Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Традиционална култура => Традиционална музика и фолклор => Тему започео: Wolf Sagash Март 26, 2017, 09:56:15 пре подне
-
Некако ову тему смјестих у овај подфорум.
Да ли сте имали случајева у породици да вам је неко због пјеванја забрањених пјесама приведен или осуђен на затворску казну?
Моја баба по мајци је почетком педесетих година, привођена на саслушање због стихова " Није мени омладина крива но предсједник не било га жива". Извукла се уз рибање.
Отац је неколико пута привођен, а једном је добио и двије седмице Ћеловине у Мостару због стихова " Са Илије шарац коси Никола га Драпић носи". Ова пјесма говори о истакнутом локалном четнику.
Познајем људе који су такође лежали у Мостару и због стихова
"Ранковићу само реци, лећећмо кано метци"
"Нема феса нема дина однијела их вода Дрина"
Иначе је Љубиње у вријеме комунизма било означено од стране централних власти као најреакционарније мјесто у БиХ, због сталних националистичких испада и велике клерикализације омладине.
-
У породици, ни ближој ни даљој, нисам. Додуше, било је неких провокација у време Другог светског рата према Немцима, али Немци нису разумели шта су наши певали... а и ти наши, мислим да ми нису били род, већ тако људи из села...
Певали су:
Србин има Милоша и Марка
Шваба никог, жалосна му мајка.
;D
-
У породици, ни ближој ни даљој, нисам. Додуше, било је неких провокација у време Другог светског рата према Немцима, али Немци нису разумели шта су наши певали... а и ти наши, мислим да ми нису били род, већ тако људи из села...
Певали су:
Србин има Милоша и Марка
Шваба никог, жалосна му мајка.
;D
Моја је баба слушала неку усташку сличну пјесму од хрватица чобаница
" Хрват Тито, Хрват Анте, јадни Срби никог немате"
-
Сад се сјетих и једне забрањене партизанске пјесме. У ствари у Љубињу није била забрањена али рецимо у Стоцу јесте. Ради се о томе да су до јуна 1942. скоро сви херцеговачки Срби били у партизанима. Потом приступају четницима. Е негдје у прољеће 1942 била је велика акција када су се пробили до Пребиловаца и скоро до Метковића. Пјесма о тој акцији гласила је отприлике овако
Кад пођосмо, не би ласно
Низа село Доње Храсно
Ал у Храсну нико нема
само думо коња спрема
Таман думо да узјаше
Срби га шчепаше
На руци му златна вера
покојнога калуђера
Аој думо, нека нека
Дубока те јама чека
...........
-
Мој прадеда по директној мушкој линији је био у неколико дана у затвору зато што је певао песму "Ој војводо Синђелићу."
Он је тад био старији човек (то је било седамдесетих година), а пријавио га је комшија који је уједно и даљи рођак. :-\