Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: Trifunovic Јун 18, 2018, 04:04:08 поподне
-
Poštovani,
Uradio sam DNK analizu i dobio rezultate da se moje poreklo nalazi u l2a1b3 haplogrupi?
Mi Trifunovići slavimo sv. Tomu već 100+ godina i ovo su rezultati DNK testiranja
https://www27.zippyshare.com/v/qIofgUCX/file.html
Nažalost na ovom forumu ne mogu da nađem ništa o ovoj haplogrupi, ili možda ja ne tražim pod pravim imenom?
Voleo bih da me uputite dalje na istraživanje mog prezimena.
Svako dobro,
Vladimir
-
Ево, неке основне податке можеш наћи на овим темама:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=23.0
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1557.0
Ја бих, онако лаички, рекао да си ти носилац хаплогрупе I2a PH908.
-
Uspeo sam da nađem na nevgen sajtu ovo
I2a1b3 Carpathian-
Dinaric & Disles
L621
-
Ја бих, онако лаички, рекао да си ти носилац хаплогрупе I2a PH908.
Hvala puno! Šta to tačno znači?
Izvini molim te na mom neznanju.
Totalno sam nov u ovome.
-
Hvala puno! Šta to tačno znači?
Izvini molim te na mom neznanju.
Totalno sam nov u ovome.
То би значило да си носилац најбројније хаплогрупе међу Србима. :)
-
Па, то РН908 је подграна старије гране СТЅ10228 (сад сам те тек потпуно збунио :) ), која је заступљена углавном код словенских народа. Грана РН908 је најзаступљенија код јужнословенских народа западног Балкана, дакле - Срба и осталих савремених народа који говоре србским језиком или његовима дериватима. Жариште РН908 је у Херцеговини, где достиже удео и до 70% у неким крајевима.
Погледај и овај чланак на главној страници Порекла:
https://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%c4%8de%c5%a1%c4%87a-kod-srba/
-
Poštovani,
Uradio sam DNK analizu i dobio rezultate da se moje poreklo nalazi u l2a1b3 haplogrupi?
Mi Trifunovići slavimo sv. Tomu već 100+ godina i ovo su rezultati DNK testiranja
https://www27.zippyshare.com/v/qIofgUCX/file.html
Nažalost na ovom forumu ne mogu da nađem ništa o ovoj haplogrupi, ili možda ja ne tražim pod pravim imenom?
Voleo bih da me uputite dalje na istraživanje mog prezimena.
Svako dobro,
Vladimir
Владимире, из ког сте места пореклом?
-
Владимире, из ког сте места пореклом?
Moj pradeda Radomir Trifunovic je bio nagrađen Karađorđevom Zvezdom, a otac mi kaže da je negde u okolini Svetozareva rođen (današnja Jagodina).
Moj deda Svetolik Trifunović, kog nisam doživeo se rodio u Miloševcu (okolina Velike Plane) i živeo u Starom Selu (nekadašnje ime Stari Adžibegovac).
Moj čukundeda je Tanasije Trifunović (to je Radomirov otac) i o tom čoveku ništa ne znam.
P.S. Ne znam da li moj pradeda Radomir Trifunovic ima veze sa ovim iz Gvozdenog puka. Samo tu stoji Pranjani: Radomir Trifunović.
http://www.gminfo.rs/index.php/2017-06-09-11-36-28/riznica/3175-ratni-put-takovskog-gvozdenog-puka-i-njegovi-vitezovi-x
-
Moj pradeda Ratomir Trifunovic je bio nagrađen Karađorđevom Zvezdom, a otac mi kaže da je negde u okolini Svetozareva rođen (današnja Jagodina).
Moj deda Svetolik Trifunović, kog nisam doživeo se rodio u Miloševcu (okolina Velike Plane) i živeo u Starom Selu (nekadašnje ime Stari Adžibegovac).
Moj čukundeda je Tanasije Trifunović (to je Ratomirov otac) i o tom čoveku ništa ne znam.
Овде каже да су Трифуновићи из Лозовика:
https://www.poreklo.rs/2014/09/06/poreklo-prezimena-selo-milosevac-velika-plana/
Али, овде их нема:
https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-lozovik-velika-plana/
А ни у Старом Селу:
https://www.poreklo.rs/2013/10/28/poreklo-prezimena-staro-selo-velika-plana/
Пробај негде да сазнаш неко евентуално старије презиме. Видим и да у овим селима (Лозовик, Старо Село) није наведен ни један род који слави Светог Тому ??? Могуће је да су и Лозовик и Старо Село били само привремена боравишта твојих предака, а да право порекло лежи негде друго.
Проучи темељито Дробњаковићеву књигу из које су постављени чланци, можда нађеш неки траг!
-
Можда слава, која и није тако честа, може бити путоказ приликом тражења.
-
У Лозовику код Јагодине:
Томићи, Трифуновићи (40 к., св. Тома и Преображење), доселили се средином 18. века са Косова. Са Недићима у Белици имају заједничко порекло. Прво су се населили у Врби, и тамо боравили три године, па су се отуда раселили једни су отисли у Белици, а други у Лозовик.
Изгледа да су ово ваши Трифуновићи, јер се Трифуновићи у Милошевцу воде као досељени из Лозовика. Човек би помислио да су досељени из суседног Лозовика код В. Плане, али тамо нико не слави св Тому, биће да су ипак из Лозовика код Јагодине.
-
У Лозовику код Јагодине:
Изгледа да су ово ваши Трифуновићи, јер се Трифуновићи у Милошевцу воде као досељени из Лозовика. Човек би помислио да су досељени из суседног Лозовика код В. Плане, али тамо нико не слави св Тому, биће да су ипак из Лозовика код Јагодине.
Браво Лепене, то би требало да је то. :)
-
У Лозовику код Јагодине:
Изгледа да су ово ваши Трифуновићи, јер се Трифуновићи у Милошевцу воде као досељени из Лозовика. Човек би помислио да су досељени из суседног Лозовика код В. Плане, али тамо нико не слави св Тому, биће да су ипак из Лозовика код Јагодине.
Pregledao sam sve Trifunoviće i od svih 12 strana ovo su jedini koji slave sv. Tomu. Baš ove koji ste i vi naveli na linku dole.
https://www.poreklo.rs/2012/05/01/selo-lozovik-jagodina/?lang=lat
Zanimljivo je da imam ikonu staru 100+ godina sv. Tome koja je poprilično neuobičajena. Sv. Toma je prikazan sa bradom i štapom i izgleda starije od onog koji se danas pojavljuje na ikonama.
-
У Лозовику код Јагодине:
Изгледа да су ово ваши Трифуновићи, јер се Трифуновићи у Милошевцу воде као досељени из Лозовика. Човек би помислио да су досељени из суседног Лозовика код В. Плане, али тамо нико не слави св Тому, биће да су ипак из Лозовика код Јагодине.
Свака част на налазу, Ацо.
И ја сам одмах помислио на Лозовик код Плане. Мислим, логично...
-
У Лозовику код Јагодине:
Изгледа да су ово ваши Трифуновићи, јер се Трифуновићи у Милошевцу воде као досељени из Лозовика. Човек би помислио да су досељени из суседног Лозовика код В. Плане, али тамо нико не слави св Тому, биће да су ипак из Лозовика код Јагодине.
Из Белице на Копаонику са славом Св. Тома су Бушати. Имамо тестираног Ђоровића из Лешка од њих, који је код нас због вредности 448=20 сврстан у динарик север, а на FTDNA међу PH908.
-
Из Белице на Копаонику са славом Св. Тома су Бушати. Имамо тестираног Ђоровића из Лешка од њих, који је код нас због вредности 448=20 сврстан у динарик север, а на FTDNA међу PH908.
Мислим да је и Катић из места Јелакци код Александровца (слава Томиндан, хаплогрупа I2-PH908) такође по предању од "Бушета из Беласице у Врховини".
-
Хаплотип Бушета се ипак донекле разликује од хаплотипа Трифуновића, тако да верујем да нису баш блиско повезани.
Господин Трифуновић рецимо има врло високу вредност 25 на дис 635, и по томе је посебан, али у суштини то јесте та копаоничка струја насељавања.
Од тестираних са славом св Тома нису му превише далеки ни Мојсиловић из Сикирице код Параћине, ни Петровић из Појата. Најближи му је један тестирани из Треботина код Крушевца са истом славом, и разликују се на само два маркера, али по две вредности, што ипак није занемарљиво.
Све у свему ми се чини да је постојао повећи скуп породица са том славом у рејону Копаоника/Топлице/Косова, касније одсељених у Поморавље.
-
Zanimljivo je da sam našao upravo ovde
http://www.jagodina.autentik.net/selo/lozovik.php
"Postoji i četvorogodišnja osnovna škola ''Branko Radičević'', u kojoj se nalazi i seoska biblioteka sa oko 1000 knjiga."
"Tomići imaju 80 ari pod jabukama i 80 ari pod vinogradom, a dosta seljani sade i lubenicu."
" Živojin Trifunović - načelnik Jagodinskog SUP-a - sada živi u Niš-u."
Našao sam Tomiće i Trifunoviće na jednom mestu koju kaže na sajtu poreklo da su od Nedića. Sad možda ovog Živojina ako bih našao da ga pitam da li i on slavi sv. Tomu možda bih imao neki trag dodatni.
Ili da proverim u seoskoj biblioteci.
Pored toga našao sam sliku sa spomenom pločom na kojoj stoji "neki" Trifunović totalno na dnu.
http://www.jagodina.autentik.net/selo/lozovik/044.jpg
-
Хаплотип Бушета се ипак донекле разликује од хаплотипа Трифуновића, тако да верујем да нису баш блиско повезани.
Господин Трифуновић рецимо има врло високу вредност 25 на дис 635, и по томе је посебан, али у суштини то јесте та копаоничка струја насељавања.
Од тестираних са славом св Тома нису му превише далеки ни Мојсиловић из Сикирице код Параћине, ни Петровић из Појата. Најближи му је један тестирани из Треботина код Крушевца са истом славом, и разликују се на само два маркера, али по две вредности, што ипак није занемарљиво.
Све у свему ми се чини да је постојао повећи скуп породица са том славом у рејону Копаоника/Топлице/Косова, касније одсељених у Поморавље.
Да, прилично удаљен хаплотип од Ђоровића. Можда су му због славе и високе вредности 25 на DYS635, блиски Шуљагићи и та екипа на потезу Нова Врош-Чајетина-Пожега.
-
Да, прилично удаљен хаплотип од Ђоровића. Можда су му због славе и високе вредности 25 на DYS635, блиски Шуљагићи и та екипа на потезу Нова Врош-Чајетина-Пожега.
Ја бих рекао да су Шуљагићи нека друга "прича" ипак.
-
Ја бих рекао да су Шуљагићи нека друга "прича" ипак.
У сваком случају код Трифуновића се ради о Бушетама, који су вероватно као и Ковачани, разнородни. Јер села у Врховини: Ковачица, Белица, Маринце, Житиња, послужиле су као пребежиште становништва средњовековне Трепче у неком периоду, а највероватније током прве пловине XVII века.
-
Koji bi vi meni savet dali za dalje istraživanje?
Hvala unapred!
-
Трифуновићу, Ваши Трифуновићи су сигурно ови из Лозовика. То је веома велика фамилија. Најстарији родови тог краја славе Св. Тому. У Белици су то Станимировићи који су у Белицу дошли из Топлице, а одатле са Косова, а онда Милутиновићи и Недићи у истом селу са истим правцем играција, мада не држе да су род. У Лозовику, који није далеко од Белице, то су Томићи и Трифуновићи (вероватно Ваши) са истим правцем сеобе (Косово -> Топлица -> Лозовик). У Мишевићу су то Тасићи који су ту дошли из Лозовика. У Багрдану су то Милосављевићи (Косово -> Топлица -> Багрдан), а у Рибару Тимићи (Косово -> Топлица -> Рибаре). Слично је и предање Бушетића из Рековца који славе Св. Тому, да су пореклом са Косова, одакле су прешли у Топлицу, а из Топлице у Левач. Скоро све ове фамилије спадају у најстарије у својим селима или спадају у прве досељенике и углавном су досељене половином 18. века.
Вероватно имате пуно "рођака" у околини Јагодине.
-
У сваком случају код Трифуновића се ради о Бушетама, који су вероватно као и Ковачани, разнородни.
Да, ово је врло могуће.
-
Трифуновићу, Ваши Трифуновићи су сигурно ови из Лозовика. То је веома велика фамилија. Најстарији родови тог краја славе Св. Тому. У Белици су то Станимировићи који су у Белицу дошли из Топлице, а одатле са Косова, а онда Милутиновићи и Недићи у истом селу са истим правцем играција, мада не држе да су род. У Лозовику, који није далеко од Белице, то су Томићи и Трифуновићи (вероватно Ваши) са истим правцем сеобе (Косово -> Топлица -> Лозовик). У Мишевићу су то Тасићи који су ту дошли из Лозовика. У Багрдану су то Милосављевићи (Косово -> Топлица -> Багрдан), а у Рибару Тимићи (Косово -> Топлица -> Рибаре). Слично је и предање Бушетића из Рековца који славе Св. Тому, да су пореклом са Косова, одакле су прешли у Топлицу, а из Топлице у Левач. Скоро све ове фамилије спадају у најстарије у својим селима или спадају у прве досељенике и углавном су досељене половином 18. века.
Вероватно имате пуно "рођака" у околини Јагодине.
Tehnički znači da je postojao neki Trifun od kog su nastali moji Trifunovići?
-
Tehnički znači da je postojao neki Trifun od kog su nastali moji Trifunovići?
Kod patronimičkog prezimena kao što je Trifunović, gotovo sigurno je da je nastalo od osobe čije krsno ime je bilo Trifun. Vrlo mala vjerojatnoća uvijek postoji da je Trifun bio nadimak čovjeka koji se zvao drukčije.
-
Tehnički znači da je postojao neki Trifun od kog su nastali moji Trifunovići?
Сасвим је сигурно да потичете од Трифуна јер је презиме патронимично. Врло је велика вероватноћа да је тај Ваш предак Трифун живео у првој половини 19. века јер се презимена у централној Србији устаљују за време владавине кнеза Александра Карађорђевића.
-
Hvala vam puno ljudi!
Recite mi šta bi vi radili na mom mestu s obzirom da znam unazad ovako
Trifunović Teodor (moj sin)
Trifunović Vladimir (ja)
Trifunović Slavoljub (moj otac)
Trifunović Svetolik (moj deda)
Trifunović Radomir (moj pradeda) (krajem 19. veka rođen)
Trifunović Tanasije (moj čukundeda)
Tehnički je moguće da je Trifun od kog su moji Trifunovići bio možda samo 1 ili 2 generacije pre Tanasija.
-
Hvala vam puno ljudi!
Recite mi šta bi vi radili na mom mestu s obzirom da znam unazad ovako
Што се родослова и предака тиче, можете да покушате да добијете што више података из архивског материјала из 19. века.
1. Матичне црквене књиге рођених, венчаних и умрлих воде се од 1837. Оно што је сачувано налази се углавном у архивима у средиштима округа (за 19. век).
2. Арачки дефтери, спискови пореских глава, тефтери чибука, пописи - бесплатно се могу прегледати у Архиву Србије у Карнегијевој у Београду.
-
Што се тиче Лозовика у самом селу се чувају матичне књиге од Другог светског рата на овамо, што Вама не врши посао. Старије матичне књиге, после 1900. су у матичној служби општине Јагодина, а оне још старије, оно што је сачувано, налази се у Историјском архиву Средњег Поморавља у Јагодини и један део, мислим да су то најстарије, у манастиру Јошаници под Црним Врхом, који је био парохијска црква за већину околних села. Можда Вам помогну подаци са пописа из 1863. који се чувају у архиву у Јагодини, али вероватно их има и у Архиву Србије. Што се тиче података са пописа из 1863. мој је закључак да је више од половине данас присутних презимена у одређеном насељу било присутно и тада. Одређени број презимена је настао након овог периода, па Вас то може збунити и одвести на погрешан траг ако не знате више података, као што је нпр. тачно име претка, његове жене или деце.
-
Hvala svima najlepše!
Šta mislite o knjigama i radu Božidara Kljaljevića?
Da li bi on možda mogao takođe da pomogne u ovom procesu?
-
Hvala svima najlepše!
Šta mislite o knjigama i radu Božidara Kljaljevića?
Da li bi on možda mogao takođe da pomogne u ovom procesu?
Причали смо о њему овде (https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2949.0).
-
Hvala puno!
Ko je po vašem mišljenju najveći stručnjak u Srbiji za tako nešto?
(pored vas koji stvarno ste super informativni na forumu).
-
Hvala puno!
Ko je po vašem mišljenju najveći stručnjak u Srbiji za tako nešto?
(pored vas koji stvarno ste super informativni na forumu).
Код истраживања породичног порекла, најбоље је да то урадите сами. Прво јефтиније је, јер сви ти који то раде за новац, добро то наплаћују. Друго, можда откријете нешто што неко са стране не би. Нпр. неке ситнице које могу да буду кључне за повезивање шире приче, а за које неко други ко би то радио за Вас нема времена и интересовања. И треће, можда најважније, ништа не може да замени тај осећај када откривате детаље из живота Ваших предака и склапате слику.
-
И тај што би вам радио за новац, може да напише било шта и да измишља, па да се ми из Порекла смејемо кад видимо то.
-
Фамилије у Лозовику које славе Св. Тому по предању потичу од два брата који су се доселили после Кочине крајине а пре Првог српског устанка са Косова и Топлице. Све фамилије потичу од два рођена брата. Тодор Чуљко, старији брат је побегао из тамнице негде на Копаонику и дошао у Лозовик од њега су у селу:
Гајићи (4 куће) и Радојевићи - Болини (2 куће) славе Св. Тому, малу славу немају. Од њих су у суседном Мишевићу Тасићи (2 куће).
Од млађег брата који је дошао пратећи старијег су:
Томићи - Спасојеви (16 кућа), Трифуновићи (3 куће), Филиповићи (7 кућа) и Милошевићи - Цукарићи (2 куће). Сви славе Св. Тому, а мала слава им је Преображење.
-
Hvala najlepše svima na odgovorima!
Pokušaću ovde da pišem proces i napredak u istraživanju.
Svako dobro i puno vam hvala svima još jednom!
-
Фамилије у Лозовику које славе Св. Тому по предању потичу од два брата који су се доселили после Кочине крајине а пре Првог српског устанка са Косова и Топлице. Све фамилије потичу од два рођена брата. Тодор Чуљко, старији брат је побегао из тамнице негде на Копаонику и дошао у Лозовик од њега су у селу:
Гајићи (4 куће) и Радојевићи - Болини (2 куће) славе Св. Тому, малу славу немају. Од њих су у суседном Мишевићу Тасићи (2 куће).
Од млађег брата који је дошао пратећи старијег су:
Томићи - Спасојеви (16 кућа), Трифуновићи (3 куће), Филиповићи (7 кућа) и Милошевићи - Цукарићи (2 куће). Сви славе Св. Тому, а мала слава им је Преображење.
Drugi, mlađi brat se zvao?
-
Drugi, mlađi brat se zvao?
Нема података у литератури. Томићи мисле да је Тома.
-
Pošto su mi pisali neku članovi da ih zanima ikona Svetog Tome koju imam duže od 100 godina prema rečima mog oca (ja za nju znam od kad znam za sebe). Evo je. Vrlo netipičan Sveti Toma koji je koliko znam preminuo mlad, a ovde je mator oslikan?
(https://i.imgur.com/3jfFSY1.jpg)
Ako neko ima informaciju o njoj ili gde bih mogao da pitam, neka javi.
-
Што се родослова и предака тиче, можете да покушате да добијете што више података из архивског материјала из 19. века.
1. Матичне црквене књиге рођених, венчаних и умрлих воде се од 1837. Оно што је сачувано налази се углавном у архивима у средиштима округа (за 19. век).
2. Арачки дефтери, спискови пореских глава, тефтери чибука, пописи - бесплатно се могу прегледати у Архиву Србије у Карнегијевој у Београду.
Матичне књиге сам неке већ прегледао и нашао шта сам тражио, сад идем у нека сродства по женским линијама (и ту сам нека већ обрадио, сад су на реду родови бабâ и прабабâ), али од дефтера сам читао само оно што су људи обрађивали па издавали као монографије. Је ли то све писано на отоманском турском?
И ако јесте, ко то од истраживача и како чита у Архиву у Карнегијевој кад у Србији нема више од 25 људи који умеју да читају отомански турски, који се преко 30% разликује од савременог а уз то користи и другачије писмо?
-
Матичне књиге сам неке већ прегледао и нашао шта сам тражио, сад идем у нека сродства по женским линијама (и ту сам нека већ обрадио, сад су на реду родови бабâ и прабабâ), али од дефтера сам читао само оно што су људи обрађивали па издавали као монографије. Је ли то све писано на отоманском турском?
И ако јесте, ко то од истраживача и како чита у Архиву у Карнегијевој кад у Србији нема више од 25 људи који умеју да читају отомански турски, који се преко 30% разликује од савременог а уз то користи и другачије писмо?
Дефтери који постоје од ~1818. су писани на српском, седнете сами у Архив и читате.
Пописи из 18. века су на турском, и за већи део уже Србије зна се за само један - онај из 1741. Још увек није објављен превод.
-
Дефтери који постоје од ~1818. су писани на српском, седнете сами у Архив и читате.
Пописи из 18. века су на турском, и за већи део уже Србије зна се за само један - онај из 1741. Још увек није објављен превод.
Значи то покрива период 1818-1837? Благодарим. Свакако ћу неком приликом ове зиме то урадити.
То је Архив Србије, претпостављам, не онај оне ружне епизоде познате као "Југославија"?
Шта је с 1718-1737 за преко половине данашње Србије која је била део под аустријском управом? Је ли било пописа неких?
-
Шта је с 1718-1737 за преко половине данашње Србије која је била део под аустријском управом? Је ли било пописа неких?
Ако поставите питање на одговарајућој теми, можда и добијете одговор. ;)