Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Православље => Крсне славе => Тему започео: alexsandar Децембар 11, 2017, 07:43:49 поподне
-
Многи кажу да само ми Срби имамо славу, али појам преславе је у народу чест, а у суштини ѕа многе вернике нејасан.
-
У ЦГ се каже - прислужба.
Како дође до тога да један род има славу и прислужбу?
Ево неких примера из прошлости:
1. Цео род из неког разлога почне славити другог светитеља, али стару славу задржи као прислужбу (нпр. добар део дробњачких родова након победе над турским казненим одредом на Ђурђевдан 1605. године, када су узели за главну славу Ђурђевдан, а старе славе задржали за прислужбу),
2. Цео род након важног догађаја који се догодио на празник неког светитеља, узме славити тог светитеља као прислужбу, а задржи своју изворну крсну славу (нпр. Васојевићи празник Светог Александра Невског, након победе над Турцима на тај празник),
3. Појединац узме славити нову славу - празник неког светитеља, из разлога што се на тај дан догодило нешто за њега значајно, а стару задржи као прислужбу (нпр. један Пипер - Митровдан),
4. Појединац се исели у подручје другог племена и узме за славу крсно име тог племена, а своју стару славу задржи као прислужбу (чест случај у Старој ЦГ),
5. Појединац се исели у подручје другог племена, задржи своју славу, а за прислужбу узме славу племена у које се доселио (нпр. Ћетковићи у Шекулару, који су задржали своју славу Ђурђевдан, а узели прислуживати шекуларску племенску славу - Илиндан),
6. Појединац се призети у род са другом славом, узме славити славу тазбине, а своју задржи за прислужбу,
7. Појединац се призети у род са другом славом, задржи своју, а славу тазбине узе прислуживати,
8. Појединац се због неке крви склони у други крај и промени славу да би заварао траг, али задржи прислуживати своју изворну славу,
9. У истој области, појединац или група припадника једног рода, узме славити другу славу, како би се могли узајамно посећивати с братственицима о слави, а стару славу задрже као прислужбу,
10. Цело племе узме за прислужбу празник светитеља коме је посвећена главна племенска црква,
11. Сви родови једног краја договорно узму славити исту славу, а за прислужбу задрже свако своју стару славу (нпр. у Грацу у Љешанској нахији).
Има сигурно још неких разлога узимања прислужбе. Наведох оне најчешће.
Јасан је смисао прислужбе: задржавање обележавања старе славе или поштовање светитеља који је из разних разлога односном роду или појединцу значајан.
Зато се каже и "мала слава".