Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Крајишки родови => Тему започео: Лука Мај 19, 2021, 01:56:40 поподне
-
Мислим да овај род има већ довољно припадника и да самим тим треба да постоји засебна тема, а и чека се биг ипсилон резултат за једног од припадника рода, Гаћешу из Грачаца.
Најновији припадник овог рода је Јапунџић из Мокрог Поља код Книна:
Јапунџић, Никољдан, Мокро Поље, Книн
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030, роду А у Табели нашег пројекта.
Јапунџићи су према предању „од Радаковића из Лике“, а најстарији познати предак био им је Јаков Јапунџић рођен око 1630, у околини Мазина.
Тестирани је близак свим припадницима рода А, а потпуно поклапање има са Гаћешом из Грачаца. У овом роду су још и Лабус, Пепић и Паројчић.
Хаплотип овог рода јако је близак хаплотипу Љешњана-Војинића из црногорских Брда. Очекују се ускоро резултати БигИпсилон теста Гаћеше, и тада ћемо моћи да проценимо када се „крајишки“ огранак одвојио од „брђанског“.
По Накићеновићу, Јапунџићи су досељени у Мокро Поље у 16. веку из Босне. Могуће је да су дошли и касније у Мокро Поље, у сеоби с краја 17. века са подручја Бјелајског поља.
-
Када убацим у предвиђач Невскога хаплотипове (на 111 маркера) Војиненада, Луке и Гаћеше, вероватноћа да је зајенички предак живео пре 14 колена прелази 50%.
Ако се узме предачки хаплотип за Луку и Војиненада, и он сам упреди са Гаћешиним, вероватноћа прелази 50% на 15 колена.
-
Било би добро овдје на теми извући најкраће информације о породицама у Крајини, који припадају овом роду. Да имам времена урадио бих и ја то.
-
Када убацим у предвиђач Невскога хаплотипове (на 111 маркера) Војиненада, Луке и Гаћеше, вероватноћа да је зајенички предак живео пре 14 колена прелази 50%.
Ако се узме предачки хаплотип за Луку и Војиненада, и он сам упреди са Гаћешиним, вероватноћа прелази 50% на 15 колена.
Највећа старост добија се када се узму само хаплотипови Војиненада и Гаћеше, око 17 колена, што иде до ~500 година.
У сваком случају, делује да прорачун мало потцењује старост. Видећемо каква ће рачуница бити на основу СНП-ова, премда је штета што је код Луке и код Радовановића, ако се добро сећам, рађен BigY-500.
-
Мислим да овај род има већ довољно припадника и да самим тим треба да постоји засебна тема, а и чека се биг ипсилон резултат за једног од припадника рода, Гаћешу из Грачаца.
Било би добро овдје на теми извући најкраће информације о породицама у Крајини, који припадају овом роду. Да имам времена урадио бих и ја то.
Најбитнија ствар у вези са овим крајишким родом је да сви имају DYS19 = 17, док је модал за Љешњане 16. Ово значи да су сви крајишки предстваници највероватније имали једног заједничког претка који се одвојио од предачке групације Љешњана-Војинића. Другим речима, није се неки подскуп огранака Љешњана (или како год су се њихови преци називали и где год да су боравили) одвојио, већ само једна грана. Опет, кажем највероватније.
Слажем се са Драјвером да би ово било корисно.
-
Најбитнија ствар у вези са овим крајишким родом је да сви имају DYS19 = 17, док је модал за Љешњане 16. Ово значи да су сви крајишки предстваници највероватније имали једног заједничког претка који се одвојио од предачке групације Љешњана-Војинића. Другим речима, није се неки подскуп огранака Љешњана (или како год су се њихови преци називали и где год да су боравили) одвојио, већ само једна грана. Опет, кажем највероватније.
Сад сам баш гледао и чини ми се да би DYS19=17 могла бити модална на неком нивоу испод A16413, а да би вриједност DYS19 = 16 код неких грана заправо могла бити повратна. Превелика је присутност DYS19=17 на свим гранама узводно и паралелно са А20030 да би могла независно настајати код свих тих огранака.
-
Сад сам баш гледао и чини ми се да би DYS19=17 могла бити модална на неком нивоу испод A16413, а да би вриједност DYS19 = 16 код неких грана заправо могла бити повратна. Превелика је присутност DYS19=17 на свим гранама узводно и паралелно са А20030 да би могла независно настајати код свих тих огранака.
Да, то је свакако могуће, и чини се вероватно.
И код самих Љешњана има мала група са DYS19=17, то је огранак који неформално везујемо пре свега за село Старче. Могуће је да су они ближи сродници крајишке групе. Такође, невезано за ово, могуће је да је код "огранка из Старча" остала предачка вредност DYS19=17.
-
Да, то је свакако могуће, и чини се вероватно.
И код самих Љешњана има мала група са DYS19=17, то је огранак који неформално везујемо пре свега за село Старче. Могуће је да су они ближи сродници крајишке групе. Такође, невезано за ово, могуће је да је код "огранка из Старча" остала предачка вредност DYS19=17.
Ово је нека моја идеја како је то гранање могло да се одвија.
(https://i.postimg.cc/ZqWLH5VN/grane-a16413.png)
Претпостављам да је постојао неки заједнички предак код ког се десила промјена DYS19=16>17. Да ли ће се пронаћи и SNP који ће пропратити ову промјену? Могуће у некој већој покривености тестриања свих припадника ове гране,а могуће да се никад и не пронађе. Али приутност промјене 19=17 у самом центру структуре овог стабла мислим да довољно говори.
-
Ево како изгледа геофрафски распоред тестираних припадника овог рода:
(https://i.imgur.com/yPZrBjl.gif)
Видећу да касније окачим овде најбитније податке о свим породицама из рода.
-
Ево како изгледа геофрафски распоред тестираних припадника овог рода:
(https://i.imgur.com/yPZrBjl.gif)
Видећу да касније окачим овде најбитније податке о свим породицама из рода.
Пилажем овде и мапу са тестираним Крајишницима I2-Z17855 (Никољдан), са 23andMe
(https://i.postimg.cc/rpkSCz6j/I-Z17855.png)
Иако они немају маркере, у највећем броју случају вероватно постоји веза са тестиранима I2-Z17855>А20030. У сваком случају, за сада се чини да је ово она крајишка "фракција" која је заступљенија на потезу Унац-Северна Далмација-Јужна Лика. Јавља се додуше и у северним деловима Крајине, али спорадично. Мада се и чешће тестирају Крајишници из јужнијих области.
У питању су следећи родови:
- Кајтез, Никољдан, Прекаја, Дрвар
- Винчић, Никољдан, Удетин, Двор
- Купрешанин, Никољдан, Радуч, Ловинац
- Одановић, Никољдан, Кленовац, Перушић
- Половина, Никољдан, Садиловац, Раковица (раније Слуњ)
-
Пилажем овде и мапу са тестираним Крајишницима I2-Z17855 (Никољдан), са 23andMe
(https://i.postimg.cc/rpkSCz6j/I-Z17855.png)
Иако они немају маркере, у највећем броју случају вероватно постоји веза са тестиранима I2-Z17855>А20030. У сваком случају, за сада се чини да је ово она крајишка "фракција" која је заступљенија на потезу Унац-Северна Далмација-Јужна Лика. Јавља се додуше и у северним деловима Крајине, али спорадично. Мада се и чешће тестирају Крајишници из јужнијих области.
У питању су следећи родови:
- Кајтез, Никољдан, Прекаја, Дрвар
- Винчић, Никољдан, Удетин, Двор
- Купрешанин, Никољдан, Радуч, Ловинац
- Одановић, Никољдан, Кленовац, Перушић
- Половина, Никољдан, Садиловац, Раковица (раније Слуњ)
Купрешани из Радуча не припадају овом роду, ако је судити по резултату Купрешанина из Рамљана код Книна.
Што се тиче припадника овог рода на Банији и Кордуну, најбољи кандидати за то су дефинитивно Гаћеше из Влаховића код Глине. Мислим да су потврђени у том селу у другој половини 18. века (нека ме исправи Петар ако грешим). Славе Никољдан као и све остале Гаћеше по Крајини.
-
Но, свакако да је највећа концентрација овог рода на подручју Лике и Далмације. Конкретније у околини Грачаца и Книна.
-
Што се тиче ових Крајишника са 23 анд ме који су I2-Z17855, треба имати у виду да је у Крајини поред А20030 присутна и грана BY190177, са такође присутним слављењем Никољдана.
-
Синиша и Небојша су већ писали о Гаћешама на теми о Српском ДНК пројекту на FTDNA:
Пројекту је приступио Гаћеша, Никољдан, Грачац, Лика
Урадио је тест на 111 маркера и припада грани I2-Z17855>A16413>A20030. Вјероватно испод овог нивоа дијели још неки СНП са Љешњанима Војинићима са којима је по маркерима најближи (осам маркера разлике на 111 маркера).
Припада крајишкој грани ове хаплогупе у којој су још Паројчић, Лабус, Пепић.
Презиме је постојало већ почетком 18. вијека, кад се први пут помиње у пописима на подручју Далмације (у Кистањама) и Лике (Грачац). Ту их је било и до посљедњих ратова, у Далмацији у Добропољцима, а у Лици у Грачацу и Штикади.
Очигледно су били дио личко-далматинских сеоба у Славонију и Срем у 18. вијеку, јер су у западној Славонији прилично бројни,а помињу се и у Срему.
Из Лике су исељавали у западне дијелове Босанске Крајине гдје их има у више насеља. С њима се повезују још нека крајишка презимена, Болтићи у Унцу, Пјевићи у Поуњу.
Матица овог рода би могла бити на подручју крајишког Грахова, вјероватно у оквиру неке од група у влашком статусу настањене на том подручју у 16. вијеку. Даље поријекло свакако треба тражити на подручју црногорских Брда.
У предањима спомињу старије презиме Војводић.
Има неких Гаћеша I2-Z17855 и на 23andMe. Иначе су по Крајини највероватније несродни (тј. има их са више хаплогрупа). Славе Јовањдан и Никољдан, а у Поуњу се за Крнетиће (Томиндан) каже да су из Северне Далмације и да су се некада звали Гаћеше. Овима са славом Никољдан сродни су једни Пјевићи из Босанске Крајине.
Интересантно што помиње Војводиће. Петар Рађеновић за Гаћеше из Бјелајског поља каже следеће:
"Гаћеша — три куће у Долинама. Славе Никољдан. Звали су се некада Војводић. Неки од њихових старих имао велике гаће, па га прозваше Гаћеша. То им име остаде свима. Доселили амо пре 100 година из Грачаца. Отуда побегли од војске. Најпре се настане под Градином. Ту постану врло богати. Био им толики тор, да га никакав човек није могао „шкриљом“ (каменчићем) пребацити. Одавлен одселе једни у Слабињу кoд Костајнице, други у Липу и Хргар. Ови се прозваше Пјевићи. Пре 80 година пређу Гаћеше испoд Градине овамо у Долине."
Крајишки Војводићи са овом славом (Св. Никола) се иначе доводе у везу са Штрбцима (Карановић).
То предање за Крнетиће ми се чини несигурним, због различите славе. Са друге стране, мислим да би крајишке Гађеше могли бити једног рода, јер колико сма видио сви славе Никољдан и сви би се могли свести на личко-далматинску матицу. Не знам који славе Јовањдан, али у Радекином списку само је Никољдан наведен као слава Гаћеша, тако је и код Јањатовића (једни само славе Ђурђевдан),а у Славонији су све Гаћеше славиле Никољдан. Ова слава је у складу и са везом са Лабусима и Паројчићима, могуће и Мандићима.
Презиме је у сваком случају приличнос старо, могло је настати и крајем 17. вијека или чак и прије тога.
Што се Војводића тиче, било би добро кад би се тестриао неко од крајишких Војводића никољштака. Њима припадају и Бокани, али и Папићи у Рорама у Гламочком пољу. Ту су чак три опције отворене R1a-BY149000, I2-Z17855 и N2.
Турски Дубовик, Босанска Крупа (1925.)
Пађен 1 к. (Ђурђевдан) из Далмације и Гаћеша 1 к. (Јовањдан) из Грачаца.
Могуће да је Карановић овде нешто погрешио, пошто према шематизму славе Никољдан (претежно) и Ђурђевдан.
Војводића има неколико тестираних на 23andMe:
Војводић, непознато, I2-M423
Војводић, Аранђеловдан, Беране, E-V13 (Васојевићи)
Војводић, непознато, R1a-M417
-
Што се тиче припадника овог рода на Банији и Кордуну, најбољи кандидати за то су дефинитивно Гаћеше из Влаховића код Глине. Мислим да су потврђени у том селу у другој половини 18. века (нека ме исправи Петар ако грешим). Славе Никољдан као и све остале Гаћеше по Крајини.
Заборавих овде написати, што се Кордуна тиче, да су у Перјасици код Дуге Ресе биле 3 задруге Гаћеша 1725. године. Могуће је да се ради о прецима Гаћеша из Гаћешког Села које се налази у непосредној близини Перјасице. Дакле, и једно село се зове по Гаћешама.
Саме Гаћеше су географски јако раштркане по Крајини, но на заједничко порекло свих Гаћеша у Крајини указује иста слава. Само предање о ранијем презимену Војводић је јако непоуздано, пре свега због тога што се оно не може потврдити у изворима а и због тога што исто предање имају и породице које по свему судећи генетички нису по мушкој линији повезане са Гаћешама.
Пописане Гаћеше на подручју СР Хрватске 1948 године (презиме се појављује као што се да видети и у варијанти Гаћешић):
(https://i.imgur.com/5JrUnYT.png)
-
Што се тиче породице Паројчић из Црног Луга код Босанског Грахова, Марио Петрић наводи податак о ранијем пореклу из околине Врлике у Далмацији. Међутим, како Паројчићи немају у Далмацији презимењаке за разлику од неких других породица са подручја Грахова и Ливањског поља, могуће је да се ради о старијој породици на подручју Грахова и да припадност Паројчића овом крајишком роду указује на миграциони правац којим се род даље кретао тј. ширио ка Крајини.
Што се тиче породице Пепић из Поуња, по Милану Карановићу ова породица је досељена у другој половини 18. века са Змијања. По предању су им сродни Крљићи, Драгорајци и Змијанци (сви такође славе Ђурђевдан). Један необјављени резултат указује на то да тестирани Пепић који припада овом крајишком роду можда није прави Пепић по мушкој линији предака. Томе би ишло у прилог то што Пепић једини у роду слави Ђурђевдан.
-
Што се тиче породице Паројчић из Црног Луга код Босанског Грахова, Марио Петрић наводи податак о ранијем пореклу из околине Врлике у Далмацији. Међутим, како Паројчићи немају у Далмацији презимењаке за разлику од неких других породица са подручја Грахова и Ливањског поља, могуће је да се ради о старијој породици на подручју Грахова и да припадност Паројчића овом крајишком роду указује на миграциони правац којим се род даље кретао тј. ширио ка Крајини.
Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Сарумише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.
Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита, па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.
Мада поријекло рода BY66632 засад више упућује на Брда и Полимље, него на источну Херцеговину.
-
Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Сарумише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.
Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита, па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.
Мада поријекло рода BY66632 засад више упућује на Брда и Полимље, него на источну Херцеговину.
За Паројчиће делује да би могли бити из тог старијег слоја српског становништва Грахова и Ливањског поља. Међутим, код родова који су досељени са подручја Далмације у те крајеве у 18. и 19. веку су можда у питању повратне миграције.
-
За Паројчиће делује да би могли бити из тог старијег слоја српског становништва Грахова и Ливањског поља. Међутим, код родова који су досељени са подручја Далмације у те крајеве у 18. и 19. веку су можда у питању повратне миграције.
У суштину,насеља која насељавају Паројчићи у Ливањском пољу од подручја Врлике и Цетине дијели само Динара, тако да је кретање становништва на том подручју (обострано) било опште мјесто вијековима уназад. Доста породица је приутно и са једне и са друге стране Динаре: Арнаути, Бароши, Иветићи, Шормази...
Можда си у праву за Паројчиће, презиме им је свакако јединствено у поменутом подручју, међутим сама форма презимена је надимачка (од паројчења пчела, у пренесеном значењу као одвојак (паројак) од неког рода) па је могло бити скоријег поријекла.
-
Што се тиче породице Пепић из Поуња, по Милану Карановићу ова породица је досељена у другој половини 18. века са Змијања. По предању су им сродни Крљићи, Драгорајци и Змијанци (сви такође славе Ђурђевдан). Један необјављени резултат указује на то да тестирани Пепић који припада овом крајишком роду можда није прави Пепић по мушкој линији предака. Томе би ишло у прилог то што Пепић једини у роду слави Ђурђевдан.
Овој групи око крајишких Пепића, блиски су још Михаиловићи, Стојићи и Скулари. Интересантно да у Поуњу има и неких Змијанаца који се везују за Мудриниће (R1a-YP951). Славе Ђурђевдан, као и ови Змијанци из рода Пепић-Крљић-Драгорајац. Није толико важно за причу о Никољштацима I2-Z17855, али се свакако уклапа да је главнина староседелаца, тј. досељеника са Змијања вероватно I2-PH908 и R1a-Z280.
-
Што се тиче породице Пепић из Поуња, по Милану Карановићу ова породица је досељена у другој половини 18. века са Змијања. По предању су им сродни Крљићи, Драгорајци и Змијанци (сви такође славе Ђурђевдан). Један необјављени резултат указује на то да тестирани Пепић који припада овом крајишком роду можда није прави Пепић по мушкој линији предака. Томе би ишло у прилог то што Пепић једини у роду слави Ђурђевдан.
У Хргару код Бихаћа је поред Пепића било и Гаћеша, па је могуће да тестирани Пепић потиче по мушкој линији предака од њих.
-
Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Сарумише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.
Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита, па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.
Нешто детаљније податке о овом херцеговачком санџакбегу Бехраму из 1550. године, нашао сам у раду O HERCEGOVAČKIM SANDŽAKBEGOVIMA DO OSNIVANJA BOSANSKOG EJALETA од Муамера Хоџића.
https://www.researchgate.net/publication/348923291_O_HERCEGOVACKIM_SANDZAKBEGOVIMA_DO_OSNIVANJA_BOSANSKOG_EJALETA
Ево шта је о Бехрам-бегу написано у овом раду:
"Behram-beg T. Popović navodi kako nije mogao utvrditi ime sandžakbega koji je došao nakon Sinan-bega, pošto se u dubrovačkim izvorima spominje samo kao Illusstrisimus Dominus Sangiacchus. Na osnovu podataka iz osmanskih izvora zna se pouzdano kako je početkom juna 1550. godine hercegovački sandžakbeg bio Behram-beg. Nema podataka kada je Behram-beg imenovan na dužnost hercegovačkog sandžakbega i je li osim njega bio još neko na tom položaju. U sumarnom defteru za Hercegovački sandžak postoji bilješka datira-na 3. juna 1550. godine u kojoj stoji da je nahija Nikšić pridodana hasu hercegovačkog sandžakbega Behram-bega, na osnovu čega se da zaključiti da je najkasnije početkom juna 1550. godine Behram-beg bio na toj dužnosti. On je u Hercegovini bio i krajem marta 1551. godine, kada je vojvoda Husejn po njegovom ovlaštenju u Kotoru preuzeo 3.000 dukata koje je trebalo proslijediti u Istanbul. U tom izvoru spominje se kao Bexram beg sangiacco dell’ Erzegovina. On je najvjerovatnije ostao u Hercegovini do kraja 1551. godine, kada je imenovan Sinan-paša."
Занимљив је овај податак о припајању нахије Никшић хасу овог херцеговачког санџакбега, јер је познато да једине досад потврђене генетичке Никшиће у Крајини (Ерцеге и Трубиће) налазимо управо у насељима које су припадале хасу овог санџакбега у нахији Сарумише на ливањском пољу. Да ли је Бехрам-бег заслужан за насељавање Никшића у Крајини?
Остаје и даље отворено питање како су се ове двије нахије нахије Грахово и Сарумише уопште нашле у хасу херцеговачког санџакбега. Да ли су у оквиру тог хаса биле и прије Бехрам-бега?
Успио сам коначно послати YSequ узорке Мандића никољштака из Рисовца, а који су поријеклом из граховских Пећи и могли би бити међу најстаријим родовима ове двије нахије. Ови Мандићи имају у пројекту доста непоуздан хаплотип, претпоставка је да би могли бити у грани Војинића Љешњана, али видјећемо шта ће SNP показати.
Било би идеално када би се могли изоловати сви родови који воде поријекло из ове двије нахије херцеговачког санџакбега 1550. године.
-
Занимљив је овај податак о припајању нахије Никшић хасу овог херцеговачког санџакбега, јер је познато да једине досад потврђене генетичке Никшиће у Крајини (Ерцеге и Трубиће) налазимо управо у насељима које су припадале хасу овог санџакбега у нахији Сарумише на ливањском пољу. Да ли је Бехрам-бег заслужан за насељавање Никшића у Крајини?
Интересантан податак. Међутим, за ову претпоставку требало би доста више генетичких потврда присутности рода Никшића на том простору, од резултата Трубића и Ерцега (тим пре што и предања ових не иду истој у прилог, већ у смеру њиховог каснијег досељавања у Змијање). Разлози за тако нешто леже у аутохтоности Никшића у областима Средњег Полимља и Потарја, чврстој стабилизацији и стеченим привилегијама, на основу којих је и читава та област одн. нахија Никшић добила касније назив по роду. То што је 1550. године нахија прешла из Босанског у Херцеговачки Вилајет је чисто административног карактера и није укључивало померање влаха Никшића западно, разлози за тако нешто су наведени у овом тексту:
https://www.poreklo.rs/2021/01/14/tarski-niksici-od-sredine-xv-do-kraja-xvii-veka/
Godine 1550. Nahija Nikšići ulazi u sastav Hercegovačkog sandžaka. Dokument datiran na 3. juni 1550. godinu, spominje nikšićku raju, koja po vlaškom zakonu godišnje daje po 180 akči. Dalje se kaže da je ova nahija bila vezana za Bosnu, te da je neka raja spadala pod has bosanskog sandžakbega, a druga pod has hercegovačkog sandžakbega. Kaže se da se vlasi iz ove nahije nalaze daleko od Bosanskog vilajeta i da su vezani za hercegovačku oblast, a da su njihove zemlje krševite i sa mnogo klanaca, pa ne mogu davati po 180 akči, tako da se oni uvek bune i napadaju okolne krajeve. Zato je odlučeno da oni plaćaju po 120 akči i da se odvoje od Bosanskog sandžaka i pripoje Hercegovačkom sandžaku (Hadžibegić, 1960, str. 85).
-
Ево шта је о Бехрам-бегу написано у овом раду:
"Behram-beg T. Popović navodi kako nije mogao utvrditi ime sandžakbega koji je došao nakon Sinan-bega, pošto se u dubrovačkim izvorima spominje samo kao Illusstrisimus Dominus Sangiacchus. Na osnovu podataka iz osmanskih izvora zna se pouzdano kako je početkom juna 1550. godine hercegovački sandžakbeg bio Behram-beg. Nema podataka kada je Behram-beg imenovan na dužnost hercegovačkog sandžakbega i je li osim njega bio još neko na tom položaju. U sumarnom defteru za Hercegovački sandžak postoji bilješka datira-na 3. juna 1550. godine u kojoj stoji da je nahija Nikšić pridodana hasu hercegovačkog sandžakbega Behram-bega, na osnovu čega se da zaključiti da je najkasnije početkom juna 1550. godine Behram-beg bio na toj dužnosti. On je u Hercegovini bio i krajem marta 1551. godine, kada je vojvoda Husejn po njegovom ovlaštenju u Kotoru preuzeo 3.000 dukata koje je trebalo proslijediti u Istanbul. U tom izvoru spominje se kao Bexram beg sangiacco dell’ Erzegovina. On je najvjerovatnije ostao u Hercegovini do kraja 1551. godine, kada je imenovan Sinan-paša."
Занимљив је овај податак о припајању нахије Никшић хасу овог херцеговачког санџакбега, јер је познато да једине досад потврђене генетичке Никшиће у Крајини (Ерцеге и Трубиће) налазимо управо у насељима које су припадале хасу овог санџакбега у нахији Сарумише на ливањском пољу. Да ли је Бехрам-бег заслужан за насељавање Никшића у Крајини?
Остаје и даље отворено питање како су се ове двије нахије нахије Грахово и Сарумише уопште нашле у хасу херцеговачког санџакбега. Да ли су у оквиру тог хаса биле и прије Бехрам-бега?
Hasovi Gazi Husrev Bega u popisu 1537-1540:
Nahija Grahovo 14 sela sa 246 "kuca"(ustvari dom a ne kuće)
Nahija Sarumise sa 5 sela i 3 mezre ukupno 103 kuće
Nahija Niksic sa 14 sela i 463 kuce
https://www.scribd.com/document/360078971/Hasovi-Gazi-Husrev-bega-1540
-
Hasovi Gazi Husrev Bega u popisu 1537-1540:
Nahija Grahovo 14 sela sa 246 "kuca"(ustvari dom a ne kuće)
Nahija Sarumise sa 5 sela i 3 mezre ukupno 103 kuće
Nahija Niksic sa 14 sela i 463 kuce
https://www.scribd.com/document/360078971/Hasovi-Gazi-Husrev-bega-1540
Очигледно су нахије Грахово и Сарумише припадали хасовима босанског санџакбега у периоду прије 1550. године, међутим и даље остаје питање кад су тачно прешле под хас херцеговачког санџакбега и на који начин.
Оно што је такође интересантно у вези ове двије нахије 1550. године јесте да ту нема класичне џематске структуре, нема кнезова, чини ми се да има само један примићур. Ако је са поменутог подручја било исељавања Срба у Жумберак 1530-тих, колонизација нових Срба са југоистока (Херцеговина?) морала је услиједити након тога. Могуће да је херцеговачки санџакбег добио то подручје као компензацију за насељавање новог становништва на граници.
-
Moje neko mišljenje je da su knezovi i primicuri zapisani dublje u Dalmaciji,Lici,Krbavi,Srbu i da ovi deftere zapravo ne zanima ko je skim u srodstvu plemenu zajednici već ko plaća porez :d ,to vec mi moramo da sklapamo a tu se moraju pratiti begovi,vojvode,knezovi u istim grupama i njihovo kretanje i njihov grabez za zemljom