Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Хералдика => Тему започео: Frontier1768 Септембар 08, 2016, 04:18:03 поподне
-
С обзиром да на сајту hungaricana.hu постоји колекција "Libri Regii" (http://archives.hungaricana.hu/en/libriregii/) у којој се може пронаћи велики број грбова, ријешио сам да проберем грбове крајишког племства са подручја Горње крајине.
Ђапа од Звониграда (Diappa de Zvonigrad)
(https://s11.postimg.io/o1rvinkcj/image.png)
Ђапе су српски род поријеклом из Дољана (општина Доњи Лапац, Лика). Према подацима из 1915. године, било их је 6 кућа у Дољанима. Крсна слава овог рода је Ђурђевдан. Племство и грб добио је пензионисани потпуковник Гедеон Ђапа 19.11.1899. године.
Тестирани су као R1a-Z280 CTS3402.
-
Хајде, имаш моју подршку, Граничару!
Биће ту много породица које до сада нико није уобзирио, тј. нема их познатим нам публикацијама крајишког племства.
Не знам да ли Ђапе имају шта написано о себи на порталу, али свакако би требале да имају. Како видим, скоро да немају ништа, па у најмању руку, требало би оставити неки коментар у форми овог на Форуму, и тамо на страници Порекло презимена Ђапа (http://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-dapa/).
Мала само препорука за ову тему овде, остављај везице код сваког грба, пошто ће слике с временом да избледе, а везица увек остаје везица. ;)
Велики поздрав,
Amicus
-
Хајде, имаш моју подршку, Граничару!
Биће ту много породица које до сада нико није уобзирио, тј. нема их познатим нам публикацијама крајишког племства.
Не знам да ли Ђапе имају шта написано о себи на порталу, али свакако би требале да имају. Како видим, скоро да немају ништа, па у најмању руку, требало би оставити неки коментар у форми овог на Форуму, и тамо на страници Порекло презимена Ђапа (http://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-dapa/).
Мала само препорука за ову тему овде, остављај везице код сваког грба, пошто ће слике с временом да избледе, а везица увек остаје везица. ;)
Велики поздрав,
Amicus
Хвала, надам се да ће тема заживјети и кретати се у правом смјеру.
Што се тиче текста о Ђапама на порталу, то остављам администаторима и самим Ђапама.
Мислим да нема потребе засипати тему линковима, довољно је отићи на онај из уводне поруке и за сваки род уписати презиме онакво какво стоји у загради (нпр. Diappa de Zvonigrad).
-
Мусулин од Гомирја (Musulin de Gomirje)
(https://s9.postimg.io/rdgb3r1a7/image.jpg)
Мусулини су српски род поријеклом из Горског котара и разгранат по ширем подручју Горње крајине (Горски котар, Кордун, Банија). Према подацима из 1948. године, најбројнији (на крајишком подручју) су били на подручју Огулина, у селима Мусулини (10 кућа) и Мусулински Поток (20 кућа). Крсне славе Мусулина су Никољдан и Ђурђевдан (према подацима из 1883. године). Племство и грб добио је потпуковник Милан Мусулин 31.01.1874. године.
-
Шумоња од Језера (Sumonja de Jezero)
(https://s11.postimg.io/7qydrfh5v/image.jpg)
Шумоње су српски род поријеклом из Лике (околина Плашког). Према подацима из 1948. године, најбројнији су били на подручју Огулина (Плашки је са околином тада припадао општини Огулин), у селима Вера (25 кућа) и Језеро Доње (11 кућа). Крсна слава Шумоња је Игњатијевдан (према подацима из 1883. године). Племство и грб добио је пензионисани капетан Игњатије Шумоња 15.02.1901. године.
-
Шумоње су, вероватно на основу славе, уврстили на онај списак породица које воде порекло од Малешеваца. Међутим, овај род заиста може бити G2a (кластер Малешеваца), зато што се и у нашем днк пројекту на простору Горског Котара и Карловца јављају сродне G2a породице, од којих неке славе управо Игњатијевдан, Радуловићи (Дрежница), Комленић (Врбовско) и Маћешић (Крњак).
-
Миљуш од Растичева (Milius de Rasticevo)
(https://s9.postimg.io/xt3ef5b0f/image.jpg)
Миљуши су српски род поријеклом из Лике. Према подацима из 1915. године, најбројнији су били на подручју Грачаца (29 кућа у Дерингају, 10 кућа у Омсици), а били су бројни и на подручју Доњег Лапца (12 кућа у Србу). Крсна слава Миљуша је Јовањдан (према подацима из 1883. године). Племство и грб добио је пензионисани пуковник Данило Миљуш 01.06.1900. године.
-
Је л' ти познато Фронтијеру да ли ико од ових племенитих глава има данас свога потомства?
-
Је л' ти познато Фронтијеру да ли ико од ових племенитих глава има данас свога потомства?
Углавном је ријеч о породицама које су прешле на католичанство, па је сасвим могуће да њихово потомство постоји прије свега на њемачком говорном подручју (посебно кад је ријеч о вишим официрима). Познато ми је да су неке од породица о којима ће овдје бити ријеч сачуване углавном кроз женску линију.
-
Боројевић од Бојне (Boroevic de Bojna)
(https://s18.postimg.io/fd2zgdapl/image.jpg)
Боројевићи су српски род поријеклом са Баније. Ријеч је о угледном кнежевском, официрском и свјештеничком роду, који је на Банију прешао у првом великом таласу насељавања Баније (1683-1699) са подручја Поткозарја. Према подацима из 1948. године, најбројнији су били на подручју Костајнице (45 кућа у Боројевићима, 28 кућа у Кнезовљанима), а били су бројни и на подручју Двора (15 кућа у Љубини) и Глине (13 кућа у Великом Градцу). Према подацима из 1883. године, Боројевићи са подручја Горње крајине славили су више крсних слава (Никољдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Петровдан). Племство и грб добио је генерал-мајор Светозар Боројевић 02.05.1905. године.
-
С обзиром да на сајту hungaricana.hu постоји колекција "Libri Regii" (http://archives.hungaricana.hu/en/libriregii/) у којој се може пронаћи велики број грбова, ријешио сам да проберем грбове крајишког племства са подручја Горње крајине.
Надам се Граничару да се нећеш љутити ако ти овде инпутирам списак који мало искаче из оквира ове теме, али немало тога се и тиче баш зацртаног ти крајишког племства, па макар да имаш оријентир и шта евентуално још да потражиш на хунгарицани.ху, а и ја ћу ти у томе припомоћи. ;)
Углавном, реч је о списку породица које је "обрадио" Марко Атлагић, коме додуше имамо шта замерити на доследности, али овај пут бар ја ћу тај део прескочити. :)
Ово су породице које се помињу у његовој релативно новој књизи Српско племство и грбови у Дубровнику, Далмацији, Хрватској и Славонији (Косовска Митровица, 2011, стр. 186-189):
Адамовић Чепински, Адамовић - Дубровачки, Араницки, Бадовинац, Барић, Бенешић, Берса, Бобаљевић, Богашиновић, Богдановић, Боројевић, Борота од Трстенице, Борота од Будабрана, Бошковић, Бубановић, Будисављевић, Бунић, Бућа, Владиславић, Војновић, Вујановски, Вукасовић, Вуковић Поткапелски, Вуковић од Ријеке, Геталдић, Градћ, Групковић, Гундулић (Gondola), Гучетић (раније Овчаревић), Гвоздановић, Дабиновић, Деливук, Демелић, Десовић, Домитровић, Драгишићи, Драгојловић, Дракулић од Мрсинграда, Драженовић-Пожертвански, Дука, Ђурковић, Ђурђевић, Живковић-Керестинец, Живковић Фрушкогорски, Замања, Златарић, Зовинић, Зубовић, Јагодић, Јанковић Даруварски, Јанковићи или Докторовићи, Јанковић-Деде Митровић од Ислама, Јовановић-Шакабента Сењски, Југовић, Јурковић, Кнежевић од Свете Јелене, Кнежевић од Оћестова, Крижанић, Кукуљевић, Кушевић, Лукаревић, Лукетић, Љубибратић, Љубојевић, Магарашевић, Малинарић од Силбергрунда, Мамула, Маргетић, Маљевац, Мартинушевић, Манојловић, Маровић, Медић, Микашиновић, Миковић, Милић, Миоковић, Милутиновић, Миленковић, Михаљевић, Михаловић, Микић, Милекић, Мраовић, Милорадовић-Храбрени, Натали, Никшић, Новаковић, Новаковић-Ђурабој, Новић, Оклопџија од Кукбурга, Орешковић, Охмучевић-Гргурић, Палмотић, Пауновић, Пејачевић, Пејчић, Прерадовић, Прибичевић, Радошевић од Радоша, Рајковић, Рањина, Растић, Решетар, Ребрача, Рогулић, Родић, Росић, Рукавина од Видовграда, Сарачић (Saraca), Сечујац, Синобад, Смиљанић, Соркочевић (Sorgo), Смичиклас, Трнски, Томазео, Томановић, Ћипико, Утјешеновић-Острожински, Филиповић, Храниловић, Кабужић (Caboga), Чарнојевић.
А не било од вишка поменути и списак породица које је исто тако "обрадио" и Енвер Љубовић у свом делу Грбовник Гацке, Крбаве, Лике, Сења и Винодола (Сењ, 2007, стр. 425-429).
Ово су породице које се помињу међу племством Гацке, Лике и Крбаве:
Banić, Bašić, Bastašić, Blažević, Bobinac, Bogdanić, Brajković, Budisavljević, Butković, Cvitković, Čačković, Čanić, Degoricija, Draženović, Došen, Drakulić, Drašković, Filipović, Franić, Glavinić, Grubišić, Gusić, Heraković, Holjevac, Jakšić, Janković, Jelačić - Jelač, Jurić, Jurković, Knežević, Kolaković - Kolak, Kovačić, Kramarić, Križanić, Križić Kružićević, Krznarić, Lalić, Lovinčić, Majer , Marković, Modrić, Mesić, Mudrovčić, Nikšić, Orešković, Orlovčić, Vučetić, Perušić, Portner, Račić, Radaković, Vučić, Rajković, Rastić, Rukavina, Selišević, Rajković, Rastić, Sekulić-Sekula, Sertić, Simić, Smolčić, Stipanović, Šutević, Tadiolović, Tomljenović, Tonković, Ugrin, Vignjevie, Vilić, Vlašić, Vrkljan, Vukelić, Vučetić, Vuković, Zdunić, Živković.
А ово породице које се помињу међу племством градова Сења и Винодола:
Baljardić, Batalović, Blažiolović-Blažić, Cardinalibus, Carina-Karina-De Carin-De Karin, Della Rovere-Rovere Della, Celović, Čidinović, Čubranić-Subranić, Daničić, Demelli-Demelić, Desantić-De Santi, Domazetović, Homolić, Hreljanović, Gržanić-Geržanić, Kuhačević, Kukuljević-Bassan Sacchi, Lašinović, Lenković, Suminić, Suzan-Suzanić-Sussani, Vranitzani-Vranicani, Vukotić, Parižević, Gojčić-Mogroević-Mogorić, Kararadić, Miovčić, Skradinjanin, Radibratović, Suminić, Ižota Frankopanska, Radojević, Margetić-Margitić, Rožanić, Krajač, Palman, Olivieri, Milanez, Ježić, Bobuš, Vlašić, Bosnić, Edling, Lang-Long, Ponte, Perović
Posedarski, Vukelić, Tomljanović-Tomljenović, Jurišić, Škrgatić, Mudrovčić, Mažuranić, Mrzljak, Rukavina, Modrić, Kružić, Orlovčić-Orlović, Kružićević, Radić, Majer-Mayer, Mudrovčić, Vučetić, Stipanović, Vuković, Jurković, Vignjević-Bastašić, Sertić, Konjiković, Rupčić-Rubčić, Vukasović, Vuković, Kolaković, Heraković, Filipović-Pilipović, Devčić, Čolić, Bačić, Posedarski, Smoljan-Smoljanović-Smiljanić, Novaković-Vlatković, Radaković, Simić, Geržanić-Gržanić, Živković, Vučić-Račić, Ritter-Vitezović, Stipanović, Jurjević-Jurčić-Juričić, Portner-Potnar, Raffaelis-Raffaeli-Rafaelić, Ježić, Kabalin-Caballini, Jurić.
-
Хвала! Спискови ће свакако добро доћи.
Атлагић, његови радови и његови закључци су у најмању руку проблематични.
Ако случајно имаш грбове и податке о Будисављевићима, Дракулићима, Оклопџијама и Утјешеновићима, пошаљи ми путем поруке.
-
Хвала! Спискови ће свакако добро доћи.
Атлагић, његови радови и његови закључци су у најмању руку проблематични.
Ако случајно имаш грбове и податке о Будисављевићима, Дракулићима, Оклопџијама и Утјешеновићима, пошаљи ми путем поруке.
Нема на чему, Фронтијеру, мислим да је добро за почетак имати оно са чим се у литератури располаже, а при том да ми овде додамо оно што још недостаје.
Прилоге о грбовима и подацима везаним за поменуте родове сам ти послао на Приватне поруке.
-
Нема на чему, Фронтијеру, мислим да је добро за почетак имати оно са чим се у литератури располаже, а при том да ми овде додамо оно што још недостаје.
Прилоге о грбовима и подацима везаним за поменуте родове сам ти послао на Приватне поруке.
Амикусе, да ли би и мени на ПП могао да пошаљеш податке о Дракулићима и њихов грб, јер ми је то фамилија од бабе по мајци? :)
-
Амикусе, да ли би и мени на ПП могао да пошаљеш податке о Дракулићима и њихов грб, јер ми је то фамилија од бабе по мајци? :)
Ево Вуче, погледај у Привантим порукама, то су како и стоји, Дракулићи од Мрсинграда. ;)
-
Само бих да додам да ти грбови нису грбови читавих родова или породица, већ су то грбови тих људи који су их добили.
Рецимо, ако је Светозар Боројевић добио грб 1905. године, то онда није грб и неког његовог рођака Боројевића чији је заједнички предак живео 100 година раније.
-
Хвала Амикусе! :)
Да, познато ми је то да је то само грб од тог једног човека који је добио племство и његових директних потомака, али је свакако занимљива чињеница да је и један од Дракулића добио племство.
-
Само бих да додам да ти грбови нису грбови читавих родова или породица, већ су то грбови тих људи који су их добили.
Рецимо, ако је Светозар Боројевић добио грб 1905. године, то онда није грб и неког његовог рођака Боројевића чији је заједнички предак живео 100 година раније.
Тако је Бакс, зато и нагласих НиколиВуку да су ово Дракулићи од Мрсинграда, што је претпостављам и сам знао. Али не треба сметнути с ума да се врло често дешавало да нестанком оригиналне лозе, грб преузме нека споредна, или што је још "горе" породица која само дели презиме са носиоцем.
Ништа од тога није валидно, иако је небројено пута, управо разним фалсификатима, тако нешто било потврђивано од за то надлежних институција.
Потомци ових људи који су кроз историју добијали титуле и грбове, имају право на грбове, а у неким случајевима и на титулу, иако су оне у немонархијским друштвима правно неважеће.
Хвала Амикусе! :)
Да, познато ми је то да је то само грб од тог једног човека који је добио племство и његових директних потомака, али је свакако занимљива чињеница да је и један од Дракулића добио племство.
Нема на чему, НиколаВуче, ето како и рекох, беше ти то познато. :)
-
Да поменем још један пример фалсификата, или боље речено "кићења туђим перјем". Ради се о породичном грбу Михића. Информацију о српским племићима Михићима из Херцеговине први је изгледа пласирао Новак Мандић Студо у својој књизи "Земља звана Гацко" из 1995. године. Касније и Мирослав Нишкановић наводи да су се на крајишким просторима неки Михићи попели на друштвеној лествици толико да поседују и грб. Оба аутора при том дају приказ грба Михића:
(http://i68.tinypic.com/1z6rryg.jpg)
Ова прича је брзо постала популарна међу херцеговачким и крајишким Михићима, па су људи правили и реконструкције грба својих славних предака. Ево једног примера:
(http://i64.tinypic.com/2lp2jt.jpg)
Морам признати да сам и сам без провере прихватио ову причу, да бих тек касније схватио да се ради о фалсификату. У грбовнику Ивана Бојничића из 1899. године објављен је грб који је 29. јула 1808. године Франц II, цар Светог римског царства и краљ Угарске, доделио извесном капетану Јохану Михићу и његовој породици: супрузи Јозефи Беркић, синовима Михаелу, и Стефану и кћерима Ани, Елизабети и Маргарети. Сва имена у грбовнику се наводе у германизованом облику и транскрипцији, па тако и племића Михића. А ево и грба:
(http://i63.tinypic.com/sbufpt.jpg)
Очито је да се ради о истом грбу на који се позивају Нишкановић и Студо Мандић.
Иако се у Бојничићевом грбовнику не наводи националност племићких породица, већ судећи по имену Јосипе Беркић чини се да је у питању хрватска породица са подручја Славоније (Беркићи су Хрвати пореклом из Слатине). Оно што отклања сваку сумњу су подаци које налазимо у историјским документима. У римокатоличким црквеним књигама у Хрватској, доступним на familysearch.org, налазимо брачни пар Joannis Mihich и Josephæ Berkich (у једном случају наведена као Berkics) који је у периоду од 1775. до 1796. имао једанаесторо крштене деце, међу којима су били и Michael, Stephanus, Anna, Elizabetha и Margareta. Иако се у овом случају немачка транскрипција словенских имена донекле разликује од оне у Бојничићевом грбовнику, нема никакве сумње да је у питању управо породица којој је аустријски император доделио грб. Десеторо од једанаесторо деце Јоаниса Михића и Јозефе Беркић је крштено у римокатоличкој цркви у Старом Петровом Селу у Славонији, док је једанаесто, Маргарита Михић, крштена 11. 07. 1796. у Липовљанима, такође у Славонији. У истим црквеним књигама раније налазимо две особе по имену Joannes Mihich, крштене у римокатоличкој цркви 1747. и 1754. године у месту Нова Капела, које се налази одмах поред Старог Петровог Села. Према години и месту рођења један од њих би могао бити управо помињани племић Јохан Михић. На основу ових података мислим да је сасвим јасно да су племићи Михићи били славонски Хрвати.