Форум - Порекло
Порекло становништва => БиХ - Република Српска => Тему започео: нцп Јул 09, 2017, 04:26:46 поподне
-
Дeурић
слава Свeти Игњатијe Богоносац, 02. јануар
Скоро прочитах на форуму да има нeко тeстиран из овe фамилијe (али сад нe могу да нађeм гдe тачно) и јeдан интeрeсантан комeнтар за то прeзимe! Нeшто о илирском плeмeну Дeури.
Могућe јe да јe остао само топоним Дeури-ћ по том плeмeну, а да породицe којe носe то прeзимe нeмају никаквe вeзe са тим плeмeном.
Познато ми јe да јe прe Другог свeтског рата било Дeурића у БиХ и то у сeлу Горњи Залуковик, засeлак Дeурићи, Општина Власeница (Рeпублика Србска), епархији зворничко-тузланска. И да су сe узимали са Мирковићима.
Deuri (Дeури) сe помињу као јeдно од илирских плeмeна.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8
-
https://sh.wikipedia.org/wiki/Deuri
Deuri su jedino ilirsko pleme iz salonitanskog konventa kojima nauka još uvijek nije odredila prebivalište.
Malo pleme, ali veliki naučni problem. Prvi ih spominju rimski istoričari iz carskog doba, Plinije i Klaudije Ptolomej.
Jedini siguran podatak Plinijeva popisa je da su Deuri bili najmanje pleme u konventu sa svega 22 dekurije (izmedu 4 000 i 5 000 duša), dakle oko 15 puta manje od Delmata, a oko deset puta (manje) od Mezeja. Iz toga se zaključuje da su držali neku manju zatvorenu geografsku oblast, kakve su bile, na primjer, Petrovačko polje, Kupreška visoravan i neke druge.
U ovom nam pitanju ne pomažu ni podaci drugog pisca iz carskog doba Ptolemeja, čija topografija i etnografija Dalmacije trpe od brojnih nedosljednosti. Ove proturječnosti mogu se tumačiti njegovom metodom rada, naime ekscerpiranjem iz raznih starijih (grčkih) i mlađih (rimskih) izvora.
Pretpostavlja se da su živjeli na Petrovačkom polju ili možda u dolini Vrbasa i Plive.[1]
Čini se da lokalizacija Deura u dolinu Vrbasa nije baš najsretnija. Jer, ako bi se locirali oko Bugojna, gdje je smješten municipium Bistuensium, municipij koji je pokrivao prostrani teritorij (Travničko polje, Donji Vakuf, Bugojno i Gornji Vakuf, eventualno i gornju Ramu), tada bi Deuri, u stvari pripadali desitijatskom savezu, koji je bio razbijen u ratu 6.do 9. g. n. e. To bi značilo da su Deuri, u stvari, pripadali naronitanskoma a ne salonitanskom konventu, gdje ih navodi pouzdani Plinije.
Osim toga, smatra se da bi područje gornjeg Vrbasa i Plive s obzirom na veličinu njihove populacije (tj.Deura) od 22 dekurije (Plinije), bilo za njih preširoko. Sve to navodi na zaključak da Deure, mada s rezervom, u duhu teorije o „zatvorenim geografskim cjelinama" treba locirati na Petrovačko polje.
Očito je bio u pitanju manji teritorij, izdvojen od ostalih, a dobro naseljen, kakvo je Petrovačko polje, što bi, uz to, odgovaralo i brojnosti njihove populacije. Dobru naseljenost potvrđuje činjenica da u Petrovačkom polju postoji oko 42 gradine. Neka od njih je možda i ilirski grad Seretion koji spominju rimski izvori u opisu borbi prilikom slamanja posljednjeg ilirskog otpora iz 9. god. n.e.
Petrovačko polje je uz to izdvojeno i svojim reljefom, što je mogao biti i razlog što se tako mala društvena zajednica očuvala još i u carsko doba, te se razvijala i dalje. Društvena se organizacija plemenske zajednice dolaskom Rimljana nije bitnije izmijenila. I dalje su nastavili živjeti u okvirima svoje teritorijalne zajednice {civitas), dakle pod vodstvom svojih prvaka (principes, praepositil), ali pod nadzorom rimskih prefekata, kao i ostala ilirska plemena. Čini se da je centar peregrinske civitas bio oko Kolunića i Revenika (Gradina u Koluniću, Gradić na Žutoj glavici i Kadinjača, oboje u Reveniku). Koliko je poznato, prvi peregrini su rimsko građansko pravo stekli početkom 2. st.
-
Има један тестирани са 23andme, али он се не презива Деурић већ Деура. Из Босанског Грахова је, хаплогрупа E-V13.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1193.msg56986#msg56986
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=886.msg57712#msg57712
-
Треба видети да ли постоји веза између Деурића из источне Босне и Деура из Крајине, с обзиром да је презиме специфично. За Деуриће из Тузле се нпр. каже да су део миграционе струје "с југа" (дакле из Херцеговине), заједно са Бајагићима, Беатима, Бодирогама, Бјелогрлићима, Говедарицама, Дучићима, итд.
Деуре E-V13 из Грахова су са FTDNA, и по свему судећи је реч о далматинској струји досељеника. Извесни Стеван Деура се помиње у Кистању средином 18. века. Можда неко од наших Даламтинаца има податак шта славе Деуре.
-
Има један тестирани са 23andme, али он се не презива Деурић већ Деура. Из Босанског Грахова је, хаплогрупа E-V13.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1193.msg56986#msg56986
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=886.msg57712#msg57712
Да! Хвала!
То јo то!
Дeура!E-V13
-
Треба видети да ли постоји веза између Деурића из источне Босне и Деура из Крајине, с обзиром да је презиме специфично. За Деуриће из Тузле се нпр. каже да су део миграционе струје "с југа" (дакле из Херцеговине), заједно са Бајагићима, Беатима, Бодирогама, Бјелогрлићима, Говедарицама, Дучићима, итд.
Деуре E-V13 из Грахова су са FTDNA, и по свему судећи је реч о далматинској струји досељеника. Извесни Стеван Деура се помиње у Кистању средином 18. века. Можда неко од наших Даламтинаца има податак шта славе Деуре.
Морам мало да испитам породичног пријатеља који је по оцу од Мирковића, а по мајци од Деурића из засеока Деурићи (Горњи Залуковик). И који ми данас рече да је слава Деурића била Свети Игњатије Богоносац.
-
По Шематизму из 1882. друге године стоји да Деурићи из Власеничког протопрезвитерата славе Лучиндан.
Деуре нисам нашао ни у бачковој књизи ни у шематизму, тако да можда неко зна нешто више о њима?
-
Постои могуђност, да су због фонетске сличности, Деуре део Теуриска - келтског племена с обе стране Дунава?
Celtic (Boii, Scordisci, and Taurisci) were intermingling with Thracians on both sides of the Danube. Later, Strabo (about 20 AD), repeat this piece of information, yet he uses the variant Ligyrisci instead of the Posidinius's variant Teurisci.
https://en.wikipedia.org/wiki/Teurisci
https://en.wikipedia.org/wiki/Taurisci
-
По Шематизму из 1882. друге године стоји да Деурићи из Власеничког протопрезвитерата славе Лучиндан.
Деуре нисам нашао ни у бачковој књизи ни у шематизму, тако да можда неко зна нешто више о њима?
Проверих сад поново!Слава Деурића из Горњeг Залуковика (засeлак Дeурићи) јe била Свeти Игњатијe Богоносац.
Деурићи (одакле је била мајка мог пријатеља) су се издвојили од осталих Деурића (који су били у засeоку Дeурићи) и били су са кућама у Славнића пољу.
Иначе гледано од пута Власеница према Хан Пијеску са једне стране (источне) је брдо Бирач где су при врху засеоци са фамилијама: Тодоровићи, испод њих Б(и)јелановићи, испод њих Матићи, испод њих Стошићи (где су се доселили Мирковићи - стриц мог пријатеља) а преко пута са западне стране према планини Јавор су остали Деурићи односно ту је засеок Деурићи.
Само село Горњи Залуковик је смештено по брдима, доле је река Јадар.
На тим брдима су и засеоци: Голићи, Кекићи (где су се доселили Мирковићи - отац мог пријатеља), Ђурићи, Лошићи и др.
Деурићи се сматрају једном од најстаријих фамилија која је ту од постанка (оснивања) села.
Цркву нису имали у селу, већ у Власеници где су уписивани у црквене књиге.
Мајка му се звала Цвија, а ујаци Миле (има потомци мушки у Хан Пијску) и Мијат Деурић.
-
Мeђу настрадалима у ратовима 1991-1995 у Босни помињу сe и Дeурићи.
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Milivoje-Ivanisevic-Hronika-naseg-groblja.pdf
-
Иво Бојановски је Деуре на својој мапи у књизи "БиХ у доба антике" лоцирао у Петровачком пољу, а тестирани Деура је из Бос. Грахова, што је релативно близу, још је и E-V13. Не треба, међутим, олако повезивати данашња презимена са илирским етнонимима, то се показало са још једним презименом из Херцеговине о коме не смем јавно а које је такође слично са именом једног илирског племена, а чији носилац је испао R1a, и то једна типично словенска подграна.
(https://s31.postimg.org/3pz9ra99j/Bi_H_u_doba_antike.jpg) (https://postimg.org/image/3pz9ra99j/)
-
Постои могуђност, да су због фонетске сличности, Деуре део Теуриска - келтског племена с обе стране Дунава?
Celtic (Boii, Scordisci, and Taurisci) were intermingling with Thracians on both sides of the Danube. Later, Strabo (about 20 AD), repeat this piece of information, yet he uses the variant Ligyrisci instead of the Posidinius's variant Teurisci.
https://en.wikipedia.org/wiki/Teurisci
https://en.wikipedia.org/wiki/Taurisci
Из књигe Милоја Стeвановића
Спомeни дужи од живота
http://kmn.rs/pdf/spomeni-duzi-od-zivota.pdf
Поговор
Драгољуб Петровић
Приче с прочевља (стр.235)
Рецимо: наш историчар вели да 14. век представља „звездани тренутак српске средњовековне државе”, а да „све остало припада фантазмагоричним пројекцијамакоје су настале у кухињама псеудоисторичара, лажних родољуба и неутемељено самоуверених нeстручњака”.
А у вези је с тим и питање: на основу чега Плиније Старији, у време кад је Син Божји био дечачић од 12 година, записује 27 херцеговачких племена чија су презимена и данас расута по свој Српској (а има их и по Руској) Земљи: Деуре, Деурићи (Deura), Дерете, Деретићи (Deretini), Дермастије (Deraemistae), Диндари (Dindari), Глиндићи / Глинтићи (Glinditiones), Сјеклоће (Siculotae), Варде (Vardaei), Денде (Denda), Шешељи (Sasaei), Шепаровићи (Separi?), Керуми / Геруми или Ћеранићи (Cerauni?), Секул[ов]ићи (Siculi),Рудињани (Rudini), Грабари / Грабљани / Грабовци (Grabaei), Колендићи (les Colentins), Буни / Буњевци (les Bunes).
И зар то не сведочи о томе да су Срби у Херцеговини старији макар 14 векова од „српске средњовековне државе” о којој наш историчар не допушта ни траг сумње у вези с оним
о чему расправља? (Ове појединости наводим према Деретићевим исписима из дела Плинија Старијег, упоређеним према француском, енглеском, немачком и руском издању, а помиње их и Ђорђе Јанковић у својој драгоценој књизи Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије,
Београд, 2015, 42.)
::) Ја не улазим у историјску или било какву тачност тачност овог написаног у Причи с прочевља. То је ауторски текст са литерарним амбицијама.Човек није можда упознат са неким стварима, а и да јесте можда би исто мислио!
Само ми сада користи за ову тему о Деурићима! :)
-
Иво Бојановски је Деуре на својој мапи у књизи "БиХ у доба антике" лоцирао у Петровачком пољу, а тестирани Деура је из Бос. Грахова, што је релативно близу, још је и E-V13. Не треба, међутим, олако повезивати данашња презимена са илирским етнонимима, то се показало са још једним презименом из Херцеговине о коме не смем јавно а које је такође слично са именом једног илирског племена, а чији носилац је испао R1a, и то једна типично словенска подграна.
(https://s31.postimg.org/3pz9ra99j/Bi_H_u_doba_antike.jpg) (https://postimg.org/image/3pz9ra99j/)
Слажем се.
Можда је преживео само топоним па су се породице из тог места временом прозвале по месту одакле су.
-
Исправка
[quote
Деурићи (одакле је била мајка мог пријатеља) су се издвојили од осталих Деурића (који су били у засeоку Дeурићи) и били су са кућама у Славнића пољу.
[/quote]
Нијe Славнића пољу, него Славића пољу!