Може бити а и не мора да је фамилија дошла из Грчке. У то вријеме и поједини логотети (шеф канцеларије) су називани именом Грк. Никола би требало да је логотет. Грк је синоним за православног. Ако је носио монашку одјећу он је био Грк, православни, припадник источне цркве. Тако су Млетачки чиновници гледали на њих.
Никола кефалија је син Павлов, поменутог у Скадарском земљишнику. Постоји могућност да се Никола везује за фамилију која је дошла из Грчке и тако се и прозвала, и себи приписује то презиме Никола Грк. У цјелом скадарском земљиснику постоји једна таква фамилија, и зато претпоствљам да је презиме фамилије Грчињић, јер су дошли из Грчке. А и гдје би друго могли да избјегну, него на једине посједе на које имају право, а то је околина Скадра.
Тих година школовани су поповска дјеца и дјеца властеле, тако да је мала могућност да су била двојица Никола Павлових који су се преселила из Венецијанске Албаније у Зету. Син Николе Павловог, Прогон, пзнатији као Ахмед паша, потоњи вођа џемата у Бјелопавлићима из дефтера 1477, субаша Купелника из скадарског дефтера 1485, румелијски паша , везир и на крају велики везир је добро знао своје порјекло и пратио путеве предака.
За Bitri постоји објашњење да се ради о албанској верзији имена Димитрије, Митар.
Зоран В. је рекао да је у средњем веку властела говорила ијекавски???Цитирао сам Божу Вукчевића. Линк је овдје http://www.montenet.org/2002/bozo2.html (http://www.montenet.org/2002/bozo2.html).
Баш би волео да чујем објашњење.
Живим у Штрпцу а то је на удаљености од 40 км од Призрена, 50 км од Скопља, 30 км од Урошевца (дворци у Неродимљу и Паунима) - асфалтом, где доказаним ДНК тестом живи староседелачко становништво и од пре Немањића и нигде не чух ијекавски.
Уствари, говоримо архаичним српским језиком без свих падежа. Рекао бих старошопским језиком.
Модерни српски језик на Косову и Метохији је стигао тек 1912 године.
Слушајте ( не читајте) старе Призренце и имаћете приближно средњевековни српски језик.
... suo ladj Chiura de Budemiro … ( od Kira Budimira )
- Ovo ime bi se moglo tumaciti na vise nacina.
Сол, Идем у годину 1468 и прилажем хрисвуљу Николе кефалије страна 224. Година записана у хрисавуњи је 6977 ако читам добро...
https://drive.google.com/file/d/1WygkwhrOVI4xW6fJsxKkBWypEYeTely5/view (https://drive.google.com/file/d/1WygkwhrOVI4xW6fJsxKkBWypEYeTely5/view)
Затим исти Никола 1482 се потписује као Никола Грк, и не записује србске године.http://slobodnahercegovina.com/srpski-carevi-i-srpski-jezik-detalj-iz-hrisovulja-ivana-crnojevica-manastiru-sv-nikole-na-vranjini/?lang=cir (http://slobodnahercegovina.com/srpski-carevi-i-srpski-jezik-detalj-iz-hrisovulja-ivana-crnojevica-manastiru-sv-nikole-na-vranjini/?lang=cir)
Ово је новина у биљежење година у србским хрисавуњама која се мора примјетити и запамтити. Овим Никола показује да иако школован у србским школама, своје средње године је провео у млетачкој Албанији, и рачунао године као што их рачунају Млеци, а не Срби.
Уствари, говоримо архаичним српским језиком без свих падежа. Рекао бих старошопским језиком.
Зоран В. је рекао да је у средњем веку властела говорила ијекавски???Ево бацих поглед ја Хрисовуљу Стефана Дечанског манастиру Дечани, и прочитах ијекавицу уз помоћ Црквенословенског Приручника.http://www.bfspc.bg.ac.rs/prilozi/predmeti/007-CSLprirucnik-2015-2016.pdf (http://www.bfspc.bg.ac.rs/prilozi/predmeti/007-CSLprirucnik-2015-2016.pdf)
Баш би волео да чујем објашњење.
Живим у Штрпцу а то је на удаљености од 40 км од Призрена, 50 км од Скопља, 30 км од Урошевца (дворци у Неродимљу и Паунима) - асфалтом, где доказаним ДНК тестом живи староседелачко становништво и од пре Немањића и нигде не чух ијекавски.
Уствари, говоримо архаичним српским језиком без свих падежа. Рекао бих старошопским језиком.
Модерни српски језик на Косову и Метохији је стигао тек 1912 године.
Слушајте ( не читајте) старе Призренце и имаћете приближно средњевековни српски језик.
Ево бацих поглед ја Хрисовуљу Стефана Дечанског манастиру Дечани, и прочитах ијекавицу уз помоћ Црквенословенског Приручника.http://www.bfspc.bg.ac.rs/prilozi/predmeti/007-CSLprirucnik-2015-2016.pdf (http://www.bfspc.bg.ac.rs/prilozi/predmeti/007-CSLprirucnik-2015-2016.pdf)
Значи Немањићи писаше и говораше ијекавски.
Одакле ти то да су јужносрбијански говори најближи средњовјековном српском језику? Баш је супротно, ти дијалекти су претрпјели велики бугарско-македонски утицај, изгубили су већину падежа и сад имају само номинатив, акузатив и вокатив (пиротски нема ни акузатив чак, то је српско-бугарски хибридни дијалект).
Старијим стадијумима српског језика су сличнији косовско-ресавски и зетско-санџачки него ти говори уз бугарску и македонску границу.
Ти дијалекти су призренско-тимочки и припадају такође староштокавским говорима као и косовско-ресавски и зетско-санџачки. Они су рецимо наши најконзервативнији дијалекти по питању гласова. Изгубили су падеже под утицајем "балканског шпрахбунда" .
Ово ми је занимљиво. Ево гледам издање Дечанских хрисовуља Милоша С. Милојевића из 1880. и не видим где си препознао ијекавицу? Не знам ни како је препознајеш с обзиром да је у у тексту коришћено слово јат. Јел можеш да наведеш неки конкретан пример, да појасниш своје запажање?
Mожеш ли наћи издање Дечанске Хрисавуље од Павла Ивића и Милице Грковић Нови Сад 1976 године? Почни од Стране 35. Рецимо читам дјела а не дела, мјесец а не месец, рјека а не река, дјед а не дед...
Mожеш ли наћи издање Дечанске Хрисавуље од Павла Ивића и Милице Грковић Нови Сад 1976 године? Почни од Стране 35. Рецимо читам дјела а не дела, мјесец а не месец, рјека а не река, дјед а не дед...
Имамо дакле речи дѣдь, брѣга, рѣкоү. Ове речи су писане са словом јат (ѣ) па се у српском језику могу читати као дијед али и дед-дид, бријега али и брега-брига, ријеку али и реку-рику. Нема дакле никакве ијекавице јер се она у овако писаним речима и не може потврдити.Колико се сећам, када сам учио старословенски на факсу, увек смо ѣ читали као е. То је карактеристично за српску редакцију старословенског. ѣ се чита као ја само у Црквенословенском и то је утицај руског, који код нас преовладава од 18. века.
Проучи мало слово јат.Наш члан Невски би ти могао причати више о томе.
Зуан Енђелезе - Zuane Engelese - Johannes Anglicus је био командант млетачких ратника у Скадру (Johannis Anglici capitis gentium nostrarum armigerarum in Scutaro).
Ти дијалекти су призренско-тимочки и припадају такође староштокавским говорима као и косовско-ресавски и зетско-санџачки. Они су рецимо наши најконзервативнији дијалекти по питању гласова. Изгубили су падеже под утицајем "балканског шпрахбунда" .
Рећи да су говори Йужне Србийе изгубили (све) падеже йе нетачно. Сви говори у йеднини посѣдуйу именитељни, зватељни и винитељни, а многи од њих и датељни (ту спада и пиротски). Мало йе познато да пойедини Призренско-Тимочки говори (рецимо говор Заплања) чувайу и датељни падеж у множини (женам, овцам, ягањцем, кравам), койега у нашем књижевном срПском йезику нема, захваљуйући прѣ свега Вуку Стефановић-Караџићу.Захваљујем се Александру Невском на исцрпном објашњењу.
Уз то, свако ко наводи да су говори Йужне Србийе изгубили (неке) падеже би морао, истини за љубав, то рећи и за књижевни срПски йезик, у койем у йеднини постойи найвише 6, а у множини найвише 4 падежа, зна се чийом заслугом.
На примѣр, рѣч "радост", у йеднини има само 3 падежа "радост, радости, радошћу", док у множини има само два "радости, радостима".
Уз то, примѣтна йе поява нестанка зватељнога падежа ("Здраво, ЙеленА, НиколА, ДелиЯ, ДраганА, МариЯ" мѣсто 'сељачкога' "Здраво ЙеленО, НиколО, ДелийО, ДраганО, МарийО"), у чем прѣдњаче "Београџани", те се у нашем йезику све креће ка само петорма падежемъ у йеднини. Према томе, губљење падежа нѣйе свойствено само йугу Србийе, и Тршићани (наш узор "правилнога" говора) и Београџани ту свойски даваху или дайу свой допринос.
С друге стране, говори Йужне Србийе одлично чувайу прошла глаголска врѣмена, койих се београдска господа стиде и радийе говоре попут Тарзана, користећи само йедно прошло врѣме (койе йе уз то врло сумњиво), и тамо гдѣ му йесте и тамо гдѣ му нѣйе мѣсто.
Рећи да је народни говор средишта средњевековне српске државе под утицајем Бугарске је у најмању руку чудан.
Захваљујем се Александру Невском на исцрпном објашњењу.
Описао сам положај Сиринићке Жупе да бих сликовито назначио географску близину некадашњих српских престоница: Скопља, Призрена и Неродимља. То је нама непосредна близина. Сиринићка Жупа је била извор хране за наше престонице (меса и вуне) и разоноде (лов и риболов).
Рећи да је народни говор средишта средњевековне српске државе под утицајем Бугарске је у најмању руку чудан. Ономе ко тако каже је несхватљиво да је у средњем веку Бугарски језик био у ствари нешто мало измењени српски језик. Тачније, Бугарски и Српски су били скоро исти језици са разликама небитним за то време.
Тај стари српски језик се задржао по Шар Планини, јужном делу Метохије и делимично Косову.
Ја га још увек говорим. Када пишем не примећује се моје порекло али када то исто кажем, свако зна да сам са југа Србије или севера Македоније.
Није наша кривица што је Вук Караџић за званични службени језик Срба узео говор Херцеговине и заувек одвојио Македонске и Бугарске дијалекте од матице.
Осећај српства народа у Сиринићкој Жупи и ближој околини је снажан до бола... и да даље не дужим.
Бубања и Шурко припадају најстаријем слоју словенских имена, надимачког поријекла, која су готово ишчезла у касном средњем вијеку. Име Бубања је снажније потврђено на јуж-ном Јадрану (сеоба је вјероватно ишла од Улциња ка западу). Било је неколико властеоских романских породица у Улцињу (Ronçino), Котору, Дубровнику (Bubagna) и Сплиту гдје је Бубања било и лично а касније и родовско име. Јавља се у Дрежници код Мостара, и у Ливну.
Име Бубања би значило да је ријеч о бучној и веселој особи. Бубања означава и јако врело.
Патроним Бубања настане је од надимка Бубо < Будимир, Љубомир и сл. (Бубо > Буб(о)а + ња > Бубања).
Име се обично наслеђивало од ђеда.
Бубања и Шурко су ријетка имена; (шура > шурак > Шурко).
Појава имена Шурко у XVIII вијеку је раритет. Није се то десило случајно.
Будимира има још у Ц.Г у Грбљу
Паштровићи, село Тудоровићи ,тако нађох да пише!
Budimir, Podgorica; Paštrovići, porijeklom iz Makedonije; Kupelnik i Podgora uz Skadarsko jezero
Говор Скопља не само да није српски, него је бугарски у историјском смислу, има малтене све бугарске изоглосе. Срби су као етнос формирани на западу Балкана, игром судбине смо се проширили на исток. Од 11. вијека до османске најезде, Срби се шире са запада ка истоку, те са сјевера ка југу. Доласком Османлија, та миграциона рута иде супротним правцем.
Иако са закашњењем на ово морам да реагујем.
Молим да наведете словенска племена у Бугарској и Македонији која нису Српска.
Има у Бугарској онај Савез седам племена из 7-8. века, на челу са Северјанима.
У Македонији Брсјаци и још нека племена.
Они дефинитивно нису Срби у племенском смислу.
Струмљани (Стримонци), Сагудати, Смољани.Брсјаци себе сматрају Србима и дан данас иако се полако интегришу у нову Македонску нацију.
Брсјаци себе сматрају Србима и дан данас иако се полако интегришу у нову Македонску нацију.
Ево и неких старих назива места: Старо Србци и Мало Србци (код Битоља), Србљани и Србица (код Кичева), Србово и Србица (у поречју реке Бистрице), Србчиште, Доњи Српци — село у општини Могила, Македонија, Србиново — место у општини Гостивар...
У Бугарској имамо на десетине назива места и топониме са основом срб.
Поента је да Балкан има два словенска народа: Србе и Хрвате. Сва Словенска племена на Балкану груписана су у ова два народа.
Поента је да Балкан има два словенска народа: Србе и Хрвате. Сва Словенска племена на Балкану груписана су у ова два народа.
Интересује ме да ли неко има представе о којим насељима је реч у Земљишнику? Многа имена, како лична, тако и називи места су написана у слободној интерпретацији пописивача. Да ли имамо неки превод целокупног документа на српски језик?Да додам целу северну Албанију.
Cita de Baleza? :-\
Вероватно је у питању средњовековни град под именом Балеч.
https://en.wikipedia.org/wiki/Bale%C4%8D
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8_(%D0%B6%D1%83%D0%BF%D0%B0)
Вероватно је у питању средњовековни град под именом Балеч.
Ова тема већ дуго није актуелна, али с обзиром да је мени лично занимљива и да је истражујем, занима ме ко су заиста били људи који су живели у селима Кадарун (Caldiron) и Купелник ( Copenico). Конкретно, два поменута села су очигледно била властелинство манастира Св. Арханђела из Призрена, с обзиром да их је цар Душан поклонио манастиру, што је забележено у Светоарханђелској повељи. Овде су постављене занимљиве хипотезе о пореклу неких становника Кадаруна, посебно мислим на оне које је поставио члан Зоран В. ... који колико видим већ дуго није активан, али ако ипак види неко обавештење о новој активности на овој теми на форуму, ја бих волела да га питам на основу чега је поједине становнике Кадаруна (мислим на оне Grichigne) повезао са тадашњим локалним владарским породицама, а богами и са Немањићима?
Зар нису у питању само обични себри или евентуално солкалници, који су просто радили на манастирском властелинству? Томас Србин је био истовремено и главар и пронијар села, па чак и ако Кадарун и Купелник нису били класичне проније и имали су известан степен аутономије, зар би чланови било које великаше породице, чак и ако су избегли ту из Епира, имали над собом тамо неког Томаса Србина..? Односно било кога? И зар би дошли ту да буду пуки поданици Млетачке републике и бавили се виноградарством како би снабдевали вином сам манастир, али и скадарску тврђаву.
Или, под претпоставком да су заиста у питању замонашени чланови великаше породице, да ли би њих ико третирао као обичне Себре? Или можда и би, ако се тада подразумевало да и бивше племство, једном када постану монаштво - више немају никакав специјални третман?
На крају, да ли се ти Grichignichi , можда могу повезати са деспотом Оливером Гркињићем? Многи историчари сматрају да се он пред крај живота заправо замонашио, једино нису сагласни у томе да ли је он пистао монах Каливит или монах Доротеј? Соловјев сматра да је био рођак цара Душана, владао је "грчким" земљама, да ли се он могао ту наћи са делом свог такође замонашеног потомства? Додуше, у време пописа више није био жив, али можда је доспео ту раније.. Како год, мени се све ово чини мало вероватним и пре сам мишљења да се ради о зависном делу становништва (себри), а не о замонашеној властели. Ипак, ако Зоран В. ово прочита, било би ми драго да се надовеже. И други су добродошли ако им је ово занимљиво.