Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Крајишки родови => Тему започео: drajver Март 09, 2022, 09:17:34 пре подне
-
Благојевић, Стевањдан, Дренова/Прњавор
Иветић, Стевањдан, Бастаси/Босанско Грахово
-
Потврђено порекло Иветића из Бастаса је село Цивљане код Врлике (Петрић Марио, Поријекло становништва, Ливањско пољe) одакле су доселили током 18. или 19. века. Ако одемо још даље, Иветићи у Цивљане долазе јула 1692. године. (Божидар Симић и Филип Шкиљан, Срби у Цетињској крајини) током Морејског рата из села Добро код Дувна. (Марко Јачов, Сеобе Срба у Далмацију и Боку Которску кроз векове). Даље порекло овог рода је непознато.
Постоје два, међусобно непозната тестирана Иветића из Бастаса. Тестови су показали велико поклапање са одређеним разликама, што указује на релативно блиску сродност.
-
Тестирани Благојевић је из села Дренова код Прњавора. Најдаљи познати предак Благојевића, извесни Благоје, је поменут као отац Танета рођеног 1790. године у турском попису из 1850. године. Међу Благојевићима постоји нејасно веровање да потичу из старе Херцеговине.
Иначе становници Дренова као и суседног Вијача сви без изузетка тврде да потичу са југа из старе Херцеговине или Црне Горе.
Тестирани Благојевић и два тестирана Иветића заједно праве групу FT124969, поред генетике такође деле исту славу Светог Стефана.
-
На основу www.yfull.com методологије где су резултати оба тестирана Благојевића и Иветића грана I-FT124969 коју заједно формирају је стара 352. година. -
https://www.yfull.com/tree/I-FT124969/
Ово би значило да су Иветић и Благојевић имали заједничког претка око 1670. године вероватно у заједничкој прапостојбини.
-
Потврђено порекло Иветића из Бастаса је село Цивљане код Врлике (Петрић Марио, Поријекло становништва, Ливањско пољe) одакле су доселили током 18. или 19. века. Ако одемо још даље, Иветићи у Цивљане долазе јула 1692. године. (Божидар Симић и Филип Шкиљан, Срби у Цетињској крајини) током Морејског рата из села Добро код Дувна. (Марко Јачов, Сеобе Срба у Далмацију и Боку Которску кроз векове). Даље порекло овог рода је непознато.
Постоје два, међусобно непозната тестирана Иветића из Бастаса. Тестови су показали велико поклапање са одређеним разликама, што указује на релативно блиску сродност.
Na popisu pripadnika banderija kod Šibenika 1684 zabeleženi su i četiri porodice Racića u dve banderije. U tim banderijama daju se prepoznati prezimena drugih pripadnika koja su usko povezana s tim krajem: Juoan Stichouac (stanovnik Štikova), Marco Joich, Ilia Radnich, Peraiza, Draxic, Males, Vedua Catarina (Mirlovići),Poplashen (Svilaja, Mirlović), Lissina (Svilaja).
Racići su testiirani u okviru ispitivanja genetskog porekla stanovništva vrličkog i oni su FT124969. Pa je poreklo Ivetića i Racića na ovim prostorima starije od 1692 godine.
-
...
Racići su testiirani u okviru ispitivanja genetskog porekla stanovništva vrličkog i oni su FT124969. Pa je poreklo Ivetića i Racića na ovim prostorima starije od 1692 godine.
...
Је ли ово потврђено или је ово слободна интерпретација? Колико је мени познато Рацићи се нису тестирали на FT124969, без даљих испитивања не можемо тврдити да припадају овој групи. Мислим да је Лука био прилично јасан у посту:
12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика
Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.
Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.