Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: Bokez Фебруар 08, 2020, 10:19:28 поподне
-
Колико знам кметство у Хабсбуршкој монархији је укинуто 1848. године (Хрватска и Славонија).
Какво је било кметство до 1848. године и колико има везе са средњовјековним кметством, какав је био принцип уређења.
И нарочито ме занима колико се да за примјетит у Далмацији није то важило и зашто ?
-
У Далмацији су постојали тзв. колонатски односи, који корене вуку још од римског периода. Не знам шта је то конкретно подразумевало, у смислу права и обавеза кметова, али вероватно се мењало током векова. Такви односи нису раскинути 1848. јер се сматрало да се ради о приватно правним односима који почивају на уговорима закупца и зељопоседника. У Далмацији је то потрајало све до аграрних реформи краља Александра.
У Хрватској и Славонији су патентима Марије Терезије и Јозефа Другог 1780их су кметовима дате слободе кретања, тј. промене поседа, образовања, слободног избора брачног партнера...Е сад како је било 1848. и да ли су након тога сељаци постали власници земље, то и мене занима.
Ево овде мало више о томе:
https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=32045
https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=32469
-
Срби у Војној крајини су током 17. века били изузети кмества кроз статуте које су издавали аустријски цареви за колонисте у Војној крајини.
Добијала се земља, која је била лошег квалитета, али си био слободан на њој. То је корен сукоба са хрватима.
Они су махом били кметови у позадини код феудалних господара.