Форум - Порекло
Доколица => Забава => Тему започео: Јовица Кртинић Мај 16, 2020, 12:35:35 поподне
-
Препоручујем одличан прилог са телевизије Прва. Свака част на урађеном. Пронашли су веома занимљиву старину Бранка Тодоровића (95), некадашњег питомца Привредника, који је од столарског заната доспео до ОЗНЕ-е.
https://www.youtube.com/v/il_fgegayaA
Ово треба запамтити. Каже да није био комуниста, већ кому-ништа :)
-
Прича се по Србији да је "Бранко Тодоровић" типично удбашко име. Сви људи са тим именом и презименом су прикривени шпијуни. Таквим људима се не може веровати и било би добро да их, за сваки случај, избацимо из свих удружења и организација. :P ::) :P ::) :P ::) :P ::) :P
-
Прича се по Србији да је "Бранко Тодоровић" типично удбашко име. Сви људи са тим именом и презименом су прикривени шпијуни. Таквим људима се не може веровати и било би добро да их, за сваки случај, избацимо из свих удружења и организација. :P ::) :P ::) :P ::) :P ::) :P
Па да, као бели голф. ;D
-
Па да, као бели голф. ;D
;D
-
Један од српских митова је и оно што на крају снимка прича ђед. Као, само су Срби несложни и убијали су једни друге, а Хрвати не. У добром сећању ми је остао догађај пре 15 година, када сам у Сплиту пролазио поред неких стараца који разговарају на улици. Каже један: "Неће Србин против Србина, неће Муслиман против Муслимана, неће Шиптар против Шиптара, само хоће Хрват против Хрвата". Тад сам почео да размишљам о митологији, а предање о убиству Турчина ми је ипак засенило све остало и постало највећи предмет спрдње :) И не знам за случајеве да су се Срби партизани и Срби четници масовније кокали међусобно у Далмацији, што се не би могло рећи за усташе и партизане Хрвате.
-
...
И не знам за случајеве да су се Срби партизани и Срби четници масовније кокали међусобно у Далмацији,
...
Тако је било и у неким деловима Босне, практично свуда где комунисти нису форсирали такав сукоб. Чак је негде било више трвења и сукоба између различитик четничких фракција него између партизана и четника. Један од главних проблема ЈВуО је било управо њихово нејединство команде и чињеница да је под кокардом било свакојаке хајдучије која се проглашавала краљевом војском. Знам из неких породичних прича да је у подручју Дервенте, где су се преклапала дејства четника Владе Винчића и Бранка Ковачевића, било сталних трвења и сукоба између ових група. По причама моје фамилије, Винчићеви четници су важили за батинаше и разбојничку дружину и од њих се народ склањао. Са друге стране "Бранкови четници", како су их звали, доживљавани су као заштитници народа. Нису правили разлику између четничких и партизанских кућа и помагали су једнако свима када су могли.
-
ојлер, све са терена је вредно сведочанство, али мањак 'јединства команде' је непостојећи. чак је и јвуо неадекватан термин. врховни командант југословенске војске у току рата је краљ петар 2, начелник генералштаба југословенске војске и министар војни је (од пролећа '42) генерал михаиловић. војно командује југословенском војском у отаџбини, југословенском војском у избеглиштву и југословенском војском у заробљеништву; те скраћенице, јвуо, јвуи и јвуз се виде на документима. ови ти говорим званично како је, а команднда стрктура апсолутно јасна - од илегалаца у београду до представника под италијанима у сплиту, до најзападнијих тачака у далмацији, лици и горском котару. неупоредиво већих проблем михаиловић је имао '41 - јер је требало више од 6 месеци да се пробије до крајине, преко својих људи, и ступи у контакт са српским организованим отпором. такдође, неупоредиво више проблема у кварењу командне хијерархије је имао са павлом ђуришићем него било где у босни. павле је - неколико пута - де факто и де јуре иступао из југословенске војске.
зрно, ствар је проста. тито је хрват ком су крцун и ранковић беспоговорно служили. једно је блајбург и кочевски рог за четнике и љотићевце, а друго масовна убиства срба, грађана, домаћина и четника широм србије, цг и бих, каких није било '44 до '46 по хрватској.