Колико читам И1 хаплогрупа је чисто Германска. Али има и код нас, и то доста. Наша је старија од Немачке верзије, по истом принципу како је наша Р1а старија од Руске.Не, погрешно постављаш ствари...постоје старије и млађе гране у генетици, али не у смислу да нека нација поседује право на старост гена који је старији од те нације (не постоји старија "српска" R1a од "руске", и не постоји старија "српска" I1 од "немачке"..А и поистоветио си појам Германа и Немаца (јер гране I1 које су код нас, потичу од народа германског порекла (Нормани, Готи...), али не од Немаца у данашњем смислу...Ближи би био чак и да си рекао да наша најбројнија грана у оквиру наших I1, потиче од Швеђана, а и ту би погрешио, јер Швеђани тада нису постојали, као наравно ни Немци које си поменуо). Генетика је старија од нација, то мора да ти буде полазна основа...Не постоји ген неке нације, постоје само гране које су учествовале у етногенези народа, а у зависности од тога где се који ген налазио у одређеном тренутку, припао је том народу...У националном погледу, координате су: генетка (дубина), територија (тежиште, где се ко "усидрио") и култура (вредности које се прихвате у зависности од места боравка)...По томе, за одређивање националне припадности, закључак би био да је најбитније место боравка, јер у зависности од тога, прихватила се и култура, која је одредила припадност некога неком народу. Што значи, да прва тачка, генетика, у периоду форирања нација , је игрла ту најмању улогу (што се на крају и потврђује у случају нас на Балкану, тј. истих грана присутних код разних народа)
Ближи би био чак и да си рекао да наша најбројнија грана у оквиру наших I1, потиче од Швеђана, а и ту би погрешио, јер Швеђани тада нису постојали, као наравно ни Немци које си поменуо
| Салцбург - 130 узорака | ||
| R1b | 37.38% | 77 |
| I1 | 11.17% | 23 |
| J2 | 11.17% | 23 |
| E | 9.71% | 20 |
| R1a | 9.71% | 20 |
| I2 | 9.22% | 19 |
| G | 7.28% | 15 |
| J1 | 1.94% | 4 |
| T | 0.97% | 2 |
| L | 0.49% | 1 |
| N | 0.49% | 1 |
| O | 0.49% | 1 |
| Тирол - 130 узорака | ||
| R1b | 41.54% | 54 |
| E | 10.77% | 14 |
| G | 10.77% | 14 |
| I1 | 9.23% | 12 |
| R1a | 9.23% | 12 |
| I2 | 8.46% | 11 |
| J2 | 8.46% | 11 |
| J1 | 0.77% | 1 |
| Q | 0.77% | 1 |
| R1b | 36.28% | 82 |
| I2 | 14.60% | 33 |
| I1 | 11.50% | 26 |
| J2 | 9.73% | 22 |
| R1a | 8.85% | 20 |
| G | 7.52% | 17 |
| E | 6.19% | 14 |
| J1 | 1.77% | 4 |
| N | 1.77% | 4 |
| T | 0.88% | 2 |
| C | 0.44% | 1 |
| L | 0.44% | 1 |
| Источни Тирол, 270 узорака | ||
| R1b | 42.22% | 114 |
| I1 | 15.93% | 43 |
| R1a | 14.07% | 38 |
| G | 7.78% | 21 |
| J2 | 7.04% | 19 |
| E | 5.56% | 15 |
| I2 | 3.70% | 10 |
| J1 | 1.85% | 5 |
| L | 0.74% | 2 |
| T | 0.74% | 2 |
| Q | 0.37% | 1 |
| Ројте, 261 узорака | ||
| R1b | 47.13% | 123 |
| I1 | 10.34% | 27 |
| E | 9.58% | 25 |
| G | 9.58% | 25 |
| R1a | 7.66% | 20 |
| J2 | 6.90% | 18 |
| I2 | 5.75% | 15 |
| J1 | 1.53% | 4 |
| L | 0.77% | 2 |
| Q | 0.77% | 2 |
Шта приказују, превару Германа? Теутобрушка шума није била права битка већ невиђена превара и издаја, германа у Римској служби, кроз дуго припреману сачекушу где се права битка са римске стране није ни развила. После су се Римљани вратили и показали ко је газда када су повратили сва три орла нападнутих легија, плус су германе масовно у робље одвели ако их нису убили. А чувену германску хеорину су одвели у Рим и у кавезу као животињу водали.У последње време постоји тенденција да се неки "варвари" глорификују, а неки не...једна велика и успешна герилска акција је дигнута на епски ниво, само зато што се ради о Германима (такав утисак имам)
Све до појаве степских народа типа Хуна, Алана-Сармата неколико векова касније, Германи неће више ништа озбиљније урадити против Рима. Од тих народа су Германи научили ратови и много још тога.
А што се тиче историје, треба ово погледати да би се схватило шта се десило,
https://www.youtube.com/v/logbxY7_FCw
Нешто се сетих познатог немачког фудбалера Хансија Милера из осамдесетих година прошлог века.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80 (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80)
(https://i.postimg.cc/sDgPdkr1/screenshot-2.png)
Увек ми је личио на момка са Балкана, а сада видех и зашто: он је пореклом из Трансилваније.
Оба његова родитеља су била трансилванијског саксонског порекла (нем. Siebenbürger Sachsen) и били су депортовани су из Румуније после Другог светског рата.
Нешто више о трансилванијским саксима:
https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons (https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons)
Сакси су били груписани око града Сибиу (који је тада имао назив Германштат).
Characterization of Danube Swabian population samples on a high-resolution genome-wide basis (2023)
https://bmcgenomics.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12864-022-09092-5#Sec2
Закључак:
"According to the average genome-wide autozygosity of Swabians, they do not show isolation compared to other ethnic groups, especially comparing with known isolated populations. They show to be closer to Germans and West Europeans, but their relationship with Hungarians is also strong."
Нисам истраживао превише порекло трансилванијских Немаца, али сам рачунао да се не разликује пуно од порекла осталих Подунавских Немаца. Видим сада да су ипак пореклом углавном из северозападних области (отуд и назив Saxons).
Главнина Подунавских Немаца ипак води порекло из јужних и југозападних области Немачке (Баден-Виртемберг, Баварска), данашње северне Швајцарске, Алзаса, итд. Проблем је што су сеобе ка југозападној Европи (па и Трансилванији) трајале кроз читав 18. век. Нешто су поузданије информације о пореклу банатских Немаца, који ту долазе углавном крајем 18. века из поменутих области.
Када је генетика у питању, судећи по студији из прошле године, Немци из Мађарске најближе стоје управо са Немцима из Немачке. Вероватно то важи и за остале Дунавске Швабе, иако је за очекивати да је на простору Панонске низије и Траниславније било одређеног мешања са Мађарима, Румунима, Србима, Словацима, итд.
Пренећу нека сведочења која сам лично чуо од ових људи. Они су се сматрали Швабама, увек се на неки начин издвајали од Немаца (на крају и по религији су протестанти углавном). Наиме, када су се после Другог светског рата многе породице из Баната обреле у Немачкој и Аустрији, доста су се издвајале по култури, богатијог кухињи (утицај Балкана), вредноћи, хигијени, итд. Баште су им биле лепше, куће веће и уредније, што је на крају изазвало љубомору код локалних Немаца староседелаца.
Хе хе, благотворни утицај окружења на Балкану, ко би рекао... :)Мислим да није Германштат за Сибињ него Херманштат :)
Што се тиче њиховог порекла, ево шта пише на руском језику: наглашава се да је већина становника из долине реке Мозел, а не из Саксоније.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D1%8B (https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D1%8B)
Трансилвански саксонци — етнички Немци, који су чинили основно становништво историјске области Седам градова у Трансилванији (савремена Румунија). Сви немачки колонисти у Румунији су названи "саксонцима", иако већина није дошла из Саксоније, већ из долине реке Мозел.
[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D1%8C]
Немачка колонизација Трансилваније започела је средином XII века са одобрењем угарског краља Гезе II, који је рачунао на развој локалне рударске индустрије привлачењем немачких рудара. Поред тога, немачка насеља око Херманштата (данашњи Сибиу) требало је да служе као тампон зона у случају напада номадских хорди са истока на Угарско краљевство.
Да би пружили отпор Половцима, саксонци су затворили карпатске превоје тврђавама и замковима, као што је Кронштадт (данашњи Брашов). Самосталност витезова забринула је Андраша II, који је 1225. године инсистирао на њиховом пресељењу у Прусију (види историју Тевтонског реда).
Године 1438. заједно са Мађарима и Секељима, саксонци су чинили савез три нације, који је држао управу над Трансилванијом до краја XVIII века.
Немачки досељеници су назвали Трансилванију Седмоградом (нем. Siebenbürgen) по седам замкова које су ту изградили. Многе од тврђавних грађевина средњовековних саксонаца постоје и данас, а град Шешбург (Сигишоара) као центар њихове културе је под заштитом УНЕСКО-а као споменик Светске баштине. У XVI веку међу трансилванским Немцима се ширило лутеранство.
Након што је контрола над Трансилванијом прешла у руке бечких Хабзбурга (побуна Ференца II Ракоција), социјално-политички положај саксонаца почео је да се погоршава. Политика мађаризације и католичење јавног живота приморавали су немачко-лутеранску мањину да тражи савез са румунским сељаштвом.
Мозел (нем. Mosel, фр. Moselle, люксемб. Musel) — река у Француској, Луксембургу и Немачкој, леви притока Рајне. Дужина — 544 км, површина слива 28 286 км².
Река извире на југозападним падинама Вогеза, тачније, на западним падинама планине Баллон-де-Елзас (Ballon d’Alsace), даље тече кроз Гранд-Ест. Потом тече у дубокој, уској и вијугавој долини (видети Мозелска долина), раздвајајући низке планинске масиве Ајфел и Хунсрик. Улива се у Рајну у граду Кобленцу, формирајући такозвани Немачки угао (нем. Deutsches Eck). Главни притоке — Саар, Руве, Авиера. Од новембра до марта на реци су чести поплаве, карактеристична је летња ниска вода.
На реци се налазе градови као што су Нанси, Мец (Француска), Трир, Кобленц (Немачка).
Долина Мозеља позната је као виноградарски и вински регион, најстарији вински регион савремене Немачке, развијен захваљујући релативно топлој клими. .
Немецкое Семиградье
# Лютеранский храм Немецкое название Румынское название Венгерское название
1 Бистриц (нем. Bistritz) Бистрица (рум. Bistriţa) Бестерце (венг. Beszterce)
2 Германштадт (нем. Hermannstadt) Сибиу (рум. Sibiu) Надьсебен (венг. Nagyszeben)
3 Клаузенбург (нем. Klausenburg) Клуж-Напока (рум. Cluj-Napoca) Коложвар (венг. Kolozsvár)
4 Кронштадт (нем. Kronstadt) Брашов (рум. Brașov) Брашшо (венг. Brassó)
5 Медиаш (нем. Mediasch) Медиаш (рум. Mediaș) Медьеш (венг. Medgyes)
6 Мюльбах (нем. Mühlbach) Себеш (рум. Sebeș) Сажжебеш (венг. Szászsebes)
7 Шессбург (нем. Schäßburg) Сигишоара (рум. Sighişoara) Шегешвар (венг. Segesvár)
Германштадт (нем. Hermannstadt) Сибиу (рум. Sibiu)
(https://i.postimg.cc/sgzmjVZ9/screenshot-2.png)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80 (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80)
(https://i.postimg.cc/sDgPdkr1/screenshot-2.png)
Увек ми је личио на момка са Балкана, а сада видех и зашто: он је пореклом из Трансилваније.
Нешто се сетих познатог немачког фудбалера Хансија Милера из осамдесетих година прошлог века.https://en.wikipedia.org/wiki/Hansi_M%C3%BCller
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80 (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80)
Увек ми је личио на момка са Балкана, а сада видех и зашто: он је пореклом из Трансилваније.
Оба његова родитеља су била трансилванијског саксонског порекла (нем. Siebenbürger Sachsen) и били су депортовани су из Румуније после Другог светског рата.
Нешто се сетих познатог немачког фудбалера Хансија Милера из осамдесетих година прошлог века.Ако правимо асоцијације на кога би личио, мени личи на неког момка из тополског краја, типичан "Драган" из напр. Јунковца, Наталинаца или Трнаве :) (а и личи ми на бившег ђака, тестираног Васиљевића из Чумића, род Никшића, исти поглед, осмех). Прави ми је Шумадинац :)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80 (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80)
(https://i.postimg.cc/sDgPdkr1/screenshot-2.png)
Увек ми је личио на момка са Балкана, а сада видех и зашто: он је пореклом из Трансилваније.
Оба његова родитеља су била трансилванијског саксонског порекла (нем. Siebenbürger Sachsen) и били су депортовани су из Румуније после Другог светског рата.
Нешто више о трансилванијским саксима:
https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons (https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons)
Сакси су били груписани око града Сибиу (који је тада имао назив Германштат).
Мислим да није Германштат за Сибињ него Херманштат :)Слажем се, ако говоримо о српском језику, али реч је руској страници википедије, као што је наведено у тексту, а према руској транскрипцији пише се - Германштадт, као што је написано. Иначе, властито име Герман је релативно често у Русији, поготово у Санкт Петербургу.
Немачка колонизација Трансилваније започела је средином XII века са одобрењем угарског краља Гезе II, који је рачунао на развој локалне рударске индустрије привлачењем немачких рудара. Поред тога, немачка насеља око Херманштата (данашњи Сибиу) требало је да служе као тампон зона у случају напада номадских хорди са истока на Угарско краљевство.
Да би пружили отпор Половцима, саксонци су затворили карпатске превоје тврђавама и замковима, као што је Кронштадт (данашњи Брашов). Самосталност витезова забринула је Андраша II, који је 1225. године инсистирао на њиховом пресељењу у Прусију (види историју Тевтонског реда).
Године 1438. заједно са Мађарима и Секељима, саксонци су чинили савез три нације, који је држао управу над Трансилванијом до краја XVIII века.
Немачки досељеници су назвали Трансилванију Седмоградом (нем. Siebenbürgen) по седам замкова које су ту изградили. Многе од тврђавних грађевина средњовековних саксонаца постоје и данас, а град Шешбург (Сигишоара) као центар њихове културе је под заштитом УНЕСКО-а као споменик Светске баштине. У XVI веку међу трансилванским Немцима се ширило лутеранство.
Дакле ови траниславнијски Немци су ту још од средњег века. За похвалу је што су многи од њих сачували националну свест, иако је та изолованост у њиховом случају нешто логичнија због језичке баријере. Са друге стране, можда јесу сачували своје изворне Y-днк линије (треба видети постоји ли неко истраживање), али упитно је колико су они данас аутосомално Немци. Вероватно се више уклапају у румунске и јужнословенске кластере.
Мислим да постоји једно истраживање које "качи" ове области, па ћу проверити ових дана: Y-chromosome STR haplotype diversity in three ethnically isolated population from North-Western Romania
"The presumed origins of individuals from the Sinteu, Tileagd and Palota isolates are territories of Slovakia, the Indian subcontinent (Romani people) and Germany, respectively. The furthest apart genetically is the Tileagd isolate."
Са друге стране, Подунавски Немци из Панонске низије су на овим просторима неких 150 година (од краја 18. века до 1945. године) и судећи на основу генетичких истраживања, они мање-више јесу чисти Немци.
Дакле ови траниславнијски Немци су ту још од средњег века. За похвалу је што су многи од њих сачували националну свест, иако је та изолованост у њиховом случају нешто логичнија због језичке баријере. Са друге стране, можда јесу сачували своје изворне Y-днк линије (треба видети постоји ли неко истраживање), али упитно је колико су они данас аутосомално Немци. Вероватно се више уклапају у румунске и јужнословенске кластере.