Форум - Порекло

ДНК порекло => Историја и генетика => Тему започео: ⲥуⲛцⲉ Јул 19, 2020, 05:42:38 поподне

Наслов: Мали корак до велика мозга
Порука од: ⲥуⲛцⲉ Јул 19, 2020, 05:42:38 поподне
Наспрам својих најближих рођака, чловеколиких мајмуна, чловек има слабије тело, спорији је и много рањивији. По свим својствима борбе за обстанак против сурове природе битку би добили мајмуни, док би предци чловека изумрли... да није било једне ствари - развића чловечијега мозга. Оно је чловеку дало способност да види прошлост и предвиди будућност, као и способност абстракнога размишљања.

ARHGAP11B  је ген својствен једино чловечијему геному. Он узрокује увеличање основних ћелија, које су породиље других врста ћелија, управља деобом ових ћелија у мозгу и побуђава борање нове коре мозга, које је интелигентан начин повећања површине коре мозга.
Ово осветљава заслужност ARHGAP11B за увеличање нове коре мозга у генолози чловека.
(Рани сисари имају гладку кору мозга).

(http://img.twitrer.com/upload/0/2b/02b15a96cd41d5d01bfa5d563d23492f_thumb.jpg)

Овај закључак се слаже са сазнањем, да је удвојење гена (облик препосложења гена), које је породило ген ARHGAP11B у лози развића чловека настало после генетичкога расхођења са шимпанзама, али пређе расхођења с генолозом неандерталца.

Постанак цивилизације можемо ( између осталих фактора ) захвалити једној случајности, генетској мутацији, која је дала ген ARHGAP11B.
Наслов: Одг: Мали корак до велика мозга
Порука од: Ojler Јул 19, 2020, 05:52:39 поподне
Мада, наборани мозак је присутан и код других великих сисара...
Наслов: Одг: Мали корак до велика мозга
Порука од: drajver Јул 19, 2020, 07:15:41 поподне
Овај закључак се слаже са сазнањем, да је удвојење гена (облик препосложења гена), које је породило ген ARHGAP11B у лози развића чловека настало после генетичкога расхођења са шимпанзама, али пређе расхођења с генолозом неандерталца.

А шта је са оном тезом да су мајмуни заправо настали од људи дееволуцијом?
Наслов: Одг: Мали корак до велика мозга
Порука од: ⲥуⲛцⲉ Јул 19, 2020, 07:44:16 поподне
Успут, прилажем везу до објављене студије са универзитета Макс Планк у Њемачкој.

https://science.sciencemag.org/content/early/2020/06/17/science.abb2401  (https://science.sciencemag.org/content/early/2020/06/17/science.abb2401)