Форум - Порекло
Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: роквић Март 08, 2017, 05:34:12 поподне
-
Поздрав, ђе сте, како сте?
Анкета је јасна, рачунају се и браћа и из Босанске Крајине (Западне Босне).
:D
-
Ја нисам гласао јер ми је отац из једне од наведених регија, мати из друге, ја сам рођен у трећој (само рођен-породилиште) а до љета 1995 сам живио у четвртој.
-
Ја нисам гласао јер ми је отац из једне од наведених регија, мати из друге, ја сам рођен у трећој (само рођен-породилиште) а до љета 1995 сам живио у четвртој.
Па како онда ми остали да гласамо?:) Гледа се ваљда очева линија?
Ретки су они којима сви воде порекло само из једне регије.
-
Па како онда ми остали да гласамо?:) Гледа се ваљда очева линија?
Ретки су они којима сви воде порекло само из једне регије.
У праву си. Два клика и проблем ријешен.
-
Немамо никог са Кордуна на форуму чини ми се.
-
Немамо никог са Кордуна на форуму чини ми се.
Има, корисник Rimidalv чини ми се?
-
Онда се извињавам :)
-
Има, корисник Rimidalv чини ми се?
Ја сам се увек сматрао Личанином. ;)
-
Серијал емисија РТРС Чувари Крајине: https://www.rtrs.tv/program/emisija.php?id=552
-
Мени се чини да је мој род направио круг по Балкану. Босанска Крајина, Лика, Далмација, Херцеговина, Метохија,...а пре тога ко зна.
-
Немамо никог са Кордуна на форуму чини ми се.
Ima :) ali meni po babine strane. Prezime Popovic, selo Klokoc (Vojnic). Nazalost nisam nasao informaciju za ovaj rod, ali znam da su vrlo mnogobrojni tamo.
-
Поздрав, ђе сте, како сте?
Анкета је јасна, рачунају се и браћа и из Босанске Крајине (Западне Босне).
:D
Можда нијесам довољно савремен, али ја не бих називао Босном било што западно од Врбаса. Не знам слажу ли се са мном сузавичајци. Мој тетак је Србин из Осјечана и он и његови су за себе радо рекли Босанци, а нам је та повластица била строго ускрећена и ми смо им били само Крајинци. Ја се с тијем слажем, јер други су нам обичаји, друга ношња, друга пјесма, други говор. Ако већ тежимо крајину Новога Трговишта, сиријеч санджак Новога Пазара називати Рашком, онда не бих имао ништа против и Крајину називати Старом Хрватском радије но Босном, јер по свијем својствима ми смо с једне стране слични Славонцима, нарочито Подкозариије и Банија, а с друге Херцеговцима;
А ако се Крајина већ дијели на Лику, Кордун, Банију итд. онда ваља навести и Подкозарије , Змијање, Поуње итд.
-
Ми Срби из Далмације нисмо историјски Крајишници. Јер нисмо никад били у саставу аустриjске Војне Крајине као што је била Лика, Кордун, Банија и део Славоније.
Кад је Далмација 1797. припојена Аустрији није укључена у Војну Крајину, него је добила статус провинције. После пораза Наполеона 1815. кад је Далмација враћена Аустрији добила је опет статус провинције под именом Краљевина Далмација https://sr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Dalmacija (https://sr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Dalmacija)
Сви моји преци од кад се памти у завичајном смислу су се осећали као Далматинци, тако се осећам и ја и моји родитељи.
Појам Крајина и Крајишници су по први пут у историји дошли међу далматинске Србе 1991. године кад је створена Република Српска Крајина са престоницом у Книну.
Многи моји земљаци су прихватили да су Крајишници у завичајном смислу. На Далмацију и далматинско нажалост гледају као нашто католичко и хрватско, са чиме се ја апсолутно не слажем.
Нешто слично постоји код Срба из Босне, многи од њих су "алергични" на појам Босна и босанско и везују сав свој завичајни идентитет за Републику Српску. На тај начин Босну и све што има везе са Босном препуштају муслиманима, а себе ограничавају на само 26 година историје од кад је настала Република Српска.
-
Ми Срби из Далмације нисмо историјски Крајишници. Јер нисмо никад били у саставу аустриjске Војне Крајине као што је била Лика, Кордун, Банија и део Славоније.
Кад је Далмација 1797. припојена Аустрији није укључена у Војну Крајину, него је добила статус провинције. После пораза Наполеона 1815. кад је Далмација враћена Аустрији добила је опет статус провинције под именом Краљевина Далмација https://sr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Dalmacija (https://sr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Dalmacija)
Сви моји преци од кад се памти у завичајном смислу су се осећали као Далматинци, тако се осећам и ја и моји родитељи.
Појам Крајина и Крајишници су по први пут у историји дошли међу далматинске Србе 1991. године кад је створена Република Српска Крајина са престоницом у Книну.
Многи моји земљаци су прихватили да су Крајишници у завичајном смислу. На Далмацију и далматинско нажалост гледају као нашто католичко и хрватско, са чиме се ја апсолутно не слажем.
Нешто слично постоји код Срба из Босне, многи од њих су "алергични" на појам Босна и босанско и везују сав свој завичајни идентитет за Републику Српску. На тај начин Босну и све што има везе са Босном препуштају муслиманима, а себе ограничавају на само 26 година историје од кад је настала Република Српска.
Мислим да сунце нема проблем са термином Босна, већ износи једну чињеницу, да ти крајеви западно историјски нису Босна. Најзападније, Босна је ишла до Доњих Краја (закључно са том облашћу).
То како ће се појединац данас изјашњавати, ствар је личног избора. Иако су после '45, а посебно после '91 многи термини постали непожељни. Са друге стране, за време СФРЈ долази до генерализације, па ће свако са територије БиХ добити назив Босанац, свако са територије Македоније, Македонац и сл.
Лично се слажем са оним на шта сунце алудира. Крајишници су, невезано одакле су, међусобно много ближи, но са остатком Босне и Хрватске. Што се Далматинаца тиче, стоји то да формално нису одувек део Крајине, али су они једно са тим српским становништвом, пошто су досељени из западне Босне и Лике, тј. из области које су дале становништо и другим крајишким областима. У том смислу се неће пуно погрешити ако се за Србина из Северне Далмације каже да је Крајишник. Крајишници су му свакако много ближи него Хрвати из Далмације.
За Србе Крајишнике је најбоље видети како су се звали према доступним изворима, па ће то вероватно бити најправилнији термин. Колико ми је познатно, и муслимани из Босанске Крајине за себе "радије" кажу Крајишник, него Босанац, а камоли Срби. :)
-
Мислим да сунце нема проблем са термином Босна, већ износи једну чињеницу, да ти крајеви западно историјски нису Босна. Најзападније, Босна је ишла до Доњих Краја (закључно са том облашћу).
То како ће се појединац данас изјашњавати, ствар је личног избора. Иако су после '45, а посебно после '91 многи термини постали непожељни. Са друге стране, за време СФРЈ долази до генерализације, па ће свако са територије БиХ добити назив Босанац, свако са територије Македоније, Македонац и сл.
Лично се слажем са оним на шта сунце алудира. Крајишници су, невезано одакле су, међусобно много ближи, но са остатком Босне и Хрватске. Што се Далматинаца тиче, стоји то да формално нису одувек део Крајине, али су они једно са тим српским становништвом, пошто су досељени из западне Босне и Лике, тј. из области које су дале становништо и другим крајишким областима. У том смислу се неће пуно погрешити ако се за Србина из Северне Далмације каже да је Крајишник. Крајишници су му свакако много ближи него Хрвати из Далмације.
За Србе Крајишнике је најбоље видети како су се звали према доступним изворима, па ће то вероватно бити најправилнији термин. Колико ми је познатно, и муслимани из Босанске Крајине за себе "радије" кажу Крајишник, него Босанац, а камоли Срби. :)
Знам из искуства да Срби из Босанске Крајине радије себе у завичајном смислу сматрају Крајишницима него Босанцима, нарочито после рата. Босанска Крајина има то Крајина у себе већ дужи временски период и по мени је сасвим у реду да се осећају регионално као Крајишници.
Али одбацивање Босне и босанског и везивање свог регионалног идентитета само за Републику Српску примећујем и код Срба из других делова Босне, не само код оних из Босанске Крајине. Мали милион Срба из Босне кад разговарам са њима су ми нагласили да нису из Босне него из Републике Српске, те да нису Босанци ни регионално. Често кажу да они гинули и крварили да не буду Босанци и да није у реду да их остали Срби називају Босанцима. Један мој познаник из Милића из источне Босне се баш запали кад га неко назове Босанцем, скоро да хоће да бије. :)
Од свих Хрвата далматинским Србима су најближи Хрватима из Далматинске Загоре. То су они Хрвати које Приморци и Бодули називају Влајима. Чак сам од неколико далматинских Хрвата што Примораца, што Бодула, што Влаја чуо да једина разлика између далматинских Срба и Хрвата из Далматинске Загоре конфесија и дијалект. Обичаји, начин живота, менталитет, поглед на свет и још много тога је исто.
-
Мислим да сунце нема проблем са термином Босна, већ износи једну чињеницу, да ти крајеви западно историјски нису Босна. Најзападније, Босна је ишла до Доњих Краја (закључно са том облашћу).
То како ће се појединац данас изјашњавати, ствар је личног избора. Иако су после '45, а посебно после '91 многи термини постали непожељни. Са друге стране, за време СФРЈ долази до генерализације, па ће свако са територије БиХ добити назив Босанац, свако са територије Македоније, Македонац и сл.
Лично се слажем са оним на шта сунце алудира. Крајишници су, невезано одакле су, међусобно много ближи, но са остатком Босне и Хрватске. Што се Далматинаца тиче, стоји то да формално нису одувек део Крајине, али су они једно са тим српским становништвом, пошто су досељени из западне Босне и Лике, тј. из области које су дале становништо и другим крајишким областима. У том смислу се неће пуно погрешити ако се за Србина из Северне Далмације каже да је Крајишник. Крајишници су му свакако много ближи него Хрвати из Далмације.
За Србе Крајишнике је најбоље видети како су се звали према доступним изворима, па ће то вероватно бити најправилнији термин. Колико ми је познатно, и муслимани из Босанске Крајине за себе "радије" кажу Крајишник, него Босанац, а камоли Срби. :)
Управо то. Као што рекох, мој тетак, Србин из Добоја, културно и дично рече "ми Босанци" , мила му је шаргија, говори "де ба, амиджа..." и сл. У Подкозарју се с тијем не поистовјећавамо. Од оснивања Војне Границе Фердинандом становници су називани Grenzer, (војници) Граничари. Овдашњи народ до рата није се називао Крајишницима и није постојао облик заједничке припадности као у Херцеговаца или Босанаца, но је област била разбита по завичајима: Личани, Далматинци, Бишћани, Градишћани, Козарчани, Змијањци; унутар завичаја разбитост је била велика и по поријеклу и по сталежу; и доселе долињани искоса гледају брђане и Србин и Муслиман из истога завичаја, нпр. из Подкозарја могли су се више вољет и поштоват него један с Личанином а други са Босанцем. Што се тиче тога како "нас" звати, Војвођани и Београђани нас зову Босанцима, ваљда јер су нас упознали тек у новије доба; Босанци и Бодули нас зову власима, како потврђава и статут Vlahorum, ваљда јер први досељеници и јесу били херцеговачки власи; Ја још нијесам чуо, да би било који човјек у нас употријебио ријеч "влах" нити за пастира нити за народ. Свак је био само "Личанин, Козарчанин, са Грмеча, са Змијања, Славонац итд. Ако већ се мора нас трпати у исти кош ради наше културе јер не спадамо у друге кошеве Срба, онда ваља прије рећи Срби Хрваћани како имају и Срби Славонци, Срби Бошњаци, Срби Војводинци, Срби Херцеговци, Срби Шумадинц, Срби Косовљани и итд. То се види и по том да у Босни има презимена Бошњак а у нас нема, али зато има много Хрваћана. Иако данас послије рата народ је сав залуђен, те покушаш у тзв. бос. Крајини макар и професору објаснити, да се тај крај доскора звао Стара Хрватска, бијеснут ће на те "Реп. Српска", као и заклети Бошња када му саобћиш, да се ваља рећи Босна и Херцеговина СУ а не ЈЕ, јер Херцеговина није дио Босне.