https://www.youtube.com/v/sx8SDdtcYPk (https://www.youtube.com/v/sx8SDdtcYPk)
Пољске обраде хитова из Југославије :)
Стереотипни Чеси. :D Увек сам их овако замишљао. ;D;D
https://www.youtube.com/v/X1oe1Fnz8eA
https://www.youtube.com/v/z-2mO3KTVHg (https://www.youtube.com/v/z-2mO3KTVHg)
Ево и Бајаге :)
Сада мало тешке артиљерије - "Ја сам симпатичан" и "Трололо". ;D;D
https://www.youtube.com/v/DcOWh4uHMhg
https://www.youtube.com/v/sTSA_sWGM44
https://youtu.be/XFTARSufjbM (https://youtu.be/XFTARSufjbM)https://www.youtube.com/v/XFTARSufjbM&feature=youtu.be
https://www.youtube.com/v/zF-z7kxF1aM https://www.youtube.com/v/KnIJOO__jVo https://www.youtube.com/v/4mSWYiRkOqQ
Кажу да је нашег порекла.
Lene Lovich (Lili-Marlene Premilovich).
Линк:
https://en.wikipedia.org/wiki/Lene_Lovich (https://en.wikipedia.org/wiki/Lene_Lovich)
Занимљиво.
Старинско и ретко презиме, Премиловић, мада опет не бих умео рећи одакле, осим да је негде с југа Херцеговина-Црна Гора.
Презиме Ловић је раширеније, мада, колико видим, жижа му је околина Славонског Брода и има једна жижа у околини Макарске. (1948) За ове потоње, Векарић преноси Лукаревића, furono Re di Bossina.
Претпостављам да је Lovich део уметничког псеудо имена. :) А што се тиче правог презимена ( Премиловић ), никада га нисам чуо. ???
Смак, Крагујевац (непревазиђени квалитет рок свирке у екс Ју)...
А и шире. ;) Иначе, свака част за избор, кад ће двојка на ред? :DМорам да се наштелујем за двојку :D вечерас рок, док ме ју тјуб нехотице (кобајаги нехотице :) )не пребаци на другу фреквенцију ....мада сад ме носи рок талас :)
Морам да се наштелујем за двојку :D вечерас рок, док ме ју тјуб нехотице (кобајаги нехотице :) )не пребаци на другу фреквенцију
Џими легенда!
https://www.youtube.com/v/1dpuU_49FQY
Јесу ли то неки љубавни јади, или - онако...? :P
Благодарим ;)(https://stevewoodruff.files.wordpress.com/2009/12/respect.jpg?w=500)
Исто то у црно-белој изведби:
https://www.youtube.com/v/jVdr4ecmF8w
Bitipatibi - Pesma Beogradu /Kafane/
https://www.youtube.com/v/tHDMtWlR3yk
Ево и од мене једне посвећене Београду. :)Добра, подсећа мало на ју групу :)...добар је Чутура...сад сам управо видео да је са Жиком Јелићем отпевао :)
https://www.youtube.com/v/4rnuxzSyQ9E
Добра, подсећа мало на ју групу :)...добар је Чутура...сад сам управо видео да је са Жиком Јелићем отпевао :)
Да, ова песма је дует са Жиком Јелићем.Бришем :)
Оригинални видео са спотом не не може да се пребаци због ауторских права, једини начин је ово https://youtube.com/HifZP6lvgpk (https://youtube.com/HifZP6lvgpk)
https://youtu.be/1dpuU_49FQY (https://youtu.be/1dpuU_49FQY)
https://youtu.be/1dpuU_49FQY
Бабе
Ноћ без сна
Смак, Крагујевац (непревазиђени квалитет рок свирке у екс Ју)...
https://www.youtube.com/v/9eMGBjJs1vY
Моја омиљена
Крајишки рок ;)
https://www.youtube.com/v/KP0PNdAXH9A
Мени ова тема стварно није јасна. Слушам и ја ту музику, али који је смисао овога на Пореклу?
Мени није јасна ни ова тема ни ова секција "Доколица" на форуму.
Таквих садржаја на форуму има, и најбоље је да су на једном месту, уместо на сваком потфоруму понаособ. :)
Да ли се нешто зна о пореклу Џонија Штулића?Било је приче о њему на теми "порекло екс ју рок музичара" ...Чини ми се да је помињано да би могао бити род Крича
http://www.nspm.rs/hronika/branimir-dzoni-stulic-nemam-nijedno-hrvatsko-krvno-zrnce-niti-sam-dete-hrvatsko%E2%80%93srpskog-braka.html
Било је приче о њему на теми "порекло екс ју рок музичара" ...Чини ми се да је помињано да би могао бити род Крича
Да ли се нешто зна о пореклу Џонија Штулића?
http://www.nspm.rs/hronika/branimir-dzoni-stulic-nemam-nijedno-hrvatsko-krvno-zrnce-niti-sam-dete-hrvatsko%E2%80%93srpskog-braka.html
"Штулићи од којих је Бранимир - Џони, J2b1-M205"
"Владушићи су старином из Змијања, по другим подацима – из Херцеговине. Припадају роду Тинтора. У сродству су са Ољачама и Петровићима. Ту су још: Почуче, Бјелице, Штулићи, Остојићи, Галоње и Латаси."
(Тромеђа – МИШО УРОШ, ЈОВО ДМИТРОВИЋ, ТРИ МЕЂЕ ЈЕДНОГ НАРОДА)
Perper
https://www.youtube.com/v/4VUQP5twDskOво нисам чуо, али је "обојено" мало "онако" :) Они су са Цетиња, а ове две песме су ми остале из Кумбора, из војске 2002., па у мору Жељка Јоксимовића и новокомпонованих народњака ми је било супер кад су се пуштали (поготово ова друга песма)...:)
Charles IV (Czech: Karel IV., German: Karl IV., Latin: Carolus IV; 14 May 1316 – 29 November 1378[1]), born Wenceslaus,[2] was a King of Bohemia and the first King of Bohemia to also become Holy Roman Emperor. He was a member of the House of Luxembourg from his father's side and the Czech House of Přemyslid from his mother's side; he emphasized the latter due to his lifelong affinity for the Czech side of his inheritance, and also because his direct ancestors in the Přemyslid line included two saints.
Иначе, мађарски краљ Жигмунд је син Карла IV. У нашој историји је остао познат по походу који је предузео против Србије након Боја на Косову (1389.) али и по оснивању витешког Реда Змаја.Касније је био у добрим односима са Стефаном Лазаревићем , коме је поклонио кућу у Будиму у близини двора, која и данас постоји, али и бројне поседе у тадашњој Угарској ( Купиново, Земун, Сремску Митровицу, Бечеј , Зрењанин, Дебрецин, Сату Маре, Нађбања у Румунији)
https://www.youtube.com/v/ALk3o7m5Jt8Одлична песма...а спот, ово ако није прича из угла ИНФЈ-а на party , не знам шта је... саосећам са њим :D
Одлична песма...а спот, ово ако није прича из угла ИНФЈ-а на party , не знам шта је... саосећам са њим :D
Да, ко би то други разумео. :)Тако је ;) Иако је већ виђено, аутентично је непревазиђено (па макар била цена и сценарио из спота :D)
Већ виђено ;D Али невер гив ап !
ne znam za stulice iz nina, ali Stulici iz like koji su u istu dosli iz dalmacije oko 1680 god
je I2a1b3
rezultati od juce dnk centar za genetiku beograd
U prvi momenat mi se učinilo da je trejler za ruski film Ostrvo ...
Уз то, и сами Мишови вокални капацитети су били далеко већи у периоду док је снимао те пјесме. Имао је знатно већи распон тонова, успјешно је изводио ове вибрације или трилере, не знам како се то зове.Мислим да си сам дао одговор...био је млад и бољу кондицију је имао, а ако је био пушач и водио боемски живот, касније се то одразило на певање (распон гласа и трилери) :) Те песме јесу захтевне у смислу да се у каснијем добу одржи нешто што је било чисто у ранијем периоду. Имамо пример Прелевића, који је добро промукао као старији, али то је њему "седело" имао је тај "блузерски призвук, али захтеван репертоар који неко гради од почетка каријере, захтева дисциплину током целе каријере да би се тај ниво одржао (као код Чоле напр.)...Зависи од стила музике којим се неко бави...Стил који је Миша Ковач певао је био такав где су у каснијем периоду више упадале у уши ти недостаци , него да се бавио блузом напр...
Касније су му пјесме све више губиле на квалитету, а на концертима је све мање користио трилере, а све више скраћивао дужину нота, као да рецитује.
Мислим да је Мишо Ковач промашио жанр ( у својој суштини "блузер", заробљен у далматинским песмама) :D Али ваљда, сваки далматинац је заробљен у том стилу изгледа...Медитеран не дозвољава "чемерну тугу", само "сладуњаву"...Зато и нису ни имали неке аутентичне представнике рок ен рола (само "клапице" и "попићи" :D)Далмација и Црна Гора никада нису имале прави рок састав...Па и Атомско склониште је "софт" варијанта...то је све утицај сунца и мора, сувише је лежерно да би се произвео некакав бунтовни звук који тера човека да побегне од свакодневице...ко жели да се побуни против палми, мора и сунца? :) (зато то нама континенталцима свака њихова емоција изгледа банално, инфантилно или ако желимо да се осећамо тако, онда пустимо мало њихову музику типа Оливер "ко сам ја да ти судим" (јадан ја, једина, вољена, кме кме, папирне марамице, сузе лију) :))
https://www.youtube.com/v/8LXxJc0Qo5Y
Музика западних Словена је у поређењу са Југословенском, Бугарском и Украјинском веома,Слажем се...али имају такође неку њихову емоцију која је на некој њиховој таласној дужини. Мени је исто у почетку била неупечатљива (да не кажем банална у односу на нашу музику), али човек се ваљда навикне , па за пет година и то прихвати. Јуче сам чуо неке старе песме и пробудиле су ми носталгију. А сличну реакцију као и твоју је имало и моје друштво, када сам дошао на летњи распуст и са одушевљењем донео неку касету њихове популарне групе, а када сам им пустио, слушали су без реакције (па сам се чудио како је могуће да им се не свиђа? :D). А јесте тачно да немају нешто што ми Балканци имамо, и да су можда од свих Словена, најмање темпераментни (мање и од источних Словена)
да се изразим благо, неупечатљива.
Слажем се...али имају такође неку њихову емоцију која је на некој њиховој таласној дужини. Мени је исто у почетку била неупечатљива (да не кажем банална у односу на нашу музику), али човек се ваљда навикне , па за пет година и то прихвати. Јуче сам чуо неке старе песме и пробудиле су ми носталгију. А сличну реакцију као и твоју је имало и моје друштво, када сам дошао на летњи распуст и са одушевљењем донео неку касету њихове популарне групе, а када сам им пустио, слушали су без реакције (па сам се чудио како је могуће да им се не свиђа? :D). А јесте тачно да немају нешто што ми Балканци имамо, и да су можда од свих Словена, најмање темпераментни (мање и од источних Словена)
Да, ми смо спој те две темпераментне компоненте које нас сачињавају. Спој изворног словенског темперамента и старобалканског (карпатски плус динарски)...Од одласка из матице до доласка на Балкан није прошло много да би се изгубио тај "карпатски" темперамент, а дошли смо у подручје где су живели и темпераментни старобалканци. Мени су Русини темпераментни, весели, шире руке и имају песме где се смеју (као ужичке Ере)...Пољаци ближе Карпатима су исто такви, као и Словаци...Пољаци су велики народ, па код њих имамо можда и све три варијанте које си поменуо: западну, источну и северну? Не бих знао где њих да сврстам, тј. шта доминира код њих. Чеси су данас словенски клин , Праг је гледано са географске стране, и северно и западно и јужно окужен Немцима, па би Бохемију посматрао као словенско "полуострво" у германском мору, али у исто време као и Словене са германским менталитетом, тј. Чеси су микс словенског и германског културолошког утицаја најмање у оној мери као што су Срби комбинација словенског и старобалканског (ромејског) утицаја
Срби представљају по свему мјешавину ових јужнијих с балканским Римљанима и то се огледа и у музици.
"Словачко-татрански поп" :) ("У долинама")То је омиљена песма мог "брата" Словака, Мартина...У истом смислу, то је и моја омиљена песма мог боравка у Словачкој, јер је он мој брат са којим сам слушао ову патриотску песму код града Девина ...Мартин је словачки патриота! ( од Девина до Татра) :)
Karol Duchoň - V Dolinách (originálna verzia)
https://www.youtube.com/v/Fbx5lIG9Ir4
Заборавили сте најбољу. Један од најбољих инструментала свих времена (у рангу The Shadows, Santane, Mike Oldfielda, Fleetwood Mac...).
Леб и сол - Кумова слама:
https://www.youtube.com/v/O3dpGWl5BI8
Eh, da imam k'o što nemam....Хвала Гоцо! :)
Bravo, Azot :) :) :) za izbor divne melodije i teksta :)
Сад кад се присећам војничких дана, било би забавно отворити тему о томе, па да свако изнесе неке своје успомене :D
Понављање једне исте нумере је увек давала неку посебну "драж" :D Толико, да човек помисли да је то део неког психолошког рата ;D (да се сломи индивидуа)...Мада је код доброг дела војника, то производило супротан ефекат, па осим што су они који не слушају ту музику морали то да слушају са разгласа (на глобалном нивоу), морали су и на локалном нивоу да слушају то од класића (у спаваони или док се перу зуби, "на увце", наравно често се дешавало да тај класић не зна да пева, што појачава иритантан утисак песме која те већ нервира :) )...Ми нисмо имали музику са разгласа, али су се најчешће у спаваони пуштале песме "Дишем за тебе", од Шака Полументе и "Варнице" од Жекса Јоксимовића (код нас је било само локално, не глобално :) )...Мада ипак мислим да је ова песма "мамина сам и татина" од Драгане, на разгласу ипак јачи утисак
Исти лик нам је, касније током дана, у оним часовима поподневног одмора, са разгласа месецима (ваљда је после отишао кући или су га уклонили са тог места) до бесвести пуштао један једини албум, тада актуелан, Драгане Мирковић. Буквално сам га научио напамет. Немам ништа против те жене и против њене музике (мислим, ко то воли да слуша), али замислите да месецима сваки дан по неколико пута слушате истих десетак песама. Оно: "мамина сам и татина младост и лепота", "цвете мој, други су криви за све", "јелени кошуте љубе, а где си сада ти"... Ни дан данас не могу те песме да избришем из главе...
Понављање једне исте нумере је увек давала неку посебну "драж" :D Толико, да човек помисли да је то део неког психолошког рата ;D (да се сломи индивидуа)...Мада је код доброг дела војника, то производило супротан ефекат, па осим што су они који не слушају ту музику морали то да слушају са разгласа (на глобалном нивоу), морали су и на локалном нивоу да слушају то од класића (у спаваони или док се перу зуби, "на увце", наравно често се дешавало да тај класић не зна да пева, што појачава иритантан утисак песме која те већ нервира :) )...Ми нисмо имали музику са разгласа, али су се најчешће у спаваони пуштале песме "Дишем за тебе", од Шака Полументе и "Варнице" од Жекса Јоксимовића (код нас је било само локално, не глобално :) )...Мада ипак мислим да је ова песма "мамина сам и татина" од Драгане, на разгласу ипак јачи утисак
Немој молим те :)
Понављање једне исте нумере је увек давала неку посебну "драж" :D Толико, да човек помисли да је то део неког психолошког рата ;D (да се сломи индивидуа)...
https://www.youtube.com/v/ONdsLfVZMsoШтета што има превод на српски :D Нормално звучи без тога, али кад се преведе, испада мало банално (кад се само превод чита)...шта ти је језик :D Бајага је једном рекао у неком интервјуу, да је најлакше писати песме на енглеском...само ставиш да се стих завршава на "ејшн" и пола посла готово. Али испада да исти текст, на једном језику звучи нормално, а на другом није исти утисак
https://www.youtube.com/v/ONdsLfVZMso
Штета што има превод на српски :D Нормално звучи без тога, али кад се преведе, испада мало банално (кад се само превод чита)...шта ти је језик :D Бајага је једном рекао у неком интервјуу, да је најлакше писати песме на енглеском...само ставиш да се стих завршава на "ејшн" и пола посла готово. Али испада да исти текст, на једном језику звучи нормално, а на другом није исти утисак
Изгубљени у преводу :)
Често у неком језику постоји реч за неко осећање, став или ствар, а у другом не можеш да нађеш адекватну реч.
А што се страног језика тиче, моје неко размишљање је да га довољни познајеш тек када почнеш да размишљаш на том језику и да разумеш у потпуности о чему певају.
:)
Добра анализа на Црвeњском путу
Мој утисак је да је она тражила да се он " разоружа" или што би ми рекли да скине љуштуру , или да се препусти, а заузврат ће од ње добити нешто посебно. Када се једном препустио више му оно претходно ништа није значило, поготово не материјално, него је чезнуо за осећањем - стањем које је имао у тренуцима са њом.
:)
Иначе има изведба из давне 67
https://www.youtube.com/v/mQiDs9tKZv4
Овде "Забрањено пушење" користи и чешки у рефрену (одакле им та идеја, претпостављам Нелетова), питање је, али се добро уклопило са енглеским делом рефрена, оба се римују и имају исто значење :) )..."Noc je tmava, noc je horka, je to spravej čas pro tebe, Pane Murga" (ноћ је мрачна , ноћ је врела, то је право време за тебе, Г. Мурга"
Zabranjeno pušenje - Murga drot
https://www.youtube.com/v/Lga2i_hJ114
Још једна "кумовска" веза, крстио сам ћерку Бориса Аранђеловића, певача СМАКа (моја кума и колегиница Нина, касно се крстила, али никад није касно :) )Нисам је ја крстио, али сам био кум , исправка ...моја Ниночка (хеви метал) ;D...Иначе има свој бенд у слободно време и предаје клавир у музичкој школи у Новом Саду
Још једна "кумовска" веза, крстио сам ћерку Бориса Аранђеловића, певача СМАКа (моја кума и колегиница Нина, касно се крстила, али никад није касно :) )Борис је легенда, покој му души.
Борис је легенда, покој му души.Бог да му душу прости! Легенда! Ево још пар песама од Смака:
"RASLO MI JE BAGREM DRVO" via Branimir ŠtulićОво је неко погрешно поставио назив песме очигледно..."бадем" уместо "багрема" треба да стоји (иначе, багрем је инвазивна врста, не са ових простора, него из северне Америке)...занимљиво би било сазнати када се багрем појавио код нас
(иначе, багрем је инвазивна врста, не са ових простора, него из северне Америке)...занимљиво би било сазнати када се багрем појавио код нас
Ово је неко погрешно поставио назив песме очигледно..."бадем" уместо "багрема" треба да стоји (иначе, багрем је инвазивна врста, не са ових простора, него из северне Америке)...занимљиво би било сазнати када се багрем појавио код насПокушавала сам да нађем када се појавио код нас, али нисам успела. Једино што сам пронашла да се 1817 користио за везивање песка у Делиблатској пешчари.
https://www.youtube.com/v/LPn0KFlbqX8Да останемо у истом (најбољем) периоду :) (али ову песму што си поставила, годинама нисам чуо, хвала ти!)
Rambo Amadeus & Five Winnetous (Dom Sindikata 2016) - DemodeБубњар и професор филозофије, колега из музичке, Сале...а Рамбо прави Црногорац, сајле му држе гитару, "лангсам абер зихер" :) Озбиљна свирка...
https://www.youtube.com/v/adkCy0HRXZY
https://www.youtube.com/v/aGSKrC7dGcY
https://www.youtube.com/v/aGSKrC7dGcY
Нисам неки рокер "по вокацији", али издвојио бих ствар из култног филма "Како је пропао рокенрол"
Као да је после промене режима било пар година "ничега" у ЧешкојНије да није било ничега, али као да је тај "андерграунд" који је био весник промена, преко ноћи "пуштен низ воду" и није више било потребе за тим бунтом
...
Њихова музика се може сматрати зачетком рок психоделије.
...
Ех да, Морисон. Као дијете војног лица није ни могао да заврши другачије него у психоделији. Саосјећам. ;D
Изгледа да официрски позив родитеља подстиче креативност код деце :) (koд нас Цане, Милан Младеновић, Рамбо Амадеус, Владо Георгиев...вероватно се наставља низ)
https://www.youtube.com/v/AMsOViuUQeg
Ukratko Štef - Ne mogu da odem
Ukoliko neko voli ska :)
Са благословом Патријарха српског г. Порфирија и викарног Епископа хвостанског г. Јустина, у сврху помоћи нашим суграђанима који живе без прихода и дома, снимљена је песма и сачињен спот "Успаванка Без Крова". Аутор пројекта, ђакон Дарко Радовановић, окупио је бивше и садашње ђаке Земунске гимназије у бенд под називом "Веронаукси", те су снимили песму са специјалним гостом - Зораном Костићем Цанетом из "Партибрејкерса" снимљен је и спот уз помоћ ђака Земунске гимназије и нашег прослављеног глумца Бојана Жировића.
Наша музичка уметница (која мора бити здрава) Ана Ђурић – Констракта, раније чланица групе „Земља грува“, девојачким презименом Игњатовић, по оцу је родом јe из места Глибовац код Смедеревске Паланке.Озбиљну је пометњу направила међ педерлуком европским...и чисто сумњам да је ко шта схватио о чему је певала.
(https://i.postimg.cc/B6rLd9vt/336326-konstrakta-ff.jpg)
https://glossy.espreso.co.rs/poznati/ljubavne-price/203687/kako-je-konstrakta-upoznala-muza
https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3498439-ovako-izgleda-kuca-konstraktine-baka-desanke-glibovac-je-na-momenat-u-finalu-evrovizije-postao-centar-evrope
https://palankadanas.com/video-glibovac-navijao-za-konstraktu/
За глибовачке Игњатовиће, Боривојe Дробњаковић („Смедервско Подунавље и Јасеница“, 1925) забележио је да су се ту доселили 1892. године из Баната (Омољица), те их због тога зову „Швабама“. Славе Никољдан.
Мени омиљена песма коју пева Ана, „Нисам знала да сам ово хтела“ – Земља грува:
https://www.youtube.com/v/RNF_s9cO780
За глибовачке Игњатовиће, Боривојe Дробњаковић („Смедервско Подунавље и Јасеница“, 1925) забележио је да су се ту доселили 1892. године из Баната (Омољица), те их због тога зову „Швабама“. Славе Никољдан.
Јел Ердељановић обрадио и Омољицу међу банатским насељима?
Озбиљну је пометњу направила међ педерлуком европским...и чисто сумњам да је ко шта схватио о чему је певала.
Јесте. Изгледа да су Констрактини Игњатовићи ипак крајишког поријекла.
На подручју Баније заиста је било Игњатовића који су славили Никољдан. Било би интересантно да се то презиме тако дуго одржало и да је имало такву необичну миграциону путању. Тест Игњатовића из Глибовца, оних из Омољице и оних са Баније би брзо открио како ствари стоје.
Колико ми је познато, на ширем подручју Петриње постоје Гњатовићи који прослављају Никољдан и они су пореклом из Мачковог Села.
Мислим да стих "немам књижицу" само ми можемо разумети...Нисам баш мислио на језичко неразумевање него на комплетан концепт песме, а највише на то да у центру Содоме и Гоморе изађе на бину и саопшти им:Ђе ће вам душа,стоко? А стока ко стока мисли да је кул тапшати уз бит и вртити рукама...али није ни битно,немам књижицу😉
Комша који држи најближу продавницу је Иранац и заиста су јако љубазни, толико да вам неке ствари дају за џабе (не тражим). Открили смо пар заједничких речи, између наших језика, душман је главна, али је вероватно продрла из неког трећег језика. Додајмо ту и мистериозне Иранце за аутосомална поклапања (ако их неко има нек се јави, мени долазе највише по мајчиној страни, као и 100% Индијци, па је неки одговор међу Ромима, рекао бих). Имам и 100% Египћане за поклапања, Јорданце, Сиријце... ;D
https://www.youtube.com/v/rL886GHNuIU
Душман је оригинално персијска реч, а до нас је дошла преко турског.
https://www.youtube.com/v/cXvqJgsIMnw
Неје нам помогја кад нам се ауто заглавија у Стублу, ал је помогја кад су се кола на Мићу заглавила (и та несталност перфекта доле на југу, час је на -ја час прати стандардни језик, уз врло мало одсуства преласка Л у О). Код нас у селу је присутна верзија са одсуством преласка Л у О, али ближе Лесковцу је ова варианта на -ја -ија, у мушком роду, насупрот -л код нас, па су све у употреби. Код нас је помог'л, неје помогаја. И генерално у овим селима одакле су моји и моје баба тетке иде та верзија са -л и поприлична употреба гласа дз и полугласа, које немамо у стандардном говору. Аорист се употребљава доста често.
Моја баба тетка која никад из села није макла јер је имала ишчашење кукова од рођења, и многе од нас је чувала, па скоро од роћења је увек викала, дзвезда, дзид, влк, слнце, дз'ндз'м се (и дан данас не знам шта сам то радио), дзива итд.
Моја баба тетка која никад из села није макла јер је имала ишчашење кукова од рођења, и многе од нас је чувала, па скоро од роћења је увек викала, дзвезда, дзид, влк, слнце, дз'ндз'м се (и дан данас не знам шта сам то радио), дзива итд.И мени је отац причао да су код њега у Жупи александровачкој (додуше, косовско-ресавски говор) старији људи говорили ,,дзвезда, црешња итд,мада ја не памтим.
Од шумадијског/крагујевачког панка најволијем 90. минут.Свака част! :D Код нас су ове групе (посебно оне старије) биле познате код нас, и певале су се песме тамо деведесетих на журкама (посебно у клубу "Зид")
https://www.youtube.com/v/k8MHBwhQhwY&ab_channel=barababadboy
Панк бенд из Аранђеловца "Звонцекова биљежница"Zvoncekova biljeznica # Tko tkome
Одличан албум Џибонија у сарадњи са Влатком Стефановским:Најбољи албум Џибонијев и један од јачих генерално тога времена,уживам у њему чини ми се двадесет и кусур година. Врх😊
Libar
https://www.youtube.com/v/C0qUAa49dqQ&ab_channel=Gibonni-Topic
Ne Odustajem
https://www.youtube.com/v/E0QQnAEdC6U&ab_channel=Gibonni-Topic
Oprosti
https://www.youtube.com/v/ynpXYR9Ccdw&ab_channel=Gibonni-Topic
Најбољи албум Џибонијев и један од јачих генерално тога времена,уживам у њему чини ми се двадесет и кусур година. Врх😊Тако је, савршено :D (штета што није наставио са стваралаштвом...иначе он је дете мешовитог брака, по оцу Хрват, по мајци Рус)
Тако је, савршено :D (штета што није наставио са стваралаштвом...иначе он је дете мешовитог брака, по оцу Хрват, по мајци Рус)Ето то нисам знао али тим албумом је подигао лествиву толико високо да га је ретко ко испратио,продукција,аранжман а посебна тежина лирике у неким пјесмама,мислим да је боље слушати него причати. А и Влатко је бизнисмен, да се разумемо😊
Што се тиче преминулог Масима Савића, негде сам прочитао да му је отац из околине Шапца (војно лице)...како год, он је легенда СФРЈ поп музике и нек почива у миру...Озбиљан извођач,оригиналан стил,оде рано, слава му и хвала!!!
MASSIMO-STRANAC U NOĆI (1987)
https://www.youtube.com/v/TRYoPZD8JM4&ab_channel=BornaFulgosi
У неком коментару везаном за Шабац и презиме Савић сам видео коментар да су "ти" Савићи, које помиње неко из "околине Шапца", дошли из околине Никшића и да славе Св. Луку...то не морају бити преци Масима Савића, али и могу да буду (он се никада није изјашњавао по том питању, а камоли коју славу слави)
Настављамо са Далмацијом...Петар ГрашоИзвини брате али еега нешто не могу, џаба ,не иде ми па не иде,јок😶
Petar Graso - Vera od suvog zlata
https://www.youtube.com/v/hRIHZY2AsGI&ab_channel=BjOnDO88
Petar Grašo feat. Arsen Dedić - Sad te se samo rijetko sjetim
https://www.youtube.com/v/eFPvn30wfc4&ab_channel=PETARGRA%C5%A0O%28official%29
Извини брате али еега нешто не могу, џаба ,не иде ми па не иде,јок😶Знаш шта...мени је жао што нисам приморац...тамо нема "депре", сви су позитивно "глупи" и "романтични" :D (то сам осетио за шест месеци у Кумбору и Херцег Новом , војни рок (пре одласка на албанску границу са ЦГ код Владимира (иза Улциња)...само смо се смејали, море је чудо ( "позитино оглупиш"), таласи ти "разбију" све недоумице и постанеш "табула раса"
https://youtube.com/v/fQrMHQcSvTs?si=DFWLOLyud7L5pnVnСрби у музичким укусима су направили "затворени круг"...преко Словена I2a су се на Балкану спојили са припадницима Ј, и блиски исток се опет спојио :) Наравно, генетска веза хаплогрупа I и Ј, и утицаји преко Грка (Византије) и Турака је млађа пар десетина хиљада година у музичком погледу, али барем у том погледу је затворен круг, тј. срели су се праисторијски сродници :)
Sabaton - Last dying breathИнспирација за пјесму "Last Dying Breath" је Пад Београда 1915 и говор команданта Драгутина Гавриловића. Опис на страници метал групе Сабатон: https://www.sabaton.net/historical-facts/the-defence-of-belgrade/
https://www.youtube.com/v/pn2G0HBVEbc
Soldiers! Heroes! The supreme command has erased our regiment from its records. Our regiment has been sacrificed for the honour of Belgrade and the Fatherland. Therefore, you no longer need to worry about your lives: they no longer exist. So, forward to glory! For the King and the Fatherland! Long live the King, Long live Belgrade!
The story goes that Gavrilovic’s men stuck flowers to their tunics, taken from a flower shop nearby, as they prepared to charge to their deaths. It was indeed heroic.
Раније сам писао о Kiss, такође њујоршком бенду сасвим другачијег музичког правца. Али, говорећи о пореклу чланова бенда не могу а да не приметим неку врсту сличности: као и у Kiss и у The Ramones имамо двојицу Јевреја, и то управо једног немачког и једног мађарског (у Kiss су то Paul Stanley и Gene Simmons), као и двојицу чланова сасвим другачијег порекла. Сви чланови бенда узели су уметничко презиме Ramone, тако да су познати као: Joey, Johnny, Dee Dee и Tommy сви са "презименом" Ramone.
Певач Joey Ramone (1951-2001) - правим именом Jeffrey Ross Hyman, потиче из јеврејске породице пореклом из Немачке.
Гитариста Johhny Ramone (1948-2004) - John William Cummings, по оцу је Ирац, а мајка му је пољско-украјинског порекла, 100% римокатолик.
Басиста Dee Dee Ramone (1951-2002) - Douglas Glenn Colvin по оцу је Американац, англосаксонског порекла, а мајка му је Немица.
Бубњар Tommy Ramone (1949-2014) - Tamás Erdélyi је мађарски Јеврејин, рођен у Будимпешти, чија се породица преселила у Њујорк кад је он био дете.
Томи Рамон није дуго свирао са бендом, иако је био веома важан члан и продуцент бенда, што је остао и касније, а за бубњевима га ја заменио Marky Ramone - Marc Steven Bell, рођен 1952. године и једини још увек жив члан бенда, који је свирао знатно дуже од свог претходника; Марки је Њујорчанин холандско-француско-немачког порекла.
Некако ми се чини да су ови Ramones ископирали Загрепчане.
Загребачки рок, шта је ту најаутентичније? Мени су Азра и Психомодо поп (Азра је "шира" због Џонија Штулића, Психомодо поп је забавнија локална варијанта, али обе су аутентичне, имају тај локални печат). Не бих ту убрајао Прљаво казалиште, то је мало (локално) "народњачкија" варијанта (мада то је "поп" више него рок)
https://youtu.be/E0gLk-yvWME?si=cRFQT3gwftVWDsBx
Загребачка рок сцена без Џонија Штулића би остала на Гобцу
Malo smo zaboravili KUD Idijote, Hladno pivo i Psihomodo pop...Sto se Hrvatske tice. Cista rokacina. :DХладно пиво је за млађе, за журке, забавни рок. Азра и Хаустор су највиши ниво. Ако бих правио "хејтерску листу" из скоријег периода са простора бивше Југославије (међу популарнијим бендовима), ту би била "Дубиоза колектив" на првом месту :) ,можда је САРС на другом месту (мада је то више поп)
Апсолутно сте у праву обојица. Азра и Хаустор испред свих, што се загребачке сцене тиче.
Можда ће звучати претерано, али мени је Азра најбољи југословенски бенд уопште. Уз Партибрејкерсе и Еву Браун :D
Јурици свака част, одличан музичар.
Све то зависи од укуса. Мени је рецимо за слушање од тих старијих загребачких бендова најбољи Тајм. Вјероватно зато што су мало помјерени ка џезу.
Имају и ону пјесму о Титу са баш увлакачким стиховима, ако се добро сјећам: "Свијећу у његовој соби често зора угаси" или тако некако.
Шта ће јадни Адолф, морао да се пере...
Мислиш на ово
https://www.jutarnji.hr/naslovnica/zasto-je-dado-49.-dobio-ime-adolf-3845913
Шта ће човјек, није крив, имао принципијелног оца.
Malo smo zaboravili KUD Idijote
Ево га мој развојни пут гледе рока: СМАК,Азра,ЕКВ,турбуленција која подразумева Обојени Програм,Боје,Атеист Реп, и остали алтернатив, следи озбиљна заљубљеност у Дарквуд Даб и Канда,Коџа и Небојша...и кад сам изгубио веру у политички ангажовану музику вратих се на православље,Сафет Исовић и Тома Здравковић😎Све сам само не хипнотисана гомила.
Сафет Исовић и Тома Здравковић😎
The Shadows и Fleetwod Mac:
Кад поменух Влатка Стефановског, по мени, он је најбољи гитариста бивше Југославије.
А ова песма је нешто најбоље снимљено на овим просторима, у рангу The Shadows и раних Fleetwod Mac:
https://www.youtube.com/v/92ODRrL2nG8
Ове бандове сам уживо слушо: Леб и Сол више пута,Ван Гог два пута, ДЛМ, ЕкВ, Sunshine, Atomsko sklonište,Indexi, Plavi orkestar prvi koncert imo 13/14 godina,Partibrejkersi, Darkwood Dub,Block Out,Instant Karma totalni fijasko, има још нешто сигурно али сад не могу да се сетим.Рамба више пута,озбиљан гитариста кад би више свиро а мање млатио...Подсети ме Горанче, и Рибљу чорбу гледо и Бајагу( био принуђен, никад га нисам волио) Неверне бебе, озбиљни рок тезгароши.
Подсети ме Горанче, и Рибљу чорбу гледо и Бајагу( био принуђен, никад га нисам волио) Неверне бебе, озбиљни рок тезгароши.Ni ja nisam nesto gotivio Bajagu, ali je to vece rasturio. Peva covek uzivo, kao da slusas album. Na to sam mislio. Bez falsiranja.
Ni ja nisam nesto gotivio Bajagu, ali je to vece rasturio. Peva covek uzivo, kao da slusas album. Na to sam mislio. Bez falsiranja.
Само сам једном слушао Бајагу уживо, 95-96-те, на бруцошијади, у суштини није било лоше. Прије њих свирао Плејбој, као нека врста предгрупе, мени били бољи од Бајаге. Претпостављам да више не постоје.Gde nadje Plejboj, svaka cast. Kad sam neki post iznad pominjao aRock scenu 90-ih (sto nije ni blizu kao ranije) mislio sam na grupe poput njih. Moze da ti se svidja pesma ili ne, ali uvek imas nesto drugo. 2000-ih je bilo sve isto. Danas, mislim da nemamo Rock scenu nikakvu. Mozda po nesto novo,egzoticno, ali nije ni blizu. Tu isto racunam i narodnjake. Ako i toga ima, a da nije zastranilo (Pink itd...).
https://www.youtube.com/v/ZyV0ASVslbY
Прије њих свирао Плејбој, као нека врста предгрупе, мени били бољи од Бајаге. Претпостављам да више не постоје.
Svi prethodni postovi na mestu, ali Idolima dajem desetku. Pogotovo sto su snimili neka tri albuma za tri godine (tako nesto) inace, antologijski i posvadjali se odmah i 40 god. Ne pricaju
Inace, Neverne bebe su prica za sebe. Nemaju oni trziste ovde. Cudi me kako uspevaju.
Знам их од њиховог почетка. Солидан бенд. Забавни, позитивни, увек су правили добру забаву на свиркама. Не знам да ли су још активни, не верујем.
Мени је ова њихова најбоља:
https://www.youtube.com/v/xU1lEeMio0k
Nisu više, dva albuma i jedan album za film (i jedan ep). Dobar bend, jedan od boljih. Gledao sam u skc-u poslednji koncert pre one duge pauze što su napravili. Devedesetih kada sam ja bio tinejžer meni su u top 5 bili oni, Kristali, Veliki Prezir, Džukele i DLM. Što na neki način korespondira sa onim što sam u to vreme slušao od stranih bendova a to su FnM, Pepersi i brit pop (danju Silvana noću Nirvana).
(danju Silvana noću Nirvana).
Što na neki način korespondira sa onim što sam u to vreme slušao od stranih bendova a to su FnM, Pepersi i brit pop
ovi sad nešto puckaju ustima, ne znam kako se zove ova muzika sad, koji su ovo jadi...sve to treba pohapsiti😊
Мислиш овако нешто:Ово није могуће, не вјрујем ни очима ни ушима.
https://www.youtube.com/v/IC58RluetnQ
;D
Ово није могуће, не вјрујем ни очима ни ушима.И ја нијесам вјеровао први пут кад сам видио овај видео али пробај стави пјесму у колима кад возиш. ;) Кад сам је чуо неколико пута почела је пјесма помало да ми се свиђа. :)
Ово није могуће, не вјрујем ни очима ни ушима.
И ја нијесам вјеровао први пут кад сам видио овај видео али пробај стави пјесму у колима кад возиш. ;) Кад сам је чуо неколико пута почела је пјесма помало да ми се свиђа. :)
И ја нијесам вјеровао први пут кад сам видио овај видео али пробај стави пјесму у колима кад возиш. ;) Кад сам је чуо неколико пута почела је пјесма помало да ми се свиђа. :)Нећу ја ово у кола па никад више не возио😊
Има и горе од овога, веруј :-\Вјерујем.
Мислиш овако нешто:Мени су најсмешнији ови музичари на плеј беку (клавијатуриста не може да верује каква песма (израз на самом почетку), покрети бубњара и гитариста који "свира" иако се не чује гитара нигде (чак и у делу где је само ритам , он "свира"))
https://www.youtube.com/v/IC58RluetnQ
;D
Queen: Bohemian rhapsodyОво ми је неолиберална "филозофија" у настанку, квалитетна музика (кроз квалитет се то прогура), али осамдесете и деведесете су почетна "варница" у политичком, али у музичком је био врхунац у самом зачетку те пропаганде
https://youtu.be/fJ9rUzIMcZQ?si=-7kDHIgNYIFijwFj
Pet shop boys: New York city boy
https://youtu.be/cpk8ym8iqWU?si=M4xO1mAs4LwyptAI
Вратимо се српској алтернативи или боље рећи подземљу...
Нешто заиста свеже за љубитеље британског рока, конкретније – манчестерске сцене.Традиција узвраћа ударац :) Иначе, Галахери су навијачи Ситија, који су ипак подлегли глобализму, али имају те искре аутентичности, попут Грилиша :)
Just another rainbow – Liam Gallagher & John Squire:
https://www.youtube.com/v/oOS0VlHNkqE
Песма објављена пре десетак дана, - ко би рекао да се оваква музика прави око прве четврти 21. века... Сјајан дует: Лиам Галахер и Џон Сквајер, први певач некадашњег бенда Oasis, други врхунски гитариста, увек потцењен, групе The Stone Roses. Ко воли сјајне блуз-рок деонице, препоручујем њихов други албум „Second coming“ (1994). То су два бенда која су легенде Манчестера (по мени и британске рок сцене уопште) 1980-их и 1990-их.
Галахер, као и сви остали чланови прве поставе Oasis су манчестерски Ирци (као нпр. и легендарни The Smiths), а Сквајер има занимљиво презиме које означава младог племића који се током припреме за витеза налази у статусу „штитоноше“ (што реч squire управо и значи). Код нас би John Squire био - Јован Штитоношић.
Иначе, Галахери су навијачи Ситија
Интересанто би било порекло Џина Симонса, он је мађарски Јеврејин.
Georges Moustaki - Le Métèque
https://www.youtube.com/v/WI5mld3uDz8 (https://www.youtube.com/v/WI5mld3uDz8)
Arsen Dedić - Le Meteque
https://www.youtube.com/v/YjeD4N_7fvM (https://www.youtube.com/v/YjeD4N_7fvM)
Neznam jel smem da kacim ovo i gde ali ovu pesmu i muziku mnogo volim slusam sad dok pisemhttps://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2205.0
Mi smo Srbi Supermeni ratujemo protiv sveta za rat sveti mi smo spremni makar trajo i sto leta
https://youtu.be/Q0I-XGTzfhg?si=Ne3fvyl6YFqb3_jz
Једна од нумера "деведесетих" , "Никшићанка" Емилија Кокић
https://youtube.com/v/h2psN96e7kk?si=h3S-tLbQCHRNxRhh
Ана Кокић је певала у "Енергији", Емилија Кокић је хрватска певачица.Да, грешка, ово је Ана
Варшава пакт "rules"
Омега: "Девојка бисерне косе" ( Gyongyhaju lany, "gyongyhaju" ђинћуве, коса, " lany "девојка )
https://youtu.be/kwhGj80nkys?si=SVG-aGuvM0L7ebiw
Ово сам се данас сетио, једва сам нашао...Бракус говори текстове песама са избора за песму Евровизије 2010теТрећа песма је ремек-дело, 3:27 ;D
https://youtu.be/whNFNDCJGEk?si=TvlenSSh4tIk1tte
Leb I Sol - Talasna duzina - (Audio 1991) HD
Ово је, ипак, нешто непревазиђено од "Леб и сол", уметност:Овде је под утицајем Чик Коријевог џези погледа на свет,волим овај албум али ми је милији онај где се ухватио Етна,Live in NY,мој фаворит. И ово сад што ради соло или са Тадићем или неким другим а тиче се акустичне гитаре је посебна прича.
https://www.youtube.com/v/92ODRrL2nG8&list=RD92ODRrL2nG8&start_radio=1
"Кумова слама"
SMAK - OgledaloТ О Ч А К only!!!!
https://www.youtube.com/v/OdrPvTHJbBk&list=RDOdrPvTHJbBk&start_radio=1
Leb I Sol - Talasna duzina - (Audio 1991) HD
https://www.youtube.com/v/ynuLgEWMz-c&list=RDynuLgEWMz-c&start_radio=1
Моји КГ "обогаћетинима" бенд из Приштине :) Свеж зрак, аутентичан, "Попечитељи"https://youtu.be/zzRvGEPNTsU?si=TsZP6cODgJzXF5Qg
Ради се о инструменталном трију и кидају (уживо поготово)
Ових дана свако ко има везе с музиком мора да каже коју о новој авангардној рок сензацији из Квебека, нема смисла да наш форум прође мимо тог тренда :)
https://www.youtube.com/v/0Ssi-9wS1so
;D
Ових дана свако ко има везе с музиком мора да каже коју о новој авангардној рок сензацији из Квебека, нема смисла да наш форум прође мимо тог тренда :)Аууу, одлични су! :) На око 8:00 ме подсећају са овим нашим етно призвуком на крагујевачке "Попечитеље" (састав бубањ, бас гитара и соло гитара, нешто слично овима, само овај има гитару "два у један" са оном педалом као помгалом, где остаје бас линија, а он прелази на соло гитару).
https://www.youtube.com/v/0Ssi-9wS1so
;D
Гледајући Ангину Пекторис из Квебека, јутјуб ми избаци аустралијску групу/пројекат (шта год) Glass Beams. Сличан концепт, али су ми бољи од Ангине.
https://www.youtube.com/v/E4X56wIOZns
Таман кад помислих, може ли бити што добро из Канаде и Аустралије, кад оно не лези враже...
А пропо ових мини-бендова, увек ми се допадао минимализам трочланих бендова. Дакле, тројица инструменталиста од којих је један (или више њих) и певач. Гитара, бас, бубањ, вокал, нема даље.Кичме,кичме дисциплина.
На памет ми најпре падају The Police, Husker Du, Green Day, Motorhead. На простору бивше Југе - Азра. Ако некоме падне још неко на памет.
Занимљиво је да су код Husker Du сва тројица и инструменталисти и певачи.
Још једно пријатно изненађење са платформе KEXP је турска група Altın Gün. Јесте музика са етно призвуцима, које и нисам баш љубитељ, али кад је музика добра онда то и нема везе.
https://www.youtube.com/v/Dsk2rkBjdh8&t=260s
Ово у потпуности звучи као Јужни Ветар 80-их, рефрен посебно. Вероватно је то та комбинација етна, електричне гитаре, уз јужни призвук.
Ово у потпуности звучи као Јужни Ветар 80-их, рефрен посебно. Вероватно је то та комбинација етна, електричне гитаре, уз јужни призвук.Јесте, чак је ову песму обрадио Мухарем Шербезовски "Сине мој". Значи јужни ветар можемо и под "рок" да подведемо :) (бендови уживо снимали, добри аранжмани, бубањ, бас итд). Испадају у неким стварима прави "етно-рок"
(https://iili.io/BFWro0u.jpg)
Слажем се, сувише смо у тим обрадама "меки" и "академски" , па је то бледо, фали мало "патине"
Иначе су наше обраде етно пјесама у 90% случајева некаква лелекања и подврискивања. Или не баш успјешни спојеви џеза и етна. Видим да је на KEXP од музичара са ових простора наступао Дамир Имамовић (унук Заима Имамовића) са својим обрадама севдалинки, али све је то некако бледуњаво, испод квалитета музике која се тамо пушта.
Јесте, чак је ову песму обрадио Мухарем Шербезовски "Сине мој". Значи јужни ветар можемо и под "рок" да подведемо :) (бендови уживо снимали, добри аранжмани, бубањ, бас итд). Испадају у неким стварима прави "етно-рок"
И мени је то пало на памет. :D Али нисам хтио да сугеришем.
Ево још једног њиховог спота са Јужни ветар естетиком. Бијели мерцедес у главној улози. :)
https://www.youtube.com/v/MLMYfvbZzTE
Распитао сам се код Џеминија о чему је реч, то јест како је настала турска народна песма „Ordunun Dereleri“ (у преводу: Потоци Ордуа или Реке Ордуа)
Пре много година, двоје младих људи живело је у једном од забачених села Ордуа (града на обали Црног мора). Младић Мехмет, који је био доброг имовинског стања, заљубио се у лепу, али сиромашну младу девојку (Хаџер). Девојка је била толико лепа да је Мехмету помутила разум. Иначе, и Мехмет је био веома згодан. Љубав између Хаџер и Мехмета личила је на велике љубави из прошлости.
Одређеним данима у недељи, састајали су се испод стабла шљиве. Нису ни примећивали како сати лете док су седели очи у очи, колено уз колено. Али, било је оних који нису могли да поднесу ову прелепу везу, па су се умешале зле очи. Друге девојке из завидног села уништиле су ову слатку заједницу разним сплеткама које су сковале. Измислиле су невероватне гласине против младе девојке и на крају навеле Мехмета да напусти своју драгоцену вољену и само село.
Мехмет, који је у дубокој тузи отишао у печалбу, оставио је за собом уплакану девојку и сломљену, болесну мајку приковану за кревет. Девојка Хаџер, која је била у великом болу и чије је срце горело, одлазила је сваког дана на обалу реке која је протицала близу њене куће. Док је на ограде качила снежнобело рубље које је прала, терала је цело село да уздише уз народну песму коју никада није изостављала.
Од тог дана, пролазили су дани и месеци. Нити се Мехмет вратио, нити је Хаџер отишла свом вољеном, и више никада нису били заједно.
Бенд Altın Gün је управо ту стару, трагичну народну песму из црноморског региона обрадио и преаранжирао у споту који смо претходно анализирали. Текст песме у оригиналу директно реферише на потоке Ордуа који теку према мору и на бол због изгубљене љубави, што се савршено поклапа са мотивом унесрећене девојке која пере веш на реци и пева из очаја.
Ово је узорни пример како се једна дубоко укорењена, локална сеоска трагедија – потпуно компатибилна са тематиком коју би својевремено експлоатисао и наш Јужни ветар – рециклира и пакује у концептуални, модерни анадолски рок. Срж обе приче је иста: сирова емоција, социјалне разлике и фатализам. Разлика је само у томе што Altın Gün то данас продаје као културну егзотику и алтернативну уметност.
Овај спот бенда Altın Gün је чист ретро-шик. То је свесна, интелектуална естетизација прошлости (аналогни филм, винтаге Мерцедес, стилизована одећа из 70-их). То је "џентрификован" фолк, намењен урбаној, софистицираној публици која у овоме види арт-концепт и егзотику.
С друге стране, естетика Јужног ветра у свом времену није имала ни грам ироније, нити је била некакав промишљени "арт". Била је то сурова, непатворена демонстрација кича. Естетика Јужног ветра је била визуелни еквивалент блата на сеоском вашару – шљаштећи сакои, предимензиониране фризуре, трагични, уплакани погледи у празно на омотима касета и јефтина видео-продукција.
Њихова естетика је била директан одраз онтолошког очаја публике којој су се обраћали – маргинализованих, оних који су напустили село а нису прихваћени у граду, као и гастарбајтера отуђених од домовине. Није ту било места за суптилност или интелектуалну дистанцу. Естетика ЈВ-а је играла на најсировији фатализам, упакован у најјефтинији шарени целофан, дизајниран искључиво да изазове брзу емотивну реакцију и прода касету на аутобуској станици или бувљаку.
Док модерни бендови користе овај оријентални електро-звук као платно за уметнички израз, Јужни ветар га је користио као бруталну индустријску машину за комерцијализацију туђе туге, без икаквих претензија ка "високој" естетици. Милету Басу се ово не би свидело, знам, али, ето...
Распитао сам се код Џеминија о чему је реч, то јест како је настала турска народна песма „Ordunun Dereleri“ (у преводу: Потоци Ордуа или Реке Ордуа)Што се тиче овог турског бенда, разлика код њих и код нас је што нема код нас квалитетних бендова који би обрађивали етно тематику. Код нас постоји као неки "јаз"између рока и народне музике, где се зна шта је шта, и неће нико да се меша са онима другима. Испада да ми и немамо етно-рок , а то је и оно што си рекао у коментару, тумачење да је то кич, или социололошки подсвесно "где рок да се спаја са музиком плебса?". То њима није проблем, упознао сам турске музичаре који су рокери и изводе управо њихову етно музику у својим аранжманима, а апсолутно су рокерски оријентисани, бајкери напр. Код њих обрада етна укључује и рок саставе, док код нас ако постоји таквих обрада, само на нивоу "културног" и "софистицираног". Ми немамо ту праксу, а сигурно има квалитетних музичара који би то могли да раде, да их види и међународна публика. Са друге стране, Турцима је можда музички лакше него нама да уклопе њихов етно у рок обраду због ритма тих песама, приповедачких у певању (па може бубањ да удара и "реге" ритам итд). Напр:
Пре много година, двоје младих људи живело је у једном од забачених села Ордуа (града на обали Црног мора). Младић Мехмет, који је био доброг имовинског стања, заљубио се у лепу, али сиромашну младу девојку (Хаџер). Девојка је била толико лепа да је Мехмету помутила разум. Иначе, и Мехмет је био веома згодан. Љубав између Хаџер и Мехмета личила је на велике љубави из прошлости.
Одређеним данима у недељи, састајали су се испод стабла шљиве. Нису ни примећивали како сати лете док су седели очи у очи, колено уз колено. Али, било је оних који нису могли да поднесу ову прелепу везу, па су се умешале зле очи. Друге девојке из завидног села уништиле су ову слатку заједницу разним сплеткама које су сковале. Измислиле су невероватне гласине против младе девојке и на крају навеле Мехмета да напусти своју драгоцену вољену и само село.
Мехмет, који је у дубокој тузи отишао у печалбу, оставио је за собом уплакану девојку и сломљену, болесну мајку приковану за кревет. Девојка Хаџер, која је била у великом болу и чије је срце горело, одлазила је сваког дана на обалу реке која је протицала близу њене куће. Док је на ограде качила снежнобело рубље које је прала, терала је цело село да уздише уз народну песму коју никада није изостављала.
Од тог дана, пролазили су дани и месеци. Нити се Мехмет вратио, нити је Хаџер отишла свом вољеном, и више никада нису били заједно.
Бенд Altın Gün је управо ту стару, трагичну народну песму из црноморског региона обрадио и преаранжирао у споту који смо претходно анализирали. Текст песме у оригиналу директно реферише на потоке Ордуа који теку према мору и на бол због изгубљене љубави, што се савршено поклапа са мотивом унесрећене девојке која пере веш на реци и пева из очаја.
Ово је узорни пример како се једна дубоко укорењена, локална сеоска трагедија – потпуно компатибилна са тематиком коју би својевремено експлоатисао и наш Јужни ветар – рециклира и пакује у концептуални, модерни анадолски рок. Срж обе приче је иста: сирова емоција, социјалне разлике и фатализам. Разлика је само у томе што Altın Gün то данас продаје као културну егзотику и алтернативну уметност.
Овај спот бенда Altın Gün је чист ретро-шик. То је свесна, интелектуална естетизација прошлости (аналогни филм, винтаге Мерцедес, стилизована одећа из 70-их). То је "џентрификован" фолк, намењен урбаној, софистицираној публици која у овоме види арт-концепт и егзотику.
С друге стране, естетика Јужног ветра у свом времену није имала ни грам ироније, нити је била некакав промишљени "арт". Била је то сурова, непатворена демонстрација кича. Естетика Јужног ветра је била визуелни еквивалент блата на сеоском вашару – шљаштећи сакои, предимензиониране фризуре, трагични, уплакани погледи у празно на омотима касета и јефтина видео-продукција.
Њихова естетика је била директан одраз онтолошког очаја публике којој су се обраћали – маргинализованих, оних који су напустили село а нису прихваћени у граду, као и гастарбајтера отуђених од домовине. Није ту било места за суптилност или интелектуалну дистанцу. Естетика ЈВ-а је играла на најсировији фатализам, упакован у најјефтинији шарени целофан, дизајниран искључиво да изазове брзу емотивну реакцију и прода касету на аутобуској станици или бувљаку.
Док модерни бендови користе овај оријентални електро-звук као платно за уметнички израз, Јужни ветар га је користио као бруталну индустријску машину за комерцијализацију туђе туге, без икаквих претензија ка "високој" естетици. Милету Басу се ово не би свидело, знам, али, ето...
Таман подигосмо Јужни ветар до врхова софистициране естетике, а Гемини га у минути опет врати у балканско блато. :) Небосаве, није ти ово требало.Браво! :) Правда за јужноветровске рокере ;D
Што се тиче овог турског бенда, разлика код њих и код нас је што нема код нас квалитетних бендова који би обрађивали етно тематику. Код нас постоји као неки "јаз"између рока и народне музике, где се зна шта је шта, и неће нико да се меша са онима другима. Испада да ми и немамо етно-рок , а то је и оно што си рекао у коментару, тумачење да је то кич, или социололошки подсвесно "где рок да се спаја са музиком плебса?". То њима није проблем, упознао сам турске музичаре који су рокери и изводе управо њихову етно музику у својим аранжманима, а апсолутно су рокерски оријентисани, бајкери напр. Код њих обрада етна укључује и рок саставе, док код нас ако постоји таквих обрада, само на нивоу "културног" и "софистицираног". Ми немамо ту праксу, а сигурно има квалитетних музичара који би то могли да раде, да их види и међународна публика. Са друге стране, Турцима је можда музички лакше него нама да уклопе њихов етно у рок обраду због ритма тих песама, приповедачких у певању (па може бубањ да удара и "реге" ритам итд)
Таман подигосмо Јужни ветар до врхова софистициране естетике, а Гемини га у минути опет врати у балканско блато. :) Небосаве, није ти ово требало.
Мислим да им је једноставно музичка сцена развијенија. Давно сам гледао документарац Фатиха Акина о музичкој сцени Истанбула.Слажем се, далеко су испред , због свега што си навео у смислу наслеђа. Ми имамо наслеђе, али код њих је наслеђе спојено са свакодневицом, у било ком музичком облику. Код нас је наслеђе "музејски експонат" у смислу музичког извођења, а код њих је то "живо". Они музички другачије "живе" традицију (нпр., дошло је ново доба, нови електрични инструменти, али они и даље на тим новим инструментима изводе традицију). То ромејско и анадолско наслеђе је код њих део данашњице
https://en.wikipedia.org/wiki/Crossing_the_Bridge:_The_Sound_of_Istanbul
И сјећам се да сам и тад имао тај закључак, да су музички испред нас. Можда због музичког насљеђа (ромејско у комбинацији са Анадолијом, Балканом, Блиским истоком), а можда једним дијелом и због величине и броја становника.
...а ово је део наше "малограђанштине" (социолошки)
Тако је то на Балкану, или блато, или звезде.
Мислим да им је једноставно музичка сцена развијенија. Давно сам гледао документарац Фатиха Акина о музичкој сцени Истанбула.
https://en.wikipedia.org/wiki/Crossing_the_Bridge:_The_Sound_of_Istanbul
И сјећам се да сам и тад имао тај закључак, да су музички испред нас. Можда због музичког насљеђа (ромејско у комбинацији са Анадолијом, Балканом, Блиским истоком), а можда једним дијелом и због величине и броја становника.
Давно сам гледао документарац Фатиха Акина о музичкој сцени Истанбула.selim sesler - Haymatlos Sahnesinde 02 04 2011
https://en.wikipedia.org/wiki/Crossing_the_Bridge:_The_Sound_of_Istanbul