Форум - Порекло
Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: Полић Новембар 21, 2016, 12:40:02 поподне
-
Ево ако нема тема везана за Крашоване, да покренем. Нашао сам интересантан чланак:
http://www.vice.com/rs/read/fotografije-rumunskog-sela-ciji-su-mestani-u-dilemi-da-li-su-srbi-ili-hrvati
-
Шта ти је кад не знаш сопствену историју, убаце ти бубицу у ухо, и ти си већ на 50:50 да ли си ово или оно. ;D
Ако добијеш путовницу, значи сигурно си оно, ето тако су Крашовани данас подељени.
-
Шта ти је кад не знаш сопствену историју, убаце ти бубицу у ухо, и ти си већ на 50:50 да ли си ово или оно. ;D
Ако добијеш путовницу, значи сигурно си оно, ето тако су Крашовани данас подељени.
Нажалост, није ни пола-пола. Више од 75% Крашована се изјашњавају као Хрвати, док се као Срби изјашњава мање од 5%.
-
Нажалост, није ни пола-пола. Више од 75% Крашована се изјашњавају као Хрвати, док се као Срби изјашњава мање од 5%.
Знам Вукићевићу, још хтедох написати то под наводницима, али побеже ми порука. :)
-
Добра књига о мање или више мистериозним Карашевцима/Крашованима. Аутор је професор Миља Радан (презиме има акценат на задњем слогу), који је и сам Карашевак, и то српски оријентисан.
http://karasevci.ro/wp-content/uploads/2016/05/Fonetika-i-fonologija-karasevskih-govora-danas-ELEKTRONSKO.pdf (http://karasevci.ro/wp-content/uploads/2016/05/Fonetika-i-fonologija-karasevskih-govora-danas-ELEKTRONSKO.pdf)
Кога не занима филологија, има добар уводни историјски део.
-
има добар уводни историјски део.
Не баш детаљно, али погледах овај уводни део и, заиста, обилује занимљивим историјским и етнографским подацима. Ваља прочитати.
-
Ови Крашовани су заиста интересантни. Својатају их и Хрвати и Срби и Бугари. У литератури може да се пронађе податак да говоре торлачким дијалектом, међутим колико може да се чује на сљедећем снимку рекао бих да говоре кајкавским.
https://www.youtube.com/v/XqKKs0hw5lU
Верзије њиховог поријекла су разне, помиње се Туропоље у Хрватској, Босна, Тимочка крајина. По говору ми се Туропоље чини као највјероватнија опција, али изгледа да су славили и славе. Ево једне њихове славске здравице за Лучиндан.
https://www.youtube.com/v/5G7M8FMHmP8&t=10s
А можда се ради и о становништву различитог поријекла које је обједињавала римокатоличка вјера у православном окружењу, па су се временом уједначили.
-
Погледао сам једном ону епизоду хрватске серије из времена бивше Југославије, која је снимана на изворном кајкавском, и мало шта сам их разумео. Скоро па као да сам словеначки слушао. Али ову жену све разумем.
А можда се ради и о становништву различитог поријекла које је обједињавала римокатоличка вјера у православном окружењу, па су се временом уједначили.
Врло могуће.
-
Гледао сам на ХРТ-у пре који месец емисију о Крашованима сниману пре 20-ак година. Причали су српскохрватски са јасним румунским акцентом. Нисам приметио неке трагове кајкавице која би ту била права егзотика.
-
Погледао сам једном ону епизоду хрватске серије из времена бивше Југославије, која је снимана на изворном кајкавском, и мало шта сам их разумео. Скоро па као да сам словеначки слушао. Али ову жену све разумем.
Врло могуће.
Вјероватно мислиш на Грунтовчане, гдје је кориштен крајњи сјеверни, подравски дијалект кајкавског. Међутим, има различитих верзија кајкавског од којих су они који су ближи штокавској зони и разумљивији. А Туропоље, одакле су наводно Крашовани, је у југоисточном крају кајкавштине према штокавици.
Што се тиче говора жене са снимка тиче, мени је ту кључна акцентуација и изговор самогласника. Да ми је неко пустио, а да не знам одакле je, по акценутацији бих рекао да је кајкавка. Али има и лексике, нпр. каже: че смо католици, бил је ту један, рекел да, вели че једна река, он малко поведал, сочинили села, ам па дома, паче
Има ту утицаја штокавштине, али не видим везу са тимочким торлачким говорима, како се често наводи у литератури.
-
Мени исто звуче као кајкавци, како звуче по акценту (разумљиви кајкавци), Е сад, каква је сеоба могла да се деси евентуално са запада у данашњу Румунију, питање је због чега , и када. Moжда је из овог периода:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Oligarchs_in_the_Kingdom_of_Hungary_14th_century.svg/1280px-Oligarchs_in_the_Kingdom_of_Hungary_14th_century.svg.png)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%281301%E2%80%941526%29
-
Хрватска им је поделила путовнице. Неки су се и доселили, али су се махом после вратили у Румунију.
-
Гледао сам на ХРТ-у пре који месец емисију о Крашованима сниману пре 20-ак година. Причали су српскохрватски са јасним румунским акцентом. Нисам приметио неке трагове кајкавице која би ту била права егзотика.
Па и није баш толика егзотика. На подручју румунског Баната присутна је и заједница Хрвата у Кечи који заиста јесу кајкавци, али досељени крајем 18. вијека из Покупља. Они нису повезани са овом заједницом у Карашеву.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_Ke%C4%8Da
Оно што је мени интересантно јесте да практично сви језикословци, а немам разлога да сумњам у њихову стручност, карашевски сматрају дијелом торлачких (тимочких) говора, а мени лично тај говор уопште не звучи тако и веома ме подсјећа на кајкавски.
-
Добра књига о мање или више мистериозним Карашевцима/Крашованима. Аутор је професор Миља Радан (презиме има акценат на задњем слогу), који је и сам Карашевак, и то српски оријентисан.
http://karasevci.ro/wp-content/uploads/2016/05/Fonetika-i-fonologija-karasevskih-govora-danas-ELEKTRONSKO.pdf (http://karasevci.ro/wp-content/uploads/2016/05/Fonetika-i-fonologija-karasevskih-govora-danas-ELEKTRONSKO.pdf)
Кога не занима филологија, има добар уводни историјски део.
Пошто не ради горњи линк, ово је нови линк на студију Михаја Радана о Крашованима
https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-284-5.pdf
И Радан у овој студији заправо говори да је у основи карашевског неки старији архаични говор, другачији од тимочког или косовско-ресавског који су се касније наслојили, само што он не каже да је то кајкавски, већ неки арахични говор старосједилаца Словена у Банату
Његов закључак је сљедећи:
"Етногенеза Карашевака била је сложен и дуготрајан процес. Дакле, данашњи Карашевци потомци су првих јужних Словена који се у Банату налазе негде од VI-VII века и који су се касније помешали са разним досељеницима са југа Дунава, највећим делом са Србима (XIV – XV век).
Значајан допринос у стварању ове етничке енклаве дало је и румунско становништво Баната, са којим су Карашеваци вековима били у сталном контакту, а често је долазило и до склапања мешовитих бракова. Истовремено треба нагласити и изузетно значајну улогу католичке вероисповести, која је омогућила стапање ове хетерогене масе у чврсто оформљену етничку енклаву, са специфичним етнолингвистичким обележјима.
Мешање становништва имало је последице и на лингвистичком плану. Стапање говора карашевских Словена са говором (или говорима) српских досељеника који су пристигли, највероватније, из источне зоне косовско-ресавског дијалекта која се граничи са српским југоисточним дијалектима било је доста једноставно, јер су се ови идиоми развили из штокавског архаичног дијалекта који је у прошлости обухватао широку територију српског језика (види горе - 345) и имали су, дакле, много заједничких особина. Будући архаичнији, говор карашевских Словена претрпео је доста промена захваљујући утицају највероватније мало напреднијих говора српских досељеника, што значи да је њихов допринос у коначном обликовању КГ био значајан. На тај начин су настали карашевски говори, говори са наглашеним архаичним карактером и многобројним специфичним цртама. Карашевски говори су српски штокавски говори екавског типа и, у суштини, припадају косовско-ресавском дијалекту, али који имају доста заједничких особина са српским југоисточним дијалектима, нарочито у фонологији и лексици."
Ово би се могло назвати својеврсним "карашевским аутохтонизмом". Не знам додуше како је звучао говор "банатских словенских старосједилаца" и да ли је бар по акцентуацији звучао као кајкавски Онда би овај мој утисак о карашевском као кајкавском могао бити објашњен том чињеницом.
-
Ови Крашовани су заиста интересантни. Својатају их и Хрвати и Срби и Бугари. У литератури може да се пронађе податак да говоре торлачким дијалектом, међутим колико може да се чује на сљедећем снимку рекао бих да говоре кајкавским.
https://www.youtube.com/v/XqKKs0hw5lU
Верзије њиховог поријекла су разне, помиње се Туропоље у Хрватској, Босна, Тимочка крајина. По говору ми се Туропоље чини као највјероватнија опција, али изгледа да су славили и славе. Ево једне њихове славске здравице за Лучиндан.
https://www.youtube.com/v/5G7M8FMHmP8&t=10s
А можда се ради и о становништву различитог поријекла које је обједињавала римокатоличка вјера у православном окружењу, па су се временом уједначили.
Здравица је више него занимљива.
Свети Ветар, Света Уродија, Света Промодија, Свето Сунце и Месец
Свети Лука заштитник дома
Света Слава....
Ту има пуно слојева. Словени. Кад Срби, кад Рвати, кад ови, кад они ...
А како се кроз здравицу чува веровање из времена пре Хришћанства.
То ми је најзанимљивији део.
Свети Ветар. Има још тога...
За Славу на крају диже чашку ракије да се Власи не досете! Значи Срби.
-
Погледао сам једном ону епизоду хрватске серије из времена бивше Југославије, која је снимана на изворном кајкавском, и мало шта сам их разумео
Пре пар дана сам у Крапини слушао две жене како међусобно причају и у први мах сам помислио да је словеначки али наравно није, него загорски дијалект. Рекло би се аутохтони хрватски :)
-
Дефинитивно су свет за себе. Средња Европа што је парадоксално више жеља за припадањем некајкавског дела Хрватске.
https://www.youtube.com/v/M6ks3QY5FRc