Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Bokez Април 08, 2020, 06:12:12 поподне
-
Заниме ме шта значи ластва. Које је етимолошко поријекло? Она је врло чести топоним. Такође ме заниме за ријеч Луг јер су изведена имена предјела, Доње луге, Лугови.
-
Луг је шума, одакле је изведено и занимање лугар. Такође, у Босанској Крајини се за пепео каже луг.
-
Ластва је мања обрадива површина у кршу (красу).
-
Такође, у Босанској Крајини се за пепео каже луг.
и у Херцеговини
-
Луг - ливада, може и њива ако се оре, поред воде ( ријеке...). Ове године ти је луг добро родио. Па уз луг иде и име власника. Отуда топоними: Луг (ови), имена села Горње Луге, Доње Луге (поред Лима) у Горњем Полимљу.
Чује се и луг за цијеђ. То ће луг најбоље да опере.
Ластва је карактеристична и за приморски дио Црне Горе. Доња, Горња ластва...
-
Ластва је мања обрадива површина у кршу (красу).
Ово је кратко и јасно и тачно објашњење. Најчешће се ради о заравнањима у карсту покривеним слојем обрадиве земље. Сви су сигурно виђали у динарском подручју терасасте платое оивичене каменим озидинама које спречавају да се земља осипа под ударима кише и ветра.
Сама етимологија назива није сасвим јасна. Неки лингвисти назив изводе из именице власт (нешто властито - сопствеништво, имање), а неки из именице лаз, глагола лазити - крчити (најчешће земљиште обрасло шумом или другим растињем), ради обраде.
-
Ластва је карактеристична и за приморски дио Црне Горе. Доња, Горња ластва...
Ластва је доста карактеристичан топоним и рекло би се прилично локализован у Херцеговини и Црној Гори. Ако добро памтим и Петровац на мору се раније звао Каштел Ластва. А има и Ластва Чевска у Озринићима. Има га додуше и у Далмацији и Крајини ( на Грмечу нпр.). Има разних предложених етимологија од несловенских до словенских, мени се чини да је Скоково објашњење од старог глагола лазити (пузати узбрдо) са наставком-ства најлогичнији. То би требала бити зараван на стрмини.
Чини се да се овај топоним појављује још код Дукљанина: in Locum, qui dicitur Lasta
-
мени се чини да је Скоково објашњење од старог глагола лазити (пузати узбрдо) са наставком-ства најлогичнији. То би требала бити зараван на стрмини.
Не видим везу између пузања (узбрдо, низбрдо, каквог год) и обрадиве карстне заравни.
-
Луг - ливада, може и њива ако се оре, поред воде ( ријеке...). Ове године ти је луг добро родио. Па уз луг иде и име власника. Отуда топоними: Луг (ови), имена села Горње Луге, Доње Луге (поред Лима) у Горњем Полимљу.
Чује се и луг за цијеђ. То ће луг најбоље да опере.
Ластва је карактеристична и за приморски дио Црне Горе. Доња, Горња ластва...
Занимљиво. Такве ливаде се у Крајини називају луке, равне и погодне за орање. Одатле потиче и топоним Бања Лука.
За цијеђ се користи назив лукшија, што је изведено од луг (пепео).
Нађох сад на интернету речник топонима, тј. појмова који су често део топонима, називе за неке облике релјефа и сл.
http://serbiamap.net/toponimi.html
-
Што се тиче села Ластва у оквиру парохије Крњеуша на Грмечу, овај изолован помен Ластве на западу регистровали су и истраживачи: "као што се претпоставља за изоловану тачку у западној Босни (према податку да на овом подручју има доста досељеника из Старе Херцеговине, П. Рађеновић, Бјелајско, стр. 156"
Да је на подручју Крњеуше могло бити неких директних досељеника из Херцеговине у 16. вијеку говори не само топоним Ластва, већ и неки други подаци:
- у турском попису Босанског санџака из 1604. године, Крњеуша је пописана као Крњешићи у оквиру нахије Каменград, а у њој су међу осталим становницима уписани
"Baština Vuksana, iz Mostara, u
vlastitom posjedu;
Baština Vukića, iz Mostara;"
"Ортијеш (Мостар)... По старини трећи Крњеушићи доселили су због крви из Зубаца, стајали су у Мулицама (Дубраве), а одатле прије 100 година на читлук у Ортијеш."
Могуће дакле да је топоним Ластва на подручје Крајине из Херцеговине у 16. вијеку донио род Крњеушића.
-
Луг (лугови, луге) и лука (луке) су исте етимологије.
-
Не видим везу између пузања (узбрдо, низбрдо, каквог год) и обрадиве карстне заравни.
Ево шта пише:
Етимолошко исходиште овог апелатива П. Скок налази у словенском коријену глагола „лаз–ити, са суфиксом -ства као љестве". Ако је глагол лазити са значењем „свеслав. и праслав. 1 kreichen 2 gehen“ y основи ове ријечи, а суфикс –ства образује именице у којима се задржала садржина глаголске радње, ластва би према томе могла бити оно што се савлада пузањем, односно, примјереније речено, падина која је „врло стрма и заморна када се иде уз њу", или пак мјесто на које се дође након стрме стране, тј. зараван.
-
Такође, у Босанској Крајини се за пепео каже луг.
Нисам знала.
Ово ме подсети на други назив за базе - лужине. Раствор пепела дрвета је базан.
-
Ево шта пише:
Етимолошко исходиште овог апелатива П. Скок налази у словенском коријену глагола „лаз–ити, са суфиксом -ства као љестве". Ако је глагол лазити са значењем „свеслав. и праслав. 1 kreichen 2 gehen“ y основи ове ријечи, а суфикс –ства образује именице у којима се задржала садржина глаголске радње, ластва би према томе могла бити оно што се савлада пузањем, односно, примјереније речено, падина која је „врло стрма и заморна када се иде уз њу", или пак мјесто на које се дође након стрме стране, тј. зараван.
Уз дужно поштовање ауторитету Петра Скока, мени ово звучи не као натегнуто него пренатегнуто објашњење. Оно, искомбиновао је све расположиве речи да добије објашњење које је тешко сварити. Дакле, обрадива зараван добија назив по стрмини која се савладава да би се до ње дошло. Можда грешим, али мени то не изгледа нарочито смислено. Да банализујем - као када би кров од куће изводили из речи зид, зато што се кров налази изнад зида.
Лаз је искрчено земљиште. Наставак -ства има смисла. Кад се повежу ове две речи, мени звучи далеко смисленије.
-
Лаз је искрчено земљиште. Наставак -ства има смисла. Кад се повежу ове две речи, мени звучи далеко смисленије.
Да ли топоними Лаз у Црној Гори значе управо то- искрчено земљиште?
-
Што се тиче села Ластва у оквиру парохије Крњеуша на Грмечу, овај изолован помен Ластве на западу регистровали су и истраживачи: "као што се претпоставља за изоловану тачку у западној Босни (према податку да на овом подручју има доста досељеника из Старе Херцеговине, П. Рађеновић, Бјелајско, стр. 156"
Да је на подручју Крњеуше могло бити неких директних досељеника из Херцеговине у 16. вијеку говори не само топоним Ластва, већ и неки други подаци:
- у турском попису Босанског санџака из 1604. године, Крњеуша је пописана као Крњешићи у оквиру нахије Каменград, а у њој су међу осталим становницима уписани
"Baština Vuksana, iz Mostara, u
vlastitom posjedu;
Baština Vukića, iz Mostara;"
"Ортијеш (Мостар)... По старини трећи Крњеушићи доселили су због крви из Зубаца, стајали су у Мулицама (Дубраве), а одатле прије 100 година на читлук у Ортијеш."
Могуће дакле да је топоним Ластва на подручје Крајине из Херцеговине у 16. вијеку донио род Крњеушића.
Помиње ли Рађеновић значење појма ластва?
Сасвим је могуће да је топоним донео неки старији слој становништва, који је дошао директно из Херцеговине, пошто код садашњег становништва петровачког краја (досељен након 1700.) реч ластва није у употреби. Бар колико је мени познато.
-
Да ли топоними Лаз у Црној Гори значе управо то- искрчено земљиште?
Да. Лаз, крчевина.
-
Помиње ли Рађеновић значење појма ластва?
Сасвим је могуће да је топоним донео неки старији слој становништва, који је дошао директно из Херцеговине, пошто код садашњег становништва петровачког краја (досељен након 1700.) реч ластва није у употреби. Бар колико је мени познато.
Тај топоним је свакако од старијег слоја становништва из 16. вијека , који је одселио у Бечком рату 1690-тих.
Није Рађеновић колико ми је познато обрађивао тај појам, али су занимљиви сљедећи наводи:
"Доказ за старину села јесу и називи „селиште“. А овдје три мјеста носе тај назив и то у Крњеуши „Велико“ и „Мало Селиште“ и у Ластвама „Селиште“, гдје је кућа Милића Качара. Према духу овдашњег језика „селиште“ означаво мјесто, гдје је некада било село, а сада га нема "
У горе поменутом попису Крњешића из 1604. године наводи се такође неколико Селишта:
"Baština Vujina Božidarova, na mjestu
zvanom Bukovsko Selište;
Baština Nikole Vukova, na mjestu
zvanom Bukovsko Selište;
Baština Novaka Rajičeva, na mjestu
zvanom Stopusko Selište"
-
Луг - ливада, може и њива ако се оре, поред воде ( ријеке...). Ове године ти је луг добро родио. Па уз луг иде и име власника. Отуда топоними: Луг (ови), имена села Горње Луге, Доње Луге (поред Лима) у Горњем Полимљу.
Чује се и луг за цијеђ. То ће луг најбоље да опере.
Ластва је карактеристична и за приморски дио Црне Горе. Доња, Горња ластва...
Да немају и појмови "плуг" као и "Плужине" везе са тим?
-
Да. Лаз, крчевина.
Па, има логике.
-
Кад гледам катастар у Далмацији, свако село има неку парцелу која се зове Ластва или Ластве.
-
Додуше, гледао сам само српска села. Требало би истражити и крајеве без Срба. И евентуално направити нову паролу - Ђе су ластве, ту су српске земље. Али зависи од резултата.
-
Занимљиво. Такве ливаде се у Крајини називају луке, равне и погодне за орање. Одатле потиче и топоним Бања Лука.
За цијеђ се користи назив лукшија, што је изведено од луг (пепео).
Нађох сад на интернету речник топонима, тј. појмова који су често део топонима, називе за неке облике релјефа и сл.
http://serbiamap.net/toponimi.html
И у Црној Гори за ливаде поред ријеке јављају се називи лука(е) са додатком власника: Мињове Луке, Иванове Луке...
-
Ластве, долови и луке су на катастрима у свим селима унутрашњости Далмације. Баш ме занимало да ли појам ластва има на Брачу и Хвару. Нисам нашао, али нисам баш детаљно истражио.
-
Да. Лаз, крчевина.
Тачно тако.
Имамо и Мали и Велики лаз, али и лазинак - мли лаз. Одморићемо се горе на она лазинак.
Чувен је Царев Лаз - ђе је била чувена битка Црногораца и Турака.
У Шекулару имамо село Лазе.
У Горњем Бихору, општина Петњица има село Лазе...
-
Луке су места где не дува ветар
-
https://amarilisonline.com/glossary/laz-sta-znaci/ (https://amarilisonline.com/glossary/laz-sta-znaci/)
Лаз