Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Документарни филмови => Историја => Тему започео: Окир СРБ Децембар 28, 2013, 01:13:23 поподне
-
27.3.1941.
http://www.youtube.com/v/P9g-1Yval1o
6.4.1941.
http://www.youtube.com/v/7QYqRhwkYSU
10.4.1941.
http://www.youtube.com/v/v2eal-7etZk
Србија, пролеће 1941.
http://www.youtube.com/v/jyssAEtbo8I
Србија, лето 1941.
http://www.youtube.com/v/FjN1EspTKoU
Србија, јесен 1941.
http://www.youtube.com/v/NGmJ_CZj1oE
27.7.1941.
http://www.youtube.com/v/257xTKJexr8
Усташка револуција
http://www.youtube.com/v/x0ZQ8ug4rqg
-
НДХ, цвијет Хрватства
http://www.youtube.com/v/quvaUlDTu9U
Превентивне ликвидације
http://www.youtube.com/v/F66f3q06QrQ
Наличје пацификације НДХ
http://www.youtube.com/v/-JW3tLDh8i8
Умиривање Србије
http://www.youtube.com/v/84gWqhkV1XY
Југословенска влада у избеглишву
http://www.youtube.com/v/cKFj-JvfNgM
Бело и црно
http://www.youtube.com/v/SuJ8vcLCEg4
Федерације
http://www.youtube.com/v/EZ9RAG8g7B8
Британски улог или завера
http://www.youtube.com/v/X2OuLdEvfSI
-
Држава помирења
http://www.youtube.com/v/57kMLf-nz_4
Британска завршница
http://www.youtube.com/v/83jT_EDjVYw
Вандеја
http://www.youtube.com/v/F40N652qqSE
Селидба
http://www.youtube.com/v/Ji1cAWi3D90
Стаљинова завршница
http://www.youtube.com/v/Qc3QaQGVWAk
Мај
http://www.youtube.com/v/fB-XAlT_V-g
Ратне приче
http://www.youtube.com/v/YCpLsN4mFRE
Степинац
http://www.youtube.com/v/rp7xTfeYi1M
Словенија
http://www.youtube.com/v/9n8AARAkFRg
-
Петре,
покушавам да међу овим понуђеним епизодама пронађем ону која обрађује Немачке операције
''Шварц'' и ''Вајс'' (то су чувене битке на Неретви и Сутјесци) гдје су аутори открили низ чињеница
које до тада нису биле познате. Ту епизоду сам тражио и на YouTube али је нисам нашао. Ако
знаш која је од ових, молим те јави ми, да се не патим.
-
Петре,
покушавам да међу овим понуђеним епизодама пронађем ону која обрађује Немачке операције
''Шварц'' и ''Вајс'' (то су чувене битке на Неретви и Сутјесци) гдје су аутори открили низ чињеница
које до тада нису биле познате. Ту епизоду сам тражио и на YouTube али је нисам нашао. Ако
знаш која је од ових, молим те јави ми, да се не патим.
У питању је епизода Бело и црно (епизода број 14).
http://www.youtube.com/v/SuJ8vcLCEg4
Ово је вјероватно најбоља документарна серија о Другом свјетском рату на нашим просторима.
-
Хвала Петре и апсолутно се слажем са тобом у погледу квалитета филма. За све оне који нису
гледали посебно препоручујем ову епизоду, како Петар рече ''црно и бело'' јер се овдје могу
чути неке ствари које су у ''она времена'' била табу тема. Још једном хвала Петре.
-
Управо погледах наставак о йесени 41, и задовољан сам што су се трудили приказати ствари непристрасно, без црно бѣлога комунистичкога мазања о добрих партизанах и злих четницих. Ствари нѣсу тада биле црно-бѣле у Србийи.
-
Нама је ову серију препоручио професор са факултета.
С обзиром да је настала 1991/1992. када су комунисти још увијек били јако утицајни, ја сам презадовољан.
Убацићу ових дана опис дешавања по епизодама, да људи знају гдје се шта налази.
-
Управо погледах наставак о йесени 41, и задовољан сам што су се трудили приказати ствари непристрасно, без црно бѣлога комунистичкога мазања о добрих партизанах и злих четницих. Ствари нѣсу тада биле црно-бѣле у Србийи.
Хоћеш да кажеш да је било "шарено". Па било је. У мом крају је било пуно случајева да један брат оде у партизане, други у четнике, па ко победи вади оног другог. Тако је и рођени брат команданта четничког одреда био комесар партизанског одреда. После рата овај други је био и председник СУБНОРа Србије, а брату је одмах дао немачко имање у Банату, склонио га тамо где га нико не зна. Било је и правило да ти одреди не ратују међусобно. Онда су комунисти слали своје поуздане људе да контролишу партизане, да виде да ли се боре против четника или сарађују са њима, а неке од њих су сами партизани предали четницима који би их ликвидирали. На пример, тако је завршио и народни херој Конрад Жилник, отац познатог режисера Желимира Жилника.
-
Хоћеш да кажеш да је било "шарено". Па било је. У мом крају је било пуно случајева да један брат оде у партизане, други у четнике, па ко победи вади оног другог. Тако је и рођени брат команданта четничког одреда био комесар партизанског одреда. После рата овај други је био и председник СУБНОРа Србије, а брату је одмах дао немачко имање у Банату, склонио га тамо где га нико не зна. Било је и правило да ти одреди не ратују међусобно. Онда су комунисти слали своје поуздане људе да контролишу партизане, да виде да ли се боре против четника или сарађују са њима, а неке од њих су сами партизани предали четницима који би их ликвидирали. На пример, тако је завршио и народни херој Конрад Жилник, отац познатог режисера Желимира Жилника.
Да, било йе веома шарено. Често су у истом селу били и йедни и други и углавном су живѣли у миру, чувайући йедни друге, йер су сви међусобно рођаци. Мада йе често бивало и злочинъ йедних против других. Тако йе увѣк када йедна земља има два господара.
Мада суштина мойега става бѣше да се не могу ни партизани ни четници сматрати за потпуно добре ни потпуно лоше. Истина йе негдѣ на срѣдини. А све остало йе испирање наших мозгова побѣдником, односно Титом.
-
Да, било йе веома шарено. Често су у истом селу били и йедни и други и углавном су живѣли у миру, чувайући йедни друге, йер су сви међусобно рођаци. Мада йе често бивало и злочинъ йедних против других. Тако йе увѣк када йедна земља има два господара.
Мада суштина мойега става бѣше да се не могу ни партизани ни четници сматрати за потпуно добре ни потпуно лоше. Истина йе негдѣ на срѣдини. А све остало йе испирање наших мозгова побѣдником, односно Титом.
Потпуно ми је јасно шта си хтео да кажеш. Мог деду, мајчиног оца, убили су комунисти у јесен 1944., онако, без разлога, без суђења... Није био ни у једној војсци, али га је Недићева власт као једног од ретких писмених у селу поставила за кмета. Касније, када је ујак тражио војну стипендију за студије медицине, комунисти су признали "грешку" и дали му стипендију, а баби су понудили пензију, коју је она одбила... Са друге стране, мој отац је за кума и старог свата узео бивше партизанске официре који су дошли из Босне, сјајне људе које сам обожавао...
Није тема, али морам да кажем да је за мене најсветлији лик од свих тих ратних вођа био генерал Милан Недић. Иако сам поменуо да су мој деда по мајци и цела његова породица били Недићеви симпатизери, они о томе деценијама нису смели отворено да говоре, тако да сам ја о томе чуо од своје бабе, тек пред сам крај њеног живота, када сам већ имао формиран позитиван став о Недићу. Занимљиво је да је на формирање тог мог позитивног става према Недићу утицала моја професорка француског и латинског језика и комшиница, чија је рођена сестра била једна од познатих нишких скојевки, Јелена Главашки, која је после боравка у нишком логору Црвени Крст стрељана на Бубњу. Наиме, током свог боравка у Паризу почетком 70-тих година та моја професорка је Митру Џаковићу, личном секретару патријарха Гаврила Дожића, помагала у сређивању патријархових мемоара, који су објављени у Паризу 1974. године, и била је једна од ретких особа у бившој Југославији која је поседовала и тајно чувала примерак мемоара. Како ме је изузетно ценила и имала поверење у мене, патријархове мемоаре ми је дала на читање још у време када су били строго забрањени, док сам још био средњошколац, и из њих сам имао прилике да сазнам истину, онакву како ју је видео патријарх Дожић, и о Недићу и о многим другим догађајима непосредно пре и у току рата.
-
У наставку койега одгледах, посвећеном догађайемъ из йесени 1941-е йе пуно простора посвећено нѣмачкой политици "100 за йеднога".
У свѣтлу тога су сасвим разумљива настояња и Дража Михайловића и Йосипа Броза.
Први йе покушавао избѣћи (и одложити за боља и погодния врѣмена) сукобе са Нѣмцима, тада йош увѣк далеко ячима, како би се спрѣчило давање поводъ Нѣмцемъ да спроводе покоље над србскима таоцима попут крагуйевачкога и краљевачкога.
Са друге стране, разумљиво йе и зашто йе Тито подстицао себи вѣрне снаге да у Србийи што више нападайу нѣмачку войску. Тита нѣйе много занимало колико ће Срба Нѣмци побити. Вѣроватно йе размишљао "што више, то боље". Тита и његове побуде разумѣм, али не и побуде пойединих Срба койи су се толико борили за њега и његове циљеве. Не схватам како су могли бити толико лаковѣрни, да не речем тупави. Радийе су се борили за странога газду него за свой народ.
Укратко, Тито йе од напада Хитлера на Совѣтски Савез био спреман ратовати са Нѣмцима до последњега Србина, иако йе са радошћу дочекао их напад на Йугославийу 6-га априла. Усташе и Тито су били само двѣ стране исте медаље, йедне неприкривено неприятељске и истребљивачке, и друге подмукле, и увийене у омотач борбе против фашизма.
Зашто бисмо се онда чудили многобройним покољемъ койе су чиниле његове снаге по његовом наређењу по Србийи? Наравно, злочине йе чинила и четничка страна, али йе питање ко йе први почео, и ко их йе више чинио.
-
Свака част Петру за постављање овог одличног серијала. Давно сам то гледао на телевизији, али сад ћу да погледам и овако.
По мени, треба раздвојити двије приче: партизанску народну и партизанску комунистичку. Мислим да је те двије приче најбоље одсликао Бранко Ћопић у свом роману Глуви Барут. Не треба изгубити из вида ни чињеницу да се добар дио Срба окренуо партизанима, првенствено јер му је партизанска прича била продата као руска прича. Тај моменат није за одбацити. Главнину партизанских снага је чинио неписмен српски сељак, па се ту о некој идеолошкој борби уопште не може говорити. О елементима социјалне револуције, вјероватно да. Комунизам је на тај начин само дао морално оправдање и виши циљ за безобзирну пљачку туђега.
Србима једноставно није успјело да изграде национално одговорну елиту. Да се не заваравамо, није таква била ни она предратна елита, ни она прије ње, а поготово то не треба очекивати од комунистичке елите послије другог свијетског рата. Ова најновија није ни вриједна спомена. Можда је разлог томе што ниједна српска елита није доживјела пунољетство, свака је била сасјечена онда кад је требала да да плод. А то што је тако лако сасјецана говори само о томе да није имала јак и чврст коријен.
-
Што се тиче Баније, позната је као партизански крај (било је нешто четника око Костајнице, Петриње и Суње).
Треба узети у обзир да су усташе одмах на почетку побиле већи дио свјештенства, учитеља и оно мало официра који су избјегли заробљавање, тј. људе који би могли утицати на развијање јачег четничког покрета.
Захваљујући усташким покољима, банијски Срби су стављени у ситуацију или да иду под усташки нож или у шуму. Као што рече Синиша, главнину партизанских снага су чинили неписмени сељаци, па се ту о некој идеолошкој борби уопште не може говорити.
У партизанским јединицама било је људи од веће вриједности (Василије Гаћеша, Никола Демоња, Петар Крњајић), али су ликвидирани од стране самих партизана.
Чак је посље рата дошло до припрема за организовање буне која би за циљ имала повратак краља, али је спријечена (1950. године).
-
Серија је фантастична, најљепша препорука. Гледао сам прије пар мјесеци у даху.