Форум - Порекло
Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: Maki2014 Фебруар 01, 2014, 09:58:58 поподне
-
Поздрав свима! Сајт Порекло и ваш форум су посебни. Читајући вас заинтересовала сам се и истраживала порекло мог презимена - Рајшић из Старог Села код Топуског у Хрватској, слава св. Лука.
По предању населили су тај простор око 1800. године доселивши се из околине Госпића. Пронашла сам да је у насељима Островица, Билај и Бaрлетe било становништва тог презимена који су се доселили из Буковице (околина Бенковца). У литератури о Буковици нисам пронашла презиме Рајшић. Само Рашић! :o
Да ли неко има сазнања да је грешком, приликом пописа, презимену додато "ј" ? Од куда су доселили моји преци? Пошто славим Лучиндан ,можда сам пореклом из Никшићке Жупе... Може помоћ?!
Хвала свима унапред!
-
U kistanjskim matičnim knjigama iz 19. vijeka, koje su obuhvatale i Ivoševce - a u Ivoševcima ima Rašića koji slave svetog Luku - Rašići su zapisivani kao Raišići.
Ne znam da li ovi Rašići imaju veze sa Rajšićima kod Topuskog. Samo sam htio istaći kako su sveštenici iz jednog dalmatinskog sela u 19. vijeku zapisivali prezime Rašić. Ima još sličnih slučajeva.
Inače, preseljenja iz Dalmacije u Bosnu u 19. vijeku nisu bila rijetka pojava. Štaviše. Isto tako, dobar dio Like naseljen je stanovništvom iz sjeverne Dalmacije.
-
Да кренемо лагано. :)
БАНИЈА
ПРЕЗИМЕ РАЈШИЋ НА БАНИЈИ, ПРЕМА ПОПИСУ СР ХРВАТСКЕ ИЗ 1948. ГОДИНЕ
I. Општина Вргинмост
1. Катиновац (1 особа без своје куће)
2. Старо Село (34 куће, 118 особа; 1 особа без своје куће)
- укупно Рајшића у општини Вргинмост: 34 куће, 120 особа
II. Општина Глина
1. Дабрина (1 особа без своје куће)
2. Глина (1 кућа, 1 особа; 1 особа без своје куће)
3. Горње Селиште (7 кућа, 42 особе)
4. Лушчани (3 особе без своје куће)
- укупно Рајшића у општини Глина: 8 кућа, 48 особа
III. Општина Двор
1. Добретин Доњи (1 кућа, 13 особа)
2. Двор (3 куће, 9 особа)
- укупно Рајшића у општини Двор: 4 куће, 22 особе
IV. Општина Костајница
1. Боројевићи (4 куће, 20 особа; 1 особа без своје куће)
2. Горња Велешња (5 кућа, 20 особа; 3 особе без своје куће)
3. Костајница (1 кућа, 1 особа)
- укупно Рајшића у општини Костајница: 10 кућа, 45 особа
V. Општина Петриња
1. Бачуга (5 кућа, 25 особа)
2. Горња Бачуга (8 кућа, 41 особа; 5 особа без своје куће - 1 особа је потписана као Раишић)
3. Пецки (1 кућа, 3 особе)
- укупно Рајшића у општини Петриња: 14 кућа, 74 особе
VI. Општина Сисак
1. Сисак (1 кућа, 2 особе)
- укупно Рајшића у општини Сисак: 1 кућа, 2 особе
- укупно Рајшића на Банији: 71 кућа, 311 особа
КРСНА СЛАВА РАЈШИЋА
- у црквеном шематизму Епархије горњокарловачке (Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија), из 1883. године, наводи се да Рајшићи славе Светог Луку.
- у црквеном шематизму Митрополије дабробосанске (Босна), из 1882. године, наводе се Рајшићи у двије парохије:
1) парохија Ведовица, протопрезвитерат дубички - славе Светог Луку
2) парохија Дабар, протопрезвитерат санскомоштански - славе Светог Луку
- у црквеном шематизму Епархије пакрачке (Славонија), из 1898. године, наводе се Рајшићи у једној парохији:
1) парохија Клокочевик, протопрезвитерат новоградишки - славе Светог Луку
Пошто се Рајшићи јављају у све три области са истом крсном славом, можемо закључити да се ради о истом роду.
РАНИ ПОМЕНИ РАЈШИЋА
- занимљиво је да се у документима из 1755-1756. годину помиње Петар Рајшић (Raissich) из Глинице (ово село је на Сувој Међи, у данашњој општини Велика Кладуша). Петар се помиње као један од турских поданика који су украли крајишку стоку, након чега су Банијци узвратили истом мјером. Дошло је до сукоба у коме је један турски поданик убијен (мислим да је баш Петар, нисам сигуран, слабо знам њемачки), а други је рањен.
Анте Милиновић, који се бавио проучавањем становништва дворског краја, смјешта Рајшиће међу породице које су се доселиле "преко Лике и Кордуна - често из Лике преко Босанске крајине" (на ово указује и помен Петра Рајшића из Глинице).
ЛИКА
ПРЕЗИМЕ РАЈШИЋ У ЛИЦИ, ПРЕМА ПОПИСУ СР ХРВАТСКЕ ИЗ 1948. ГОДИНЕ
I. Општина Госпић
1. Барлете (8 кућа, 33 особе)
2. Дивосело (1 кућа, 11 особа)
3. Госпић (2 куће, 6 особа)
4. Карлобаг (1 особа без своје куће)
- укупно Рајшића у општини Госпић: 11 кућа, 51 особа
- укупно Рајшића у Лици: 11 кућа, 51 особа
ПРЕЗИМЕ РАЈШИЋ У ЛИЦИ, ПРЕМА ПОПИСУ ЛИЧКО-КРБАВСКЕ ЖУПАНИЈЕ ИЗ 1915. ГОДИНЕ
I. Општина Госпић
1. Барлете (12 кућа)
- укупно Рајшића у општини Госпић: 12 кућа
- укупно Рајшића у Лици: 12 кућа
ПРЕЗИМЕ РАЈШИЋ У ЛИЦИ, ПРЕМА ПОПИСУ ЛИКЕ И КРБАВЕ ИЗ 1712. ГОДИНЕ
- према попису Лике и Крбаве из 1712. године, већ те године у Барлетама су постојале три задруге Рајшића (Ђукина, Милошева и Милојева), са укупно 27 чланова. Најстарији је био Ђука Рајшић, који је имао 50 година (1662. годиште).
Надам се да сам добро растумачио ово, пошто је на њемачком.
Стјепан Павичић, који се бавио проучавањем становништа Лике, каже за српско становништво Островице и Барлета да се оно може подијелити на три досељеничке струје:
1) прву, од Оточца и Бриња (Богдановићи, Чутуриле, Мишићи, Станковићи)
2) другу, од Унца и Грахова
3) трећу, од Книна и Буковице (Ви сте помињали Буковицу)
БОСАНСКА КРАЈИНА
Занимљиво је што су у селу Глиници (исто село у коме се помиње Петар Рајшић 1755-1756. годину), на Сувој Међи, постојали Опачићи, који памте да су се презивали Рајшић. Дошли су из Лике (изгледа од Лапца) око 1825. године. Славили су Светог Луку.
Милан Карановић помиње велику групу породица у Босанској Крајини (има њихових огранака и по сусједним областима) која слави Светог Луку.
Ријеч је о Опачићима, Бандићима, Кљајићима, Чубрилама, Шевићима, Кошутићима, Билбијама, Мићићима, Драшковићима, Чавкама, Вукмирицама и Благојевићима. Ове породице имају предање да су једно и да су поријеклом од Никшића.
Постоје двије верзије о њиховим сеобама:
1) по првој, дошли су од Никшића на Змијање, па одатле у Далмацију
2) по другој, дошли су од Никшића у Далмацију, па се један органак иселио на Змијање
ДАЛМАЦИЈА
Опачићи су најбројнији управо у Далмацији. Александар Бачко преноси причу о старини овог рода и сродних породица од Никшића.
Сматра да су Опачићи досељени у Далмацију 1692. године из Саничке Жупе или Бјелајског Поља, а да су у те области Босанске Крајине прешли из села Опачића, које се налази у Гламочком Пољу.[/i][/u]
ЗАКЉУЧАК
Према свему наведеном, можемо закључити да сте даљим поријеклом од Никшића и да ваши Рајшићи припадају широј групи родова у нашим западним областима која слави Светог Луку.
На Банију сте вјероватно прешли из Глинице, са Суве Међе, у посљедњем таласу сеоба на Банију, у периоду 1788-1791. године. У Глиницу сте дошли из Барлета. То би по годинама изгледало овако: Лика (1712) - Сува Међа (1755/1756) - Банија (1788-1791).
На основу података о Опачићима, вјероватно је смјер сеоба ишао сљедећим путем:
Никшић > Гламоч > Бјелајско Поље > Далмација (1692) > Лика (1712) > Сува Међа (1755/1756) > Банија (1788-1791)
Препоручујем Вам генетско тестирање Y хромозома (уколико имате ближег мушког сродника из породице Рајшић). Он се преноси са оца на сина и могао би Вам помоћи да потврдите или негирате ове наводе из литературе, и да утврдите које су Вам сродне породице, а самим тим и даље поријекло.
-
Кљајићи из Коренице (Св. Лука) припадају хаплогрупи I2a Dinaric North.
-
Вероватно је реч о огранку крајишких Опачића. Ово је веома разгранат род. Сви славе Св. Луку. Поред предања и слава упућује на племе Никшића.
Иначе, лично познајем крајишке Опачиће (Св. Лука) и сви су светлокоси са водено плавим очима. Искрено, више личе на Немце, него на неке Словене. :)
Као што рекох, сва је прилика да су Опачићи I2a Dinaric North. У том случају племе Никшића би могло да се веже за ову хаплогрупу. Познато је предање да су Никшићи "постали" од властелина Никше, чија је мајка била од рода Немањића (Јевросима, ћерка Вуканова).
-
Sirius, хвала много за податак из матичних књига. Пронашла сам у књигама, за које сам сазнала на овом сајту :) , о пописима:
а) Насеља старе опћине Бенковац на млетачком земљишнику из 1709. године
RADOŠINOVCI - Bortolo Rasich q: Lorenzo
VUKŠIĆ - Andrea Rassich q:m Paulo
BULIĆ – Zuanne Rassich q:m Luca
б) По попису из 1712. Карл Касер - у Островици, Барлета и Билај живели су Juka Raitschitsch , Milloss Raissich, Stoian Rassetisch ( то би било Рајшић, Рашић и Рашетић)
в) Пронашла сам и податак да данас презиме Рашић имају становници Задра, Бенковца, Рудела и Ивошевца.
Али Рајшића н и г д е . Мора да је грешка у додаванју слова ... или се десила промена презимена негде у преселењу у Лику.
Петре, хвала много на исцрпној и концизној анализи. Све је на једном месту :) Хвала још једном! Интересантна ми је повезица и податак за Опачиће.
До сличног закључка сам и ја дошла :) . Кренула сам од славе. Једино је нису мењали Ровчани и Никшићани. За презиме Рајшић у Глиници нисам знала. Јуче сам читала Карловачко владичанство и много проширила знање о миграцијама на том подручју. С обзиром да се последње насељавање Баније из тадашње Турске десило 1788-1791. године, и то највише у пределу Топуског, помислила сам да је следеће:
"То би по годинама изгледало овако: Лика (1712) - Сува Међа (1755/1756) - Банија (1788-1791)" заиста могуће .
Проверила сам данас и потврђена ми је инф. да су се моји преци доселили 1830. у Старо Село код Топуског, директно из једног села из околине Госпића.... Отац са 5 синова који су живели у различитим деловима села. Касније су се исељавали у насеља око Петриње и даље ка Славонији.
Тестирање остаје као могућност потврде те хипотезе. Наиме, постоји теорија да смо пореклом из Донјег Милановца. У Србији такође постоји презиме - Рашић и нико не слави св. Луку.
Небојша, хвала на помоћи. Кљајић је било често презиме на Банији. Упознала сам људе који живе у Црној Гори и имају 2 облика презимена Кљајић и Кљаић због грешке приликом уписа!
Заједничко порекло са Немањићима лепо звучи :) . И да, Рајшићи у мојој породици имају светлу пут, светлије очи (не увек плаве) а као деца плаву косу.
Хвала вам много на одговорима! Ако сазнате још нешто, ја сам ту. Читам вас :) .
-
У попису Лике и Крбаве из 1712. године, помињу се три задруге Рајшића:
1) задруга Ђуке Рајшића (Juka Raitschitsch)
Чинили су је:
- Ђука (Juka), стар 50 година
- Бајо (Baio), брат Ђукин, стар 35 година
- Лазо (Laso), брат Ђукин, стар 32 године
- Радосав (Radossan), син Ђукин, стар 18 година
- Максим (Maxim), син Ђукин, стар 16 година
- 6 млађих женских особа
укупно: 11 чланова
2) задруга Милоша Рајшића (Milloss Raissich)
Чинили су је:
- Милош (Milloss), стар 30 година
- Радош (Radoss), брат Милошев, стар 20 година
- Трифун (Triffun), брат Милошев, стар 19 година
- 1 млађа мушка особа
- 3 млађе женске особе
укупно: 7 чланова
3) задруга Милоја Рајшића (Milloie Raischitsch)
Чинили су је:
- Милоје (Milloie), стар 36 година
- Јован (Jouan), брат Милојев, стар 29 година
- 3 млађе мушке особе
- 4 млађе женске особе
укупно: 9 чланова
Ове податке потврђује и Стјепан Павичић, када набраја задруге са бројем чланова по Островици и Барлетама (Рајшић 11 7 9).
-
MACSIM RAISICH, Ivosevzi - Максим Рајшић из Ивошеваца, убележен у цркви Св. Николе у Кистањама, дана 04.02.1825.године, као кум Катарини Угричић, од оца Јакова Угричића и мајке Стоје (рођ. Дмитровић), такође из Ивошеваца.
Има још Ра(ј)шића који се помињу у МК за Кистање. На ове је мислио и Сиријус.
(https://lh5.googleusercontent.com/0GzZs13MqKXSh-Kl2Is9SfT4FMrmQQxCIlYyKzJgSBs=w342-h345-no)
-
Александре, хвала много на одговору и приложеном фото документу!!!
По прилогу и здравој логици бих рекла да су Рајшићи у ствари Рашићи :-\ .
Разговарала сам са НН лицем из Манастира Крка који је рекао да не поседују документацију старију од 1940.године и да не може да ми каже где бих и од кога могла сазнати нешто више. Да ли можда ти можеш да ми помогнеш?
Господин Божидар Кљајевић ми је рекао да Рајшићи воде порекло од Кљајића који су потомци кнеза Богдана Љешњанина... :-[
-
Господин Божидар Кљајевић ми је рекао да Рајшићи воде порекло од Кљајића који су потомци кнеза Богдана Љешњанина
Кљајевић понекад лупета, по њему су сви Срби племићког порекла. Његову изјаву треба узети с резервом, што би рекли Србијанци: може да бидне, не мора да значи.
Елем, региструјте се на сајту Family search и претражите насеља која вас занимају, наравно, под условом да је за њих извршена дигитализација матичних књига. Ево линка за Хрватску:
https://familysearch.org/pal:/MM9.3.1/TH-1961-28343-4542-76?cc=2040054&wc=MM5K-GG2:n892544392#uri=https%3A%2F%2Ffamilysearch.org%2Frecords%2Fcollection%2F2040054%2Fwaypoints
Регистрација је бесплатна као и скидање документа. Ако негде запне, јавите се слободно и размислите о ДНК анализи.
-
Мислим да је реалнија она прича о пореклу из Никшића. Како год окренемо, Рајшићи су племићког порекла. ;)
-
Мислим да је реалнија она прича о пореклу из Никшића. Како год окренемо, Рајшићи су племићког порекла. ;)
:D :D :D супер коментар - да разбије сувопарно истраживачки тон ;)
Али да се вратимо истраживању ::) ...
Регистровала сам се и проучавала нека документа - пронашла сам линк на овом сајту. Хвала Александре за твој, јер је потпунији! Само :o , питам се, како ћу проучавати и "тумачити" красописе из матичних кнјига?! Држите ми палчеве !
-
Господин Божидар Кљајевић ми је рекао да Рајшићи воде порекло од Кљајића који су потомци кнеза Богдана Љешњанина... :-[
Добро кад Вам није рекао да сте од Немањића или Палеолога... ;)
-
питам се, како ћу проучавати и "тумачити" красописе из матичних кнјига?! Држите ми палчеве !
Можда наиђете на латиницу, можда и на црквено-славенски, слободно се обратите и приватном поруком па ћемо здруженим снагама покушати да одгонетнемо.
Реците које вас село тачно занима, па да проверимо и у млетачким катастрима из 1709. године.
-
Александре, пронашла сам на нашем форуму ове податке из пописа 1709:
а) Насеља старе опћине Бенковац на млетачком земљишнику из 1709. године
RADOŠINOVCI - Bortolo Rasich q: Lorenzo
VUKŠIĆ - Andrea Rassich q:m Paulo
BULIĆ – Zuanne Rassich q:m Luca
Не знам да ли их има још. Проучаваћу наредних дана :) . Хвала на разумевању и помоћи коју ми пружате!
Хвала још једном, свима!!!
-
Не знам шта да кажем након проучених књига Кистања, Ивошеваца (у Буковици) и Островице (у Лици).
Презиме пишу на исти начин али једни-они из Лике, презивају се Рајшић а други-у Буковици, Рашић...
Да ли је дошло до промене презимена грешком у попису ::) ? Вртим се у круг ...
(https://lh6.googleusercontent.com/-4-WK7vCSCeU/VKZmwhp0c8I/AAAAAAAAAUE/F8oSaL6_ELo/w393-h164-no/Kistanje%2B1827.jpg)
(https://lh6.googleusercontent.com/-ZfbEXzMHsnE/VKZmrPvtSMI/AAAAAAAAAT0/XNNlDNzyfBs/w443-h192-no/Ivosevci%2B1840.jpg)
(https://lh6.googleusercontent.com/YYj6Q0qeZ2isoHIP4M9fxe-EU1VvU663titUd0J6Lps=w219-h195-no)
(https://lh3.googleusercontent.com/dj9di-6qEKn-DQ4gh3M9bmgiL6I9x8hEMiWVo4iPib0=w382-h168-no)
-
Према народном предању најстарији предак Ровчана био је Никша који је живио у Никшићу. Његов отац, бан Илијан (бан Владимир), био је ожењен Јевросимом, сестром Стефана, сина Вукана Немањића који је саградио манастир Морачу 1252 г. Никшин унук Гојак је дошао у сукоб са баном Угреном који је управљао Никшићком Жупом, па је после убиства бана Угрена побјегао у данашња Ровца и настанио се на десној страни Мртвице, у близини њеног утока у ријеку Морачу. Гојак је ту основао породицу и према ровачком предању имао је 4 сина: Булата, Влаха, Шћепана и Срезоја од којих су се формирала данашња велика ровачка братства: Булатовићи, Влаховићи, Шћепановићи и Срезојевићи.
Друга већа скупина Ровчана су потомци кнеза Богдана Љешњанина који је из Чева, због крвне освете, прво преселио у село Лијешње – Љешанска нахија, а потом и тамо пао на крв и поново се сели у данашња Ровца (село Лијешње, које се до тада звало Брезно). То је било негдје у првој половини XIV вијека, прије доласка Турака у ове крајеве.
Кљајићи у Црној Гори су Ровчани, потомци Богдана Љешњанина. Они у Крајини, Кљајићи/Опачићи према предању воде порекло из племена Никшића. Рајшићи спадају у ту групу родова. Мислим да се овде предања не косе и чини се да су и Никшићи и Ровчани I2a DN.
-
Кљајићи у Црној Гори су Ровчани, потомци Богдана Љешњанина. Они у Крајини, Кљајићи/Опачићи према предању воде порекло из племена Никшића. Рајшићи спадају у ту групу родова. Мислим да се овде предања не косе и чини се да су и Никшићи и Ровчани I2a DN.
Свака част, Небойшо, за повезивање Кљайића са Ровцима. Погледах мало 404 црногорска узорка и заиста тамо има сличних хапловрста, 10 их има Дин С-ова са врѣдношћу ДЫС19 = 17, као што йе у испитанога Кљайића. Ако йе то стварно то, питање йе йош о койой се грани ради, о Булатовићко-Влаховићкой (потомство Гояка Никшина), или о потомцих кнеза Богдана Войинића? Или о обейу скупинах? Мораћемо сачекати испитивање йош некога док не будемо знали коначан одговор.
15,13,24,31,17,17,14,15,13,11,13,21,11,11,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%" *2
15,13,24,31,17,17,14,15,13,10,13,21,11,11,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
15,13,24,31,18,17,14,15,13,11,13,22,11,11,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
15,13,24,31,18,17,14,15,13,11,13,23,11,10,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
15,13,23,31,17,17,15,15,13,11,13,23,11,11,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
15,13,24,31,17,17,14,15,13,11,13,22,11,12,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
16,13,24,31,17,17,14,15,13,11,13,23,11,11,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
16,13,24,30,17,17,14,15,13,11,13,23,11,11,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
16,13,24,30,17,17,14,16,13,11,13,23,11,11,15,10,20,"0,0025",I2A (xI2A1),"100,00%"
-
(https://lh3.googleusercontent.com/-C7IFrZmn1_c/UzMhc3qUVCI/AAAAAAAACQE/HRobmvymtz0/s512/niksici.jpg)
-
Интересантан коментар на текст о пореклу Карођорђа (аутор: сарадник портала Порекло Ранко Бубања):
http://www.poreklo.rs/2014/03/29/predanje-o-tripku-gurisu-mogucem-pretku-vozda-karadjordja/
" Предање је занимљиво, али нема неке везе са прецима Вожда Карађорђа. Једина књига коју су пре 2. св. рата финансјски помогли Њ. В. Краљ и краљевска кућа је она која је писала о правом пореклу Вожда које је негде са југа Србије – околине Охрида, одакле су преко (садашње) Албаније и Црне Горе дошли до Вишевца и Тополе. Стара слава краљевске куће је Св. Климент коју су променли у Св. Апостола Андреју Првозваног. У том крају нема нико ко слави ту славу илиу ко је славио. "
Извесни Гуриш би лако могао бити I2a DN, с обзиром да је пореклом од "Војиновића". Говорили смо већ да је потенцијална матица овог рода Македонија (јужна?), а у овом коментару се наводи да је Карађорђе даљом старином управо из Охрида.
Назире се нека веза када су у питању Војиновићи, Ровчани, Карађорђе, Македонија, али и све оне породице у Крајини које славе Св. Луку и негују предање о пореклу из Никшића (Опачићи, Кљајићи, Рајшићи...).
-
Поново ја :) Можда ће неком помоћи ....
У разговору са становником места Ивошевци код Бенковца сазнала сам да су РАШИЋИ, по предању, са Косова ?! Након косовске битке кренули су на пут преко Босне и населили у село Вукшић у Равним Котарима. Део се преселио у Ивошевце. Тај део становника је задржао православну веру и славу св. Луку. Рашићи, мештани Вукшића, су примили католичанство.
Ја се и даље вртим у круг ;) и потврђујем моје претпоставке али никако да повежем како је презиме Рајшић настало. Да су Рајшићи настали од Рашића из Буковице - у то сам 80% сигурна, али постоји предање да су у Лику дошли преко Босанског Грахова (можда је неко од предака заборавио да су живели у Буковици....а можда се један део директно доселио у Лику???). Углавном, надам се да ће се јавити неко ко има тачније информације.
Срећно свима у истраживању својих корена!
-
Српско становништво Далмације негује успомену и сећање на Косово и Косовски бој. Ово међутим не значи да су Далматинци пореклом са Косова, иако су неки аутори помињали и такве миграције.
Једно велико поље у Далмацији, које се налази у подножју Динаре и Козјака, носи име "Косово Поље". Питање је које је Косово (назив) старије, да ли ово далматинско, или оно у Србији.
" Народно предање, летописи парохијски, као и разни писци и хронике говоре, да се ово насеље послије турске побиједе и пропасти српског царства на Косову 1389. овдје насељавало. Тад се Срби населише и у ову низину и ради сличности овог краја, са својом старом колијевком, а и ради тужне успомене Косовске то насеље назва нову постојбину Косово. "
Саво Накићеновић, Книнска Крајина
Било би добро да се Рајшићи тестирају. Као што рекох, није искључена веза са породицама које припадају хаплогрупи I2a DN.
-
Хвала на помоћи :) .
Одлучили смо се на тестирање. Надам се неком помаку :) .
-
Хвала на помоћи :) .
Одлучили смо се на тестирање. Надам се неком помаку :) .
Нема на чему.
Одлично, чекамо резултате Рајшића. ;) Да ли су Вам познати услови днк тестирања? Можете то обавити код нас, у центру за генетику у Београду http://www.dnk.rs/, али и у иностранству https://www.familytreedna.com/
Предност тестирања преко ФТДНА је то што можете да "продубите" резултате, тј извршите тестирање на више маркера. Међутим, сама процедура је нешто копмликованија.
Тестирање у Београду је много једноставније, а постоји и могућност попуста.
-
Одлучили смо се за тестирање у Београду. Уз вашу помоћ добићемо исцрпније анализе резултата :) .
-
Тестирани су Рајшићи о којима је на овој теми ријеч.
Припадају хаплогрупи E1b V13. На Пројекту показују велико поклапање са кластером којем припадају још и Кончаревићи из Далмације, Маринковићи из Лике и католичка породица Лукић из Градишћа.
Мислимда нема никакве сумње да је породица Рајшић у Крајини истог поријекла, а да им је најстарија забиљежена постојбина у сјеверној Далмацији, гдје су као Рашићи забиљежени у Ивошевцима. Да је облик Рајшић старији од облика Рашић говори и први писани податак о Рајшићима у далмацији, млетрачки попис из 1709. гдје је у Ивошевцима уписан Марко Рајшић. Бачко спомиње још једног далматинског Рашића који је писао писмо Симеону Кончаревићу о спремности својих сусељана да се сви иселе у "Московију". Да ли је баш Рашић случајно писао писмо Кончаревићу? Видимо да су ове двије породице генетски повезане.
До 1712. дио ових далматинских Рајшића се исељава у Брувно, у Лику, одакле један дио у другој половини 18. вијека прелази у оближње Барлете. Расељавања Рајшића у Кордун, Банију и Босанску крајину су могла бити или из Лике или из Далмације. Претпостављам да су они са обликом презимена Рашић досељавали из Далмације, а са обликом презимена Рајшић из Лике, јер у Босанској Крајини срећемо оба облика, највише око Дубице и Санског Моста.
Генетика овог кластера којом припадају Рајшићи показује велику сличност са хаплотипима Куча Мрњавчића. Међутим, као и обично мали број маркера нас ограничава у давању коначних процјена.
Интересантно би било проучити кретање Рајшић/Рашића у Далмацији, њихову везу са Кончаревићима и Маринковићима, а мислим д аје пажње вриједан и онај податак који Рајшиће везује са Опачићима још једном крајишком породицом која слави св. Луку. Ако би се нека од ових породица Лучинштака које помиње Карановић тестирала и показала се сродност са Рајшићима, онда би то било једно од већих племена у Босанској Крајини. А да ли имају везе са Никшићима, то остаје да се види.
-
Претпостављам да су ови Маринковићи (Ђурђевдан) E1b у Бунић дошли из Северне Далмације?
У Далмацији, тачније у Плавну, постоје Маринковићи са истом славом. Досељени су крајем 17. века из Бјелајског Поља. Ову сеобу предводио је између осталих и кнез Тодор Зорић. Сматра се да су ови Маринковићи његови потомци, или сродници, зову их и "Зорићи".
-
Претпостављам да су ови Маринковићи (Ђурђевдан) E1b у Бунић дошли из Северне Далмације?
У Далмацији, тачније у Плавну, постоје Маринковићи са истом славом. Досељени су крајем 17. века из Бјелајског Поља. Ову сеобу предводио је између осталих и кнез Тодор Зорић. Сматра се да су ови Маринковићи његови потомци, или сродници, зову их и "Зорићи".
Веома је вјероватна веза ових далматинских Маринковића који славе Ђурђевдан са личким Маринковићима исте славе. Интересантно је да Накићеновић у групи са овим породицама наводи и Опачиће.
"Сва ова напријед набројана племена славе Ђурђевдан.
Од горњих Јанкелића су, по предању, и Опачићи у Радучићу. Један од њих, веле, да је слатко јео »омач« траву,
те га зато прозвали »Омач-Кус«, а његово потомство Омчикус у Лици, који такођер славе Св. Ђорђа."
Мада се овдје можда ради и о грешци у писању, јер у Радучићу нема Опачића, већ Омчикуса који заиста славе Ђурђевдан. Вјероватно је умјесто Опачић у горњем наводу требало стајати Омчикус.
-
Веома је вјероватна веза ових далматинских Маринковића који славе Ђурђевдан са личким Маринковићима исте славе. Интересантно је да Накићеновић у групи са овим породицама наводи и Опачиће.
"Сва ова напријед набројана племена славе Ђурђевдан.
Од горњих Јанкелића су, по предању, и Опачићи у Радучићу. Један од њих, веле, да је слатко јео »омач« траву,
те га зато прозвали »Омач-Кус«, а његово потомство Омчикус у Лици, који такођер славе Св. Ђорђа."
Мада се овдје можда ради и о грешци у писању, јер у Радучићу нема Опачића, већ Омчикуса који заиста славе Ђурђевдан. Вјероватно је умјесто Опачић у горњем наводу требало стајати Омчикус.
Омчикус - у Хасанбеговој Јасеници, славе Св. Ђурђа, доселили су из Брувна, дошли из Радучића пре 70 година. Старином су из Црне Горе, дошли у 16. веку. Мисле да су сродни са братствима Јанкелићима и Опачићима. Опачића има међу далматинским Србима који су се селили у Пољску. Огранак су братства Кљајића, који живе у Надводи жегарској и Церању. Славе Св. Ђурђа, пореклом су потомци Богдана Љешњанина.
Старе српске племићке породице у Херцеговини - Божидар Кљајевић
-
U knjizi Vojina Dabića, Karlovački generalat, spominju se Rajšići u Perjasici, zapadno od Topuskog (18. vijek) - str. 114.
-
Интересантно би било проучити кретање Рајшић/Рашића у Далмацији, њихову везу са Кончаревићима и Маринковићима, а мислим д аје пажње вриједан и онај податак који Рајшиће везује са Опачићима још једном крајишком породицом која слави св. Луку. Ако би се нека од ових породица Лучинштака које помиње Карановић тестирала и показала се сродност са Рајшићима, онда би то било једно од већих племена у Босанској Крајини. А да ли имају везе са Никшићима, то остаје да се види.
[/quote]
Не могу бити од неке користи, али колико сам чуо мој покојни прадеда је говорио да су пореклом из ЦГ и да су прво живели у Лици пре него што су дошли у Буковицу.
Што сте чини ми се и навели на прошлој страни.
-
Интересантно би било проучити кретање Рајшић/Рашића у Далмацији, њихову везу са Кончаревићима и Маринковићима, а мислим д аје пажње вриједан и онај податак који Рајшиће везује са Опачићима још једном крајишком породицом која слави св. Луку. Ако би се нека од ових породица Лучинштака које помиње Карановић тестирала и показала се сродност са Рајшићима, онда би то било једно од већих племена у Босанској Крајини. А да ли имају везе са Никшићима, то остаје да се види.
Не могу бити од неке користи, али колико сам чуо мој покојни прадеда је говорио да су пореклом из ЦГ и да су прво живели у Лици пре него што су дошли у Буковицу.
Што сте чини ми се и навели на прошлој страни.
-
Сад сам тек видео да је ова тема отворена,такође ме интересује презиме Рашић,само за славу св.Никола.Негде сам видео да постоји породица са истим презименом и славом ,мислим да је Метохија у питању,чак можда село Средска ? ??? Ипак нисам сигуран у повезаност са овом породицом и јер знамо како су се презимена наслеђивала и мењала а породица која мени треба први пут је под тим презименом забележена у Срему 1736/7.године.Ако неко има неку информацију био бих му јако захвалан. :)