Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Хералдика => Тему започео: boban Март 17, 2013, 08:30:25 поподне
-
(https://lh4.googleusercontent.com/-ASQPhwmIXNE/VKWgs1VV7tI/AAAAAAAAAHA/HAugIxVFFXg/w400-h289-no/7-1.jpg)
(https://lh4.googleusercontent.com/-hLjnvb-XsWY/VKWguhd7cOI/AAAAAAAAAHI/ARR23GZrBkE/w400-h277-no/8-1-1.jpg)
(https://lh3.googleusercontent.com/-Dy8NSbiR6FI/VKWgweogUtI/AAAAAAAAAHQ/5b1pbG_eDvw/w400-h287-no/8-2-1.jpg)
(https://lh5.googleusercontent.com/-guS4Q48u5g8/VKWgzdDk80I/AAAAAAAAAHY/MS_Pw1WdvMU/w400-h269-no/9-1.jpg)
[приложену датотеку обрисао администратор]
-
Vrlo je zanimljivo pratiti naše ljude kroz strane heraldike. u ovom slučaju se radi o austrougarskoj heraldici, jer im je grbove dao austrijski car.
-
Vrlo je zanimljivo pratiti naše ljude kroz strane heraldike. u ovom slučaju se radi o austrougarskoj heraldici, jer im je grbove dao austrijski car.
Интересантно је да је грб Предојевића из Херцеговине и Предојевића из Жумберка идентичан, тј. очигледно су српске крајишке породице чувале свијест о свом поријеклу. Тако да Аустријанци су ипак имале неки предложак.
Предојевићи су познато херцеговачко племе из Пријевора код Билеће. Дедијер их убраја у најстарије херцеговачке породице. Освајач Бихаћа Хасан Паша Предојевић Херцегли је из ове породице. Крајишки Предојевићи су, што горњи грб и потврђује повезани са овим херцеговачким Предојевићима. Судећи по грбу Предојевићи су још тада били партизановци.
-
У књизи КАРЛОВАЧКО ВЛАДИЧАНСТВО: прилог за историју СПЦ, томови 2-3; 1891. година; аутор Манојло Грбић (http://www.scribd.com/doc/47278589/Manojlo-Grbic-Karlovacko-vladicanstvo-knjiga-2) на стр 101, а под насловом- Жумберачка унија за владике Јакшића, цитат:
Па не само хрватске племићке породице, него и многе српске, ускочке породице, постале су племићи, па су добиле тако племићке посједе и поданике. Тако су таке посједе добиле породице поименице:
-Чолнића још 1535.
-Петар Марковић 1597.
-Стеван Гушић 1596.
Тако се спомињу у грунтовници од 1656 и 1690 године као племићке породице:
-Гвозденовићи у Брезовцу;
-Цуцулићи и Рајковићи у Будињаку;
-Јурашиновићи у Стојдрази;
-Богдановићи у Секулићима, онда
-Предојевићи, Качићи, Рајићи, Хераковићи, Драгошевићи, Миљковићи, Лалићи, Филиповићи, Дамјанићи. итд.
Од овијех се неке породице преселиле у Вараждински ђенералат или у Горњу Славонију (Windischland). Тако у даровници за Ускока (Срба) Петра Дујимовића од 21. јуна 1620. вели се изричито, да ће му даровни посјед и онда припасти госпоштини, ако га не буде уредио и поштено држао, као остали хрвати. ("wenn er nicht wie andere Crabaten die ihm verlihene Hube billich und wesendlich innehat").
Не зна се за право, а ма може се поуздано узети, да су ако не сви онда већина споменутијех породица, прешла или са свим к Римској Цркв, или су се поунјатили; јер ја држим, да је то био увјет под којијем су оне добиле племство и имања. А кад је овијех породица доста било у шеснајестом, онда их је још више морало бити у седамнаестом вијеку; и чудо би било, кад их не би било, кад се зна шта се све радило од нашег народа, да својом вјером превјери.