Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Хералдика => Тему започео: КОЗМА Јануар 13, 2018, 08:55:22 пре подне
-
Ево једне новости која би могла да вам буде занимљива...
Манастир Високи Дечани добио је своје хералдичко знамење. Аутор блазона је ђакон Ненад Јовановић, а част да изведе графичку интерпретацију припала је мојој маленкости.
(https://s10.postimg.org/oz2yckbah/DECANI_7a.png)
-
Честитам! :) :)
-
Ево једне новости која би могла да вам буде занимљива...
Манастир Високи Дечани добио је своје хералдичко знамење. Аутор блазона је ђакон Ненад Јовановић, а част да изведе графичку интерпретацију припала је мојој маленкости.
(https://s10.postimg.org/oz2yckbah/DECANI_7a.png)
Уз дужно поштовање...што га више гледам, све сам затеченији.
Изузев самог штита, надам се да је увијек ријеч о херладици...праштајте, прилично неукусно изведени чувари штита, ма да и круна надвишена куполом Дечана није прошла боље.
Не могу једноставно да вјерујем да је овако нешто могло да прође...шокиран сам.
-
Уз дужно поштовање...што га више гледам, све сам затеченији.
Изузев самог штита, надам се да је увијек ријеч о херладици...праштајте, прилично неукусно изведени чувари штита, ма да и круна надвишена куполом Дечана није прошла боље.
Не могу једноставно да вјерујем да је овако нешто могло да прође...шокиран сам.
Што се тиче чувара штита,хералдички уметник ту није имао пуно маневарског простора.Морао је буквално ставити оно што су од њега захтевали,без пуно импровизације.
(https://s14.postimg.org/jm0ws08v5/22219344_823270624518935_1817030264_o.jpg)
(https://s14.postimg.org/m3cnz7nlt/22219351_823270631185601_705455369_o_1.jpg)
-
Што се тиче чувара штита,хералдички уметник ту није имао пуно маневарског простора.Морао је буквално ставити оно што су од њега захтевали,без пуно импровизације.
(https://s14.postimg.org/jm0ws08v5/22219344_823270624518935_1817030264_o.jpg)
(https://s14.postimg.org/m3cnz7nlt/22219351_823270631185601_705455369_o_1.jpg)
Мени ово личи на подебљу бламажу, да сам ја био тај хералдички умјетник и да су од мене овако нешто тражили да нацртам, одустао бих (грифон и лав су познате хералдичке фигуре и добро се зна како се цртају)...но добро, не тиче ме се и нећу се више оглашавати везано за овај грб.
Неке ствари за срце нису добре, па треба бити ограничен у коментарима.
-
Уз дужно поштовање...што га више гледам, све сам затеченији.
Изузев самог штита, надам се да је увијек ријеч о херладици...праштајте, прилично неукусно изведени чувари штита, ма да и круна надвишена куполом Дечана није прошла боље.
Не могу једноставно да вјерујем да је овако нешто могло да прође...шокиран сам.
То кажем и ја, недопустиво је да се оволико мешају хералдичком уметнику у посао, то је просто скрнављење хералдике, и као уметности и као дисциплине. Ако свако други може да ради свој посао, према својој савести и свме знању, зашто се хералдичким уметницима мешају у њихов посао, они који очигледно не разумеју шта је хералдика?
Хералдика је племенита дисциплина, и не може лаик да говори хералдичару шта да стави у грб, то је скандал. Може евентуално да изнесе своје неко виђење, и да све иза тога препусти хералдичару, без да више коментарише и коначно решење грба. Још мало па миленијумску традицију, коју хералдика има, неко мисли да има право да прилагођава својим визијама како треба да изгледа грб или боље речено лого...
И хајде да говоримо о кафани, па да критикујемо у недоглед, а овде говоримо о Високим Дечанима. ::)
Овде, искрено, једино реалну вредност има централни штит, све остало како се удаљава од центра, удаљава се и од хералдике. Не рачунајући постамент и мото, који су у реду, да тако кажемо... и који би више долазили до изражаја, да пажњу не ремети ово остало, поготово овакви чувари.
-
Изненађен сам да један тако уман и разуман човек као игуман Сава Јањић, буде толико искључив и глув за хералдику, њене обрасце и правила, њену естетику и симболику, и уопште за један хералдички начин размишљања. Лепо је што је дошао на помисао да Високи Дечани добију своје грбовно знамење. (Камо среће да се и други поведу таквом мишљу.) И уместо да Дечани постану хералдички путоказ нашој Цркви, постали су огледало неукуса и вашара. А зашто? Зато што отац Сава није хтео никога да слуша, јер побогу, зар је неко паметнији од њега.
Уметнику све похвале за његов труд и муку.
-
На жалост, претпостављам овде КОЗМА и није био уметник у смислу значења тог звања. Вероватно је било захтева типа "ово мало повећај", "сад ово овде заокрени" и слично.
Човек се много глупо осећа кад нечему приступи креативно и са свим својим знањем а онда га сведу на просту алатку за извршавање нечијих несувислих идеја.
-
Ајд и ја да се огласим...
Видим да је овај грб успео немогуће - сви су се Срби сложили око неке теме... :P
Пробаћу да будем што концизнији, мада није то баш једноставно.
Као прво, моја позиција није баш згодна. Требало би да браним нешто у чему сам учествовао, али моје учешће је било углавном техничке природе. Тачније, увек када обављам улогу хералдичког уметника, т.ј. радим по нечијем блазону, трудим се да сузбијем сујету и радим оно што се од мене тражи, а то је цртање. Тада настојим да што боље остварим замисли онога ко је осмислио грб. То, наравно, не значи да немам предлоге и сугестије, и они се често уваже, а често хералд има другачије мишљење. Онда ја нацртам оно што се тражи, иако бих ја лично то другачије, иако нисам променио мишљење око тога. Трудим се да будем кооперативан и да радим свој посао. Наравно, предуслов је да радим са хералдом у чије знање и стручност имам потпуно поверење, а то је најчешће уважени ђакон Ненад Јовановић. И сматрам да је тај мој став исправан, зрео и професионалан. Паралела би била са мојим послом шефа градилишта. Безброј пута се не слажем са пројектом, сугеришем надзору, али ипак урадим онако како је стручни пројектант предвидео а не како бих ја да сам на његовом месту.
Друго, покушаћу да избегнем ситуацију да будем адвокат овог грба, баш због тога што је моја функција она коју сам навео.
Неукусно би било и да се изјашњавам у којој мери се слажем са вама. Могу да кажем само да сматрам да ваша критика није неутемељена, и да сам отприлике и очекивао овако нешто.
Ипак морам да се осврнем на пар ствари.
Прво је став да хералдички уметник треба да одбије да учествује у нечему што му се не свиђа и са чиме се не слаже.
Пре свега, овај грб је хералдички исправан, то је чињеница! А моја "црвена линија" је повучена ту. Ако клијент, био то грађанин, општина, манастир, жели нешто што крши хералдичка правила, ту нема компромиса! Али сада долазимо до дилеме да ли клијент има уопште право да изрази жељу, а ако има, а она не крши правила струке већ је дискутабилна са становишта естетике, доброг укуса или слично... шта ту ваља чинити? Моје је тада да сугеришем, објасним, образложим... а ако клијент и даље остане при своме? Па зар не треба тај грб да буде пре свега по укусу онога ко ће да га баштини, а наше је да обезбедимо поштовање правила, усмеравамо клијента колико је то могуће, и урадимо наш део посла што поштеније и квалитетније. Ја нисам овлашћен ни од каквог ауторитета да додељујем грбове. Компромис је ту неопходан. Наравно, највише волим да ми клијент (није баш лепа реч, али не знам бољу) да одрешене руке и да је он такав да усваја све што му кажем, и такви грбови увек испадну најбоље. Али у пракси је чешће ово прво.
И сматрам да је то легитимно!
Друго...створила се нека слика да су игуман Сава и остала братија као нешто запели, вршили притисак, били неразумни и мешали се у нешто што не знају. Иако нисам лично био у контакту с њима, никако нисам стекао такав утисак. Прихватили су све ђаконове сугестије око штита и шаржи, али ови држачи јесу били њихова жеља. Дакле, жеља, не притисак. Није ту било конфликта или слично. Ми смо мислили да им треба испунити ту жељу, иако сам ја одмах знао како ће то да изгледа, и то ме је врло бринуло. Али мислим да их не треба кривити, жеља им је легитимна, вероватно у њиховим замислима то изгледа много лепше, али ја једноставно нисам могао да урадим ништа друго него да их нацртам онако какви су. Ту нема никаквог простора за маневар, исказивање, стилизацију...они су већ стилизовани на тај, за хералдику не баш најсрећнији начин.
Иначе, држачи нису "хералдички лав и грифон" већ конкретне мермерне фигуре лава и грифона са улаза у храм, и вероватно ће тако некако да пише и у блазону.
На крају, мислио сам да ће нашу јавност да занима више прича о шаржама, овој бедемској круни са куполом, постаменту... надао сам се да би дискусија могла да иде у том неком правцу... а лава и грифона да пустимо мало, да не штуцају више...
-
Драго ми је да КОЗМА разуме поруку, а да разумем и ја његову, преиспитаћу и ја свој коментар још једном, бар што се тиче идеје самог грба.
У том мислу, ево и питања, да ли је постојала идеја да грб буде само централни штит? По мени, то је најбољи део ове приче, и да се остало на њему, можда са другом тинктуром, то био сјајан грб.
Као што рекох и раније, мене овде мучи идеја, она је погрешна. Колаж камене пластике, детаља са фресака, делова саме грађевине, може да иде на разгледницу, али сви знамо да не би смело да иде у грб.
-
Амикусе, ништа ново, ми се увек добро разумемо, нарочито око општих начела. Наравно, има ту увек субјективних ствари, афинитета, некоме се више свиђа ово, некоме оно, али к`о што каже наш народ "сто људи - сто ћуди, 100 жена..."
Јесте, кренули смо од идеје да буде само мали и средњи ниво, и нисам више сигуран кад је и како одлучено да радимо велики...
Видим да је доста полемике изазвала и купола изнад штита. Да појасним: још је СХД дефинисало (или почело са дефинисањем) система круна у нашој хералдици. Тако смо за градска и општинска места мали сребрне и златне зидане круне, без или са одређеним бројем мерлона у зависности од величине и статуса, затим круне за главни град, историјске престонице, лучке градове, села... Предвиђено је да манастири имају бедемске круне( чији метал и број мерлона такође зависи од статуса манастира, да ли је епархијско седиште, краљевска лавра итд) са одговарајућом куполом. Дакле, то није усиљена жеља да зашљапимо негде део фасаде да личи на разгледницу, већ први конкретан практични корак у једном до сада теоретском систему.
Ево малог грба са издвојеним уметнутим штитом због боље видљивости:
(https://s14.postimg.org/azlqvbo4x/DECANI_2.jpg)
-
Ово сам хтео баш да поменем, данас видех средњи и мали грб, без камене пластике као држача, грб изгледа много озбиљније. Што се јасно види и овде (исправићу ти поруку, да слика буде у оквиру сучеља). Уметнути грб ми је ипак најбољи садржински. Штета једино што није превладала нека жаркија тинктура. :)
-
Да појасним: још је СХД дефинисало (или почело са дефинисањем) система круна у нашој хералдици. Тако смо за градска и општинска места мали сребрне и златне зидане круне, без или са одређеним бројем мерлона у зависности од величине и статуса, затим круне за главни град, историјске престонице, лучке градове, села... Предвиђено је да манастири имају бедемске круне (чији метал и број мерлона такође зависи од статуса манастира, да ли је епархијско седиште, краљевска лавра итд) са одговарајућом куполом. Дакле, то није усиљена жеља да зашљапимо негде део фасаде да личи на разгледницу, већ први конкретан практични корак у једном до сада теоретском систему.
Пре него се упустим у детаљну анализу самог грба који је предмет ове наше хералдичке дискусије (и образложим зашто сам га онако оценио у свом претходном коментару), молио бих те да нам даш извор за ову тврдњу. Јер ја за ово први пут чујем. И мало је рећи да сам запањен.
-
Извор је ђакон Ненад Јовановић, што ја сматрам сасвим поузданим.
-
Извор је ђакон Ненад Јовановић, што ја сматрам сасвим поузданим.
Тако сам и мислио.
Но, плашим се да дотични ђакон није рекао истину (да не употребим неку грубљу реч), јер у Ацовићевом делу Хералдика и Срби, нигде нема ни помена да је Српско хералдичко друштво предложило или увело било какве обрасце (стандард) за наше црквене грбове. У Анексу II где су изнета Начела СХДа о територијалној и корпоративној хералдици, и где су у одељку Б обрађени сви облици бедемских круна и уређена њихова употреба, нема ни речи о томе што је Јовановић теби пренео. Дакле, сасвим је могуће да сте вас двојица (Јовановић свесно, а ти несвесно) обманули оца Саву и његово часно братство. И шта ћемо сад?
-
Имам Ацовићеву књигу, и знам да тога нема тамо, али тамо нема много чега. Нпр. тамо су само делови Речника хералдичке терминологије, тако да то што тога нема у делу са крунама не значи да таква идеја у неком облику није постојала, или да је бласфемично помислити да су касније радили на допунама појединих ставки.
Што се тиче обмањивања или неке теже речи, колико познајем ђакона Ненада сматрам да су обмане задње чиме би се он бавио. Наравно, било би неозбиљно да се бакћем одбраном некога ко је тако велико име у нашој хералдици, нити сам ја позван да гарантујем за некога, али заиста мислим да то не стоји и да он није тек тако то...хм...измислио.
Иначе, Паулусе, већ извесно време пратим твоје активности на форуму, веома ценим твоје ставове, и већ дуго планирам да остварим непосредан контакт с тобом, можда је ово прави тренутак и повод за то. Ако си заинтересован препуштам теби да изабереш начин (мејл, фејсбук...)
Можда је то и примеренији начин да ти одговорим на нека евентуална питања, јер сам овако, као што видиш, увучен у јавно објашњавање нечега што превазилази моје ингеренције, прецизније, у дрвену адвокатуру.
-
Имам Ацовићеву књигу, и знам да тога нема тамо, али тамо нема много чега. Нпр. тамо су само делови Речника хералдичке терминологије, тако да то што тога нема у делу са крунама не значи да таква идеја у неком облику није постојала, или да је бласфемично помислити да су касније радили на допунама појединих ставки.
Што се тиче обмањивања или неке теже речи, колико познајем ђакона Ненада сматрам да су обмане задње чиме би се он бавио. Наравно, било би неозбиљно да се бакћем одбраном некога ко је тако велико име у нашој хералдици, нити сам ја позван да гарантујем за некога, али заиста мислим да то не стоји и да он није тек тако то...хм...измислио.
Иначе, Паулусе, већ извесно време пратим твоје активности на форуму, веома ценим твоје ставове, и већ дуго планирам да остварим непосредан контакт с тобом, можда је ово прави тренутак и повод за то. Ако си заинтересован препуштам теби да изабереш начин (мејл, фејсбук...)
Можда је то и примеренији начин да ти одговорим на нека евентуална питања, јер сам овако, као што видиш, увучен у јавно објашњавање нечега што превазилази моје ингеренције, прецизније, у дрвену адвокатуру.
Врло ценим твој таленат, а неке од твојих радова сматрам врхунским дометом наше савремене хералдике. У један од тих емблазона скоро да сам заљубљен (да се тако изразим). Из тог разлога ово није полемика о твом уметничком дару и занатским квалитетима, који су неспорни, него о нечему много озбиљнијем. И зато захтева јавност. Јер ово и други треба да читају, а пре свих отац Сава, игуман Дечана, и његова сабраћа, јер се ради о њиховом грбу.
Ти си у овом случају стављен у незахвалан положај да браниш решење које је неко други осмислио, и за које је одговоран он, а не ти. Твоја оданост ђакону Јовановићу (с којим сарађујеш) је за сваку похвалу, јер говори о теби и твом караткеру. Али не говори о спорном грбу. Иако имам разумевања за твој положај, бићу сасвим отворен- овде је у питању један врло лош (не)хералдички преседан, који уз то има и претензију да прерасте у стандард; а који нема везе ни са грбовном баштином наше Цркве, нити са постојећом српском хералдичком праксом и њеним начелима. Зато и сматрам да је Јовановић осмислио сопствени образац за будуће манастирске грбове, а који преко Дечана покушава да прогура у нашу хералдику. Дечани су (уз Хиландар, Студеницу, Жичу и Пећ) најзначајнији манастир Српске Цркве, и уопште није безначајно како изгледа њихов грб, и какву визуелну поруку тиме шаљу.
Бедемске круне су облележје муниципалне, а не црквене хералдике. Црквена хералдика има сопствени арсенал параферналија (врло богат и разноврсан), и нема никакве потребе да посеже на нечим што јој не припада (и не приличи). Шта више, у Начелима корпоративне хералдике (која је утврдило СХД), у одељку В-4 изричито стоји да ''корпоративни титулар не може имати грб надвишен бедемском круном''. Наравно, хералдика је скуп правила која су пре корисне и добронамерне препоруке, него некакве строге обавезе и забране. Нико није приморан да се придржава хералдичких норми (па ни упутстава Српског хералдичког друштва). Свако је властан да себи сачини и усвоји грб по сопственој вољи, јер грб какав год био, говори искључиво о грбоносцу. А шта говори предложени грб Дечана? Говори да се овде не ради о грбу манастира (или монашке заједнице под старешинством игумана), него пре о потенцијалном грбу града (тј. општине) Дечана. То што је ђакон Јовановић смислио врло је лоше, јер уместо да се изграђује хералдички смислен и утемељен систем српске црквене хералдике, ствара се конфузија. Дакле, проблем је већ у самом полазишту.
Но, овај пример отвара једно много значајније питање- како треба да изгледа грб манастира, и које параферналије треба да носи? Те параферналије морају да долазе из круга инсигнија, ознака и симбола који припадају искуству и наслеђу Цркве. Јер посматрач већ на први поглед мора да закључи да се ради о црквеном, а не племићком, грађанском или муниципалном грбу.
Замисао да се статус неког манастира, његова права и почасти, приказују кроз број мерлона на бедемској круни, једнако је (бес)смислена као и идеја да се свештени чинови у Цркви представљају звездицама на официрским еполетама. Дакле, глупост невиђена.
Према томе, ово је сувише озбиљно и сложено питање да би га решио неко сам, и на своју руку, без икакве шире дискусије међу хералдичарима. Јер што народ каже- није сва памет у једној глави. Али јесте адекватан повод да о овоме разговарамо.
-
Но, овај пример отвара једно много значајније питање- како треба да изгледа грб манастира, и које параферналије треба да носи? Те параферналије морају да долазе из круга инсигнија, ознака и симбола који припадају искуству и наслеђу Цркве.
Извињавам се што као лаик за хералдику упадам у тему, али ме заиста интересује да ли је искуству и наслеђу Српске православне Цркве да манастири имају грбове? Ако јесте, који би то конкретни примјери били?
-
Извињавам се што као лаик за хералдику упадам у тему, али ме заиста интересује да ли је искуству и наслеђу Српске православне Цркве да манастири имају грбове? Ако јесте, који би то конкретни примјери били?
Јесте. Иако је у нашој Цркви постојао дуг и прилично чврст отпор према грбовима, као нечему што није проистекло из традиције источног хришћанства (него западног), временом и наш клир прихвата хералдику, јер су се обрели у свету у коме су грбови врло битан (чак неизбежан) начин визуелне комуникације. Тако, у почетку опрезно и скоро стидљиво, и српски црквени достојанственици усвајају грбове; да би то временом постало такорећи правило, бар што се тиче архијереја. Манастири нешто ређе, мада и ту бележимо случајеве. Ацовић је дао врло леп пример грба манастира Гомирје.
-
.. У том мислу, ево и питања, да ли је постојала идеја да грб буде само централни штит? По мени, то је најбољи део ове приче, и да се остало на њему, можда са другом тинктуром, то био сјајан грб.
Не само да је постојала таква идеја, него је постојао и ТАКАВ ГРБ! Јер Високи Дечани су и пре ове Јовановиће егзибиције имали целовит и хералдички савршено осмишљен и тачан грб, потпуно у духу наше црквене хералдике. Ево га на типару печата Архимандрита Дечана, из 1833. (ако сам тачно видео годину):
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/grb-visoki-decani-07c.jpg)
И што је шокантно, за тај грб је знао и ђакон Јовановић, јер је ова слика печата објављена на званичном сајту његовог удружења- http://www.czipm.org/grb-visoki-decani.html
Дакле, манастир Дечани већ баштини свој грб. Који је уз то и далеко бољи, лепши и складнији, са неупоредиво више хералдичког резона, укуса и стила од овог псеудогрбовног каталога камене пластике, детаља фресака и делова грађевине. Па је цео овај циркус у Јовановићевој режији био сасвим непотребан. Но, ево шта дотични пише у свом тексту:
Наиме, управо ових предпразничних дана је, по благослову ... израђен нови грб ове древне српске монашке Обитељи, што је, уједно, по нашим сазнањима, и први хералдички грб било којег нашег манастира.
... Но, остаје чињеница да је на тлу српске црквене и хералдичке јурисдикције ово први такав пример.
Ово је свакако први реализован пример(ак) онога што је Јовановићевог смислио као некакав образац, али нити је ово први грб неког манастира наше Цркве, нити је ово први грб Дечана. Дечани имају свој грб, и то скоро већ два века. У истом тексту постављене су и слике са ранијим печатима манастира, преко којих се врло лепо и јасно види генеза дечанског грба. Одређени црквени и литургијски симболи прво су уклопљене у једну амблематску целину (два анђела придржавају Путир, изнад кога су голуб, као симбол Светог Духа, и круна):
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/grb-visoki-decani-07a.jpg) (http://www.czipm.org/Grafika/Foto/grb-visoki-decani-07b.jpg)
Да би већ у следећој фази тај амблематски садржај добио и пуно хералдичко рухо:
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/grb-visoki-decani-07c.jpg)
Начин на који је то урађено, говори нам да је аутор био неко ко се савршено добро разумео у хералдику. Средишње и најважније елементе композиције (Путир и Голуб) пренео је на штит, изнад кога је поставио круну (или митру?), док је анђеле узео за чуваре, и све то ставио на одговарајући постамент. Тако је садржај већ постојећег амблема распоредио на један хералдички савршено смислен и исправан начин; где је све дошло на своје место. Ако је нешто требало да се уради, то је да се постојећи грб са печата пренесе у нове дигиталне форме, и тако прилагоди савременим потребама. У већ постојеће грбове, које армигер баштини, се не дира. То је апсолутни хералдички императив. Зато је ова Јовановићева квазигрбовна интервенција скандалозна. Тим пре. што он није лаик, и ови принципи добро су му познати.
-
Не само да је постојала таква идеја, него је постојао и ТАКАВ ГРБ!
Искрено, шокиран сам!
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/grb-visoki-decani-07c.jpg)
Како је ово могло да прође као псеудохералдика заједно са остала два печата?
Па ово је прави, и при том, предиван грб!
Сад тек видим да је и овај уметнути штит заправо деградиран овај грб, јер оно што је неки хералдички свестан аутор те вероватно 1855. године спојио у хералдички исправну форму, сада је поново разбијено на пређашну, иако с том разликом, да је иста сада на штиту, али опет, сећајући се речију нашег vujadina, све на штиту је грб, али све није и добар грб, а аутор првога је на маестралан начин поставио сваки елемент на своје место. Пази кад грб има и постамент!
Гледам, на печату пише: СЕРАФIМ АРХIМАNДРIТ ЛАVРЕ ДЕЧАНСКЕ, и година 1855. Реч је иначе о Серафиму Ристићу Тетовцу, архимандриту дечанском, аутору "Плача Старе Србије" и "Споменика дечанских".
Да се не излећем, било би корисно проверити коме је припадао први печат, да ли реченом архимандриту Серафиму (као и други), или је старији?
Можда ће то КОЗМА знати, ја не могу да нађем, а немам ни при руци неку литературу, у овом издању Високи Дечани (https://www.scribd.com/doc/293686378/Високи-Дечани-монографија-2015) (2015), које су припремили дечански монаси, нажалост нема, иако је књига доста корисна.
-
Поражавајуће је то да су наши преци пре толико година, и у таквим приликама и окружењу (у дубини Османског царства), имали више хералдичке свести, и уоште смисла за симболику и симболички израз, него неки данашњи ''хералди'', који грбовима приступају на један крајње баналан начин (правећи од њих разгледнице и колаже уметничких дела), јер нису способни за апстрактну и креативну мисао. А при томе су и неодговорни и бахати према већ постојећем хералдичком наслеђу, јер мисле да они умеју боље. А ето како умеју.
Грбовна баштина наше Цркве (било да се ради о знамењима епархија, манастира или установа) мора се сачувати у облику и садржају какав нам је и пренет, јер то је не само део нашег националног културног и историјског наслеђа, него је и део свештеног предања Српске Цркве- део њеног визуелног и симболичког идентитета у времену, и кроз време. И као што наслеђујемо породично име (носећи га такво какво је), идентификујемо се с њим, не улазећи у то да ли је лепо или није, да ли нам се свиђа или не, ми га прихватамо кад део нашег ЈА. Тако је и са грбом. Јер оно што је име и презиме исписано словима, то је исто и грб изражен у сликовној представи.
-
А погледај тек шта се добије кад се грб смањи на величину која се користи на печатима, меморандумима, декларацијама и разним производима:
(https://i.imgur.com/wIQHclw.png?1)
Уметнути штит једва да се назире, а његов садржај апсолутно је нечитак. Оно што је у овом колажном грбу једино вредно и драгоцено (јер је део аутентичног хералдичког наслеђа Дечана), потпуно је ишчезло.
-
Један необичан и на први поглед збуњујући детаљ на старом грбу Дечана је хералдичка круна световног владара:
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/grb-visoki-decani-07c.jpg)
Она није ту случајно. Постоји сасвим оправдан и легитиман разлог зашто је постављена изнад штита. Круна је ту симбол царске заштите (протекције), јер су Дечани основани као краљевска и царска лавра (владарска задужбина)- манастир изузет од надлежности црквене власти епископа или патријарха. Круна је ту уједно и почаст и знак једног сасвим ексклузивног статуса.
Нешто слично имамо на примеру грба Амстердама, где изнад градског штита стоји царска круна Хабзбурга:
(http://www.amsterdam-travel-guide.net/images/coat-of-arms-amsterdam-8.jpg)
In 1489 the small merchant city obtained the right to add to its coat of arms the crown of the monarch, Maximilian I, archduke of Austria, German king and Holy Roman emperor.
http://www.dutchamsterdam.nl/60-amsterdam-coat-of-arms
Као израз посебне благонаклоности владара, Амстердам је од цара Максимилијана I 1489. године добио право да изнад штита носи његову царску круну. Иако је Амстердам у међувремену постао протестантски град, чак у оштром непријатељству према католичким Хабзбурзима (од којих су се Холанђани на крају ослободили ратом), царска круна Хабзбурга је и даље остала неизоставни део великог градског грба. То је уједно пример како се један народ са тако богатом традицијом одговорно односи према свом хералдичком наслеђу. А како се ми односимо?
-
Сјајно запажање, Pauluse! :)
Круна је дефинитивно из тог разлога унета и на први, и доцније усавршени и хералдички уобличени печет, на коме све има своје објашњење и своје место. ;)
-
Сјајно запажање, Pauluse! :)
Круна је дефинитивно из тог разлога унета и на први, и доцније усавршени и хералдички уобличени печет, на коме све има своје објашњење и своје место. ;)
Круна изнад штита је прворазредни хералдички симбол владарског покровитељства. Дечане је подигао Св. Краљ Дечански. Они су његово вечно почивалиште, и под његовом су светачком заштитом. А уз то су краљевска и царска лавра, што је трајна почаст и привилегија манастира. Јовановић очигледно није могао да схвати значење и поруку овакве грбовне представе. Уместо владарске круне, изнад штита је ставио бедемску- муниципалну ознаку која у овој грбовној композицији нема никаво значење. Тиме је Дечане статусно и симболички деградирао. Не само да је потпуно игнорисао стари манастирски грб из 19. века, него је својом непромишљеном и неодговорном интервенцијом нанео непоправљиву хералдичку штету самом манастиру. Тако се не понаша један хералд, тако се понаша кабадахија.
-
Ипак морам да кажем пар речи...
Опет немам шта да кажем о аргументима које је Паулус изнео, и сматрам да је свака таква критика сасвим умесна, и немам проблем са тим.
Проблем имам са тоном који је употребљен при критици личности ђакона Јовановића. Мислим да је Паулус изашао из оквира критике конкретног грба, и да је дискредитација на такав начин непримерена. А како другачије да тумачимо стављање речи "хералд" под наводнике, коришћење речи као "кабадахија","неодговорност и бахатост", и увредљива оцена да је он "неспособан за креативну и апстрактну мисао".
Овде се не ради о неком новајлији, авантуристи залуталом у хералдику, некоме ко нема никакве референце... Овде се ради о једном од најеминентнијих имена српске хералдике, човеку који је урадио толико тога значајног да је бесмислено и писати о томе. Запитајмо се каква би слика наше хералдике била данас да није било њега. Обришите све грбове које је ЦЗИПМ радио, све књиге и чланке, наступе на медијима... Замислите да нема хералдичких уметника који су настали под окриљем Центра. Коики је утицај и допринос њега непосредно и посредно на популаризацију грбословља код нас, какав реноме је стекла наша хералдика у иностранству. Колико је племићких породица или грађана из много развијенијих хералдичких система своје грбове радило у ЦЗИПМ? Подвлачим да се моје реаговање не односи ни на шта што је речено конкретно за овај грб Дечана, већ само за нападе на "лик и дело" Ненада Јовановића у целини. Никако не мислим да било ко, ма колико велико име био, треба да буде изузет од критика. Али овакве етикете стварно не приличе!
Чак и ако је овај или неки други грб лош или испод реномеа, да ли то поништава све што је неко урадио задњих пар деценија?
То ми помало личи на лавину критика на рачун Ђоковића кад се дрзне да има слаб дан, одмах васколико Српство крене са етикетирањем, и брзо се забораве сва достигнућа.
Праштајте ако ја неког увредих.
-
Козма,
Као што рекох, високо ценим твоју оданост особи с којом сарађујеш. И разумем твоју потребу да је, на неки начин, заштитиш од критичких ставова које сам овде изнео.
Шта је радио, и шта тренутно ради ЦЗИПМ, какве су му и колике заслуге, у то нећу да улазим, јер није тема ове дискусије. Овде се не бавимо ни ЦЗИПМ ни личношћу директора тог удружења, већ само анализирамо једно његово дело (које си представио у уводном посту). Или да будем сасвим прецизан- анализирамо хералдички приступ у осмишљавању и стварању тог дела, као и однос његовог аутора према претходном грбу Дечана. А Дечани су, признаћеш, одвећ значајни за нашу Цркву и наш народ, да бисмо остали неми или слепи према оном што се сад промовише као њихов нови грб.
Ничије име, положај или статус нису изговор (или одговор) за конкретне примедбе и аргументовану критику. Ја овде нисам написао ништа што се може сматрати увредом. Можда сам био груб, па је сад некоме повређена сујета. Али то је мала цена, јер ђакон Јовановић се у одбрани своје замисли свесно послужио двема крупним неистинама- да је Српско хералдичко друштво увело систем бедемских круна за грбове манастира, и да је његов предлог уједно први грб Високих Дечани. Онај ко за себе тврди да је хералдички ауторитет, то не би смео да чини.
Ја и даље стојим иза свега што сам написао- Јовановићев однос према грбовном наслеђу Високих Дечана је неодговоран и бахат. Он је сасвим занемарио чињеницу да Дечани већ 160 година имају свој пун, хералдички савршен и заокружен грб. Тај грб је одбачен, јер га је он очигледно сматрао недовољно вредним, подцењујући тако знање и вештину онога ко га је створио. То није превид или случајни пропуст, већ свесна намера, јер грб из времена архимандрита Серафима је просто игнорисан, без икаквог оправданог разлога. А то није манир једног херолда, него манир кабадахије.
Тврдим да Јовановићев колажни приступ у изради новог грба показује апсолутни недостатак креативности и уопште способности за апстрактну мисао. То није хералдика, то је каталог уметничких и занатских дела. Верујем да Јовановић уме боље. Али ми овде не разговарамо о томе шта Јовановић уме, него шта је урадио на овом конкретном примеру.