Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Књиге => Тему започео: Дробњак Децембар 01, 2016, 10:35:25 поподне
-
Форумаши, да ли неко поседује литературу у електронском облику о пореклу становништва Никшићких Рудина, Голије, Никшићке Жупе и Лукова? Да ли уопште и има литературе о тим областима? Колико се мени чини слабо су обрађиване.
-
Чињеница је да су ове области слабо обрађене.
За Жупу ти препоручујем:
сајт http://zupa.today/
јако леп рад на једној вишој школи:
http://www.maturskiradovi.net/forum/attachment.php?aid=1210
као и књигу "Жупа Никшићка у историји и пјесми" - Љубомир Милутиновић (има да се нађе на мрежи)
Ту је и "Никшић – Оногошт", Петра Шобајића
-
Чињеница је да су ове области слабо обрађене.
За Жупу ти препоручујем:
сајт http://zupa.today/
јако леп рад на једној вишој школи:
http://www.maturskiradovi.net/forum/attachment.php?aid=1210
као и књигу "Жупа Никшићка у историји и пјесми" - Љубомир Милутиновић (има да се нађе на мрежи)
Ту је и "Никшић – Оногошт", Петра Шобајића
Хвала Небо. Упознат сам са Шобајићевим радом. Скинух рад о Жупи. О Лукову нисам нашао ништа. О Голији постоји књига Обрада Вишњића, коју нигде нисам успео да нађем. Можда су ти крајеви, слабије обрађени јер су касније насељени, па се становништво везивало за место одакле потичу, више него за нови крај. Мислим да је ово карактеристично за Рудине, које се масовније насељавају после Берлинског конгреса и Херцеговачког устанка 1882.
-
Милан С. Мићуновић, "Неки основни подаци о Никшићким Рудинама" са сајта удружења Бањана и Рудињана.
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/197.pdf
-
Милан С. Мићуновић, "Неки основни подаци о Никшићким Рудинама" са сајта удружења Бањана и Рудињана.
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/197.pdf
Ово је једини иоле озбиљнији текст о Никшићким Рудинама на који сам наишао раније када сам тражио на интернету нешто више o овој области.
Споменућу пар података који нису наведени у том тексту. Област која је данас позната као Никшићке Рудине је у Књажевини Црној Гори била подељена на два "племена" (ради се о административној подели на племена, а не народној):
- Рудине у Катунској нахији (јужни део области који је ослобођен 1859. године)
- Трепча у Никшићкој нахији (северни део области који је ослобођен 1878. године)
Рудине и Грахово су из неког разлога остали у Катунској нахији и након ослобођења Никшића иако су одувек гравитирали ка том граду, а не ка Цетињу.
У периоду пре Другог светског рата претежно је коришћен назив Бијеле Рудине, док се тек касније постепено усталио данашњи назив Никшићке Рудине.
-
Ово је једини иоле озбиљнији текст о Никшићким Рудинама на који сам наишао раније када сам тражио на интернету нешто више o овој области.
Нашао сам на сајту Montenegro-Canada.com, у тексту "Исељавање из Цуца-хронологија" међу литературом наведен чланак:
I. Kaluđerović, Kako je naseljena Nikšićka Rudina, Književni list, Cetinje, 1901, 199-202
На интернету га нема, а овако не верујем да ћу га наћи.
-
Споменућу пар података који нису наведени у том тексту. Област која је данас позната као Никшићке Рудине је у Књажевини Црној Гори била подељена на два "племена" (ради се о административној подели на племена, а не народној):
- Рудине у Катунској нахији (јужни део области који је ослобођен 1859. године)
- Трепча у Никшићкој нахији (северни део области који је ослобођен 1878. године)
Знаш ли која су села била у Катунској, а која у Никшићкој нахији? Знам да је то имало велики утицај на насељавање Рудина али не знам тачно које село је припадало којој нахији. Део који је припао Никшићкој нахији махом је насељен избеглим устаницима из Кривошија и других делова Херцеговине, док је други део Рудина углавном насељен Катуњанима и то мислим углавном из Цуца, Озринића и Ћеклића.
-
Знаш ли која су села била у Катунској, а која у Никшићкој нахији? Знам да је то имало велики утицај на насељавање Рудина али не знам тачно које село је припадало којој нахији. Део који је припао Никшићкој нахији махом је насељен избеглим устаницима из Кривошија и других делова Херцеговине, док је други део Рудина углавном насељен Катуњанима и то мислим углавном из Цуца, Озринића и Ћеклића.
Рудинама су припадала села Брестице, Броћанац Никшићки, Каменско, Рудине, Смрдуша и Трубјела, док су Трепчи припадала села Доња Трепча, Горња Трепча, Бусак и Пониквице. Ради се дакле о врло малом броју села и слабо насељеном подручју тако да је крајње нелогично то што је након ослобођења формирано племе Трепча уместо да то подручје буде припојено Рудинама. Могуће је да је управо порекло становништва у Рудинама које си споменуо био разлог за то да Рудине остану у Катунској нахији.
Кривошије су највише насељене у Кусиде и Бубрежак, али ова два села не спадају у Никшићке Рудине. Иначе, оба села су готово потпуно касније расељена због изградње вештачког Сланског језера.
-
Мене би посебно занимало нешто ако постоји о општини Луково, којој припада и село Драговољићи одакле ми је деда по мајци. Село је заправо географски ближе Жупи Никшићкој, али административно мислим да припада Лукову.
-
Мене би посебно занимало нешто ако постоји о општини Луково, којој припада и село Драговољићи одакле ми је деда по мајци. Село је заправо географски ближе Жупи Никшићкој, али административно мислим да припада Лукову.
O Лукову тек нема ништа на интернету, а чисто сумљам да постоји било каква литература везано за тај крај :(
Сад кад си споменуо Драговољиће, у предању Никшића се спомиње да се један од Никшиних синова тамо населио. Да ли су Никшићи остали у Драговољићима или су тамо углавном досељеничка братства?
-
O Лукову тек нема ништа на интернету, а чисто сумљам да постоји било каква литература везано за тај крај :(
Сад кад си споменуо Драговољиће, у предању Никшића се спомиње да се један од Никшиних синова тамо населио. Да ли су Никшићи остали у Драговољићима или су тамо углавном досељеничка братства?
Искрено, не знам. Моји славе св. Луку, тако да то може бити показатељ, али и не мора, можда су дошли са стране па узели славу већине. Док се неко не тестира, џаба. Знам да је сеоска црква, при којој је изграђен конак, једна од старијих у ЦГ, тако бар кажу они тамо.
-
Искрено, не знам. Моји славе св. Луку, тако да то може бити показатељ, али и не мора, можда су дошли са стране па узели славу већине. Док се неко не тестира, џаба. Знам да је сеоска црква, при којој је изграђен конак, једна од старијих у ЦГ, тако бар кажу они тамо.
Моји Вукосављевићи такође, по предању које је забележено у Ускоковићевој студији "Исељени Никшићи", би требало да потичу из Лукова, одакле су се 1690. иселили у Лепојевиће (општина Нова Варош), па после 1878. у Јежевицу код Чачка.
"Крајем 17. века велики део Никшића, поглавито од Војводића „из села Луке“ (Луково код Никшића) насељен је у Сјеничком Пољу, нарочито у селима под Јавором: Љепојевићима и Буковику. У овом крају нису се много задржали, јер су често узнемиравани због пута који је туда водио из Босне и због многих муслиманских беговских породица из Н. Пазара и Сјенице. Поступно су прелазили преко Јавора и насељавали се по склоњенитијим старовлашким селима испод Голије, Јавора и Мучња. Отуда сад у Љепојевићима има од Никшића само једна кућа Петковића, а у Буковику 4 куће Глибића и 10 кућа Мариновића. Ратних година 1809. и 1876. и ови су се много расељавали и Глибића сад има неколико кућа у селима око Ивањице: Кушићима и Свјештици, драгачевској Д. Краварици (Насеља, 1,154 и 158) и љубићским Мрчајевцима и Бресници, а Мариновића у Бјединој Вароши код Ивањице, чачанским селима: Жаочанима, Премећи, Балузи и Јежевици (Вукосављевићи) и у Крагујевцу."
Штета што је тај крај остао потпуно антропогеографски неиспитан, претпостављам да би много родова, поготово оних који славе св. Луку, могли да се повежу са Луковом.
-
Штета што је тај крај остао потпуно антропогеографски неиспитан, претпостављам да би много родова, поготово оних који славе св. Луку, могли да се повежу са Луковом.
Да, тај крај је тотално некако скрајнут чини ми се, није ни у Жупи, они се тамо прилично жацну кад им неко каже да су Драговољићи у Жупи. Колико ми се чини немају неко мишљење о Жупљанима, а зашто не знам. Моји не знају ни ком племену припадају, што ми је тотално чудно, мада мислим да у селу добар део њих нема племенску идентификацију. Необична ситуација скроз за ЦГ.
-
Да, тај крај је тотално некако скрајнут чини ми се, није ни у Жупи, они се тамо прилично жацну кад им неко каже да су Драговољићи у Жупи. Колико ми се чини немају неко мишљење о Жупљанима, а зашто не знам. Моји не знају ни ком племену припадају, што ми је тотално чудно, мада мислим да у селу добар део њих нема племенску идентификацију. Необична ситуација скроз за ЦГ.
Да, Драговољићи се нигде не спомињу као део Жупе, нити се мештани тако осећају.
У целом Никшићком крају постоје свега три племена у правом значењу те речи - Бањани, Грахово, Жупа Никшићка, тако да за тај крај и није толико необично да неко нема племенску идентификацију. Ако можеш, баш се распитај код родбине око састава становништва у селу, било би добро сазнати какав је бројчани однос старинаца, Никшића и досељеника.
-
Надам се да се неће наљутити честити Никшићани и њихови потомци. Има истине у оној здравици војводе Маша Ђуровића књазу Николи, потоњем краљу, на крсну славу Ђурђевдан, када је између осталог рекао: Сачувај те Боже, Господаре:
... пестокупљевине (чује се и стокуревине) никшићке...
Један од потомака, исељених Никшићана, чије је претке, учеснике Божићне побуне, амнестирао краљ Александар Карађорђевић и населио у Војводину, иначе перјаница СПС-а Слободана Милошевића , са осталим његовим подгузним мувама ме је прије 23 године ( оставио без посла читаве 1993 и половина 1994) и то из политичких разлога, иако сам био, кад сам изабран најмлађи директор једног средњошколског центра у Србији. Можда, све ово звучи лично. Али толико о црногорству и српству многих Никшићана у Србији - посебно Војводини.
Тачно је то да их има са разних страна, иако ће вам многи просипати шупље приче.
-
... пестокупљевине (чује се и стокуревине) никшићке...
Једав нађох превод за ову ријеч: "ПЕСТОКУПЉЕВИНА – никоговина, људи покупљени с конца и конопца."
А за ово друго "стокуревине" не нађох превода, али претпостављам шта значи...
-
Али онда је требало ставити цијелу здравицу:
"Sacuvaj te boze od
1.prijateljstva vezira skadarskoga
2.pobratimstva turskog
3. Bese arbanske
4. Lazi mletacke
5. Okupacije cesarovske
6. Pakosti okoline
7. Spijuna i domacih izroda
8. Intriga cetinjskih
9. Pizme bajicke
10. Stime ceklicke
11. Trgovine njeguske
12. Maha cuckoga
13. Pokutnjice bjelicke
14. Glavarstva cevskoga
15. Setovanja velestovskog
16. Arambasa vojnickih
17. Golotinje i gladi markovljanske
18. Lupeza zagarackih
19. Karavana komanskog
20. Vojvodstva ljesanskog
21. Bajraktarstva ceklinskog
22. Ljubomore crmnicke
23. Turaka barskih
24. Starosjedioca ulcinjskih
25. Rana ljubotinjskih
26. Duga pastrovskog
27. Nasilja grbaljskog
28. Smrada kotorskog
29. Cojstva podgorickog
30. Hvale kucke
31. Fisa i soja zetskog
32. Kumstva vasojevickog
33. Plemena morackog
34. Imanja bratonozickog
35. Megdana rovackog
36. Komsiluka piperskog
37. Zorenja bjelopavlickog
38. Kuca uskockih
39. Rdje pjesivacke
40. Pestokupljevine niksicke
41. Krvi lukovske
42. Svadja i lazi zupske
43. Lukavstva drobnjackog
44. Sirotinje saranske
45. Ile pivske
46. Lazi gatacke
47. Gliba golijskog
48. Odiva banjskih
49. Vodja rudinskih
50. Zasjeda trepackih
51. Kiridzija orahovskih
52. Kistovskoga suda
53. Kapetanske vlasti
54. Perjanickog izvrsenja
55. Imovine nikogovica
56. Popovskoga bira
57. Zena namigusa"
-
Рудинама су припадала села Брестице, Броћанац Никшићки, Каменско, Рудине, Смрдуша и Трубјела, док су Трепчи припадала села Доња Трепча, Горња Трепча, Бусак и Пониквице. Ради се дакле о врло малом броју села и слабо насељеном подручју тако да је крајње нелогично то што је након ослобођења формирано племе Трепча уместо да то подручје буде припојено Рудинама. Могуће је да је управо порекло становништва у Рудинама које си споменуо био разлог за то да Рудине остану у Катунској нахији.
Кривошије су највише насељене у Кусиде и Бубрежак, али ова два села не спадају у Никшићке Рудине. Иначе, оба села су готово потпуно касније расељена због изградње вештачког Сланског језера.
Хвала Иване. У обе Трепче има насељеника из Кривошија, чини ми се и из Гацка. Изгледа је било пресудно порекло становништва. Нпр. Жупа Никшићка је од 1859 до 1878 припадала Катунској нахији. Када је оформљена Никшићка нахија, Жупа је припојена њој, што је природно јер је географски везана за Никшић. Како су и Рудине окренуте Никшићу, останак у Катунској нахији је могао бити везан само за порекло становника. Што се тиче Кусида, нису отсељени само они чије су куће и имања биле изнад нивоа језера и то су углавном Самарџићи, оних пар кућа испод магистрале. У Кусиде су из Кривошија насељени Самарџићи, Бојанићи, Суботићи и Жмукићи, а из Катунске нахије Марковићи, Бошковићи, Косовићи и Пековићи.
-
Мене би посебно занимало нешто ако постоји о општини Луково, којој припада и село Драговољићи одакле ми је деда по мајци. Село је заправо географски ближе Жупи Никшићкој, али административно мислим да припада Лукову.
Ја нисам пронашао ништа писано о Лукову до сада. Мислим да је Андрија Лубурић истраживао Луково, Жупу и Рудине, али да ништа од тога није објављено али да се чува у Архиву Србије у његовом фонду, у виду рукописа. Капетанија Луковска а касније општина је имала мало другачије границе него област Лукова, у Југославији су Луковској општини припадали чак и Озринићи, село у Никшићком пољу. Знам да су стари Дробњаци Луковце звали Катуњанима и Зећанима, а ово Зећани је било мало погрдно и да су често имали несугласице са њима када су гонили стоку на пазар у Никшић. Говорим о периоду краја 19. и прве половине 20. века. Што се тиче становништва луковских села доминантни су Катуњани који су ту почели да се насељавају крајем 18. века а масовно за време владавине књаза Данила тј. 1859 и 1860, мада има и старијег становништва, тј. оних који су пореклом Никшићи. Вероватно је то случај и са Драговољићима. Знам да су Катуњани и Херцеговци имали бројне несугласице око катуна на Крнову и Лукавици и да је било и судских спорова и озбиљних завада.
Искрено, не знам. Моји славе св. Луку, тако да то може бити показатељ, али и не мора, можда су дошли са стране па узели славу већине. Док се неко не тестира, џаба. Знам да је сеоска црква, при којој је изграђен конак, једна од старијих у ЦГ, тако бар кажу они тамо.
Ако славе св. Луку свакако могу бити Никшићи, тј. оно старије становништво, сродно Жупљанима. Иначе, потомци Никшића су слабо задржали свест да припадају том племену, чак и у Жупи где су већина. Ускоци који су пореклом углавном Никшићи, увек ће рећи да су од Требјешана који су од Никшића. Такође Ровчани за себе ће увек рећи да су Ровчани, а Жупљани да су Жупљани. Тек понеко помене да су уствари Никшићи. Разлог може бити разура и расељавање племена и његов нестанак пре више од два века. То је ипак велика временска дистанца а у међувремену су се оформила нова племена, као нпр. Ускоци.
-
У Жупи Никшићкој има разнијех родова. У селу Муракову следећа братства држе да су Васојевићи: Ћоровићи, Маројевићи, Драгнићи и Мушикићи. Ту су од средине 17 вијека. Слава им је Аранђеловдан.
Постоји књига: Радосав Маројевић, Жупа Никшићка , Никшић 1985. Немам је.
-
Да није Мораково?
-
Да није Мораково?
Тако је. Словна грешка.
-
У Жупи Никшићкој има разнијех родова. У селу Муракову следећа братства држе да су Васојевићи: Ћоровићи, Маројевићи, Драгнићи и Мушикићи. Ту су од средине 17 вијека. Слава им је Аранђеловдан.
Постоји књига: Радосав Маројевић, Жупа Никшићка , Никшић 1985. Немам је.
Наравно да има разних родова и да Жупа није хомогена што се порекла становништва тиче. Мада највећи број Жупљана води порекло од племена Никшића. Поред Васојевића, у Жупи има досељеника из разних крајева Црне Горе, из Катунске нахије, Херцеговине, Мораче, Роваца...
-
У дигиталну библиотеку, убачена је књига Милана Пековића "Никшићка Жупа-у народном предању,историјским записима и казивањима људи", захваљујући члану форума carlossantana. Kњига обрађује историју и порекло становништва Жупе Никшићке и села Бршно, које не припада Жупи.
Ево линка:
https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3RnlHZUJreWtQRWM/view
-
Добра књига.Има описан и догађај кад су убили Фрања Ферјанчића на Лазу.У то је био умешан мој рођак Станко Сабак, а после тога је као одмазда стрељано неколико других Ивановића јер су се представили надимком Сабак,што је био надимак за целу фамилију.
-
Добра књига.Има описан и догађај кад су убили Фрања Ферјанчића на Лазу.У то је био умешан мој рођак Станко Сабак, а после тога је као одмазда стрељано неколико других Ивановића јер су се представили надимком Сабак,што је био надимак за целу фамилију.
Убиство Фрања Ферјанчића је довело до стрељања 80-ак људи из Жупе, Драговољића, Лаза и Лукова. Пре неколико година, чини ми се 2008. када је Мираш Дедеић долазио у Драговољиће са намером да започне градњу црногорске цркве, народ је изашао да протестује и гађали су Мираша јајима и каменицама, ово је довело до хапшења 70 и нешто људи и жена, што су мештани повезали са хапшењима и стрељањима после убиства Фрања Ферјанчића. Чак су спевали и неку кратку гусларску песму, коју сам једном имао прилике да чујем у Студењаку. Иначе, за цркву у Драговољићима народ каже да је из 12. века.
-
Да,знам за тај догађај са распопом мирашем.А за ццркву су ми рођаци рекли да је међу старијима у ЦГ.Улазио сам у њу пар пута, свако ко је виши од 1.80 мора да се сагне на вратима :) Драговољићи причају да су је када су Турци дошли у тај крај, мештани потпуно били прекрили камењем тако да се уопште не види :)
-
Сећам се и ја тог догађаја. Ево приче, укратко, ко није испратио:
http://www.politika.rs/scc/clanak/243911/Pohapsice-celo-selo-zbog-Dedejica
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:234761-%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B8%D1%9B%D0%B8-%D0%A3%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5
http://spc.sinod.v2.node3.oblacak.com/sr/osvestan_je_crkvenonarodni_dom_u_selu_dragovoljici
Али и:
http://www.nspm.rs/hronika/na-steni-u-selu-dragovoljici-nadomak-niksica-naslikan-lik-mila-djukanovica-kao-vid-cestitke-za-rodjendan.html
-
Али и:
http://www.nspm.rs/hronika/na-steni-u-selu-dragovoljici-nadomak-niksica-naslikan-lik-mila-djukanovica-kao-vid-cestitke-za-rodjendan.html
;D ;D Мило Цедунг. Иначе, је л' Мило од Ђукановића са Лукова и Ивања или од неких других Ђукановића?
-
;D ;D Мило Цедунг. Иначе, је л' Мило од Ђукановића са Лукова и Ивања или од неких других Ђукановића?
Писасмо мало о Миловој фамељи ође:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1691.msg34000#msg34000
-
Писасмо мало о Миловој фамељи ође:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1691.msg34000#msg34000
Ахам, па то су исти Ђукановићи, нема везе с које су стране шљегли. Ђукановићи из Лукова и Ивања су исто од Звицера.
-
Иначе, мајка му је од Максимовића из Горњег Поља. То би требало да су Никшићи - Лучинштаци.
-
Иначе, мајка му је од Максимовића из Горњег Поља. То би требало да су Никшићи - Лучинштаци.
Јесу,потврђујем 100%. Добар пријатељ мој је од тијех Максимовића :)
-
Писасмо мало о Миловој фамељи ође:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1691.msg34000#msg34000
Зар нису Милови Ђукановићи од старинаца Ивановића из Цуца?
-
Јесу,потврђујем 100%. Добар пријатељ мој је од тијех Максимовића :)
Можда познајемо исте Максимовиће. :) Ја сам и био лети код њих у Г. Пољу, они су релативно блиска фамилија Милу.
-
Можда познајемо исте Максимовиће. :) Ја сам и био лети код њих у Г. Пољу, они су релативно блиска фамилија Милу.
Ови моји су можда блиски фамилијарно ал су веома удаљени идејно :)
-
Ови моји су можда блиски фамилијарно ал су веома удаљени идејно :)
Утврдили смо, знамо исте људе. :)
-
Зар нису Милови Ђукановићи од старинаца Ивановића из Цуца?
Званично јесте, ево на википедији:
"Ђукановићи су се доселили у старохерцеговачки Никшић годинама раније из Старе Црне Горе, цетињскога краја. Они су огранак старинског братства Ивановић, из некадашњега црногорског племена Цуца. Ивановићи су били старосједелачко братство из краја Кућишта, чији је први познати члан народни јунак вељецуцки кнез Шћепан Ивановић из друге половине XVII вијека."
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
(Биће је у биографији битан овај детаљ о кнежевском поријеклу, чиме се објашњава нужност Миловог главарског положаја - увргао се на претка ;) )
Овде је друга верзија поменута у контексту изјаве једног Звицера да је Мило њихов:
"Било је приче да је Блажо Ђукановић својта Милу Ђукановићу али изгледа да није тачна. Према ријечима једног Звицера са Чева, којег сам упознао ове године ма Малу Госпојину код манастира Косијерево, Мило је у ствари Звицер, а Блажо као прави Ђукановић." (Сагаш тако написа)
-
Мало о Лукову и укратко о насељавању и историји. Прилог РТЦГ
https://www.youtube.com/v/bQuJZXYVRiY