Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: ДушанВучко Април 13, 2020, 09:54:55 поподне
-
Битка код Карансебеша (1788.) између Хабзбурга и Османлија се завршила османском победом а да нису ни водили битку. Аустријанци су се потукли између себе пошто су раније дошли на поприште. Једна група се докопала ракије од локалних Рома и шенлучила, а када је дошла друга група , дошло је до кавге која се распламсала и претворила у битку међу пијаном војском. Ово се дешавало са источне стране Тамиша, а главнина војске која је била са друге стране реке, чула је пуцњаву и кренула тамо мислећи да се већ води битка са Турцима. Хусари који су били са друге стране реке (у том метежу), видевши долазак главнине војске, почели су да вичу "Халт, Халт", али пошто је главнина војске која је већ кренула у напад, била састављена од разних нација, тај узвик им је заличио на "Алах, Алах" и кренуо је хаос...Трци су тек после два дана пристигли и били су затечени призором и прогласили победу без борбе...
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/najcudnija-bitka-u-istoriji
-
Битка код Карансебеша (1788.) између Хабзбурга и Османлија се завршила османском победом а да нису ни водили битку. Аустријанци су се потукли између себе пошто су раније дошли на поприште. Једна група се докопала ракије од локалних Рома и шенлучила, а када је дошла друга група , дошло је до кавге која се распламсала и претворила у битку међу пијаном војском. Ово се дешавало са источне стране Тамиша, а главнина војске која је била са друге стране реке, чула је пуцњаву и кренула тамо мислећи да се већ води битка са Турцима. Хусари који су били са друге стране реке, видевши долазак главнине војске, почели су да вичу "Халт, Халт", али пошто је главнина војске која је већ кренула у напад, била састављена од разних нација, тај узвик им је заличио на "Алах, Алах" и кренуо је хаос...Трци су тек после два дана пристигли и били су затечени призором и прогласили победу без борбе...
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/najcudnija-bitka-u-istoriji
;D
https://www.youtube.com/v/gasq2Q7O47Q
-
;D
https://www.youtube.com/v/gasq2Q7O47Q
;D
-
Битка код Карансебеша (1788.) између Хабзбурга и Османлија се завршила османском победом а да нису ни водили битку. Аустријанци су се потукли између себе пошто су раније дошли на поприште. Једна група се докопала ракије од локалних Рома и шенлучила, а када је дошла друга група , дошло је до кавге која се распламсала и претворила у битку међу пијаном војском. Ово се дешавало са источне стране Тамиша, а главнина војске која је била са друге стране реке, чула је пуцњаву и кренула тамо мислећи да се већ води битка са Турцима. Хусари који су били са друге стране реке (у том метежу), видевши долазак главнине војске, почели су да вичу "Халт, Халт", али пошто је главнина војске која је већ кренула у напад, била састављена од разних нација, тај узвик им је заличио на "Алах, Алах" и кренуо је хаос...Трци су тек после два дана пристигли и били су затечени призором и прогласили победу без борбе...
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/najcudnija-bitka-u-istoriji
Мора да је било доста наших на све три стране😅
-
Један занимљив краткотрајни рат водиле су САД и Уједињено Краљевство 1859. године на острву Сан Хуан, на северној пацифичкој обали. Рат је назван - Свињски (Pig war).
(https://i.postimg.cc/cJmFC562/San-Juan-Islands-map.png)
Ево шта се током тог "рата" догађало:
https://en.wikipedia.org/wiki/Pig_War_(1859)
(https://i.postimg.cc/9Mktq328/Building-the-redoubt.jpg)
И поред ангажовања значајних војних снага са обе стране, укључујући и ратне бродове, једина жртва овог рата била је - свиња.
-
(https://hercegovac.net/wp-content/uploads/2020/05/Screenshot_20200526-162921_Chrome.jpg)
Са сајта: https://hercegovac.net/2020/05/26/bio-je-srbin-pravoslavac-i-bio-je-ustasa/?fbclid=IwAR3aqdKgmPPa5sHpovZKuig0eDH-ZMJJgL6vNG_jTBiz1J9Rxghx25MoilY
"Историја је невероватан след још невероватнијих догађаја. Сведоци смо односа на Балкану. Шта бисте рекли када би вам неко рекао да је некад постојао Србин који је себе називао усташом и тиме се поносио? Не бисте поверовали – највероватније.
Али, његов надгробни споменик је сведок свега тога. Име му је било Којо Оборина. Био је Србин. Поносни Србин и поносни усташа. Свако ко је некада отишао на старо херцеговачко гробље у место Поплат код градица Стоца на Брегави могао се својим очима уверити да на том гробу пише ћирилицом: Овђе почива Којо Оборина – УСТАША, затим је наведена година његовог рођења 1852.година и прва два броја године смрти 19 која касније није дописана.
Испод стоји „1875-1878“ и податак да Којо Оборина сам себи диже споменик. А управо година 1875. је важна за нас. Шта се тада десило? И можда су они који добро познају историју и српски језик већ са лакоћом могли да схвате о чему се заправо овде ради, управо у 19.веку лежи одговор ове тајне.
Године 1875. десио се српски устанак у Херцеговини познатији под називом „Невесињска пушка“ који је убрзо дигао целу Босну и околину на ноге и подигао народ на устанак против Турака и њихове владавине. Устанике су подржале добровољцима и оружјем Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора, а све то је довело до почетка Српско- турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.
Тако су храбри српски јунаци и сви остали који су пре свега желели слободу себе називали УСТАШАМА, јер су дигли устанак против Турака и њиховог тлачења и зулума који је био усмерен на домаћи живаљ.
Отуда је поносни Србин православац себе називао усташом, а то написао и на свом гробу. Овај назив устаника како их данас зовемо у то време није било ништа необично. Данас, после свега јесте."
-
Разобличавање изворног, то је изворна традиција у последњем веку неких..."Патриотизам" заснован на формулацији "ја сам то што нисам" (то што нисам , чини ме то што јесам...Формулација плагијата је сама по себи бламажа у односу на ово, јер плагијат не негира оно што је плагирано)
-
Формулација плагијата је сама по себи бламажа у односу на ово, јер плагијат не негира оно што је плагирано)
"Испричавам" се комшијама, ипак је то плагијат у изворном смислу (мада је на више нивоа вршен и свакако подигнут на "виши ниво", користећи сам плагијат (назив или песму) као средство против онога од кога је то присвојио):
Plagijat (lat. plagere = oteti), označava čin prisvajanja ili kopiranja tuđeg pisanog, umjetničkog ili drugog kreativnog rada u svoj vlastiti, bilo djelomice ili u cijelosti, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika. ("Зови само зови") Za razliku od krivotvorenja u kojemu je upitna autentičnost djela, kod plagijata je riječ o nezakonitom i neetičnom prisivanju tuđeg djela, koje se prikazuje kao vlastito.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Plagijat
Значи, то није само неетичко присвајање, него и коришћење појмова против оних од којих су то неетички присвојили...неетичност подигнута на виши ниво
-
Раније се уместо "устаник" употребљавао термин "усташа". То се може наћи у разним старим књигама, било који устанак да је у питању. Из познатих разлога је након Другог светског рата тај термин напуштен.
-
У литератури о добровољцима се такође може наћи термин - усташ.
-
У литератури о добровољцима се такође може наћи термин - усташ.
Колико сам приметио читајући о Херцеговачком, али и бокешким устанцима, термин "усташ" (у множини "усташи") се много чешће користи.
-
Али, његов надгробни споменик је сведок свега тога. Име му је било Којо Оборина. Био је Србин. Поносни Србин и поносни усташа. Свако ко је некада отишао на старо херцеговачко гробље у место Поплат код градица Стоца на Брегави могао се својим очима уверити да на том гробу пише ћирилицом: Овђе почива Којо Оборина – УСТАША, затим је наведена година његовог рођења 1852.година и прва два броја године смрти 19 која касније није дописана.
У аустроугарском попису из 1879. године, Којо Оборина је пописан у кући под редним бројем 42. Види се да је то једина кућа Оборина у Доњем Поплату, па можда и не чуди да је могуће неожењен и без насљедника, сам себи за живота подигао споменик.
Неко ко позаје то село, на примјер Кор, би могао дати још података о овој кући Оборина.
(https://i.postimg.cc/kX84zJCD/Untitled9.png) (https://postimages.org/)
-
Колико сам приметио читајући о Херцеговачком, али и бокешким устанцима, термин "усташ" (у множини "усташи") се много чешће користи.
тако је писало, 'усташ', на фотки мог чукундеде из времена херцеговачког устанка. плус, ако сам добро разумео, фудбалски клуб у невесињу се пре рата звао 'усташ'.
-
фудбалски клуб у невесињу се пре рата звао 'усташ'.
Да, основан 1932. године као ФК "Усташ".
Касније су, пре Другог светског рата, постојала два клуба у Невесињу - "Невесињац" и "Обилић", а после рата ФК "Слога" и коначно ФК "Вележ".
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A4%D0%9A_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%9A%D0%B5
-
У аустроугарском попису из 1879. године, Којо Оборина је пописан у кући под редним бројем 42. Види се да је то једина кућа Оборина у Доњем Поплату, па можда и не чуди да је могуће неожењен и без насљедника, сам себи за живота подигао споменик.
Неко ко позаје то село, на примјер Кор, би могао дати још података о овој кући Оборина.
Gde ste nasli ovaj popis, i ima li i ostalih austrougarskih popisa?
-
Покрштавање Русије
Током 987, Владимир се консултовао са својим бољарима, па је на све стране послао представнике да изуче различите религије. Несторова хроника описује та запажања. За муслиманске Бугаре са Волге изасланици су јавили да та религија није прихватљива, јер забрањује алкохол и свиње.
Руски извори описују Владимиров састанак са јеврејским изасланицима (могуће да су били Хазари). Владимир је сматрао да је јеврејски губитак Јерусалима доказ да их је Бог напустио. Владимир се окренуо хришћанима. У немачким црквама није видео никакве лепоте, али у Константинопољу је био одушевљен церемонијалом. Рекао је „Ми више нисмо знали да ли смо на небу или земљи“.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_I_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8#Покрштавање_Русије
-
О разним историјским догађајима, од средњег века до Другог светског рата, Владимир Димитријевић:
https://www.youtube.com/v/OFkwKrGEEuI
-
О разним историјским догађајима, од средњег века до Другог светског рата, Владимир Димитријевић:
https://www.youtube.com/v/OFkwKrGEEuI
Свака част г. Димитријевићу, али ја ипак покривам много већи распон, од палеолита до ратова 90-тих. ::)
-
Свака част г. Димитријевићу, али ја ипак покривам много већи распон, од палеолита до ратова 90-тих. ::)
Само навали, г. Јерковићу, покривај и даље 8)
-
https://www.politika.rs/articles/details/477590
Пропада задужбина Деспота Стефана
Писмо читаоца из Политике.
-
Zanimljivo je, to da se slabo pominje i priča o izvesnim Miloju Petroviću Trnavcu, koji beše srpski vojvoda iz vremena ustaničke Srbije, iz Trnave kod Topole, koji je oslobodio Beograd 1806. i zbog kog je izgubljena bitka na Čegru 1809. god.
Ko ne zna o kome pričam, može pogledati link:
https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278137-osveta-glavom-placena
-
Zanimljivo je, to da se slabo pominje i priča o izvesnim Miloju Petroviću Trnavcu, koji beše srpski vojvoda iz vremena ustaničke Srbije, iz Trnave kod Topole, koji je oslobodio Beograd 1806. i zbog kog je izgubljena bitka na Čegru 1809. god.
Ko ne zna o kome pričam, može pogledati link:
https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278137-osveta-glavom-placena
Иначе је био кум Младена Миловановића и обојица су били једни од најбогатијих Срба свог времена. Богаство су стекли углавном током саме револуције, а прича око ослобођења Београда је наводно била та да је војвода Милоје Петровић по наређењу Младена Миловановића морао први да уђе са својим момцима у Београд, те да су том приликом они дограбили углавном добар део ратног плена и турског блага.
Младен Миловановић је иначе био један од најутицајнијих људи у доба устаничке Србије и први министар војни. Такође, одлучно се супроставио Карађорђевом плану одбране од Турака 1813. сматрајући да утврђења не смеју да се руше и напуштају (Карађорђе је предлагао рушење утврђења, шанчева и повлачење у шуме и планине). Неки сумњању да је на тај начин покушавао да заштити своју имовину која је за српске услове у том тренутку била огромна. Како год било, његов план је на крају превладао, а исход је познат.
-
Посмртни остаци генерала Ђорђа Стратимировића пренету су прошле недеље из Беча у Србију.
https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/1031337/vozd-djordje-stratimirovic-vratio-kuci-posmrtni-ostaci-predvodnika-srba-austrougarskoj-danas-beca-preneti-srbiju
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђорђе_Стратимировић_(генерал)
-
Објављен је рад у ком доказују да су Викинзи морали доћи у Северну Америку најкасније 1021. године:
https://www.nature.com/articles/s41586-021-03972-8
https://arstechnica.com/science/2021/10/vikings-were-in-north-america-by-1021-ce/
-
Објављен је рад у ком доказују да су Викинзи морали доћи у Северну Америку најкасније 1021. године:
https://www.nature.com/articles/s41586-021-03972-8
https://arstechnica.com/science/2021/10/vikings-were-in-north-america-by-1021-ce/
Врло занимљиво откриће, а нарочито ова револуционарна метода коју су користили како би дошли до тачне године када су Викинзи секли дрва на овом њуфаундлендском локалитету. Надам се да ће у будућности бити смишљена тако прецизна метода и за керамику (тачна година када је неки керамички производ "изашао из пећнице"), која је далеко најчешћи материјал који се проналази на археолошким локалитетима. То би онда разрешило разне недоумице око прецизнијег датовања археолошког материјала, нарочито за праисторијске културе, али и за оне из скоријег временског периода.
-
Ово са становишта историје може да буде епохално, али са становишта географије је логично (чак је и већи подухват био доћи до Исланда и Гренланда, него са Гренланда у Њуфаундленд):
(https://hr.sott.net/image/s26/534966/full/grenland_mapa_ilu.jpg)
Не знам колико су се тамо задржали, у неком документарцу сам видео да је то било можда и мање него једна генерација, па да су се брзо вратили због лоших услова (а Гренланд су населили 986те., пре него што су отишли тамо, што би се уклопило у претпостављени период насељавања Њуфаундленда, најкасније до 1021...):
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4#%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5
-
Оно што се може поставити као питање је, шта би било да су остали тамо и основали колонију , као што су на Исланду и Гренланду? У том смислу би била можда промењена историја, јер би и тај део био део познат Европљанима и била би редовна комуникација са тим делом и пре Колумба (у оној мери у којој је била и са Гренландом или Исландом). Али с обзиром на сам североисток Америке, можда би Колумбо и даље мислио да је пронашао нов континент, као што и Викинзи нису знали да су пронашли нов континент , тј. можда би се на крају каснији Европљани изненадили када би наишли на нордијске насеобине за које су већ знали да постоје (али не и да су део тог новооткривеног континента)
-
Што се тиче претколумбовских контаката људи са других континената са староседеоцима америчког континента, занимљиве су и индиције о контактима Полинежана са Јужном Америком. Нешто више о томе се може погледати овде:
https://en.wikipedia.org/wiki/Pre-Columbian_trans-oceanic_contact_theories#Polynesian,_Melanesian,_and_Austronesian_contact
-
Иако се викинзи нису дуго задржали на Њуфаундленду, ипак су дали прве топонимске називе Европљана на тлу Америке - Винланд, Маркланд, Хелуланд...
:
The 1590 Skálholt Map showing Latinized Norse placenames in North America[1]:
* Land of the Risi (a mythical location) * Greenland
* Helluland (Baffin Island) * Markland (the Labrador Peninsula) * Land of the Skræling (location undetermined) * Promontory of Vinland (the Great Northern Peninsula)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Sk%C3%A1lholt-Karte.png/300px-Sk%C3%A1lholt-Karte.png)
https://en.wikipedia.org/wiki/Markland
Medieval Norse sailing routes and geography of the North Atlantic, based on the saga texts (after Árni Ibsen, Svart á hvítu, 1987)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Erikr-is.png/290px-Erikr-is.png)
Viking colonization site at L'Anse-aux-Meadows, Newfoundland
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Authentic_Viking_recreation.jpg/220px-Authentic_Viking_recreation.jpg)
L'Anse-aux-Meadows
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Carlb-ansemeadows-vinland-02.jpg/220px-Carlb-ansemeadows-vinland-02.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Vinland#:~:text=10%20External%20links-,Name,Leif%20Er%C3%ADkson%2C%20about%201000%20CE.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Vinland
-
Не знам колико су се тамо задржали, у неком документарцу сам видео да је то било можда и мање него једна генерација, па да су се брзо вратили због лоших услова (а Гренланд су населили 986те., пре него што су отишли тамо, што би се уклопило у претпостављени период насељавања Њуфаундленда, најкасније до 1021...):
Генерално би климатски и пољопривредни услови у С. Америци требало да буду нешто повољнији него на Гренланду (клима се наравно знатно променила од тада, то треба узети у обзир), али мислим да разлог напуштања те колоније не лежи у лошим условима, колико у логистици. Викиншке колоније су се оснивале и одржавале тако што се ипак дешавала трговинска размена и досељавање нових колониста. То је вероватно са С. Америком био озбиљан проблем јер доћи из Скандинавије до Севера Америке је био врло тежак подухват. За већину вероватно и превише рискантан. Самим тим није могла да се развије робна и персонална размена са матицама у Скандинавији. То је неко моје објашњење за напуштање колоније.
-
Један кратак али добар чланак:
(https://i.postimg.cc/V6jr7YZM/IMG-20211114-185159.jpg)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8
-
Једино што се не слажем с Морским да источњаци имају мирољубиву, а да је дивља, освајачка ћуд дошла од додира с Европљанима. Историја то дефинитивно не потврђује.
-
Једино што се не слажем с Морским да источњаци имају мирољубиву, а да је дивља, освајачка ћуд дошла од додира с Европљанима. Историја то дефинитивно не потврђује.
Нарочито то не важи за Јапанце, који су малтене од времена првих историјских записа о њима, а вероватно и раније, били у стању "хроничног ратовања", највећим делом у међусобним борбама (најкарактеристичнији по том питању је 16. век и међусобна борба феудалних господара - даимјоа), а касније и против суседа (Кореја и Кина).
-
Шта тек рећи за Монголе...
-
Нарочито то не важи за Јапанце, који су малтене од времена првих историјских записа о њима, а вероватно и раније, били у стању "хроничног ратовања", највећим делом у међусобним борбама (најкарактеристичнији по том питању је 16. век и међусобна борба феудалних господара - даимјоа), а касније и против суседа (Кореја и Кина).
"Расизам" се у Јапану и данас са посебном пажњом гаји и негује. Имао сам прилику да посетим Јапан и то је за нас Европљане "Димензија Х". Поготово, однос унутар самог јапанског друштва, а још више према странцима. Нпр. Јапанци су познати као изузетно љубазни домаћини као и ми Срби. Али док смо ми љубазни јер оно волимо да дочекамо госта па да заједно попијемо и поједемо ;D код њих је то један потпуно другачији приступ: Људи са дугачким носем (тј. белци") нису на истом интелектуалном нивоу као Јапанци (читај глупи смо :) ) и онда је Јапанац принуђен да буде љубазан да гост белац не би на неки начин својим незнањем (проузрокованим нижом стопом интелигенције) увредио некога.
О томе, да нпр. странци у Јапани (овде мислим углавном на друге Азијате типа Филипини, Кореја и сл.) нису равноправни и не смеју чак да се налазе у истој просторији када неки белац дође, нећу да пишем посебно. Углавном, озбиљно ратоборан народ који полази од тога да је "Богом дан".
Знање енглеског у Токију је катастрофа (изузев у бизнис бранши), а ван градова не постоји. Ипак, посета Јапанској православној цркви у Токију је заиста посебан доживљај и генерално јапанска култура је јако фасцинантна, иако за нас, као што они и сматрају, тешко појмљива. :)
-
Ако није фалсификат, ово звучи занимљиво и прилично актуелно :D
(https://i.postimg.cc/mrkkMnZq/vakcina.jpg)
-
Данас је једна лепа годишњица за Ирце – столетница потписивања Англо-ирског споразума (Anglo-Irish Treaty), којим је створена Слободна држава Ирска (Irish Free State), након око седам столећа енглеске владавине Ирском.
Свему је претходио Васкршњи устанак Ираца априла 1916. године (Easter Rising) и герилски рат који су водиле оружане снаге ирских побуњеника (Irish Republic Forces, Irish Republican Army). Ирци су искористили шансу у време док је британска војска била заузета ратовањем у Првом светском рату да се ослободе вишевековне енглеске власти. Кад се рат завршио, уследила је одмазда. Међутим, герилски рат је настављен, под вођством Емона Де Валере и Мајкла Колинса, који је, најзад, окончан споразумом од 6. децембра 1921. године, којим је Ирска добила статус слободне државе у оквиру Комонвелта, нешто попут статуса Канаде. Од 32 ирске области, 26 је ушло у оквире овог споразума, док је шест остало ван њега. Од тих шест области, касније је образована Северна Ирска (Алстер), која је и дана с у саставу Уједињеног Краљевства.
Овај споразум није задовољио све Ирце, дошло је до несугласица које су касније узроковале грађански рат 1922-23, али у кончини, Ирска је касније стекла потпуну независност од Велике Британије.
Ови догађаји су маестрало приказани у филму „Мајкл Колинс“ („Michael Collins“), где је легендарног вођу Ираца одглумио Лиам Нисон (Liam Neeson). Ко није гледао овај филм, а занима га ова тематика, нека га погледа! За мене један од најбољих филмова заснованих на историјским догађајима.
https://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Collins_(film)
https://www.youtube.com/v/2jErbT03WXc
Сјајна сцена када Мајкл Колинс касни 7 минута на церемонију спуштања британске заставе, чиме је окончана владавина Уједињеног Краљевства над Ирском:
https://www.youtube.com/v/Izl1nbAnWjE
-
Michael Collins (ирски: Mícheál Ó Coileáin) 1890-1922, био је главни заговорник споразума из 1921. године којим је створена Слободна држава Ирска. Сматрао је да је то добар почетак за касније постепено стицање независности, што се касније и потврдило. Током грађанског рата главом је платио своје залагање да се Ирци на тај начин ослободе енглеске власти, за разлику од Де Валере и неких других екстремних ирских вођа, који су били за потпуну независност одмах и по сваку цену.
(https://i.postimg.cc/765tQL05/collins.jpg)
https://www.bbc.com/news/world-europe-59219170
Овде се може направити неко поређење са дешавањима у Србији почетком 19. века, са Милошем и Карађорђем, није лоша тема за размишљање.
-
Још нешто на исту тему:
https://www.bbc.com/news/uk-northern-ireland-59540004
https://www.irishtimes.com/news/ireland/irish-news/michael-collins-dismissed-death-threat-three-days-before-he-was-shot-1.4747076
-
Де Валера се налазио на челу Ирске током Другог св. рата и чак је имао неки начелни договор са Немачком о ненападању али да Ирска Немцима уступи базе. Углавном на крају их је Хитлер свеједно напао.
-
Ирска није нападнута у дср. Била и остала неутрална.
-
Ирска није нападнута у дср. Била и остала неутрална.
А сад сам повезао тј. мало ми се вратило сећање. Хитлер је тражио од Де Валере да потпишу споразум, по којем би Ирска уступила Немачкој луке, а заузврат би добила гаранције да неће бити нападнута и да може остати по страни. Де Валери је било прихватљиво ово да се не меша у сукоб, али је одбио да дозволи приступ немачкој марини у ирске луке. Након тога је Луфтбвафе бомбардовао Даблин. Даблин је бомбардован у мају 1941 од стране Луфтвафеа. Ирска је задржала неутралност до краја рата али је ипак била наклоњена "Савезницима", што се огледало у поврењеном коришћењу њене територије од стране Британаца или у враћању британских пилота у Британију, док су немачке заробљавали тј. интернирали.
-
То је тачно, с тим да је Даблин први пут бомбардован 2 јануара 1941. Прво бомбардовање Ирске је било 26 августа 1940 где су бомбардована мања места, бомбардовање Даблина од 31 маја 1941 је однело 28 живота.
-
Није много познато ни да су Ирци имали своју бригаду у Шпанском грађанском рату, на страни Франкових националиста. Овоме је, пре свега, допринела римокатоличка црква у Ирској, с обзиром да је Франсиско Франко сматран заштитником те цркве наспрам републиканских безбожних левичара. Са друге стране, било је Ираца који су се борили на страни Републиканаца у истом рату. Касније су они у Ирској добили статус хероја, док је учешће на страни Франковаца након Другог светског рата пало у заборав. Током Другом светског рата, расположење народа у Ирској није било на страни Британаца, што је и разумљиво с обзиром на успомене из не тако далеке прошлости о злочинима које је британска војска чинила 1919-1921. у Ирској. Чак је то ишло до подршке јавног мњења Немцима током ваздушне инвазије на Британију...
-
Пре пар дана сам погледао документарац посвећен 100-годишњици ирске борбе за независност.
Како рече једна активна учесница, која је учестововала у Ирском грађанском рату на страни Де Валере и тврдог крила, њима је споразум са Британијом био неприхватљив већ из разлога што су у заклетви морали да се закуну британској круни. Такође, напомиње да су се борили са све ирске округе и за ирски језик, а да су споразумом изгубили 6 округа и практично истиснули ирски језик из употребе. То је наравно из њене перспективе тако. Пре неког времена сам читао у часопису "Идентитет" један чланак о стању ирског језика и његовом (не)кориштењу у Ирској тј. изумирању. Врло занимљиво али и суморно.
Иначе, вероватно такође мање позната чињеница је да је поред византијског и римског обреда у ранохришћанског периоду или боље речено током првих векова средњег века постојао и тзв. келтски (или ирскокелтски) обред, који је настао у оквиру чувених ирскошкотских монашких заједница на острву и био је присутан у одређеним срединама и ван острва попут нпр. севера Иберијског полуострва, Бретањи и Галији. Исти је касније потиснут из Рима услед усклађивања норми и обреда са обредом у Риму. У Ирској постоји или је раније постојала верска заједница која се назива "Келтска православна црква" и која настоји да одржи овај обред у животу. Седиште исте је у Француској: http://www.eoc-coc.org/accueil/actualites/2021/
Генерално је Ирска и као земља и као култура јако занимљива и има заиста једну импресивну историју.
-
https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=12&dd=13&nav_id=2073014
Odakle potiču i datiraju najstarija srpska prezimena?
Пребаците у неку другу тему ако није одговарајућа.
-
Аустријска државна телевизија урадила је кратак документарни филм о Бици на Моравском пољу 1278. између краља Рудолфа I Хабзбуршког и бохемијског краља Отокара II Пшемисловића. Нема нажалост превода на енглески (има субтител на немачком) али ако неко разуме немачки, занимљив је урадак, пре свега јер смо пре који месец имали овде дијалог о Косовској бици и евентуалним истраживањима и сл. У бици на Моравском пољу погинуло је засигурно око 20-к хиљада људи али до данас нису пронађени никакви остаци, иако је археолог у овом документарцу лоцирао две могуће масовне гробнице.
Поразом бохемијске династије Пшемсиловића, омогућен је дефинитивни успон Хабзбурга и германске превласти у Средњој Европи. Треба указати да су се у трупама Рудолфовим вероватно борили и Хрвати у склопу мађарско-куманских трупа краља Ладислава IV Куманца. Иначе је пре битке свако тражио савезнике, па је Отокар пробао словенском линијом да придобије пољске кнежеве, са којима је иначе био у сукобу. Није пробао да тражи савезнике међу Јужним Словенима, вероватно и због тога што су између њега и Србије стајали Мађари. С друге стране Словенци су били у склопу Штајерског војводства, које је било под Отокарам али је пришло касније Рудолфу.
Линк за филм: https://tv.orf.at/program/orf2/universumh234.html
-
Нажалост не може се гледати ван Аустрије.
-
Нажалост не може се гледати ван Аустрије.
Штета али видим да је рађено у копродукцији са Чесима, па ћу пробати и код њих да то ископам. Претпостављам на чешком.
-
https://science.orf.at/stories/3210776/
На овој вести је укратко препричана радња филма. Ту си и снимци археолошких истраживања уз помоћ модерних технологија попут скенирања тла и скенирања дроном из ваздуха.
Ово је документарац (или колико видим прилог) Чешке телевизије. Не знам из које године али видим да се појављује иста чешка историчарка Кофрнакова као и у новом документарцу:
https://edu.ceskatelevize.cz/video/7282-bitva-na-moravskem-poli
-
Kauboji, Divlji Zapad i Argentinski Gaučosi: Istine i Zablude
https://www.youtube.com/v/eesvMh6R5_U&ab_channel=TOP5Zanimljivosti
-
Emituje se ovih dana na RTS 2 dokumentarac o hajducima - Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji, pa se setih, kako se ova tema zove - Zanimljiva istorija - da pitam, koliko se zna o Đurđiću hajduku, hajduku valjevskog kraja, iz druge polovine 19. veka?
Inače, tog hajduka pominje pisac Branislav Nušić (1864-1936) u svojoj knjizi za decu i omladinu, naziva - Hajduci, u kojoj opisuje dečije avanture svoje i svojih drugara iz gimnazije. Inače, to je omiljena knjiga mog tinejdžerskog doba. Ima čak i vest na internetu, koja kaže da je taj Đurđić hajduk (živeo ~1845-1915 ili 1916) oteo vladiku Nikolaja D. Velimirovića (1881-1956) kad je bio beba, da bi ga njegovi roditelji otkupili od njega, za tražene pare. Videti link - https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276161-Dete-taoc-hajduka
-
"Занимљива" псеудоисторија. Кратак преглед:
https://teodulija.net/2022/08/07/примери-псеудоисторије-из-других-зем/?fbclid=IwAR397HS63n0kMeRvYd6mtLe-QrwEikih64-WM-MZ_3eMTjTW6wk7qP4jmBc
-
Авети прошлости:
https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1146583/zbog-nezapamcene-suse-olupine-nemackih-brodova-drugog-svetskog-rata-izronile-dunava-kod-prahova
-
И ово:
https://6yka.com/svijet/ako-me-vidis-placi-u-evropi-izronilo-kamenje-gladi
(https://cdn.6yka.com/images/BF8RlHrFq6O7xWsq7kHsllST1FIqTHcpnZ79JtSD.jpg)
-
(https://hercegovac.net/wp-content/uploads/2020/05/Screenshot_20200526-162921_Chrome.jpg)
Са сајта: https://hercegovac.net/2020/05/26/bio-je-srbin-pravoslavac-i-bio-je-ustasa/?fbclid=IwAR3aqdKgmPPa5sHpovZKuig0eDH-ZMJJgL6vNG_jTBiz1J9Rxghx25MoilY
"Историја је невероватан след још невероватнијих догађаја. Сведоци смо односа на Балкану. Шта бисте рекли када би вам неко рекао да је некад постојао Србин који је себе називао усташом и тиме се поносио? Не бисте поверовали – највероватније.
Али, његов надгробни споменик је сведок свега тога. Име му је било Којо Оборина. Био је Србин. Поносни Србин и поносни усташа. Свако ко је некада отишао на старо херцеговачко гробље у место Поплат код градица Стоца на Брегави могао се својим очима уверити да на том гробу пише ћирилицом: Овђе почива Којо Оборина – УСТАША, затим је наведена година његовог рођења 1852.година и прва два броја године смрти 19 која касније није дописана.
Испод стоји „1875-1878“ и податак да Којо Оборина сам себи диже споменик. А управо година 1875. је важна за нас. Шта се тада десило? И можда су они који добро познају историју и српски језик већ са лакоћом могли да схвате о чему се заправо овде ради, управо у 19.веку лежи одговор ове тајне.
Године 1875. десио се српски устанак у Херцеговини познатији под називом „Невесињска пушка“ који је убрзо дигао целу Босну и околину на ноге и подигао народ на устанак против Турака и њихове владавине. Устанике су подржале добровољцима и оружјем Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора, а све то је довело до почетка Српско- турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.
Тако су храбри српски јунаци и сви остали који су пре свега желели слободу себе називали УСТАШАМА, јер су дигли устанак против Турака и њиховог тлачења и зулума који је био усмерен на домаћи живаљ.
Отуда је поносни Србин православац себе називао усташом, а то написао и на свом гробу. Овај назив устаника како их данас зовемо у то време није било ништа необично. Данас, после свега јесте."
Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.
-
Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.
У номинативу једнине - чешће усташ него усташа, у номинативу множине - усташи. Тако су називани херцеговачки устаници.
Данашњи ФК "Вележ" из Невесиња, по њима је најпре носио назив ФК "Усташ" (1932).
-
Након легендарне побуне на британском ратном броду „Баунти“ („Bounty“), у пролеће 1790. године, 9 морнара предвођени нижим поморским официрем Флечером Кристијаном (Fletcher Christian) уз 11 жена и 6 мушкараца са Тахитија, искрцало се на ненасељено острво Питкерн (Pitcairn) у југозападном Пацифику, које у то време још није било уцртано на поморским картама.
Да би сасвим заварали траг од могуће британске потере, с обзиром да су окрутног заповедника брода, капетана Вилијама Блаја (William Bligh) отправили чамцем и могли претпоставити да се некако могao спасти и докопати Британије, побуњеници су брод запалили и потопили. О њиховој даљој судбини зна се само на основу каснијих реконструкција. 1808. године на острво је пристао један амерички китоловац. Затекли су 33 становника: 9 Тахићанки, 23 малолетне деце различитог узраста и британског морнара Џона Адамса (John Adams). Најстарије од деце, по свој прилици било је дете легендарног вође побуне, Кристијана. Према неким тадашњим сведочењима, мушкарци (и британски и тахићански) су брзо након приспећа на острво већином страдали што у међусобним обрачунима, што од алкохола. Уз Адамса, претекао је само још морнар Нед Јанг (Ned Young). Он и Адамс били су побожни људи (и заснивачи адвентистичке цркве на острву) и покушали су на острву да заведу ред и мирољубиву заједницу. Јанг је умро од астме, тако да је остао само Адамс. Вероватно приличан број данашњих становника Питкерна потиче од њега.
(https://i.postimg.cc/5t9FjG2k/Descendants-of-Adams-1862.jpg)
Потомци Џона Адамса и Артура Квинтала (Arthur Quintal) 1862. године
Wikipedia
-
Данас је острво Питкерн под британском управом као прекоморска територија, има око 50 становника који живе у једином насељу и административном седишту, названом по најдуже опсталом Британцу из побуњене посаде „Баунтија“ - Адамстаун (Adamstown). Током 19. и 20. века становништво се континуирано исељавало, на Нови Зеланд и у Аустралију, користећи приспеће бродова који су туда пролазили. Почетком 21. века било је око 200 становника.
Становници се сматрају Тахићанима, премда знају за своје порекло, а на некима од њих се још и данас, након више од два столећа, може видети по нека европска црта - кошчато лице, светле очи, танак нос или нешто светлија коса. Велика већина и данас носи презимена побуњеника са Баунтија:
https://surnam.es/pitcairn
Било би занимљиво видети њихову генетику, вероватно преовлађују R1b и I1.
https://en.wikipedia.org/wiki/Pitcairn_Islands
https://en.wikipedia.org/wiki/John_Adams_(mutineer)
https://en.wikipedia.org/wiki/Adamstown,_Pitcairn_Islands
-
Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.
https://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Strucna-literatura/Istorija-i-arheologija/Dnevni-zapisci-jednog-ustasa-Petar-Mrkonjic/86190635/AukcijaNijeNadjena
https://searchworks.stanford.edu/view/1951497
-
Након легендарне побуне на британском ратном броду „Баунти“ („Bounty“), у пролеће 1790. године, 9 морнара предвођени нижим поморским официрем Флечером Кристијаном (Fletcher Christian) уз 11 жена и 6 мушкараца са Тахитија, искрцало се на ненасељено острво Питкерн (Pitcairn) у југозападном Пацифику, које у то време још није било уцртано на поморским картама.
Да би сасвим заварали траг од могуће британске потере, с обзиром да су окрутног заповедника брода, капетана Вилијама Блаја (William Bligh) отправили чамцем и могли претпоставити да се некако могao спасти и докопати Британије, побуњеници су брод запалили и потопили. О њиховој даљој судбини зна се само на основу каснијих реконструкција. 1808. године на острво је пристао један амерички китоловац. Затекли су 33 становника: 9 Тахићанки, 23 малолетне деце различитог узраста и британског морнара Џона Адамса (John Adams). Најстарије од деце, по свој прилици било је дете легендарног вође побуне, Кристијана.
(https://static01.nyt.com/images/2013/08/24/world/christian-obit/christian-obit-jumbo.jpg?quality=75&auto=webp)
Tom Christian was a great-great-great-grandson of Fletcher Christian, who led the mutiny on the British ship Bounty in 1789.
https://www.nytimes.com/2013/08/24/world/asia/tom-christian-descendant-of-bounty-mutineer-dies-at-77.html
-
Битка за тврђаву Осовец 1915. године:
https://rs.rbth.com/politics/2015/08/07/juris_mrtvaca_stogodisnjica_podviga_branilaca_tvrdjave_osovec_42433.html
http://sabornik.rs/index.php/pameternica/85-rusi-se-ne-predaju-tvrdjava-osovec
-
Порекло Американаца:
https://www.youtube.com/v/f0uhy2ZxbQs
-
Ко није испратио, одличан серијал РТС о хајдучији у Србији и Југославији крајем 19. и у 20. веку:
https://www.youtube.com/v/wnmSzxN-aTw
Књигу о хајдучији код нас у модерно доба написала је историчарка Оливера Милосављевић:
http://www.regionalnevesti.net/?p=17451
https://www.pecat.co.rs/2017/06/olivera-milosavljevic-hajducija-nekad-i-sad-hajduci-hajdukuju-jataci-se-bogate/
-
Једна занимљива личност која се помиње у овом серијалу, Karel Hart, дугогодишњи егзекутор у Краљевини Југославији:
http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/teme/d%C5%BEelati/karlodragutinhart.aspx
http://politikin-zabavnik.rs/clanci/bele-rukavice-za-obeshenog
-
Везе између српских династија:
(https://i.postimg.cc/c4VdJfxX/4dgwdon9xam91.png) (https://postimg.cc/zVSstbRg)
Веза између британске краљевске породице и Карађорђевића:
(https://i.postimg.cc/pLzR5yyx/k3ra30aiuwm91.png) (https://postimg.cc/75HppHgQ)
-
Карађорђевићи су са Виндзорима били повезани и кумовским везама. Венчани кум краља Александра и Краљице Марије био је војвода од Јорка, млађи син Џорџа V, потоњи краљ Џорџ VI. Наредне године је крстио краљевића Петра.
То је занимљива промена, ако знамо да је 20 година раније британски двор најоштрије реаговао на Мајски преврат и прекинуо дипломатске односе са Србијом до 1905.
Принцеза Елизабета је 1945. била кума на крштењу југословенског престолонаследника Александра.
Такође, и млађа грана Карађорђевића је блиско повезана с британском краљевском кућом, јер је кнегиња Олга била сестра од стрица принца Филипа, војводе од Единбурга.
Слика са крштења Петра II:
https://www.gettyimages.co.uk/detail/news-photo/in-september-1923-king-alexander-1st-of-serbia-queen-news-photo/105216780
-
Везе између српских династија:
(https://i.postimg.cc/c4VdJfxX/4dgwdon9xam91.png) (https://postimg.cc/zVSstbRg)
Poznate su mi porodične veze srpskih dinastija među sobom (Vlastimirovića sa Vojislavljevićima - Beloševićima (rod kralja, Mihaila (1051-1081)), Vojislavljevića - Beloševića sa Nemanjićima, Nemanjića sa Mrđančevićima, Hrebeljanovića sa Brankovićima...), ali ne znam u kojim izvorima se sve dokazuje srodstvo Nemanjića sa Hrebeljanovićima? Ta karika srodstva među srpskim srednjovečkim dinastijama mi je najmanje poznata i jasna.
-
Занимљив рад о словенском племству између Сале и Лаба у периоду 10-13. века. Рад је на немачком језику:
https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A16334/attachment/ATT-0/
-
https://www.youtube.com/v/Geua2NAmc78
Naš gost u novoj epizodi je Andrej Starović, arheolog, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, učenik legendarnog Dragoslava Srejovića i stručnjak za neolitske kulture.
U prethodnoj epizodi koja je snimljena pre više od tri godine, bavili smo se temom migracija (prouzrokovanih klimatskim promenama), koje su dovele do mešanja stanovništva na lokalitetu Lepenskog vira i, posledično, kako su razmenom veština i znanja kreirali osnov za razvoj kulture Starčeva, a potom i Vinče. Ta epizoda bila je jedna od prvih epizoda našeg podkasta koja je pokazala da nauka ima publiku i da ta publika nije mala.
Ova epizoda je svojevrsni nastavak ovog razgovora, jer se takođe bavi neolitom, ali ovoga puta LBK kulturom (Linearbandkeramik), Kultura linearnotrakaste keramike, koja je postojala na prostoru Zapadne Evrope i koegzistirala je sa kulturom južnoevropske populacije, to jest starčevačke i vinčanske kulture. Na nekoliko lokaliteta, poput Ašparn-Šlec, Klajnhaderzdorf, Talhajm ili Šenek-Kilijanštaten, pronađene su masovne grobnice koje bacaju novo svetlo na celokupnu kulturu neolita i menjanju paradigmu dosadašnjeg razumevanja ne samo njihovih života, već kako su najraniji oblici organizovanog nasilja uticali na kreiranje temelja savremenog života na prostoru Evrope. Kako arheolozi inače vole da kažu — sve što živimo danas, kreiralo se u neolitu.
Доста занимљива епизода подкаста Агеласт.
-
Пар слика из царске ризнице у Хофбургу.
Круна надвојводе од Аустрије Јосифа II: https://ibb.co/8LRkbS9Y
Хаљина херолда (церемонијалног мајстора) Св. римског царства: https://ibb.co/k6X8rP9x
Бокал и лавор за крштење из друге половине 16. века: https://ibb.co/N6kYJLqm
Дечја колевка за римког принца (ради се о колевци Наполеона II): https://ibb.co/JRt7dxyR
Круна Св. римског царства: https://ibb.co/GQWfmvBm (претпоставља се из 10. века, с тим да су њени одређени делови датирани на 11. век).
Круна је имала разне елементе као нпр. приказ краља Давида и краља Соломона: https://ibb.co/RGKYyWJF; https://ibb.co/nsvhMD8t
Из овог периода вреди видети предмете који су уско везани са царски престо Св. римског царства односно који су служили као легитимација владарског права:
Јеванђеље (Purpur Codex) за крунисање Карла Великог: https://ibb.co/ymF1QZkq иразђено око 800. године у Ахену. Златни оквир је израђен такође у Ахену око 1500. године.
Царски крст са комадићом крста распећа: https://ibb.co/pBTsg7Dt
Свето копље: https://ibb.co/Jw4XKdB5
Ради се наравно о реликвијама за које се веровало да се ради о оригиналним предметима са Голготе.
Сабља "Карла Великог": https://ibb.co/cKXbVgjh
Ова сабља је у германском наслеђу дуго држана за сабљу цара Карла, међутим новија истраживања је везују за прву половину 10. века и претпоставка је да потиче из Мађарске.
Копија "Идеалног потрета Карла Великог": https://ibb.co/m5zNMVPj (аутор је чувени Албрехт Дирер)
Занимљива заоштавштина је свакако и одећа. Пре свега одећа која је рађена на Сицилији током 11. и 12. века. Ради се о одећи норманске традиције, која је своју традицију наслонила у потпуности на традицију византијских одежда. Претпоставља се да је ова традиција доспела на двор Св. римског царства након женидве Хајнриха IV са норманском принцесом Констанцом 1194. године.
Плава далматика (туника): https://ibb.co/bj4SmzyC (12. век)
Рукавице: https://ibb.co/gMJPLwwM
Чизме: https://ibb.co/HfT9gmL5
Ципеле: https://ibb.co/whVjfhR7
Царска далматика: https://ibb.co/99Zvn5VD (14. век), кинеска свила.
Царски плашт аустријског цара: https://ibb.co/Q7vzmdht
Крунисање Јосифа Другог: https://ibb.co/pv2rDcGK
Инсигније Рудолфа Другог (16. век): https://ibb.co/bMCZc6wQ
Инсигније, плашт, капа и рукавице краљевине Бохемије: https://ibb.co/fVG0VXm4
Цептер цара Максимилијана од Мексика: https://ibb.co/2142gsPJ (19. век)
Цар Фердинанд Први је својим синовима оставио два предмета за које је екплицитно наведено да не могу да буду поклољени, продати или сл. Ради се о рогу једнорога и о посуди.
Када је рог једнорога у питању, то је ово: https://ibb.co/FLSmZZLJ Овај рог једнорога је био поклон пољског краља Сигисмунда Другог. У ово време веровало се у постојање једнорога, који једино у крилу невине девојек може да се ухвати. Такође се веровало да рог има магична дејства против разних отрова, те се рогом трговало широм Европе и то по изузетно скупим ценама. Наравно ово није род једнорога, него рог нарвала (врста кита), тако да већ овде видимо да је и раније било разних швиндлера, а не само данас :)
Други предмет је посуда која највероватније потиче из Константинопоља и која под одређеним углом светла приказује реч Христос на грчком. Довођења је с тога у везу са светим гралом: https://ibb.co/PZhdm83z
Плаштови бургундшког витешког реда златног руна: https://ibb.co/RGvKHpVM; https://ibb.co/hF29zdFt
-
Пар слика из царске ризнице у Хофбургу.
Хвала што си поделио ове фотографије, јако су интересантне!
-
@Драган Обреновић
Радо.
Једна занимљива епизода о Византији и њеном наслеђу: https://www.youtube.com/v/Jce1WU1s6Mw
-
Темељан и занимљив видео о Y-ДНК династије Олденбург, чији изданци по мушкој линији тренутно владају Уједињеним Краљевством и Норвешком, а владали су и Русијом, Грчком и другим земљама, а Данском до недавно.
https://www.youtube.com/v/MyzFCJcJtDM
-
Темељан и занимљив видео о Y-ДНК династије Олденбург, чији изданци по мушкој линији тренутно владају Уједињеним Краљевством и Норвешком, а владали су и Русијом, Грчком и другим земљама, а Данском до недавно.
https://www.youtube.com/v/MyzFCJcJtDM
Недостаје главно, Y-DNA профилација. Можда се на крају испостави да је већина тих краљевских кућа Европе R1b (Бурбон, Хабсбург, Ветин, Олденбург).
-
Зна ли се нешто више о генетичкој профилацији отоманске династије. Прије три године објављен је на некој конференцији сљедећи апстракт:
P19.061.A Investigating the origin of the Ottoman dynasty based on Y Haplogroup-related markers
Zsolt Bánfai 1,2, Attila Gyenesei2, Judit Bene1,2, Norbert Pap3, Attila Miseta4, Miklós Kásler5, Béla Melegh1,2
1Department of Medical Genetics, University of Pécs, Pécs, Hungary, 2Szentágothai Research Centre, University of Pécs, Pécs, Hungary, 3Department of Political Geography, Development and Regional Studies, Faculty of Sciences, University of Pécs, Pécs, Hungary, 4Department of Laboratory Medicine, Medical School, University of Pécs, Pécs, Hungary, 5National Institute of Oncology, Budapest, Hungary.
Introduction: The four most common Y chromosome haplogroups in Turkey are J2, R1b, G and E3b. R1a is the sixth most common haplogroup among the male members of the Turkish population. The actual haplogroup of the House of Osman is still controversial, the Ottoman dynasty might belong either the J2, or the R1a haplogroup. The J2 haplogroup is supported by the conventional analysis of a known recent descendant on the direct male line of H.I.H. Prince (Şehzade) Yusuf Izzeddin (1857-1916), the first-born son of Sultan Abdülaziz (1830-1876) and the older brother of Abdulmejid II (1868-1944). This test revealed the J2a (J-M410) haplogroup.
Materials and Methods: Whole genome sequencing was performed on a DNA sample belonging to a male descendant of the Ottoman dynasty, H.I.H. Prince (Şehzade) Mahmud Namık Osmanoğlu, a member of the direct male lineage of Sultan Mehmed V Reşâd (1844-1918). The BCFtools package was used for variant calling and the AMY-tree algorithm was applied to determine the relevant set of Y haplogroup markers.
Results: The analysis identified 84 markers and indicated that the sample belongs to the J2a2 (J-L581) haplogroup.
Conclusion: Results revealed that the J2 is the common haplogroup of the Ottoman dynasty. This haplogroup is known to be common on the Anatolian peninsula and can be found also in the Caucasus region and in Central Asia. Relationship of these pools should be further investigated.
This study was supported by the NKFIH K119540 grant and by the University of Pécs “A stronger Hungary, a self-conscious nation” project.
На интернету има навода да ова династија припада грани https://www.yfull.com/tree/J-PH1795/
Можда је помињано и овдје на форуму, али нисам упратио.
-
Зна ли се нешто више о генетичкој профилацији отоманске династије. Прије три године објављен је на некој конференцији сљедећи апстракт:
На интернету има навода да ова династија припада грани https://www.yfull.com/tree/J-PH1795/
Можда је помињано и овдје на форуму, али нисам упратио.
Ја сам негде давно читао да су наводно R1a-Z93. Пошто и даље има живих изданака те лозе, не би требао бити неки већи проблем сазнати која су хаплогрупа.
-
Ја сам негде давно читао да су наводно R1a-Z93. Пошто и даље има живих изданака те лозе, не би требао бити неки већи проблем сазнати која су хаплогрупа.
И ја сам негдје раније прочитао ту информацију о R1a-Z93, али чини ми се да је ова информација о Ј2а свјежија и поузданија.
-
https://en.wikipedia.org/wiki/Biskupin
Бискупин, праисторијско село у Пољској.
-
https://www.ravnoplov.rs/prelazak-santovackih-sokaca-u-pravoslavlje-1899-godine/
Jedan od najneobičnijih događaja u crkvenom životu šireg somborskog okruženja, koji je u svoje vreme imao ogroman odjek u srpskoj i mađarskoj javnosti i štampi, dogodio se krajem zime 1899. godine. Tada je 1.177 šokačkih žitelja sela Santova, javno i svečano, prešlo iz rimokatoličke u pravoslavnu veroispovest.
Иначе, има јако занимљивих прича из Сомбора и околине на сајто Равноплов.
-
Дедин брат је активно учествовао као Пуковник ЈНА никад у борби, само у развоју оружја званог Оркан, то смо заједно развили са Ираком и они су га употребљавали врло ефикасно:
https://www.youtube.com/v/5wcBsxQRABw&t=20s
Није више жив али Шумадија је наследник тог система, ако је икад НАТО одобри:
https://www.youtube.com/v/onV3USuI37c
А видим да се са Вила пројектилима напредовало још даље и више, само не разумем зашто још нису имплементиране у нашу војску. Постоје и Вила 1 и Вила 2. Једино што ме плаши је да се развој препустио неким приватним фирмама а не државној фирми и ту већ имамо озбиљан проблем, ко стоји иза свега:
https://www.youtube.com/v/9zWaC_a-m6c&t=304s
Мој деда стриц је поред развијања наоружања, посветио цео свој живот да докаже да је Ајнштајн лагао код теорије релативитета: http://www.antidogma.ru/library/katalog/Pavlovic.pdf (http://www.antidogma.ru/library/katalog/Pavlovic.pdf)
Постао је предмет исмевања на многим сајтовима, али он је озбиљно радио своје експерименте и изводио своје једначине.
-
https://www.derstandard.at/story/3000000326933/oestlich-des-neusiedlersees-entstand-nach-den-roemern-eine-komplexe-population
Истраживање територије источно од Нежидерског језера. Фокус истраживања је био на периоду након што су Римљани напустили ове територије око 400. године. Истраживани су гробови и то 68 "Римљанки и Римљана", као и 246 људи, који су живели на овом простору Паноније у 6.-7. веку.
Римски остаци узети су из утврђења Арабона на простору данашњег Ђера. Остали су из старог гробља у мађарском делу нежидерске обале око Шопрона.
Резултати указују на мешање новопридошлог становништва са становницима Римског царства. У 5. веку ова територија је била слабо насељена. Генетски материјал указује на мање остатке потомака становништва које је овде живело у време Римског царства, као и на људе чије је генетичко порекло било са Средоземља и са Балкана. Након распада римског лимеса уследило је јаче досељавање са простора северно од Дунава, што потрврђују и археолошки и генетски резултати.
У 6. веку досељавање је појачано, што је директно повезано са насељавањем Лангобарда и оснивањем њихове државе. Оно што је занимљиво код овог истраживања је да истраживање условно потврђује тезу о пореклу Лангобарда са Севера Европе. Неке раније тезе које су Лангобарде доводиле у везу са Скандинавијом било су науци одбациване. Ово истраживање долази до закључка да се не може јасно рећи да су Лангобарди дошли из Скандинавије, али многи од њих су имали скадинавске претке. Ни један од истражених гробова не може са сигурношћу да се повеже са Лангобардима, али су у одређеним гробовима јасно пронађени трагови који указују на лангобарску ратну елиту. Још нису обављене све анализе и објављени сви резултати истраживања, али то ће да уследи у следећим месецима.
-
https://www.derstandard.at/story/3000000326933/oestlich-des-neusiedlersees-entstand-nach-den-roemern-eine-komplexe-population
Истраживање територије источно од Нежидерског језера. Фокус истраживања је био на периоду након што су Римљани напустили ове територије око 400. године. Истраживани су гробови и то 68 "Римљанки и Римљана", као и 246 људи, који су живели на овом простору Паноније у 6.-7. веку.
Римски остаци узети су из утврђења Арабона на простору данашњег Ђера. Остали су из старог гробља у мађарском делу нежидерске обале око Шопрона.
Резултати указују на мешање новопридошлог становништва са становницима Римског царства. У 5. веку ова територија је била слабо насељена. Генетски материјал указује на мање остатке потомака становништва које је овде живело у време Римског царства, као и на људе чије је генетичко порекло било са Средоземља и са Балкана. Након распада римског лимеса уследило је јаче досељавање са простора северно од Дунава, што потрврђују и археолошки и генетски резултати.
У 6. веку досељавање је појачано, што је директно повезано са насељавањем Лангобарда и оснивањем њихове државе. Оно што је занимљиво код овог истраживања је да истраживање условно потврђује тезу о пореклу Лангобарда са Севера Европе. Неке раније тезе које су Лангобарде доводиле у везу са Скандинавијом било су науци одбациване. Ово истраживање долази до закључка да се не може јасно рећи да су Лангобарди дошли из Скандинавије, али многи од њих су имали скадинавске претке. Ни један од истражених гробова не може са сигурношћу да се повеже са Лангобардима, али су у одређеним гробовима јасно пронађени трагови који указују на лангобарску ратну елиту. Још нису обављене све анализе и објављени сви резултати истраживања, али то ће да уследи у следећим месецима.
Простор око Нежидерског језера је интересантан и по томе што се претпоставља да су на том подручју преживјели остаци остатака аварске елите, накох уништења њиховог каганата крајем 8. и почетком 9. вијека. Наравно већ христијанизовани и под влашћу Франака.
-
Langobardi verovatno nisu Skandinavci, izvesnije je da su sa teritorije današnje Nemačke.
-
Langobardi verovatno nisu Skandinavci, izvesnije je da su sa teritorije današnje Nemačke.
Ово истраживање долази до закључка да се не може јасно рећи да су Лангобарди дошли из Скандинавије, али многи од њих су имали скадинавске претке.