Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Хералдика => Тему започео: Amicus Јун 21, 2017, 06:52:46 поподне
-
Зна ли се чији је ово печат?
(https://s24.postimg.org/fb8qzut79/Screen_Shot_06-21-17_at_06.39_PM.jpg)
Потиче вероватно с краја 16. или почетка 17. века. На грбу је видљив двоглави орао са крунама на обема главама. Изнад штита је велика круна.
Иако би се по опису претпотавило да су у питању неки Кастриоти, недостаје звезда између глава орла, па је можда у питању и грб Црнојевића?
У сваком случају, реч је вероватно о некаквом фалсификату, али питање је чијем и у коју сврху направљеном?
-
Ово је печат који има елементе грба Кастриота.
(https://s30.postimg.org/bstcw6y0x/Screen_Shot_06-21-17_at_06.53_PM.jpg)
Не знам да ли натпис стоји, али приписује се Скендербегу, као и овај:
(http://www.tiranaobserver.al/wp-content/uploads/2016/04/Vula-e-Skenderbeut.jpg)
-
Овај баш има крунисане главе, тако да сам и ја мишљења да би пре требало да буде Црнојевићки него Кастриотски.
-
Овај баш има крунисане главе, тако да сам и ја мишљења да би пре требало да буде Црнојевићки него Кастриотски.
Да, с тим да и Кастриоте на грбу имају двоглавог орла са крунама на главама, али и са звездом које овде дефинитивно нема.
-
Да, с тим да и Кастриоте на грбу имају двоглавог орла са крунама на главама, али и са звездом које овде дефинитивно нема.
Види, стварно!
Ја био убеђен да Кастриотски орао није крунисан.
-
Види, стварно!
Ја био убеђен да Кастриотски орао није крунисан.
Сви ти двоглави орлови, проистекли из деспотских титула, бар у илирској хералдици, а у неким случајевима и пре ње, имају крунисане главе.
-
Зна ли се чији је ово печат?
(https://s24.postimg.org/fb8qzut79/Screen_Shot_06-21-17_at_06.39_PM.jpg)
Потиче вероватно с краја 16. или почетка 17. века. На грбу је видљив двоглави орао са крунама на обема главама. Изнад штита је велика круна.
Иако би се по опису претпотавило да су у питању неки Кастриоти, недостаје звезда између глава орла, па је можда у питању и грб Црнојевића?
У сваком случају, реч је вероватно о некаквом фалсификату, али питање је чијем и у коју сврху направљеном?
Претпостављам да је ријеч о "канцеларијском" печату Дамјана Љубибратића, монаха-дипломате и секретара патријарха српског Јована Кантула (1592-1614).
Позната је активност патријархова и никшићког војводе Грдана у подизању устанка против Турака са ослонцем и тражењу помоћи од папе Климента VIII. и његова "хришћанског савеза" (прекојадранских краљевстава напуљских и шпанских).
Том приликом папa издаје пропратно писмо препорука патријарховим дипломатама Марку Ђини (Marco Gini) и Антонију Петковићу у којем стоји "nomine Christifidelium Regni Macedoniae, Albaniae, Serviae atque Potenzae Ducatus" (у име хришћана Краљевства Македоније, Албаније, Србије и Војводства Потензе).
Натпис на печату читам овако : +•(?)TGIA•REGNI•MACEDONIÆ•ET•ALB(ANI)Æ•+
Потврду ове моје спекулације ваљало би потражити у папским архивама (печаћена писма), а можда се нешто може наћи и архиви СПЦ и дубровачком архиву ?
Текст инвокације папског писма нашао сам у чланку Peter Bartl, Munchen, Ratzen und Albenser: Turkenkampf als Intergrationsfaktor, на 141. страни Зборника V. инт. конгреса Jugoslawien: Integrationsprobleme , 1984. (https://books.google.rs/books?id=VMJxljJOB-oC&pg=PA141&dq#v=onepage&q&f=false)
-
Претпостављам да је ријеч о "канцеларијском" печату Дамјана Љубибратића, монаха-дипломате и секретара патријарха српског Јована Кантула (1592-1614).
Позната је активност патријархова и никшићког војводе Грдана у подизању устанка против Турака са ослонцем и тражењу помоћи од папе Климента VIII. и његова "хришћанског савеза" (прекојадранских краљевстава напуљских и шпанских).
Том приликом папa издаје пропратно писмо препорука патријарховим дипломатама Марку Ђини (Marco Gini) и Антонију Петковићу у којем стоји "nomine Christifidelium Regni Macedoniae, Albaniae, Serviae atque Potenzae Ducatus" (у име хришћана Краљевства Македоније, Албаније, Србије и Војводства Потензе).
Натпис на печату читам овако : +•(?)TGIA•REGNI•MACEDONIÆ•ET•ALB(ANI)Æ•+
Потврду ове моје спекулације ваљало би потражити у папским архивама (печаћена писма), а можда се нешто може наћи и архиви СПЦ и дубровачком архиву ?
Текст инвокације папског писма нашао сам у чланку Peter Bartl, Munchen, Ratzen und Albenser: Turkenkampf als Intergrationsfaktor, на 141. страни Зборника V. инт. конгреса Jugoslawien: Integrationsprobleme , 1984. (https://books.google.rs/books?id=VMJxljJOB-oC&pg=PA141&dq#v=onepage&q&f=false)
Синоћ нађох да је ово печат са документа потписано 1601/1602. године, а реч је о устанку против Турака, који је планиран међу албанским племенима. Не стижем сад, али потражићу доцније тај прилог, па ћу поставити овде и детаље. ;)
-
Синоћ нађох да је ово печат са документа потписано 1601/1602. године, а реч је о устанку против Турака, који је планиран међу албанским племенима. Не стижем сад, али потражићу доцније тај прилог, па ћу поставити овде и детаље. ;)
Необичан навод Цвиића личног (правог?) и очевог имена, риђанско- никшићког воиводе Грдана. (да ние можда Дракул истоветно Дрекал?)
(http://books.google.rs/books/content?id=xagaAQAAMAAJ&hl=de&pg=PA537&img=1&pgis=1&dq=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2++%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0+%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D0%93%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD&sig=ACfU3U185jZfK_GmwaI7gTo5sQoqAyGPIQ&edge=0)
-
Ево податка на који мишљах: In 1601-1602 at the Convention of Dukagjin, 13 representatives were gathered from the regions of
Kosovo, Dukagjin, Shpat and Myzeqeja with target to liberate Albania, sealed their act with the seal whose graphic presentation is preserved. There it is written: “Sigillum Regni Macedonia et Albaniae” (The Seal of the Macedonian and Albanian Kingdom), and has in the center the double-headed eagle...
Извор: Albanism.com (http://www.albanism.com/Heraldry.html)
Необичан навод Цвиића личног (правог?) и очевог имена, риђанско- никшићког воиводе Грдана. (да ние можда Дракул истоветно Дрекал?)
(http://books.google.rs/books/content?id=xagaAQAAMAAJ&hl=de&pg=PA537&img=1&pgis=1&dq=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2++%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0+%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE+%D0%93%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD&sig=ACfU3U185jZfK_GmwaI7gTo5sQoqAyGPIQ&edge=0)
Ту би испало да су војвода Грдан и Лале Дрекаловић браћа.
Не верујем да је то могуће, али занимљиво је да се овде наводе детаљнији подаци за војводу Градана, не сећам се да је негде даље тај податак навођен?
-
Ево податка на који мишљах: In 1601-1602 at the Convention of Dukagjin, 13 representatives were gathered from the regions of Kosovo, Dukagjin, Shpat and Myzeqeja with target to liberate Albania, sealed their act with the seal whose graphic presentation is preserved. There it is written: “Sigillum Regni Macedonia et Albaniae” (The Seal of the Macedonian and Albanian Kingdom), and has in the center the double-headed eagle...
Извор: Albanism.com (http://www.albanism.com/Heraldry.html)
Ту би испало да су војвода Грдан и Лале Дрекаловић браћа.
Не верујем да је то могуће, али занимљиво је да се овде наводе детаљнији подаци за војводу Градана, не сећам се да је негде даље тај податак навођен?
Какво (не тако) суптилно уплитање Косова у борбу за "ослобађање Албаније" и то 1601. када су Албанци на простору Космета, слободно се може рећи, били мисаона именица; великоалбански идеолози нису ни ову прилику пропустили да убаце очигледни фалсификат у овај пропратни текст.
Што се тиче овог другог податка, од речи до речи је наведен у чланку "Исељени Никшићи" Радоја Ускоковића:
http://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%C5%A1i%C4%87i/
"Никшин син Крсто живео је у жупском селу Рубежи, где му остане син Радул (од њега сад велико браство Радуловићи, којих има у вароши Никшићу), а син Дракул пређе на пусту и густом гором обраслу главицу Требјесу у Никшићском Пољу, насели се у њој и искрчи је, те се и прозове за то Требјеса. Дракулов син војвода Гаврило Грдан бунио је 1597. год. против Турака Пивљане, Дробњаке и Никшиће, и 1608. год. поново радио на устанку са пећским патријархом Јованом II истичући се као врло чувен национални радник у овом покрету."
Што се тиче Дракула, не верујем да он има везе са Дрекалом, јер је Дракул (па и варијанта Дракула) у то време било раширено име и међу "Власима" и међу "власима"; отуд и презимена Дракуловић и Дракулић. Име је свакако влашког (румунског) порекла - од drac,-ul=змај, аждаја (раније значење, од латинског draco), ђаво (касније значење). Постоји и релативно блиска албанска форма - dreq, -i=ђаво (са могућношћу да је раније исто означавала змаја, јер исто као и румунска потиче од латинског draco).
-
Какво (не тако) суптилно уплитање Косова у борбу за "ослобађање Албаније" и то 1601. када су Албанци на простору Космета, слободно се може рећи, били мисаона именица; великоалбански идеолози нису ни ову прилику пропустили да убаце очигледни фалсификат у овај пропратни текст.
Хтедох, и заборавих тај податак да прецртам... наравно, намерно подметање и уграђивање Косова у једну причу, којој дефинитивно не припада.
Што се тиче овог другог податка, од речи до речи је наведен у чланку "Исељени Никшићи" Радоја Ускоковића:
http://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%C5%A1i%C4%87i/
"Никшин син Крсто живео је у жупском селу Рубежи, где му остане син Радул (од њега сад велико браство Радуловићи, којих има у вароши Никшићу), а син Дракул пређе на пусту и густом гором обраслу главицу Требјесу у Никшићском Пољу, насели се у њој и искрчи је, те се и прозове за то Требјеса. Дракулов син војвода Гаврило Грдан бунио је 1597. год. против Турака Пивљане, Дробњаке и Никшиће, и 1608. год. поново радио на устанку са пећским патријархом Јованом II истичући се као врло чувен национални радник у овом покрету."
Што се тиче Дракула, не верујем да он има везе са Дрекалом, јер је Дракул (па и варијанта Дракула) у то време било раширено име и међу "Власима" и међу "власима"; отуд и презимена Дракуловић и Дракулић. Име је свакако влашког (румунског) порекла - од drac,-ul=змај, аждаја (раније значење, од латинског draco), ђаво (касније значење). Постоји и релативно блиска албанска форма - dreq, -i=ђаво (са могућношћу да је раније исто означавала змаја, јер исто као и румунска потиче од латинског draco).
Ово свакако има смисла.