Форум - Порекло
Порекло становништва => Опште => Тему започео: Зрно Јануар 03, 2018, 06:01:34 поподне
-
Одакле је оригинално презиме Обућина (Хобућина)? Врло је битно, јер има доста српских и хрватских презимена која потичу од њега. Среће се у Рашкој области и западним српским крајевима, а Херцеговина - рупа. Додуше, има их у Херцеговини, али су скорији досељеници из Босне.
-
Одакле је оригинално презиме Обућина (Хобућина)? Врло је битно, јер има доста српских и хрватских презимена која потичу од њега. Среће се у Рашкој области и западним српским крајевима, а Херцеговина - рупа. Додуше, има их у Херцеговини, али су скорији досељеници из Босне.
Обућина има прилично у подјаворском крају. У литератури сам пронашао да су били комшије мојим Вукосављевићима у Љепојевићима, а било их је и у суседном Буковику и другим оближњим селима (општине Нова Варош и Сјеница). Чини ми се да им је Стари Влах матица, а пре тога вероватно Црна Гора (у авнојевским границама), али нисам потпуно сигуран.
-
Има их и у ваљевском крају, тачније Бачевцима у солидном броју.
ОБУЋИНЕ – у село су дошли после аустријске окупације ових крајева. Досељени су из Горњег Колашина и насељени прво код Гога и Бадића у доњем крају села, па неки деобом поместили се у Ђуриће у горњи крај, а неки и данас остали у Бадићима. Обућине су досељени као сточари, а има их одсељених и на Руднику, славе Св. Ђурђа.
-
Kristijan Juran spominje 1609. Vukelju Obućinu rečenog Jelovčića u Cetini. Na nekim mjestima se preciznije veli da se radi o selu Zmino u Cetini. To je u stvari današnji Muć. Pretpostavljam da bi ovo Jelovčić bio patronimski oblik za razliku od Obućina koji je očito nadimački. Vukelja je došao iz sela Sitno između Šibenika i Trogira gdje se spominje 1605. Obućine se u ovo vrijeme spominju i u susjednom selu Visoka. Ovi su Obućine izgleda katolici jer ovaj Vukelja je kćerku Anu nosio do Šibenika da bude krštena u katoličkoj crkvi. Krajem XVII stoljeća imamo u župi Zmina krštenja Obućina, no upisi su rađeni tako da ne piše točno mjesto rođenja osoba.
Josip Ante Soldo spominje da su u Otišić 1694. naseljeni harabmaša Vid Obućina i njegovi rođaci Božo, Mate, Marko i Martin. Oni su, po svemu sudeći, otišli u drniški kraj i od njih su Obućine koji se sredinom XVIII stoljeća bilježe u matica drniške župe.
Petar Obućina je kućedomaćin u Perušiću u Lici 1712. Petar se ranije pojavljuje na spisku pokrštenih muslimana u Perušiću.
-
Kristijan Juran spominje 1609. Vukelju Obućinu rečenog Jelovčića u Cetini. Na nekim mjestima se preciznije veli da se radi o selu Zmino u Cetini. To je u stvari današnji Muć. Pretpostavljam da bi ovo Jelovčić bio patronimski oblik za razliku od Obućina koji je očito nadimački. Vukelja je došao iz sela Sitno između Šibenika i Trogira gdje se spominje 1605. Obućine se u ovo vrijeme spominju i u susjednom selu Visoka. Ovi su Obućine izgleda katolici jer ovaj Vukelja je kćerku Anu nosio do Šibenika da bude krštena u katoličkoj crkvi. Krajem XVII stoljeća imamo u župi Zmina krštenja Obućina, no upisi su rađeni tako da ne piše točno mjesto rođenja osoba.
Josip Ante Soldo spominje da su u Otišić 1694. naseljeni harabmaša Vid Obućina i njegovi rođaci Božo, Mate, Marko i Martin. Oni su, po svemu sudeći, otišli u drniški kraj i od njih su Obućine koji se sredinom XVIII stoljeća bilježe u matica drniške župe.
Petar Obućina je kućedomaćin u Perušiću u Lici 1712. Petar se ranije pojavljuje na spisku pokrštenih muslimana u Perušiću.
Вид Обућина је био из Гламоча. Да, на крају је завршио у Седрамићу код Дрниша. Од њих су изгледа Поноши.
Рекао бих да су се Обућине са Турцима кретале према западу.
-
Вид Обућина је био из Гламоча. Да, на крају је завршио у Седрамићу код Дрниша. Од њих су изгледа Поноши.
Рекао бих да су се Обућине са Турцима кретале према западу.
Meni tu stvara problem da se u toj matici župe Zmina spominju i Božo i Šimun Obućina. Prvi kao kum a drugi kao otac jednog od krštenika. Spomeni su 1680. i 1683. 1709. u Sedramiću imamo i Božu i Šimuna Obućinu. Naravno, to može biti samo slučajnost, ali pojava prezimena Plazonjić, Rajčić i u ovoj zminskoj matici i u Sedramiću 1709. mi se ne čini kao slučajnost.