Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Српски средњи век => Тему започео: Жика Април 01, 2016, 12:18:16 поподне
-
Повеља написана 15. априла 1391. године. Браћа Санковић уступају жупе Конавле и Витаљину Дубровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске господе. Наводе се границе жупа и обавезе њених становника према дубровачкој власти. У дипломатичком погледу исправа припада хумској канцеларији. Писана је на пергаменту њемачког начина израде, што је ријеткост за Хум. У повељи се наводи да су св. Ђурђе и арханђел Михајло, крсне славе браће Санковића, и то св. Ђурђе крсна слава жупана Бељака, а арханђел Михајло војводе Радича. Повеља одише православним духом што се најјасније види из дијела у којем се браћа заклињу „на Свето писмо Христовог јеванђеља“ и још „светог Ђурђа и арханђела Михајла“ часни крст, пресвету Богородицу и „318 светих отаца никејских и од свих светаца и светица Божијих“. Ову повељу први издао Павле Карано –Твртковић 1840. (Србски споменици,98, бр. 78.). У цјелини повељу је објавио Франц Миклошић (Monumenta Serbica, 217-219).
http://www.plemenito.com/sr/povelja-beljaka-i-radica-sankovica-dubrovniku/d20
-
Повеља одише православним духом што се најјасније види из дијела у којем се браћа заклињу „на Свето писмо Христовог јеванђеља“ и још „светог Ђурђа и арханђела Михајла“ часни крст, пресвету Богородицу и „318 светих отаца никејских и од свих светаца и светица Божијих“.
Потпуно исправно тумачење. Ево шта о хумској господи Санковић каже Шефик Бешлагић на страни 511. у својој књизи "Стећци-култура умјетност".
"Prije svega, postoji više od 20 primjeraka stećaka čiji natpisi sasvim jasno govore o ortodoksnosti pokopanih. U te spadaju natpisi Radimlje u kojiima se imenuju članovi ugledne vlaške porodice Hrabrena·Miloradovi ća, za koje znademo da su pravoslavci i da su podigli pravoslavne crkve u Ošanićjma, nedaleko od Stoca i Radimlji, zatim u Trijebnju, u okoLini Stoca, a onda i u Žitomisliću, u okolini Mostara. Neki članovi ove porodice su zbog Turaka izbjegli u Rusiju, gdje su postigli vjsoke položaje u vojnoj hijerarhiji. Natpis na stećku u Biskupu, u okolini Konjica, govori da je tu sahranjena Goisava, žena Radiča Sankovića, č l a n a vlastelinske pravoslavne porodice".
Иначе казна Санковићи су због продаје Конавла Дубровачкој Републици кажњени губитком посједа, које су подијелили Влатко Вуковић и Павле Раденовић, а Радич Санковић је 1404. погубљен.
Косаче и Раденовићи су те исте Конавле нешто касније продали дубровчанима, па покушали да поврате у тзв. "конавоским ратовима" (2), али без успјеха.
-
Sankova sestra, Radičeva tetka sahranjena je u Veličanima, Popovo Polje.
Natpis na njenom nadgrobniku
† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B- ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B
- ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN
G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA
-
Sankova sestra, Radičeva tetka sahranjena je u Veličanima, Popovo Polje.
Natpis na njenom nadgrobniku
† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B- ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B
- ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN
G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA
Не би ли овај натпис требао бити на ћирилици?
-
† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B- ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B
- ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN
G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA
Једно питање за г. Wolfa. Ако се не варам, Ви сте блиски сарадник Горана Комара. Његове радове сам добио прије десетак дана, а Старе ћириличне натписе источне Херцеговине сам "овлаш" прочитао јуче.
Овај подвучени дио ме заинтерсовао јер код превода госта Радина Бутковића се дуже вријеме води полемика да ли су "мрсни и мирски људи". У овом случају користио би студију Драгољуба Драгојловића Крстјани и јеретичка црква босанска, гдје аутор појам "мирски људи" тумачи као световњаке. Ево уосталом приказ странице 143. (десно по условом д а је успио приказ:
(https://html2-f.scribdassets.com/572entcq9swxuau/images/71-5ec67467e4.jpg)
Овај горњи навод, чини ми се да је потпуно у сагласности са ставом Д. Драгојловића. Дакле, монахиња Полихранија је прије но што се замонашила била "мирска госпоја Радача".
Нешто слично се догађа и код "Билиног поља или Болиног поила" (абјурација куин бана 1203. године)
-
Не би ли овај натпис требао бити на ћирилици?
Naravno, natpis je na ćirilici i to na onoj koja se koristila na dvoru Nemawića, transkripciju sam prepisao sa sajta Komisije za nacionalne spomenike BiH. Oprostite ako smeta.
-
Једно питање за г. Wolfa. Ако се не варам, Ви сте блиски сарадник Горана Комара. Његове радове сам добио прије десетак дана, а Старе ћириличне натписе источне Херцеговине сам "овлаш" прочитао јуче.
Овај подвучени дио ме заинтерсовао јер код превода госта Радина Бутковића се дуже вријеме води полемика да ли су "мрсни и мирски људи". У овом случају користио би студију Драгољуба Драгојловића Крстјани и јеретичка црква босанска, гдје аутор појам "мирски људи" тумачи као световњаке. Ево уосталом приказ странице 143. (десно по условом д а је успио приказ:
(https://html2-f.scribdassets.com/572entcq9swxuau/images/71-5ec67467e4.jpg)
Овај горњи навод, чини ми се да је потпуно у сагласности са ставом Д. Драгојловића. Дакле, монахиња Полихранија је прије но што се замонашила била "мирска госпоја Радача".
Нешто слично се догађа и код "Билиног поља или Болиног поила" (абјурација куин бана 1203. године)
Ja sam poznanik gospodina Komara, često se srećemo na terenu, nismo bliski saradnici, ali ipak sarađujemo. E ovaj natpis je izazvao burne razmirice u prošlosti. Ćiro Truhelka je čak ime Nenca Čihorića, pokušavao da pročita kao Paganenca, kako bi otklonio svaku sumnju da se radi o pravoslavnom spomeniku. Danas se smatra da se Radača Sanković Čihorić zamonašila u pravoslavnoj crkvi posle smrti supruga. Njen otav Milten se uzdigao kao srpski plemić kao i njen deda Draživoj Bogopanec ili Bogopanković. Inače u groblju gdje se nalazi ovaj stećak sa kraja 14. vijeka, i danas se sahranjuju Čihorići.
-
Хвала на одговору г. Wolf. Тачно сада сам погледао да то на 11. страни спомиње уважени Г. Комар.
Иначе Ћиро Трухелка, невезано за то што је то појаснио и Г. Комар у уводу књиге, је "потпуни промашај" науке са својом теоријом о басанчици. Од њега је, можда, само већи промашај А. Соловјев са својом теоријом о "фантомским бохумилима".
Исправка није Куин него Кулин бан. Шта ћеш велике радничке руке :D
-
Хвала на одговору г. Wolf. Тачно сада сам погледао да то на 11. страни спомиње уважени Г. Комар.
Иначе Ћиро Трухелка, невезано за то што је то појаснио и Г. Комар у уводу књиге, је "потпуни промашај" науке са својом теоријом о басанчици. Од њега је, можда, само већи промашај А. Соловјев са својом теоријом о "фантомским бохумилима".
Исправка није Куин него Кулин бан. Шта ћеш велике радничке руке :D
Само да додам, Радачини дјеверови Стјепко и Дабижив били су повјерљиви људи краља Душана. Појављују се као његови посланици и свједоци на појединим повељама.
-
Naravno, natpis je na ćirilici i to na onoj koja se koristila na dvoru Nemawića, transkripciju sam prepisao sa sajta Komisije za nacionalne spomenike BiH. Oprostite ako smeta.
Зато и питам, јер у БиХ су ћирилица и латиница равноправне, али чак и званичне институције БиХ, раде на преправљању старих ћирилских натписа на латиничке натписе, како би се изворно писмо потисло из домашаја очију оних који сврате до њихових страница, на којима је ћирилица као писмо апсолутно протерана.
Кад поменусте Чихориће и Богопанковиће, они и једни и други имају у Илирском грбовнику своје грбове, а Родословне таблице (1987) наводе Богопанковиће као шири род из кога су потекли Санковићи.
-
Зато и питам, јер у БиХ су ћирилица и латиница равноправне, али чак и званичне институције БиХ, раде на преправљању старих ћирилских натписа на латиничке натписе, како би се изворно писмо потисло из домашаја очију оних који сврате до њихових страница, на којима је ћирилица као писмо апсолутно протерана.
Кад поменусте Чихориће и Богопанковиће, они и једни и други имају у Илирском грбовнику своје грбове, а Родословне таблице (1987) наводе Богопанковиће као шири род из кога су потекли Санковићи.
У "Хумска властеоска породица Санковићи", Јованка Мијушковић наводи податак, да је родоначеник Санковића - Санко Милтеновић, био познат Дубровчанима под старим родовским презименом - Богопенец (Gradoe fratri Sanchi Bogopenec). Упитно је и значење овог необичног родовског имена, као и лична имена Градојевих синова - Будел(љ)а (Budeya) и Санчина? Као хералдички куриозитет, Богопанковићи у Зибмахеровом грбовнику у челенци имају - коњску ногу
-
Гледајући неке податке у компилацији турских пописа за Румелијски ејалет (око 1530 г) на турској латиници, примјетио сам да је у оквиру нахије Загорје пописан и сљедећи локалитет:
Sankooğlu Radiç yeri, bk. Kirkovine mz., Zagorye n., Foça kz., Hersek l.
Kirkovine mz./Sankooğlu Radiçyeri, Zagorye n., Foça kz., Hersek l.: TD 76/143
У преводу то би било "мјесто Радича Санковића" са другим називом "мезра Кирковине"
Веома је вјероватно да се овдје ради о локалитету Грчка главица на подручју Главатичева источно од Коњица, гдје се налази породична гробница Санковића. Можда би и Кирковине из пописа могли читати као Грковине и повезати са овим "грчка главица", мада је то прилично нагађање.
Иако су Санковићи аутентични српско-православни властеоски род са подручја Горње Неретве, који су играли значајну улогу у догађањима друге половине 14. вијека, имам осјећај да су некако скрајнути у српској историографији.
Њихово породично гробље на горе поменутој локацији Грчка главица под заштитом је Унеска.
(https://img1.oastatic.com/img2/19880327/max/variant.webp?revbust=be90f6f5)
https://en.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dka_Glavica_necropolis
Сигурно је идентификован очуван скелет Гојисаве, жене Радича Санковича,а кћерке Ђурђа Балшића, а за други скелет се претпоставља да би могао припадати самом Радичу Санковићу.
-
Гледајући неке податке у компилацији турских пописа за Румелијски ејалет (око 1530 г) на турској латиници, примјетио сам да је у оквиру нахије Загорје пописан и сљедећи локалитет:
Sankooğlu Radiç yeri, bk. Kirkovine mz., Zagorye n., Foça kz., Hersek l.
Kirkovine mz./Sankooğlu Radiçyeri, Zagorye n., Foça kz., Hersek l.: TD 76/143
У преводу то би било "мјесто Радича Санковића" са другим називом "мезра Кирковине"
Веома је вјероватно да се овдје ради о локалитету Грчка главица на подручју Главатичева источно од Коњица, гдје се налази породична гробница Санковића. Можда би и Кирковине из пописа могли читати као Грковине и повезати са овим "грчка главица", мада је то прилично нагађање.
Иако су Санковићи аутентични српско-православни властеоски род са подручја Горње Неретве, који су играли значајну улогу у догађањима друге половине 14. вијека, имам осјећај да су некако скрајнути у српској историографији.
Њихово породично гробље на горе поменутој локацији Грчка главица под заштитом је Унеска.
(https://img1.oastatic.com/img2/19880327/max/variant.webp?revbust=be90f6f5)
https://en.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dka_Glavica_necropolis
Сигурно је идентификован очуван скелет Гојисаве, жене Радича Санковича,а кћерке Ђурђа Балшића, а за други скелет се претпоставља да би могао припадати самом Радичу Санковићу.
Славили су Св. Ђорђа и Св. Михајла. Дакле доказано су славили славу, заклињу у њу у једном дубровачком документу.
-
Иначе би оригинални "родовски" назив Санковића могао бити Богопенци. Нешто слично називу Косача за други познати херцеговачки род.
Три су кључна српска рода која доминирају у Херцеговини у другој половини 14. и првој половини 15. вијека: Богопенци (Санковићи), Косаче и Јабланићи (Павловићи). Сва три рода су поријеклом из сјеверозападних крајева српске средњовјековне државе: Богопенци из Кома/Загорја, Косаче и Јабланићи са горње Дрине, једни из насеља Косаче код Горажда,а други из Борча код Рогатице. Почетком 14. вијека, ова три рода видјела су своју шансу у прилично несређеним приликама у српском Захумљу тог времена и прешли на страну босанског бана. Богопенци ће неколико пута мијењати страну, повремено се враћајући под власт српског краља. Нема сумње да су ова три рода најзаслужнија за проширења босанске државе на територију потоње Херцеговине. За своје услуге били су награђени великим посједима.
Очекивано је било да ће међу ова три рода доћи до сукоба. Прво су Павловићи и Косаче уништили Санковиће, а затим су Косаче уништили Павловиће. Турци су на крају свима дошли главе и одлучили да заиграју на влашку карту: Храбрене, Врањеше, Никшиће, Дробњаке, Бањане.
-
Иначе би оригинални "родовски" назив Санковића могао бити Богопенци. Нешто слично називу Косача за други познати херцеговачки род.
Три су кључна српска рода која доминирају у Херцеговини у другој половини 14. и првој половини 15. вијека: Богопенци (Санковићи), Косаче и Јабланићи (Павловићи). Сва три рода су поријеклом из сјеверозападних крајева српске средњовјековне државе: Богопенци из Кома/Загорја, Косаче и Јабланићи са горње Дрине, једни из насеља Косаче код Горажда,а други из Борча код Рогатице. Почетком 14. вијека, ова три рода видјела су своју шансу у прилично несређеним приликама у српском Захумљу тог времена и прешли на страну босанског бана. Богопенци ће неколико пута мијењати страну, повремено се враћајући под власт српског краља. Нема сумње да су ова три рода најзаслужнија за проширења босанске државе на територију потоње Херцеговине. За своје услуге били су награђени великим посједима.
Очекивано је било да ће међу ова три рода доћи до сукоба. Прво су Павловићи и Косаче уништили Санковиће, а затим су Косаче уништили Павловиће. Турци су на крају свима дошли главе и одлучили да заиграју на влашку карту: Храбрене, Врањеше, Никшиће, Дробњаке, Бањане.
Сјајан сажетак! Таман по мом укусу. Оно што највише волим у генетичкој генеалогији је политичка економија :) Марксизам, као школски предмет, је оставио свој траг
-
Иначе би оригинални "родовски" назив Санковића могао бити Богопенци. Нешто слично називу Косача за други познати херцеговачки род.
Три су кључна српска рода која доминирају у Херцеговини у другој половини 14. и првој половини 15. вијека: Богопенци (Санковићи), Косаче и Јабланићи (Павловићи). Сва три рода су поријеклом из сјеверозападних крајева српске средњовјековне државе: Богопенци из Кома/Загорја, Косаче и Јабланићи са горње Дрине, једни из насеља Косаче код Горажда,а други из Борча код Рогатице. Почетком 14. вијека, ова три рода видјела су своју шансу у прилично несређеним приликама у српском Захумљу тог времена и прешли на страну босанског бана. Богопенци ће неколико пута мијењати страну, повремено се враћајући под власт српског краља. Нема сумње да су ова три рода најзаслужнија за проширења босанске државе на територију потоње Херцеговине. За своје услуге били су награђени великим посједима.
Очекивано је било да ће међу ова три рода доћи до сукоба. Прво су Павловићи и Косаче уништили Санковиће, а затим су Косаче уништили Павловиће. Турци су на крају свима дошли главе и одлучили да заиграју на влашку карту: Храбрене, Врањеше, Никшиће, Дробњаке, Бањане.
Сад на чију су карту заиграли је дискутабилно. Међу пашама и беговима се крију потомци набројане властеле, Штихови су остали код властеле а побројани племена су могла узети три на карте. А Турцима остаје "само" порез.
-
Сад на чију су карту заиграли је дискутабилно. Међу пашама и беговима се крију потомци набројане властеле, Штихови су остали код властеле а побројани племена су могла узети три на карте. А Турцима остаје "само" порез.
А порез је суштински једини важан.
-
Цитат из књиге "Озринићи" Ж. Остојића:
Сетих да се негде прочитао помињање Санковића у контексту помена Озринића у документима:
Помен имена Озринића и Чева у разним документима
...
Властелин Стијепо Озроевик налазио се у пратњи војводе Радича Санковића, 1399. године, када је овај писао даровницу Дубровчанима, уступајући им Лисац.
...
Стјепко Озринић се помиње 1391 – 1399. године.
-
А порез је суштински једини важан.
Зато је "само"под наводницима.
-
Цитат из књиге "Озринићи" Ж. Остојића:
Сетих да се негде прочитао помињање Санковића у контексту помена Озринића у документима:
Има ли топоним Санковић код Цетиња или сам опет забагово?
-
Има ли топоним Санковић код Цетиња или сам опет забагово?
Нисам ништа нашао у широј околини Цетиња. Постоји село код Мионице, Санковићи, што је скраћено од Станковићи, који су први становници села. Случајно поклапање.
-
Славили су Св. Ђорђа и Св. Михајла. Дакле доказано су славили славу, заклињу у њу у једном дубровачком документу.
Ово је тај дио из повеље од 15. априла 1391. године. Лијеп примјер помена славе у српском средњем вијеку (са чак истом формулацијом "крсно име" како се користи и данас)
(https://i.postimg.cc/DZypJq7L/sankovici-slava.png)
"...ми, Бељак и Радич, са свима више именованима, на Свето писмо Христовога јеванђеља из добре воље и са чистим срцем присегли смо вером и душом, и оца нашега и родитеља наших Светим Ђурђем и арханђелом Михајлом, нашим крсним именима, да извршимо и свршимо и утврдимо све писано у овој повељи, и да наша деца и наши потомци и наша властела и сваки наш човек изврши и не пренебрегне ово писање,..."
-
Сва је прилика да су Богопенци-Санковићи били насљедна жупанска породица у жупи Кому на Неретви (могуће још од раног средњег вијека). Жупа Ком је једна од најстаријих српских жупа. Поменута је у оквиру Подгорја (Submontana) у Љетопису Попа Дукљанина из 12. вијека.
Задњи помени ове жупе као области присутни су у турском попису Херцеговине из 1477. године. Њена територија је била подијељена између нахија Загорје, Неретва и Конац поље.