани). Од Поповића су и Оџићи.
J-L283 23andMe Велико братство „Скоровића“, потомака Скора из Куња. Дели се на три гране. Трећа грана су Шабовићи у Микулићима и Горани.
R-M417 23andMe У Дабезићима староседеоци Мркојевића су Вулићи, Омераловићи, Сеналовићи и Бојићи (знају да су раније славили Свету Петку, а сада су муслимани).
Хвала, Зор. Је ли Дритан од ових Абазовића из Печурица?
-
Хтедох рећи да их има неколико на 23andMe. Ту су и Омераловићи R1a у Дабезићима.
Видим на Бошњачком пројекту да су многима убициране локације (овима са 23andMe), иако за многе нисам нашао место порекла, па морам да се оградим.
-
G-L30 23andMe У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића
муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.
Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).
I-S17250 23andMe У Печурицама староседеоци мрковског порекла потичу од два брата, Марка и Ива, који су се потурчили. Од Марка су: Абазовићи и Барјамовићи, а од Ива – Ћубићи и Бећировићи (сви муслимани).
R-CTS1450 23andMe Перазићи у Микулићима, истог су порекла са Перазићима у Зети, Црмници и Паштровићима. Предак (Пераза или Переза) се из Климената доселио у Годиње у Црмници
J-L283 23andMe У Равнима староседеоци, од племена Мркојевића су „Поповићи“, који се деле на Поповиће и Цурановиће (или – Цурани). Од Поповића су и Оџићи.
J-L283 23andMe Велико братство „Скоровића“, потомака Скора из Куња. Дели се на три гране. Трећа грана су Шабовићи у Микулићима и Горани.
R-M417 23andMe У Дабезићима староседеоци Мркојевића су Вулићи, Омераловићи, Сеналовићи и Бојићи (знају да су раније славили Свету Петку, а сада су муслимани).
Од Поповића Оџићи, логично, бизнис је бизнис😊
-
Хвала, Зор. Је ли Дритан од ових Абазовића из Печурица?
То не знам, отац му се звао Џаудет (Xhaudet), што је име које користе Албанци тог подручја.
Видим на Бошњачком пројекту да су многима убициране локације (овима са 23andMe), иако за многе нисам нашао место порекла, па морам да се оградим.
Чини ми се да добију одговор од неких који иначе немају локације, нека од ових презимена су више специфична у сваком случају.
-
Јаховићи из Заљева (даље порекло из Растиша) су E-V13. Сматрају себе Црногорцима али су двојезични (бар ови које знам).
-
прелазак на ислам као да је остао неразјашњен
Да цитирам овог Бабића што је писао чланак о Мркојевићима:
„Из три извештаја барских надбискупа може се пратити ток исламизације у Мркојевићима: Андрија Змајевић 1671. године наводи да су сви Мркојевићи православни; Марко Ђорга 1696. године пише да су Мркојевићи тада у већини муслимани, а Вицко Змајевић око 1710. године да у Мркојевићима има 140 муслиманских и 30 православних кућа. Дакле, радило се о масовном преласку на ислам у кратком раздобљу. Но, Мркојевићи су у тој почетној фази ислам прихватили тек да не би имали проблема са турском влашћу. Ово показује и чињеница да је прва џамија у Мркојевићима подигнута тек 1752. године, као и чињенице да су је подигли заједно муслимани и хришћани, те да су православне цркве у овој области већином преживеле до данас“.
„Исламизација је Мркојевићима знатно олакшала положај између два јака турска упоришта – Бара и Улциња. Међутим, исламизација је утицала и да опадне борбени дух овог некада ратничког племена „жестоке нарави“. Последња војна акција у којој се помињу Мркојевићи је њихово учешће на црногорској страни у сукобу с Турцима 1717. године. Мркојевићи су се озбиљно замерили турској власти овим поступком, те је коначан прелазак у ислам било спасоносно решење по њих“.
Мислим да су разлози исламизације Мркојевића јасни. Близина два јака турска упоришта и страх од турске одмазде. Чињеница да су масовно прешли у ислам у два таласа, крајем 17. века и после 1717. године, а да су прву џамију подигли тек 1752. године, говори да су се исламизирали из нужде, а не што су много волели ислам и османску власт. И никада нису застранили у неку верску задртост што потврђује чињеница да је међу њима остао један број православних, који су у свему били равноправни племеници.
-
Постоји и резултат Колара, Добра Вода, Бар, J2b-M205.
У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића:
Бошковићи, Вуковићи и Колари (муслимани); према једној верзији, они су у Добру Воду дошли из Грађана у Ријечкој нахији.
Православни Павловићи (Илиндан) и муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.
Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/
Братства у Грађанима:
Ни за једно братство у Грађанима се не може сасвим поуздано рећи да је стариначко, док, с друге стране, старинцима треба сматрати она братства која су засновала насеље, иако знају одакле и у које време су се доселили. Зато ћу овде братства навести по хронологији насељења.
Од изумрлих и исељених родова, за које се каже да су најстарији у Грађанима, памте се: Бискупићи, Боснићи, Бошковићи и њихов огранак Колари (иселили се у Мркојевиће, где су исламизирани), Ђурићи, Лончари, Спановићи (у Црмницу – Сотониће, где њихових потомака има и данас), Трхаљи (у Боку).
У Грађанима се спомињу неке Кричије (Ђурђевдан), мислим да немамо днк резултат, а у документима је забележен извесни Лоре Кричко. Може бити везе, а и не мора.
Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана. Од Кричија су Радановићи у Врањини.
https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/
-
Постоји и резултат Колара, Добра Вода, Бар, J2b-M205.
У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића:
Бошковићи, Вуковићи и Колари (муслимани); према једној верзији, они су у Добру Воду дошли из Грађана у Ријечкој нахији.
Православни Павловићи (Илиндан) и муслимани Ђуровићи, Ивановићи и Вучковићи.
Каламперовићи, Никочевићи, Лисице, Рашкете и њихов огранак Ивановићи (сви муслимани, раније славили Спасовдан).
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/
Братства у Грађанима:
Ни за једно братство у Грађанима се не може сасвим поуздано рећи да је стариначко, док, с друге стране, старинцима треба сматрати она братства која су засновала насеље, иако знају одакле и у које време су се доселили. Зато ћу овде братства навести по хронологији насељења.
Од изумрлих и исељених родова, за које се каже да су најстарији у Грађанима, памте се: Бискупићи, Боснићи, Бошковићи и њихов огранак Колари (иселили се у Мркојевиће, где су исламизирани), Ђурићи, Лончари, Спановићи (у Црмницу – Сотониће, где њихових потомака има и данас), Трхаљи (у Боку).
У Грађанима се спомињу неке Кричије (Ђурђевдан), мислим да немамо днк резултат, а у документима је забележен извесни Лоре Кричко. Може бити везе, а и не мора.
Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана. Од Кричија су Радановићи у Врањини.
https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/
Занимљива је та Црмница.
Била би добра нека карта као илустрација овог твог данашњег прилога..
А, све време осећај да су Црнојевићи J2b m205. Не знам да ли се неко већ тестирао. Али имају потомака? Или грешим?
-
Занимљива је та Црмница.
Била би добра нека карта као илустрација овог твог данашњег прилога..
А, све време осећај да су Црнојевићи J2b m205. Не знам да ли се неко већ тестирао. Али имају потомака? Или грешим?
Занимљива за M205 утолико што у близини има подоста албанских братстава ове хаплогрупе. На мапи су означени зеленим кругом тик уз Скадарско језеро, као и Добра Вода код Бара. Проблем је што за ове Коларе нису сигурни да ли су из Добре Воде, или из Приморске крајне (Ливари и Доња Бриска). Црвеним облачићима означени су Ливари и Доња Бриска, као и Грађани.
(https://iili.io/fpWv9at.png)
Ако су из Добре Воде, онда су огранак Бошковића (сродни и Вуковићима) и вероватно постоји веза са Грађанима и тамошњим Бошковићима-Коларима, али ако су из Бриске, онда су сигурно другачијег порекла.
Бошковићи
(https://iili.io/fpWgPIe.png)
(https://iili.io/fpWgsLb.png)
Доња Бирска (Колари)
(https://iili.io/fpXAfIf.png)
Мада се и за остала албанска братства M205 из овог краја провлачи прича о ранијем православљу и пореклу из Старе Црне Горе. Та су братства вероватно сва Y22063+ (Маркаш, Велики Острос), а на мапи су и тестирани из албанског племена Лохја, који су Y22063-.
Што се Црнојевића и M205 тиче, сумњам да постоји веза. Једино што мени ту звучи интересантно јесте само презиме. Немали број J2b-M205 братстава носи слична презимена (на основу физичких карактеристика).
Мркић (Херцеговина)
Мркобрада (Крајина)
Црнобрња (Крајина)
Карајовић (Расина)
Каралић (Расина)
-
Андровићима је посредно предвиђена хг L преко Перочевића?
-
Андровићима је посредно предвиђена хг L преко Перочевића?
Ако је судити по резултату Пековића L-L595 из Микулића, да.
-
Ако је судити по резултату Пековића L-L595 из Микулића, да.
А јесу ли Мркојевићи код Чајнича убицирани или не?
-
Постоји и резултат Колара, Добра Вода, Бар, J2b-M205.
Одлична повезница, ово са грађанским Кричијама, а и резултат иде у том правцу...
-
А јесу ли Мркојевићи код Чајнича убицирани или не?
Каже: југоисточно од Миљеног, а западно од Борајног, све Општина Чајниче:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Mrkojevi%C4%87i
-
Лично име Мркоје није било тако ретко у средњем веку, па ни презиме Мркојевић од њега изведено. У босанским повељама из 14. столећа, помињу се Мркоје Шћитовљанин (1345, 1357), затим његов син Гргур Мркојев (1367) и унук Радоје Гргуров Мркојевић (1382). У Босни имамо и средњевековног властелина Мркоја Стјепковића (1372). Презиме Мркојевић малазимо у Задру (1630, млетачки капетан Мркојевић), у Шибоковцу у Славонији (1702), на Цетињу (игуман Теодосије Мркојевић, средина 18. столећа). Ови Мркојевићи би могли бити изданак управо племена Мркојевића (нарочито задарски капетан и цетињски игуман), док би презиме у Славонији могло бити независног порекла. Постоји и село Мркојевићи у околини Чајнича (село је врло старо, постојало је пре турских освајања и највероватније нема везе са приморским Мркојевићима).
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/
-
Лично име Мркоје није било тако ретко у средњем веку, па ни презиме Мркојевић од њега изведено. У босанским повељама из 14. столећа, помињу се Мркоје Шћитовљанин (1345, 1357), затим његов син Гргур Мркојев (1367) и унук Радоје Гргуров Мркојевић (1382). У Босни имамо и средњевековног властелина Мркоја Стјепковића (1372). Презиме Мркојевић малазимо у Задру (1630, млетачки капетан Мркојевић), у Шибоковцу у Славонији (1702), на Цетињу (игуман Теодосије Мркојевић, средина 18. столећа). Ови Мркојевићи би могли бити изданак управо племена Мркојевића (нарочито задарски капетан и цетињски игуман), док би презиме у Славонији могло бити независног порекла. Постоји и село Мркојевићи у околини Чајнича (село је врло старо, постојало је пре турских освајања и највероватније нема везе са приморским Мркојевићима).
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/
Били су и у Дрнишу током 18. и 19. века католици Мркојевићи, који су некад записивани и скраћено као Мрковић, а надимак Цумпа. Тешко да су имали везе са овим Мркојевићима.
-
Каже: југоисточно од Миљеног, а западно од Борајног, све Општина Чајниче:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Mrkojevi%C4%87i
Хвала,нађох и ја у међувремену 😊
-
Ne bih da vam kvarim atmosferu ali imao sam zanimljivo iskustvo 2002.godine u Zagrebu.
Kasno uveče vozio me taksista sa aerodroma do centra grada. Vidim mu na bedžu isto ime i prezime kao i moje.
Malo-pomalo saopštim mu da smo imenjaci i prezimenjaci.
Kanije, u kafani, mi objasni da su njegovi iz barske Krajine sa mnoštvom drugih migrirali oko 1665.godine prema zapadu. Razlog je bila neka pandemija.
Kako su išli preko crnogorskog i hrvatskog primorja tako se kolona osipala i ljudi su naseljavali obalu. Oni najuporniji su stigli do Premanture, Fažane i Peroja.
Ovoj priči u prilog ide i naselje ARBANIJA na Čiovu, cijela regija ARBANIJA u zaleđu Zadra, prezimena koja sam gledao na grobljima po Ravnim kotarima kao i ona koja sam vidio na groblu u Peroju.
Kanije, 2009.godine, sam u Italijanskoj ambasadi u Podgorici sreo Albanku sa muslimanskim imenom i prezimenom VUČETIĆ. Njeni su utekli iz Albanije pred sam kraj 17.vijeka i naselili prazne kuće u kojima su živjeli prije pomenuti Vučetići. Taj luksuz kao i preuzimanje prezimena su platili ( zaboravio sam kome je plaćeno ) i za tu rabotu dobili i papir koji i danas čuvaju kao dokaz.
Vjerovatno ovo nije usamljen slučaj i vjerovatno ima još doseljenih iz Albanije koji danas nose "pravoslavna" prezimena ali su im imena "muslimanska".
-
Ne bih da vam kvarim atmosferu ali imao sam zanimljivo iskustvo 2002.godine u Zagrebu.
Kasno uveče vozio me taksista sa aerodroma do centra grada. Vidim mu na bedžu isto ime i prezime kao i moje.
Malo-pomalo saopštim mu da smo imenjaci i prezimenjaci.
Kanije, u kafani, mi objasni da su njegovi iz barske Krajine sa mnoštvom drugih migrirali oko 1665.godine prema zapadu. Razlog je bila neka pandemija.
Kako su išli preko crnogorskog i hrvatskog primorja tako se kolona osipala i ljudi su naseljavali obalu. Oni najuporniji su stigli do Premanture, Fažane i Peroja.
Ovoj priči u prilog ide i naselje ARBANIJA na Čiovu, cijela regija ARBANIJA u zaleđu Zadra, prezimena koja sam gledao na grobljima po Ravnim kotarima kao i ona koja sam vidio na groblu u Peroju.
Kanije, 2009.godine, sam u Italijanskoj ambasadi u Podgorici sreo Albanku sa muslimanskim imenom i prezimenom VUČETIĆ. Njeni su utekli iz Albanije pred sam kraj 17.vijeka i naselili prazne kuće u kojima su živjeli prije pomenuti Vučetići. Taj luksuz kao i preuzimanje prezimena su platili ( zaboravio sam kome je plaćeno ) i za tu rabotu dobili i papir koji i danas čuvaju kao dokaz.
Vjerovatno ovo nije usamljen slučaj i vjerovatno ima još doseljenih iz Albanije koji danas nose "pravoslavna" prezimena ali su im imena "muslimanska".
Što se tiče zadarskih Arbanasa, to je već poznata priča da su u pitanju iseljenici iz Šestana i Krajine pod vođstvom Vicka Zmajevića ali je seoba bilo i ranije. Što se tiče Peroja, ne znam što da mislim, sigurno ima i albanskih doseljenika, ali čuo sam da se potomci crmničkih iseljenika i danas izjašnjavaju kao Crnogorci. Zanimljivo je da se gradonačelnik obližnjeg gradića Vodnjana preziva Pastrovicchio… Takođe, ovo što pominješ promjenu prezimena izgleda zanimljivo budući da zadarski Arbanasi nose neka prezimena koja uopšte ne liče na albanska(Krstić, Jović, Jelenković)
-
Pročitah na Bošnjačkom DNK projektu da su Odžići i Seferovići porijeklom oz Herceg Novog ali to mi nešto ne djeluje realno…