Форум - Порекло
Порекло становништва => Опште => Тему започео: Зрно Мај 27, 2017, 03:51:57 поподне
-
Да ли неко нешто зна о овом занимљивом презимену?
Мајор Стојан Трнокоповић (1877-1936) је на челу српске војске тријумфално ушао у Сплит новембра 1918. године. Народ је организовао свечану добродошлицу.
-
О презимену ништа, и ја ја први пут чујем.
Одакле је информација о уласку у Сплит?
-
https://mobile.facebook.com/groups/454694734543441?view=permalink&id=1373047889374783&_ft_=qid.6355201338640556165%3Amf_story_key.1373047889374783%3Atop_level_post_id.1373047889374783%3Atl_objid.1373047889374783
(ftp://mobile.facebook.com/groups/454694734543441?view=permalink&id=1373047889374783&_ft_=qid.6355201338640556165%3Amf_story_key.1373047889374783%3Atop_level_post_id.1373047889374783%3Atl_objid.1373047889374783)
Имају ту на фејзбуку његове слике, а налазио сам и у сплитским новинама.
-
Да ли неко нешто зна о овом занимљивом презимену?
Мајор Стојан Трнокоповић (1877-1936) је на челу српске војске тријумфално ушао у Сплит новембра 1918. године. Народ је организовао свечану добродошлицу.
Пo њeму ce звaлa cплитcкa pивa дo '41. Tpнoкoп je нeштo кao мoтикa... Пa je и пpeзимe нacтaлo вepoвaтнo oд тe peчи, пoпут Tecлe, Будaкa и cл.
-
Више ме занима сам догађај.
Претпостављам да има на сајту http://dnc.nsk.hr/Newspapers/Default.aspx
-
Изгледа да је био из Пирота.
-
Изгледа да је био из Пирота.
Нa caмoj гpaници ca Бугapcкoм, ceвepнo oд Пиpoтa, a иcтoчнo oд Kњaжeвцa у aтapу ceлa Нoвo кopитo пocтojи тoпoним Tpнoкoп.
-
Нашао сам у старим српским новинама његову везу са удружењем Пироћанаца, па се може рећи да је одатле.
-
Детаљ из Зборника о Србима у Хрватској (VII, Београд, 2009, стр. 79):
Овај дио сплитске луке назван је „Пристаниште мајора Трнокоповића“, а постојала је и плоча с натписом: „Нека се знаде, да је дне 20. XI 1918. за регенције Александра Карађорђевића, храбра војска Краља Србије, Петра I, под водством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила поздрављена загрљена од цјелокупног народа и грађанства Сплита.“
Нешто даље, стоји да су тада хрватски католици богослови поред осталог подругљиво певали:„Није Далмација земља цинцарска,већ је Далмација земља Хрватска“...
Да није Трнокоповић био Цинцар?
-
Пo њeму ce звaлa cплитcкa pивa дo '41. Tpнoкoп je нeштo кao мoтикa... Пa je и пpeзимe нacтaлo вepoвaтнo oд тe peчи, пoпут Tecлe, Будaкa и cл.
Трнокоп: крамп, будак. Име само казује: служи за уклањање трња, копањем око коријена. Јесте "нешто као мотика", али није мотика, а није ни крамп. Много је јаче од мотике, а слабије од крампа. То је алатка са једним "сјечивом", које се насађује на дрвено држало. Крамп има два "сјечива" које се насађује на дрвено држало. То је оно што сам ја видио у Горњем Полимљу.
Богами, без трнокопа ( у касније вријеме крампа или будака) косијера и сјекире нема живота у брдско планинским крајевима. Кад погледамо оронуле куће по нашим селима, зарасле у трње, шипражје, драче, не може им се прићи без много трнокопа. Чувати се змија. Треба крчити трњаке и парлоге. Али нема ко то да чини. Сви одоше у градове, остадоше пуста села. Али ту је Порекло и наше Друштво.
Презиме Трнокоповић би било исто што и Будаковић. Ако има Будаковића, зашто не и Трнокоповића. Мени је некако љепше Трнокоповић. Крамп је страна ријеч. Како да буде Крамповић?
-
Детаљ из Зборника о Србима у Хрватској (VII, Београд, 2009, стр. 79):
Овај дио сплитске луке назван је „Пристаниште мајора Трнокоповића“, а постојала је и плоча с натписом: „Нека се знаде, да је дне 20. XI 1918. за регенције Александра Карађорђевића, храбра војска Краља Србије, Петра I, под водством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила поздрављена загрљена од цјелокупног народа и грађанства Сплита.“
Нешто даље, стоји да су тада хрватски католици богослови поред осталог подругљиво певали:„Није Далмација земља цинцарска,већ је Далмација земља Хрватска“...
Да није Трнокоповић био Цинцар?
Занимљиво. Сасвим могуће.
-
У телефонском именику Србије не нађох ниједног Трнокоповића, али зато има 41. Будак и 7. Будаковића.
-
Презиме Будак ме асоцира на злогласног Мила Будака. Презимена Будак највише има у Војводини, а Будаковића у Подрињу ( Шабац и околина). Које је поријекло Будака?
-
Презиме Будак ме асоцира на злогласног Мила Будака. Презимена Будак највише има у Војводини, а Будаковића у Подрињу ( Шабац и околина). Које је поријекло Будака?
Хрватски усташа Миле Будак рођен је у Светом Року, код Грачаца, у Лици. Године 1948. у Светом Року пописано је 28 Будака у 5 домаћинстава.
-
Трнокоп: крамп, будак. Име само казује: служи за уклањање трња, копањем око коријена. Јесте "нешто као мотика", али није мотика, а није ни крамп. Много је јаче од мотике, а слабије од крампа. То је алатка са једним "сјечивом", које се насађује на дрвено држало. Крамп има два "сјечива" које се насађује на дрвено држало. То је оно што сам ја видио у Горњем Полимљу.
Богами, без трнокопа ( у касније вријеме крампа или будака) косијера и сјекире нема живота у брдско планинским крајевима. Кад погледамо оронуле куће по нашим селима, зарасле у трње, шипражје, драче, не може им се прићи без много трнокопа. Чувати се змија. Треба крчити трњаке и парлоге. Али нема ко то да чини. Сви одоше у градове, остадоше пуста села. Али ту је Порекло и наше Друштво.
Презиме Трнокоповић би било исто што и Будаковић. Ако има Будаковића, зашто не и Трнокоповића. Мени је некако љепше Трнокоповић. Крамп је страна ријеч. Како да буде Крамповић?
Вероватно се терминологија разликује у неким крајевима Србије, а конкретно у Пиротском крају крамп је исто што и трнокоп, а будак изгледа мало другачије.
Трнокоп:
(http://www.maxalati.com/_Data/Slike/13041214154612.jpg)
Будак:
(http://www.maxalati.com/_Data/Slike/130412141856909.jpg)
-
Да ли је могуће, да смо од презимена Трнокоповић, на крају дошли до алата за земљорадњу и усташа ???
-
Да ли је могуће, да смо од презимена Трнокоповић, на крају дошли до алата за земљорадњу и усташа ???
Добро, Трнокоповић је вероватно настало од неког надимка Трнокоп, а овде је николиц само објаснио како та алатка изгледа, и чему та алатка служи. ;)
Истина, остали су скренули на друге алатке, и њих позивам да се врате теми. :)
-
Детаљ из Зборника о Србима у Хрватској (VII, Београд, 2009, стр. 79):
Овај дио сплитске луке назван је „Пристаниште мајора Трнокоповића“, а постојала је и плоча с натписом: „Нека се знаде, да је дне 20. XI 1918. за регенције Александра Карађорђевића, храбра војска Краља Србије, Петра I, под водством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила поздрављена загрљена од цјелокупног народа и грађанства Сплита.“
Нешто даље, стоји да су тада хрватски католици богослови поред осталог подругљиво певали:„Није Далмација земља цинцарска,већ је Далмација земља Хрватска“...
Да није Трнокоповић био Цинцар?
Ја мислим да је то ''Цинцари'' исто што и оно њихово подругљиво ''Власи'' како већ називају Србе.
-
Ја мислим да је то ''Цинцари'' исто што и оно њихово подругљиво ''Власи'' како већ називају Србе.
Могуће, нисам упућен у локалне називе за Србе у граду Сплиту и околини. :)
Мада, баш цинцарска... не делује ми логично да би неко Србе називао Цинцарима, осим ако нису Цинцари или неки грчки трговци...
-
У Сплиту су све у залеђу звали Влаји, били они Срби или Хрвати. Не верујем баш да су Србе из источне и јужне Србије звали Цинцарима.
-
Презиме Трнокоповић је заиста из Пирота пореклом, а вероватно га је узео Стојанов отац који се звао на П. Данас више нема мушких представника овог презимена, само две или три жене. Контактирао сам госпођу која је унука његовог брата. Каже да не зна много и да су били мистериозни по питању порекла породице, што појачава вероватноћу да су били Цинцари.
Написаћу ускоро чланак о Стојану и презимену уопште. Имају и његове слике на интернету.
-
Да, рекла је да презиме измишљено.
-
Да, рекла је да презиме измишљено.
Могуће је свашта...