Било би лепо барем у топонимији направити неки корак, па вратити неке старе србске топониме, наместо турцизама, тако да се измене називи градова и вароши као што су Шабац, Ћуприја, Куршумлија и разне "паланке" и "ханови"... Нема тога много, али би ваљало ишчистити. Нови Пазар,... то сигурно не би било лако...Кад одеш на спавање вечерас спустићеш главу на турцизам и покрићеш се турцизмом а сабајле кад на џаду крочиш не можеш никуд без туђица. Зато је боље не чачкати мечку да не би завршили са спаљивањем књига.
Почтовⲁⲛⲏⲏ Таⲛⲁсⲏⲏ, постоⲓ̀ ⲇобро ⲍⲁбⲉⲗⲉжⲉⲛ ⲥⲧⲁⲣши обⲗⲏⲕ ⲥⲣбⲥⲕⲟⲅⲁ ⲓⲉⲍⲏⲕⲁ, ⲡⲏⲥⲙⲁ, ⲥⲗⲟⲃⲉⲥ ⲏ ⲕⲣⲟⲓⲁ ⲏⲗⲏⲧⲏ ⲅⲣⲁⲙⲁⲧⲏⲕⲉ.
Србски јєзик, чистинство и протисловјєнска кампања Срба
Пријатєљски поздрав свима,
у овом послању користим ћириличскє буквє й = ј, я = ја, ѣ = јє/ијє, ѣ = јє/ијє, ю = ју, и грчку нагнуту букву δ = д (<-- d, лат.), зато што ....
Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).Хрватскє словѣнскє рѣчи и србскє туђицє
Дѣлим занимљив чланак о србском ѥзычном смѣру што силнѣѥ "internacionalizacije" србског ѥзыка, то значи бєзбройных дѣлатных одлуках против могућых словѣнскых слов и за изкључиво латинскє/ английскє/ нѣмєчскє/ французскє/ мађарскє/ турскє итд. слова.
Очєвидно сє у србскых свєучилиштѣх сматра, да просѣчном говорнику србског ѥзыка нѣѥ потрєбан никакав избор измєђу словѣнског и инозємног слова, нєго ѥ само ѥдан начин говорєња исправан,- а то ѥ нєсловѣнскы мѣшаны србскы. Додатна словѣнска слова у србском ѥзыку бы была »нєподношљива архаизациꙗ«, то напримѣр мєђу многыми другыми и знамєниты србскы ѥзичар Иван Клайн своѥврємєно никада нѣѥ био уморан понављати.И ако овай чланак тврди да ѥ хрватскы ѥзычны развой прожєт с чистунством, добро ѥ имати свѣст о том, да Хрвати за вєликы брой спомєнутых славєнизама такођє употрєбљаваю туђє слово,- па у хрватскых словникѣх сє чєсто можє порєд словѣнског слова прочитати и инозємско.примѣри из хрватскых словников:србскы словникы
- рєдарствєник + policajac
- лѣкарна + apoteka
- умировљєник + penzioner
- пєрилица рубља + vešmašina
- складатєљ + kompozitor
- глазба + muzika
- просвѣд + protest
Завршно питањє: ко показива вышє свойств ѥзычнє крайности и ѥдностраности? Ко даѥ свомє народу истинити избор, а ко намєћє искључиво ѥдан начин говорєња? Срби или Хрвати?
- policajac (нѣм. Polizist)
- apoteka (грч.- нѣм. Apotheke)
- penzioner (лат. pensio → нѣм. Pension → срб. )
- mašina за прањє рубља + vešmašina (нѣм. Waschmaschine)
- kompozitor (лат. componere → нѣм. komponieren)
- muzika (лат. musica)
- protest (лат. protestare → нѣм. Protest → срб.)
Ово ѥ спомєнути чланак:
https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/ (https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/)
[/size]Надам сє да ћє та образложєња принаймањє нєколико људам прєокрєнити ѥзични став ка волѣњу (preferiranju) вышє изравнотєжєног, мањє протисловѣнског начина ѥзикоградњє.[/color]
Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).4. Српско исмевање хрватског пуризма
Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс
Српски лингвисти не само да нису склони пуризму, него су и спремни да хрватске пуристичке склоности исмевају. По његовом мишљењу, „хрватски” језик је извештачен и неприродан. Његов покушај да „хрватски” језик извргне руглу вероватно има вањезичке мотиве.
Без обзира на то колико је његов покушај успешан или не, тек остаје утисак да Срба превиђају чињеницу да код Хрвата постоји много већа свест о значају чувања чистоте језика.
Склоност Срба ка овој врсти исмевања сведочи о њиховој склоности ка антипуризму – помањкању свести о потреби чувања језика од туђица.
Хрвати свој пуризам доживљавају као језичко прочишћавање и оплемењивање, а Срби као извитоперавање и унакарађивање. Заправо, хрватски пуризам није само лингвистички феномен, него и политички. Он је, дакле, социолингвистички.
...
Зна ли ко што су пуздро и пркно?
Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. [...]
Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).
Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс.
ЦитатПоповић (1983: 50) је пишући о Српском рјечнику Вука Караџића пре тачно[/i]
тридесет година анализирајући судбину народне лексике Душановог законика на
основу грађе Српског рјечника извео закључак да „судећи по законику, српске
речи, нарочито кључни правни и друштвено-политички термини, брже су
изумирале у народу под Турцима него ли турцизми после ослобођења од Турака у
српскохрватском књижевном језику”. А то у коликој су мери турцизми издржали
пробу времена потврђује податак да је од око 1750 турцизама, колико је
регистовано у Рјечнику из 1852. године, своје место у Речнику МС нашло око 1500
турцизама. На оваквом примеру се може увидети да су лексичке промене и њихов
динамизам често непревидиве, јер би било очекивано да је процес губљења
домаће лексике из лексичког фонда био знатно успоренији у односу на губљење
турцизама као страног лексичког слоја у српском језику. Турцизми којима су се
именовале реалије које нису до тада биле познате и који представљају делове
различитих терминолошких система опстајали су у језику, није им претило ишчезавање.
Говорници српског језика их без обзира на
факторе какви су године, старости, пол, припадност одређеном крају, одређеном
друштвеном слоју и професији користе учестало: нпр. аждаја, бајат, баксуз,
бакар, барут, бибер, боја, бубрег, будала, буђ, бунар, бургија, гајтан, галама, див,
дуван, дугме, дурбин, душек, ђеврек, ђубре, инат, јастук, јорган, јоргован, јуриш,
каиш, кајсија, капија, кафа, кашика, кеса, кестен, кичма, коврџа, кревет, креч,
кусур, кутија, лепеза, лимун, мајмун, маказе, марама, мердевине, минђуша,
намћор, олук, памук, папуча, пара, парче, патлиџан, пекмез, пешкир, пиринач,
пита, ракија, русвај, ршум, саксија, сандук, сарма, сат, сирће, скела, султан,
сунђер, сурла, табан, таван, тарифа, тезга, тепсија, тестера, топ, торба,
турпија, туршија, ћевап, ћумур, ћуп, фењер, фитиљ, хајдук, хир, чај, чарапа,
чарка, чаршав, чекић, челик, чесма, чизма, чорба, џаба, џезва, џеп, џин, џумбус,
шал, шамар, шатор, шах, шашав, шећер.
[...] Када су људи туцали жито па је остајао тако ситан прах који их је напоминао на спаљ, то су назвали паспаљ - као спаљ али није спаљ. Зашто би ти сада навлашт измишљао, да је паспаљ тобоже готски или дакијски хот-дог, ако се та ријеч сасвим уклапа у србске механизме творбе ријечи и по кроју и по значењу?
Е тако исто и ти, брука те не знала, чиниш са ријечима пасрб и србин те иштеш врага ђе га нема;
А да је стародријевни крој по којем се ријечи творе тачан, показују ти ови примјери:
пабирати - скупљати остатке на њиви послије убира,
паведрина - када је облачно па се мало лажно разведри,
паобјед - када мало ручкаш али није прави објед,
пародак - незрео виногра, паспаља - ситна подпира, која није баш права спаља, али послужи;
патворити - творити нешто лажно слично првом, фалсивиковати; као и паспаљ!
Ёште по коя могꙋща примѣна честице па- ꙋ србском єзикꙋ:
falsifiable = патворлїв,
unfalsifiable = непатворлїв
falsified = патворен, кривотворен, falsifikovan
Мали чланак о приставку па- и употреби у русском језику.
https://gramota.ru/biblioteka/spravochniki/slovar-spravochnik-neprostye-slova/paobed#:~:text=%D0%9F%D0%90%2D%20%5B%D0%BF%D0%BE%D0%B4%20%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80.%5D,%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83%E2%80%93%D0%BD.%2C%20%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80. (https://gramota.ru/biblioteka/spravochniki/slovar-spravochnik-neprostye-slova/paobed#:~:text=%D0%9F%D0%90%2D%20%5B%D0%BF%D0%BE%D0%B4%20%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80.%5D,%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83%E2%80%93%D0%BD.%2C%20%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80.)
Удаљиш ли оно па- онда се губи значење лош, некористан, нежељен или псеудо- [...]
... упућују на то, да Руси тај именички прѣдметак па- углавном користе у значењу pseudo, даклѣ посве neutralno, а не нуђно у negativnom или погрдном смислу па- = лажан, неистинит, некористан. Описује се просто особа или ствар, која по сућини нѣје баш једнака нѣкој другој особи или ствари, прѣмда је налик њој.
Что мниш о свем овом?
ПА- предлог слитный, образовавшийся из по; выражает: под, недо, последствие или униженье, низшую степень, и всегда берет на себя ударенье, напр. пабедить, паводок, пагуба; пащенок, пачеси, падчерица, пасынок. Вообще, предлог этот больше любят на севере.Источник: https://gufo.me/dict/dal/%D0%BF%D0%B0 (https://gufo.me/dict/dal/%D0%BF%D0%B0)