Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Документарни филмови => Тему започео: ДушанВучко Август 20, 2017, 03:09:01 пре подне
-
Београд 1904...
https://www.youtube.com/v/bC6WHqMzWJM
И 1913
https://www.youtube.com/v/C2wcGnwVB5w
-
Линк:
Пионири филма у Војводини (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1782.msg37746#msg37746)
-
Емисија на BBCу о кућном компјутеру из 1967 :)
https://www.youtube.com/v/aJ6SbvrjxZA
-
https://www.youtube.com/v/Y3l-mGXEfzY
https://www.youtube.com/v/FOlMhOvXVVA
https://www.youtube.com/v/uiVYhvWVCHQ
https://www.youtube.com/v/6R3dVZdFxxo
https://www.youtube.com/v/PRBTvTeLJrY
https://www.youtube.com/v/NtYQhzm6ddE
-
Нови Пазар 1904. године, људи у албанским ношњама!!! :)
https://www.youtube.com/v/sCSTD9PtfIc
https://www.youtube.com/v/k_nf_S743yI
-
Нови Пазар 1904. године, људи у албанским ношњама!!! :)
https://www.youtube.com/v/sCSTD9PtfIc
https://www.youtube.com/v/k_nf_S743yI
Tутинци ми звуче као Албанци који су научили српски, па и ако су заборавили албански, та фонетика им је остала (акцентовање, слово Л) ...на овом снимку је анкета грађана Тутина, (од 0:50 до 2:20)
https://www.youtube.com/v/nTTJfnBKfug
-
Има их и на Пештеру који Л изговарају као Љ. :)
https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=10m28s (https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=10m28s)
https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=12m12s (https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=12m12s)
https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=14m12s (https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=14m12s)
https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=18m58s (https://youtu.be/Qm0VE3PABJA?t=18m58s)
https://www.youtube.com/v/Qm0VE3PABJA&feature=youtu.be&t=18m58s
-
Албанско меко "L" заправо није наше "Љ" већ глас који је прелаз између нашег "Л" и "Љ"; наше "Л" они у свом језику пишу као "LL".
-
Београдска зима 1914
https://www.youtube.com/v/gyeJqkt8UF8
-
Њ. В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР НА ЦРНОМ ВРХУ (1913)
https://www.youtube.com/v/SdNU89BH-88
-
Милтон Манаки - Султан Мехмед V Решад у посето Битољу (1911)
https://www.youtube.com/v/Lazq3O5pjvE
Sultan Mehmed Reshid's Visit to Thessaloniki and Monastir
https://www.youtube.com/v/IpBXcnN3pI0
Sultan Mehmed V's Visit to the Balkans (Florina & Sorovich), 1911
https://www.youtube.com/v/fDKeK-eRPl0
-
"Године 1898. Милтон Манаки из Битоља почиње да се бави фотографијом, а 1905. му његов брат Јанаки доноси из Лондона камеру, славну
«Тристотукамеру» камеру, произведену у свету. Манаки више није само фотограф, он производи «живу слику». Сам себе је именовао првим
ратним репортером на Балкану.
Он је снимао збегове, страшне слике с балканских планина које још и данас Манакијевом заслугом потресно живе. Снимао је битке и прве турске заробљенике. Његови филмови су потресна сведочанства о данима после «Илинденског устанка» који су потом били и забрањени за приказивање.
Оно мало материјала што се сачувало, приказује колоне робијаша које су у ланцима и оковима одводили у турске казамате. Сигурно је једно, а то је да су ти снимци најдрагоценији и најпотреснији филмски документи из тог времена." (Биљана Савић "Историја филма")
Браћа Манаки (Милтон и Јанаки) - Битољ
https://www.youtube.com/v/4okSkBCpN4I
-
"Године 1898. Милтон Манаки из Битоља почиње да се бави фотографијом, а 1905. му његов брат Јанаки доноси из Лондона камеру, славну
«Тристотукамеру» камеру, произведену у свету. Манаки више није само фотограф, он производи «живу слику». Сам себе је именовао првим
ратним репортером на Балкану.
Он је снимао збегове, страшне слике с балканских планина које још и данас Манакијевом заслугом потресно живе. Снимао је битке и прве турске заробљенике. Његови филмови су потресна сведочанства о данима после «Илинденског устанка» који су потом били и забрањени за приказивање.
Оно мало материјала што се сачувало, приказује колоне робијаша које су у ланцима и оковима одводили у турске казамате. Сигурно је једно, а то је да су ти снимци најдрагоценији и најпотреснији филмски документи из тог времена." (Биљана Савић "Историја филма")
Браћа Манаки (Милтон и Јанаки) - Битољ
https://www.youtube.com/v/4okSkBCpN4I
Фанстастично!
Панађур во Бeр и Влашко оро свe у првих 5 минута филма или записа, видимо народну ношњу мушку и жeнску и каква су то кола била.
У Панађуру во Бeр мушка ношња у колу нeка мeшавина албанскe (доњи дeо) и црногорскe (горњи дeо).
У Влашком ору - жeнска ношња врло лeпа.
-
Hortobađ je Nacionalni park i najveća pustara u u Mađarskoj, jedna od najpoznatijih u Evropi. Prostire se na više od 800 km² i zahvata stepsko područje istočne Mađarske između Tise i Debrecina. Sam park deo je Velike mađarske ravnice, koja je ujedno najveća travnata površina u Evropi i najveće zaštićeno područje u Mađarskoj. Hortobađ je 1999. godine zaštićen kao svetska kulturna baština[1]. Najpoznatija znamenitost ove pustare je „Most sa devet rupa“, a takođe postoji i mali muzej koji vodi posetioce u svakodnevni život pastira u ovoj pustari.
Живот у пустари Хортобађ
Hortobágyi pusztai élet,kihajtás,behajtás...
https://www.youtube.com/v/A6DjdkHfjc8
-
Defile Jugoslovenske kraljevske vojske iz 1930. godine na Banjici.
https://www.youtube.com/v/1X1hYGkmScM
-
Филм ”Прича једног дана” Макса Калмића о Београду пред бомбардовање 1941.
https://www.youtube.com/v/L4W2Gd856ms&fbclid=IwAR1PHumjoRG5hTehXUMnELeBpFfD1365fELxta-gLgJVEdsbz5uWkWAXc7Y
-
https://www.youtube.com/v/A_HeYFC9o7I
-
https://www.youtube.com/v/A_HeYFC9o7I
Хвала на линку, Ђорђо. Заиста јединствени снимци. Зна ли се у ком крају Србије су снимљени?
-
Има их и на Пештеру који Л изговарају као Љ. :)
На Пештери. Уосталом као и на Вележи (планина код Мостара по којој је назван фузбалски клуб).
-
На Пештери. Уосталом као и на Вележи (планина код Мостара по којој је назван фузбалски клуб).
Занимљиво... Пештер и Вележ су значи имена женског рода?
-
Занимљиво... Пештер и Вележ су значи имена женског рода?
По Асиму Пецу, Мостарцу и професору Дијалектологије на београдском Филилошком више деценија, тако.
-
По Асиму Пецу, Мостарцу и професору Дијалектологије на београдском Филилошком више деценија, тако.
Хвала, нисам то знао.
Нашао сам сад и овде: http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/3826 (http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/3826)
-
Проглашење Краљевине Црне Горе
https://vimeo.com/227351466
Занимљиво да краљ Никола на капи носи петокраку звезду (06:34), зна ли неко шта би то требало да представља? :D
Иначе на следећем линку су доступни бројни снимци из Архива Југословенске кинотеке из периода Балканских и Првог светског рата, између осталих снимак сахране Николаја Хартвига у Београду и прославе 1600 година Миланског едикта у Нишу.
https://vimeo.com/jugoslovenskakinoteka
-
Москва 1953. године:
https://www.youtube.com/v/V4mKuc1NNLM
-
Beograd, 1932. Jedan od prvih zvučnih snimaka u Beogradu. Izgledi Jovanove ili Velike pijace (kod današnjeg Studentskog trga) – prvi deo.
https://www.youtube.com/v/qEr46JmYO0E
Beograd, 1932. Jedan od prvih zvučnih snimaka u Beogradu. Izgledi Jovanove ili Velike pijace (kod današnjeg Studentskog trga) – drugi deo. Zgrada Velike škole.
https://www.youtube.com/v/vlbTwH-YPyA
Beograd, 1932. Kafana „Rudničanin“ na Slaviji
Beograd, 1932. Jedan od prvih zvučnih snimaka u Beogradu. Ciganska kapela braće Predraga i Nenada Gračanina svira u kafani „Rudničanin“ na Slaviji. Među gostima su i književnik Petar Pecija Petrović i publicista i reditelj Vojin M. Đorđević.
https://www.youtube.com/v/LXDd3IMYkDg
-
Beautiful Budapest 1938
https://www.youtube.com/v/YP_T-ahdVXY&t=29s
-
Случајно налетих на један холандски филм о Београду из 1922. године. Има прилично упечатљивих кадрова. Рекао бих да филм има и доста квалитетну камеру за оно вријеме.
https://www.youtube.com/v/qF_4_Wirx4I
-
Три момента из живота краљице Марије Карађорђевић кроз три стара снимка
https://www.youtube.com/v/FOlMhOvXVVA
https://www.youtube.com/v/NtYQhzm6ddE
https://www.youtube.com/v/Zz4TjPvC8co
-
Крштење престолонаследника Александра у Вестминстерској опатији 1945. години. Снимак је занимљив јер је колико ми је познато један од ријетких снимака патријарха српског Гаврила Дожића и св. владике Николаја, непосредно након ослобођења из заточења. Послије овог догађаја су се раздвојили, патријарх се вратио у Србију, а св. Николај Жички је отишао у Америку. На снимку се види и садашња британска краљица Елизабета, која је кумовала на крштењу. Не знам како је то изведено да протестанткиња кумује на православном крштењу, али тако пише.
https://www.youtube.com/v/JU5kfCS8f1A
-
.... На снимку се види и садашња британска краљица Елизабета, која је кумовала на крштењу. Не знам како је то изведено да протестанткиња кумује на православном крштењу, али тако пише.
Рекао бих да се реч "протестанти" не може употребити за припаднике Англиканске цркве. Пре бих рекао да су они "нешто између" католика и протестаната: служба им је римо-католичка а самоперцепција - реформистичка у односу на римокатоличку цркву.
Узгред, био сам на једном венчању "православке" и "англиканца" у Саборној цркви у Београду пре пар година. Обред је био двојезичан - на српском и енглеском (један наш свешеник је служио на енглеском језику). Енглеска делегација је била бројна - скоро 50 људи, и рекли су ми да били изненађени сличношћу обреда.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351281/SPC-i-anglikanci-vek-prijateljstva
СПЦ и англиканци – век пријатељства
Добри односи две цркве успостављени су за време и после Првог светског рата када је Англиканска црква уступила своје храмове српским свештеницима
Добар део своје посете Србији принц Чарлс одвојио је за сусрете са црквеним великодостојницима и посете светињама српске цркве. Током јучерашњег дана, он се у конаку кнегиње Љубице, до којег је прошетао после обиласка Калемегдана, састао са патријархом Иринејем и представницима неколико цркава и верских заједница у Србији. Обишао је и Храм Светог Саве. У Патријаршији је приређен пријем током којег је принц Чарлс заједно са патријархом Иринејем посетио патријаршијску капелу светог Симеона Мироточивог. Ову капелу Патријаршија у Београду већ традиционално, деценијама уназад, уступа англиканцима за божићно богослужење, које ова црква слави по грегоријанском календару. Патријаршија, иначе, своју капелу светог Симеона Мироточивог уступа једино малој англиканској заједници у Београду, што довољно говори о посебном поштовању и добрим односима две цркве. Уступање патријаршијске капеле за божићно богослужење англиканцима датира из времена патријарха Германа, од шездесетих година прошлог века. СПЦ тиме је желела да покаже захвалност Англиканској цркви за њену подршку и помоћ током и после Првог светског рата. У том периоду, англиканци су уступили своје цркве православним свештеницима и великодостојницима који су се нашли на територији Енглеске, а гостопримство је пружено и богословији СПЦ која је била смештена на колеџу недалеко од Оксфорда. Тамо се, на пример, школовао Јустин Поповић. Такође, англиканска црква штампала је богослужбене књиге на српском језику за потребе СПЦ. За добре односе две цркве посебно је заслужан владика Николај Велимировић. Он је чак држао проповед у великој англиканској катедрали Светог Павла у Лондону на Видовдан 1916. године.
Има и оних који да англиканци, уствари, спроводе у црквеним односима званичну политику своје земље. На челу ове цркве је британски монарх, сада краљица Елизабета Друга. Чињеница да је Англиканска црква 1999. године осудила НАТО бомбардовање СР Југославије и позвала на престанак насиља показује да не прате увек званичну политику британске владе.
Врх српске цркве тим пре био је непријатно изненађен непријатељством који је група верника показала према Англиканској цркви 2002. године. Англиканце који су дошли на традиционално божићно богослужење у Патријаршију, испред зграде је сачекала група верника која им није дозволила да уђу. Парадоксално, али неки од њих су узвикивали: „Нећемо католике!“ Таква одбрана православља није тадашњем поглавару СПЦ, патријарху Павлу, који је са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем сишао пред вернике и покушао да их уразуми, и чему није успео. Врх српске цркве у неколико иступа у јавности подсетио је тада вернике на традиционално добре односе две цркве...
Узгред, ево како они себе дефинишу:
-----------------------------------
http://anglican.rs/
DA LI JE ANGLIKANIZAM KATOLIČKI ILI REFORMISAN?
4 October, 2016 by Abp Petar
Većina američkih evanđeoskih hrišćana ima iskustva sa crkvenim svetom koji je ili protestantski/reformisan ili katolički. Mora se biti jedno od ova dva. Za mnoge, „katolički“ zapravo znači „rimokatolički“; „reformisani“ znači „kalvinistički“; „protestantski“ znači „nije rimokatolički“. Pravoslavne crkve nekako ostaju po strani u većini ovih podela.
Anglikanizam je, međutim, imao jedinstvenu istoriju koja unosi pometnju u ove sređene sisteme klasifikacije.
Anglikanci teže da određuju svoju crkvu kao katoličku i reformističku, ili kao katoličku i evanđeosku. Zanimljivo je ovo: kada kažemo „katolička“ ne mislimo da smo Rimokatolici, a kada kažemo „reformisana“ ne mislimo da smo nužno svi Kalvinisti.
Na primer, na zidu moje radne sobe vise dva portreta. Jedan je slika Pape Grgura koji ovlašćuje Avgustina Kenterberijskog da ide u Englesku da uspostavi jedinstvo između Crkve Engleske i Katoličke crkve. Drugi portret, pored ovoga, je Arhiepiskop Tomas Kranmer, prvi reformisani Kenterberijski arhiepiskop i otac reformskog pokreta.
Oba su tu, jedan uz drugog, bez ikakve protivrečnosti. Na policama imam knjige Džona Stota i Džona Henrija Njumena. Imam krst pored savremene studijske Biblije. Verujem u istinsko prisustvo Hrista u Euharistiji, i takođe u sveštenstvo svih vernika.
Zbunjeni? Malo istorije može da pomogne...
-
Рекао бих да се реч "протестанти" не може употребити за припаднике Англиканске цркве. Пре бих рекао да су они "нешто између" католика и протестаната: служба им је римо-католичка а самоперцепција - реформистичка у односу на римокатоличку цркву.
Како год, не постоји обредна могућност да припадник Англиканске цркве буде крштени кум православцу. Крштени кум мора бити крштен у Православној цркви,а краљица Елизабета и њен отац то свакако нису. На снимку се додуше види и клер Англиканске цркве у одорама, они су очигледно спроводили неки обред. Мало нејасна ситуација у вези тог крштења.
-
Занимљиво је да католици допуштају да православни буде кум католику, али то исто не важи за протестанте. Протестанти могу бити само "свједоци". Ипак и православни и протестанти могу бити само додатни кум или додатни свједок, поред католичког кума. Ево како је то објашњено:
“Krštenoj osobi ‘koja pripada nekatoličkoj crkvenoj zajednici’ može se dopustiti da, ‘zajedno s katoličkim kumom’, bude ipak svjedok krštenja. Isto može učiniti katolik za osobu koja se krsti u drugoj crkvenoj zajednici (usp. ZKP, 874 § 2)”, ističe dr. Berljak i doslovno pojašnjava: “Ipak, treba naglasiti da se ta zabrana ne odnosi na nekatolike istočnih Crkava (pravoslavne). Precizirano je da izraz ‘communitas ecclesialis’ ne isključuje istočne Crkve koje nisu u punom zajedništvu s Katoličkom Crkvom (Acta Commissionis, Communicationes 5, 1983, str. 182). Direktorij za primjenu načela i normi o ekumenizmu iz 1993. (prijevod Zagreb 1994), koji vrijedi za cijelu Katoličku Crkvu, jasan je: on izričito dopušta da nekatolici istočnih Crkava (pravoslavni) mogu biti pravi kumovi, a ne samo jednostavno svjedoci. Doslovno piše: ‘Zbog tijesnog zajedništva koje postoji između Katoličke Crkve i istočnih pravoslavnih Crkava, slobodno je, iz opravdanih razloga, dopustiti da istočni vjernik zajedno s katoličkim kumom (ili katoličkom kumom) kumuje pri krštenju katoličkog djeteta ili odrasle osobe, pod uvjetom da je dovoljno osiguran katolički odgoj krštenika i da je taj kum prikladna osoba. Katoliku, ako je na to pozvan, nije zabranjeno kumovati na krštenju koje se vrši u istočnoj pravoslavnoj Crkvi. U tom slučaju, skrb za kršćanski odgoj spada u prvom redu na kuma (ili kumu) koji je član Crkve u kojoj je dijete kršteno’ (br. 98).” Jasno je da vjernik nekatoličke istočne Crkve (pravoslavac) pri tome mora imati sve one uvjete koje smo prethodno naveli da bi mogao kumovati, dok članovi ostalih Crkava ili crkvenih zajednica (npr. protestanti) ne mogu kumovati, te mogu biti samo svjedoci. Dakako da se traži da kandidat za kuma isto tako “nije udaren nikakvom zakonito izrečenom ili proglašenom kanonskom kaznom”, a kumovati ne mogu, na primjer “otac ili majka krštenika”."
-
Како год, не постоји обредна могућност да припадник Англиканске цркве буде крштени кум православцу. Крштени кум мора бити крштен у Православној цркви,а краљица Елизабета и њен отац то свакако нису. На снимку се додуше види и клер Англиканске цркве у одорама, они су очигледно спроводили неки обред. Мало нејасна ситуација у вези тог крштења.
Не може да буде крштени кум, али може бити почасни сведок тј. кум. Вероватно је био присутан још један, православни кум.
На пример, крштени кумови Петра II његов деда Фердинанд Румунски, краљица Елизабета Грчка (сестра краљице Марије) и Алберт, војвода од Јорка, будући краљ Џорџ VI. Мислим да је он био и венчани кум краља Александра и краљице Марије.
Мени су занимљивији англикански бискупи у богослужбеној одежди и чињеница да је крштење обављено у Вестминстерској опатији, а не у некој православној цркви у Лондону.
-
Неки снимци из марта 1945. у Београду
Ратна сирочад испред зграде Богословије
https://www.youtube.com/v/CldfDR8qOAo
Улазак партизана у Београд (народ и није богзна како одушевљен, машу, али млитаво некако)
https://www.youtube.com/v/sSTBUTN2Arw
-
Још један занимљив снимак. Група црногорских повратника из Америке поздравља краља Николу. Штета што нема звука :)
Иако пише да је снимак из 1920. године, не вјерујем да је тако, јер тад је Никола већ био у егзилу. Снимак је очигледно њемачки или аустријски, пише на почетку да је сниман у мјесту Ријека, претпостављам да се ради о Ријеци Црнојевића, вјероватно у периоду пред Први свјетски рат.
Прилично опуштена атмосфера, Ниџо дувани, маше штапом.
Идиоти на Youtube превели Црну Гору као Monte Аfrican. Краљ Никола од Монте Африке ;D
https://www.youtube.com/v/zzFd5dpxLe8
-
Улазак партизана у Београд (народ и није богзна како одушевљен, машу, али млитаво некако)
https://www.youtube.com/v/sSTBUTN2Arw
1:17 ми је упечатљива фигура, војника, који иде друмом после коњице , а пре пешадије , и маше према људима наслоњеним уз тарабу (па личи као да их мотивише "да не буду лењи" , него да машу) и човек који пуши цигарету, који ,или је противник новог режима, или је удбаш, па гледа ко маше, а ко не маше :)
-
...и човек који пуши цигарету, који ,или је противник новог режима, или је удбаш, па гледа ко маше, а ко не маше :)
Мада, овако стамена фигура, гордог става, ми не личи да је противник новог режима...личи ми пре на контролора снимања "народног дочека ослободилаца"...Е сад, што је стајао усамљен у кадру између камере и народа наслоњеног на тарабу, то је пропуст режије :) Како су Хрвати дочекали њихове "ослободиоце" 1941., ово је срамота, морам да признам
-
Pre Potopa - Stari Donji Milanovac
https://www.youtube.com/v/Slj-KH_8ab4&t=120s
-
Занимљиво... Пештер и Вележ су значи имена женског рода?
Ако се добро сећам, у Сјеници кажу "на Пештери" а не "на Пештеру".
-
Ако се добро сећам, у Сјеници кажу "на Пештери" а не "на Пештеру".
Зар Пештер(а) на румунском (влашком) језику не значи пећина?
https://www.rri.ro/sr_sr/speoloski_turizam-16968
Rumuniji postoje pećine 4 i 5 klase, to jest veoma difisilne za posetioce, kao što su Peştera Vântului (Pećina vetra)- najveća u našoj zemlji sa dužinom od 50 kilometara, ili Peştera din Valea Rea (Pećina u zlokobnoj dolini) dubine od 750 metara. Najinteresantnije i najlepše sa speološkog gledišta su Pećina Nikula, Medvedja pećina (Peştera Urşilor), Pećina Piatra Altarului ili Pećina Secătura.
У Румунији има и доста топонима под тим називом (имена насељених места).
Али и у Бугарској град Пештера у Пазарџијској области.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Peshtera
Не знам чија је ово (македонска) Википедија
Пештера Ласко
https://mk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE_(%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0)
-
Зар Пештер(а) на румунском (влашком) језику не значи пећина?
https://www.rri.ro/sr_sr/speoloski_turizam-16968
Rumuniji postoje pećine 4 i 5 klase, to jest veoma difisilne za posetioce, kao što su Peştera Vântului (Pećina vetra)- najveća u našoj zemlji sa dužinom od 50 kilometara, ili Peştera din Valea Rea (Pećina u zlokobnoj dolini) dubine od 750 metara. Najinteresantnije i najlepše sa speološkog gledišta su Pećina Nikula, Medvedja pećina (Peştera Urşilor), Pećina Piatra Altarului ili Pećina Secătura.
У Румунији има и доста топонима под тим називом (имена насељених места).
Али и у Бугарској град Пештера у Пазарџијској области.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Peshtera
Не знам чија је ово (македонска) Википедија
Пештера Ласко
https://mk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE_(%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0)
Пештера је источно-јужнословенски облик за пећину, и једна и друга реч имају исти корен а то је прасловенска реч за пећ (вероватно зато што су им пећине изгледале као улази у неку огромну пећ).
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/pe%C5%A5era
-
Пештера је источно-јужнословенски облик за пећину, и једна и друга реч имају исти корен а то је прасловенска реч за пећ (вероватно зато што су им пећине изгледале као улази у неку огромну пећ).
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/pe%C5%A5era
Слично као Пећ и (Будим)пешта. Ако би порекло имена Пештера било неславенско, да ли би се могло извести из латинског alpestris https://en.wiktionary.org/wiki/alpestris#Latin или албанског https://sq.wiktionary.org/wiki/posht%C3%AB https://en.wiktionary.org/wiki/posht%C3%AB ?
-
Пештера је источно-јужнословенски облик за пећину, и једна и друга реч имају исти корен а то је прасловенска реч за пећ (вероватно зато што су им пећине изгледале као улази у неку огромну пећ).
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/pe%C5%A5era
Хвала Никола.
У данашњем српском језику мало ко користи овај израз за пећину. Тачније речено у овом облику.
А видим да Македонци и Румуни користе.
-
https://youtube.com/v/A4s7x_SPzgI?si=J4KPFQAFnIXL-iFU
Говор Станислава Кракова у Скопљу 1934