Форум - Порекло
Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: Јовица Кртинић Новембар 21, 2016, 09:50:34 пре подне
-
Налетех у књизи Милана Кашанина (1895-1981) "Сусрети и писма" занимљив и, бар мени, досад непознат детаљ о пореклу вајара Ивана Мештровића. Описујући свој боравак у Холандији 1931. године, где се на састанку Пен-клуба дружио са Јованом Дучићем и Иваном Мештровићем, Кашанин је забележио следеће:
"Први пут сам тада чуо да је Иван Мештровић у младости имао на подсетници поред презимена Мештровић и презиме Габриловић. Дучић га је уверавао, с великом озбиљношћу и усрдношћу, да се није могао презивати Габриловић, него Гавриловић, и да је православнога порекла. Мештровић је, не без осмеха, пристајао да буде Србин, али не и правосављанин, и порицао Дучићева филолошка и верска објашњења. Поново су се приближили кад су се опоменули да је Мештровић старином из Фојнице, у Босни, а Дучић родом из Требиња, у Херцеговини. На крају су се, на Дучићев предлог, сагласили да су обојица велики уметници".
(Милан Кашанин, "Сусрети и писма", стр. 156, Библиотека "Данас", Матица српска, Нови Сад, 1974)
-
У његовом селу Отавицама код Дрниша имају презимена Габрић и Габриловић. За Габриће постоји легенда међу Србима да потичу од православца Лазе Габрића који је прешао у католике, јер га једном приликом није примио православни поп.
Мештровићи су сигурно били католици у 18. веку, а за даље не знам. Иван Мештровић је био један од најзначајнијих Хрвата у формирању Краљевине СХС, али су дана његови тешки националисти.
-
Мештровић је био и писац. Написао је приповетку Луди Миле (имам је) о видовњаку Мили Кричкићу из Кричака којим је био опседнут. Још га је насликао и извајао. Имао је одличне односе са Србима и унијатима, од којих је један Милаковић био кум на његовом крштењу. Његов таленат је открио унијатски поп из Кричака и дао га на школовање. У делу Луди Миле пише како је стара православна црква у суседном селу Кањани некад била католичка, па стога немам баш утисак да је у себи осећао српско порекло и поред свега.
-
У његовом селу Отавицама код Дрниша имају презимена Габрић и Габриловић. За Габриће постоји легенда међу Србима да потичу од православца Лазе Габрића који је прешао у католике, јер га једном приликом није примио православни поп.
Ово презиме Габрић ме подсети на анегдоту из мог студентског живота уочи распада Југославије. У то време сам још студирао у Загребу и становао у студентском дому "Моша Пијаде" на Тргу жртава фашизма (којег су те 1991. године преименовали у Трг хрватских великана). У четверокреветној соби било је нас тројица и, игром случаја (нисмо се договарали), сва тројица смо били Срби. Једног дана, с почетка 1991. у собу је дошао нови цимер и представио се именом Ватрослав Габрић. Био је из места Крњак код Карловца (на Кордуну). Радост да нам је соба коначно етнички мешовита кратко је трајала - испоставило се да је Ватрослав Србин и то не мали, већ повећи (похвалио се како су му после 1945. готово сви ближи рођаци завршили у емиграцији у Енглеској...). Иначе, у то време, у индексима на загребачком свеучилишту (вероватно је тако и данас) морала је да се наведе и националност, а Ватрослав је у тој рубрици истакао Србин тако да је скоро пробио папир. С друге стране, један од моја преостала два цимера, Србин из Босанске посавине, кад је загустило, своје етничко изјашњење Србин у индексу преправио је у СР БиХ (тј. Социјалистичка република Босна и Херцеговина).
Зна ли неко нешто о Габрићима из Крњака?
P. S. Тек кад сам ово написао приметих да је ова прича баш у духу Броја 1 (из рубрике `Приче из минулих векова`). :)
-
Габрића данас има око Суботице.
-
Знам да Габрића има и у Сомбору. Сећам се да ми је пријатељ из Сомбора причао како има школског друга Габрића чија се сестра сликала за Плејбој. ;D
-
Има село Габрић код Суботице. Знам јер тамо стаје шинобус који иде за Кикинду из Суботице :)
-
Мештровић је био и писац. Написао је приповетку Луди Миле (имам је) о видовњаку Мили Кричкићу из Кричака којим је био опседнут. Још га је насликао и извајао. Имао је одличне односе са Србима и унијатима, од којих је један Милаковић био кум на његовом крштењу. Његов таленат је открио унијатски поп из Кричака и дао га на школовање. У делу Луди Миле пише како је стара православна црква у суседном селу Кањани некад била католичка, па стога немам баш утисак да је у себи осећао српско порекло и поред свега.
Ево га Луди Миле:
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/52/ed/97/52ed9787b45e7325db200659fc0623ec.jpg)
Занимљива прича. Кажу да је "предвидео" судбину краља Александра:
Aleksandar poginuo jer ga nije poslušao
U Milina proročanstva 1935. godine malo je tko vjerovao, baš kao što nije povjerovao ni kralj Aleksandar, kojemu je Ludi Mile napisao pismo te mu ga poslao u Beograd. Upozorio ga je da ne ide u Francusku jer će biti ubijen. No, Ludog Milu nije slušao ni puk, a kamoli kralj! – Mile je bio nepismeno čeljade – kazala je Bepina. – Kralju je pismo napisala njegova kći Pera, a on je diktirao. Kralj Aleksandar pismo je pročitao, ali se na upozorenje oglušio te otputovao u Marseille, gdje mu se dogodilo upravo ono što mu je Ludi Mile pretkazao. Nakon toga, u Drniš se sjatila sva sila žandarmerije te su Milu uhapsili. Vlasti su bile uvjerene da je u vezi s atentatorima. Međutim, istragom je utvrđeno da on s tim činom nije imao nikakve veze pa je pušten na slobodu.
http://www.vecernji.hr/zanimljivosti/nostradamus-iz-drnisa-812482
Каже ли Мештровић још нешто занимљиво? :)
-
Занимљива прича. Кажу да је "предвидео" судбину краља Александра:
Aleksandar poginuo jer ga nije poslušao
U Milina proročanstva 1935. godine malo je tko vjerovao, baš kao što nije povjerovao ni kralj Aleksandar, kojemu je Ludi Mile napisao pismo te mu ga poslao u Beograd. Upozorio ga je da ne ide u Francusku jer će biti ubijen. No, Ludog Milu nije slušao ni puk, a kamoli kralj! – Mile je bio nepismeno čeljade – kazala je Bepina. – Kralju je pismo napisala njegova kći Pera, a on je diktirao. Kralj Aleksandar pismo je pročitao, ali se na upozorenje oglušio te otputovao u Marseille, gdje mu se dogodilo upravo ono što mu je Ludi Mile pretkazao. Nakon toga, u Drniš se sjatila sva sila žandarmerije te su Milu uhapsili. Vlasti su bile uvjerene da je u vezi s atentatorima. Međutim, istragom je utvrđeno da on s tim činom nije imao nikakve veze pa je pušten na slobodu.
http://www.vecernji.hr/zanimljivosti/nostradamus-iz-drnisa-812482
Каже ли Мештровић још нешто занимљиво? :)
Има иста прича за Стевана Божића (отац Сретена Божића, алиас Барнабир Вонгар, аустралијски писац (http://Сретена Божића, алиас Барнабир Вонгар, аустралијски писац)). Такође је писао краљу с упозорењем пре путовања. После атентата се судио с Крунским саветом, ваљда, што краљу нису проследили писмо упозорења. Без успеха пошто писмо нестаде из архиве. - - Божић такође предвиђа изненадно плануће WW3.
Слушао сам да су католици у Босни унапред знали за атентат, нису ни нарочито крили.
-
Имам пола стране о том видовњаку у будућој књизи, мада прича о атентату на краља Александра и хапшењу и испитивању звучи надреално. Нашао сам одавно тај чланак у хрватским новинама. У приповетци Луди Миле се прича о његовом лутању, спавању у пољу, залажењу у цркве обе вере и привиђењима његове умрле жене...нека имена и презимена су измишљена, односно не поклапају се историјске чињенице. Имам слику с његовог гроба у Кричкама, само не знам како се стављају слике. Право име му је било Михаил Кричкић, а дође ми и неки далеки род.
-
Један интерсантан детаљ из биографије Ивана Мештровића. Милорад Екмечић у својој књизи Историја Срба у новом веку 1492-1992. се доста бавио покретом Срба католика, са посебним освртом на Далмацију. Поред Ивана Мештровића, ту убраја и Иву Војиновића и Влаху Буковца.
На страни 172/339 наводи догађај из 1910. године када је српски посланик у Бечу извјести своју владу о политичком скандалу који је изазвала изложба Ивана Мештровића. Посланик је извијестио да је: "Мештовић, који је добар Србин, узимао мотиве за своје радове из наших (српских) народних пјесма, а нарочито из косовске епопеје и поставио себи за задатака да косовске јунаке оличи у вајарским радовима".
Хабсбуршко министарство просвјете је направило нагодбу са аутором да откупи два рада за 40 000 круна, али су се послије извинили и одустали са изговором да Аустро-Угарска не може себи допустити величање српске историје. Револтирани Мештровић је посланстви саопштио да на заказаној изложби за наредну годину, у Риму, неће излагати у хабсбуршком, него у српском павиљону.
Напомињем да се то дешава након "анексине кризе", када су међудржавни односи Србије и А-У дошли до тачке усијања.
-
Има село Габрић код Суботице. Знам јер тамо стаје шинобус који иде за Кикинду из Суботице :)
Габрићи из Суботице су Буњевци. После рата су били нарочито популарни народни певач Нестор Габрић и његов брат хармоникаш Антуш.
-
Ја ћу да извучем ову тему из паучине јер и мене интересује Мештровићево порекло. Као и ви ту мотив није генетике очева или жеља да га по-србим већ разумем средину која га је извајала.
Иван је био изузетно значајан уметнички утицај у Србији, и за очување Србске и друге Словенске културе својим стваралачким радом. Није то први пут да је неки Хрват, Немац, Словак, Мађар, Албанац, Руски монарх ... урадио нешто значајно за Српски народ и очување културе ... а ни обрнуто. Шта је већи комплименат Српској култури него то?
Колико ја разумем, њега је мотивисао стваралачки рада, а не националност. Као и други великани његовог времена, он је био под сталним националним притиском да даје изјаве. Иван Мештровић је успео да разбије нациналне и шовинистичке баријере као да не постоје. Мало ко је успевао то у толикој мери тада ... па и сада кад смо бомбардовани јефтиином белетристиком Блица и других "новости." Па и та његово достигнуће захтева поштовање.
За Друштво Порекло би било корисно да га боље разумемо путем родослова и историких догђаја. Па онда га јавно али и објективно објаснимо хвалећи његов допринос. Ултра-националне организације не величају великане нација са којима су у једно време имале и ружну прошлост.