Форум - Порекло
ДНК порекло => Народи и њихова генетика => Тему започео: Kor Јануар 31, 2013, 10:46:09 пре подне
-
E1b 10 6,6%
G 4 2,6%
I1 9 6,0%
I2a 16 10,6%
I2b 1 0,7%
J1 9 6,0%
J2 7 4,6%
N 6 4,0%
Q 2 1,3%
R1a 63 41,7%
R1b 18 11,9%
R2 1 0,7%
T 5 3,3%
(http://img827.imageshack.us/img827/7965/20130131102834.png)
-
А одакле им чак 6% Й1?
Можда йе то због малога и лошега узорка...
-
А одакле им чак 6% Й1?
Можда йе то због малога и лошега узорка...
Не. У питању су Јевреји.
http://www.familytreedna.com/public/slovakia/default.aspx?section=yresults
тај проценат у општој популацији је засигурно мањи али овде имамо случај да се тестирао већи број Јевреја који су (што је занимљиво) оригинални семитски Јевреји за разлику од много чешћег случаја када имају хазарско порекло.
-
Ево једног не тако старог рада о генетици Словака.
E. Petrejčíková et al., The genetic structure of the Slovak population revealed by Y-chromosome polymorphisms, Anthropological Science Vol. 118(1) (2010) 23–30.
https://www.jstage.jst.go.jp/article/ase/118/1/118_090203/_pdf
https://www.jstage.jst.go.jp/article/ase/118/1/118_090203/_article
Главна табела из рада је следећа:
(http://imageshack.us/a/img17/1525/slovakia2010a1.gif)
Занимљива је и табела у којој се резултати за Словачку упоређују са подацима за неке друге словенске земље (мада не знам колико су актуелни ти резултати са којима упоређују своје).
(http://imageshack.us/a/img90/8339/slovakia2010b1.gif)
-
Као што видимо, резултати овог истраживања се једним добрим делом разликују од онога што нам говори стање са словачког ДНК пројекта. Поготово је велика разлика у односу на I2a (скоро двострука). Величина узорка од 250 људи је репрезентативна, па онда остаје питање, шта није у реду?
А онда то пореде са хрватским резултатима где има 34% носилаца хг R1a а видели смо недавно да је Приморац избацио податке на узорку од 1100 људи који Хрватима дају тек 22% ове хаплогрупе.
Толика одступања на тако великим узорцима указују на драстичне метолодошке грешке.
-
Словаци су резултате за Хрвате узели из рада Pericic et al. (2005), при чему пише и да је фреквенција за I2a из рада Rootsi et al. (2004), што није тачно. У раду Rootsi et al. (2004) фреквенција за I2a у Хрватској је другачија, ова коју су навели Словаци је ипак из рада Pericic et al. (2005).
У раду Pericic et al. (2005) подаци за Хрвате су за Croatian (mainland), па је можда и због тога тако драстична разлика у односу на рад Приморца (поред тога што Приморац већ више пута штимовао резулате, па је можда то учинио и у том раду, да би смањио разлике између северних и јужних области Хрватске).
Узгред, у раду Battaglia et al (2009) фреквенција за R1a у Хрватској је 27%, а за I2a 33.7%. Проблематична је и фреквенција R1a у Босни и Херцеговини. Словаци су узели податке из рада Marjanovic et al. (2005), где је R1a у БиХ знатно нижи него у раду Pericic et al. (2005), где је 24.6%.
И мени се чини да је фреквенција од 18.4% за I2a у Словачкој превисока, нека моја логика ми каже да би то требало да буде 10-15%, а да би Украјина, а можда и Белорусија требале да имају нешто више.
-
Па то сам и имао у виду када сам говорио за хрватски R1a који је кренуо са преко 30% да би дошао на 22%, Исто тако, са опадањем R1a приметан је раст E1b у Хрвата који се са 5,6% из овог рада попео на преко 11% по подацима Приморца.
На крају ће испасти да ће се 3/4 истраживања у периоду до 2010. моћи окачити мачку за реп.
-
Мене лично не чуди висок проценат И2а међу Словацима. Прикупљајући хаплотипе за И2а било ми је јасно да поједини региони Словачке (сјевероисток) имају повећано присуство И2а, слично као и са западном Чешком око Плзена (регион Ходско). Сасвим је јасно да је И2а у Словачкој везана прије свега за русинску популацију (Лемко и Бојко).
Оно што остаје загонетка јесте присуство Е1б међу Русинима тј. да ли је Е1б био на Карпатима још у вријеме етногенезе Словена или је посљедица миграција у средњем вијеку са правца Балкана. Једино детаљна нализа хаплотипова, варијанси и старости могла би да нам да одговор на ово питање.
-
Када сам рекао да би по мојој процени фреквенција И2а код Словака требала да буде 10-15% мислио сам управо на то да би присуство И2а требало да буде повећано у источној Словачкој, пре свега код Русина. Ево, сада је Кор дао податке да је И2а баш код Русина заступљен са 15,5%, па ми се још више чини да је реална она претпоставка о 10-15% И2а код Словака. Као што рекох, мислим да би код Украјинаца, и евентуално код Белоруса, проценат И2а требао да буде и нешто виши, око 15-20%. Додуше, и ако би фреквенција И2а у југо-западној Украјини била изузетно висока, то не значи да би морала бити тако висока и на нивоу целе Украјине, јер је то заиста огромна земља и нешто слабије присуство И2а у другим деловима земље би могло значајно смањити фреквенцију И2а на нивоу целе Украјине.
Иначе, каже се да се источна и западна Словачка знатно разликују по генетици, да је популација западне Словачке генетски најближа популацији Чешке, а популација источне Словачке је најближа популацији Словеније. Пре две недеље сам био у Словачкој и видео да они такве сличности не виде само само са аспекта генетике, већ и са разних других аспеката.
-
Citat iz rada koji je postovao Kyrios:
For each of 12-marker haplotypes, the corresponding Y-haplogroups were estimated using Whit Athey’s Haplogroup Predictor version 5, which is based on the Bayesian-allele-frequency approach (http://www.hprg.com/hapest5/).
Na vise mesta sam citao da je za pouzdaniju predekciju haplogrupa potrebno bar 17 markera po haplotipu. Tako da mislim da ovaj rad bas i nije referentan.
-
(http://www.genebaze.cz/ydnask/mapaHGall.png)
Појединачни распоред:
http://www.genebaze.cz/cgi-bin/ydhd2.cgi?lang=us&n=sk
R1a 50 61 %
R1b 14 17.1 %
I2 9 11 %
I1 7 8.5 %
I2a 6 7.3 %
E1b1b 5 6.1 %
R1a1 4 4.9 %
I2b 3 3.7 %
J1 3 3.7 %
J2 3 3.7 %
J2b 2 2.4 %
G2a 1 1.2 %
N 1 1.2 %
R1a1 1 1.2 %
R1b1 1 1.2 %
R1b1 1 1.2 %
-
Studies on Y-chromosomal markers revealed significant genetic differentiation between Southern and Northern (Western and Eastern) Slavic populations. The northern Serbian region of Vojvodina is inhabited by Southern Slavic Serbian majority and, inter alia, Western Slavic (Slovak) and Eastern Slavic (Ruthenian) minorities. In the study, 15 autosomal STR markers were analysed in unrelated Slovaks, Ruthenians and Serbs from northern Serbia and western Slovakia. Additionally, Slovak males from Serbia were genotyped for 17 Y-chromosomal STR loci. The results were compared to data available for other Slavic populations. Genetic distances for autosomal markers revealed homogeneity between Serbs from northern Serbia and Slovaks from western Slovakia and distinctiveness of Serbian Slovaks and Ruthenians. Y-STR variation showed a clear genetic departure of the Slovaks and Ruthenians inhabiting Vojvodina from their Serbian neighbours and genetic similarity to the Northern Slavic populations of Slovakia and Ukraine. Admixture estimates revealed negligible Serbian paternal ancestry in both Northern Slavic minorities of Vojvodina, providing evidence for their genetic isolation from the Serbian majority population. No reduction of genetic diversity at autosomal and Y-chromosomal markers was found, excluding genetic drift as a reason for differences observed at autosomal STRs. Analysis of molecular variance detected significant population stratification of autosomal and Y-chromosomal microsatellites in the three Slavic populations of northern Serbia, indicating necessity for separate databases used for estimations of frequencies of autosomal and Y-chromosomal STR profiles in forensic casework. Our results demonstrate that regarding Y-STR haplotypes, Serbian Slovaks and Ruthenians fit in the Eastern European metapopulation defined in the Y chromosome haplotype reference database.
Извор: Northern Slavs from Serbia do not show a founder effect at autosomal and Y-chromosomal STRs and retain their paternal genetic heritage http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24315599
-
Словаци 164 хаплотипа (17 маркера):
R-M458 26 15,85%
R-M17 48 29,27%
R-SRY2627 1 0,61%
I-M423 25 15,24% PH908 5 3,05%
R-L23 6 3,66%
R-L48 6 3,66%
R-L2 1 0,61%
R-P312 1 0,61%
R-U106 6 3,66%
R-U152 4 2,44%
J-P58 3 1,83%
J-M410 1 0,61%
J-M241 2 1,22%
G-P15 8 4,88%
N-M178 5 3,05%
I-M223 3 1,83%
I-M253* 7 4,27%
I-L22 2 1,22%
E-M123 1 0,61%
E-V13 6 3,66%
H-M69 1 0,61%
T-M70 1 0,61%
-
Словаци у Србији
Према попису из 2011. године, у Србији живи 52.750 Словака што представља 0,7% од укупне популације Србије. Највећи број Словака живи у аутономној покрајини Војводини, укупно 50.321, у граду Београду 2.104, а у Ценралној Србији 325. За разлику од Словака који живе у Словачкој и који су већином католици, Словаци у Србији су углавном евангелистички протестанти.
Словаци су се населили у Војводину у осамнаестом и деветнестом веку са територије данашње Словачке. Први досељеници из области око Татре доселили су се у Бачку за време владавине Карла VI. Око 1720. године населили су се у Бајши, око 1740. у Бачком Петровцу и Футогу, а за време Марије Терезије 1742. године у Бездану. Неки су касније прешли у Срем. Око 120 породица се 1760. населило у Селенчи, али су се касније неки од њих преселили у Стару Пазову.
Крајем осамнаестог века насељавају се Кисачу, Вепровцу, Гложан, Бачкој Тополи, Бајши, Пивницама, Банатској Паланци, Новом Сланкамену, Бачкој Паланци, Арадацу, Ечки, и у Лалићу. Почетком деветнаестог века долазе у Ковачицу, Падину, Чоку, Шупљају, Банатски Двор и Стари Лец. У другој половини деветнаестог века насељавају се у Војловицу, Иваново и Бело Блато.
Словаци чине већину у општини Бачки Петровац и највећу националну заједницу у општини Ковачица
Списак општина и градова у Србији у којима има више од 500 Словака.
Општина Становништво
попис 2011 Словаци Удео
Општина Ковачица 25.274 10.557 41,85%
Општина Бачки Петровац 13.418 8.772 65,37%
Град Нови Сад 341.625 6.393 1,87%
Општина Стара Пазова 65.792 5.212 7,92%
Општина Бачка Паланка 55.528 5.047 9,09%
Општина Бач 14.405 2.845 19,75%
Општина Шид 34.188 2.136 6,25%
Град Београд 1.659.440 2.104 0,13%
Град Зрењанин 123.362 2.062 1,67%
Град Панчево 123.414 1.411 1,14%
Општина Алибунар 20.151 965 4,79%
Општина Оџаци 30.154 835 2,77%
Општина Беочин 15.726 830 5,27%
Општина Пландиште 11.336 616 5,42%
Списак места у Србији у којима има више од 300 Словака.
Место Општина Становништво
попис 2002 Словаци Удео
Стара Пазова Општина Стара Пазова 18.645 5.848 31,36%
Ковачица Општина Ковачица 6.764 5.697 84,22%
Падина Општина Ковачица 6.760 5.575 82,47%
Бачки Петровац Општина Бачки Петровац 6.727 5.549 82,48%
Кисач Град Нови Сад 5.091 4.505 82,34%
Селенча Општина Бач 3.279 2.990 91,18%
Пивнице Општина Бачка Паланка 3.835 2.935 76,53%
Кулпин Општина Бачки Петровац 2.976 2.116 71,10%
Гложан Општина Бачки Петровац 2.283 1.985 86,94%
Нови Сад Град Нови Сад 191.405 1.673 0,87%
Панчево Град Панчево 77.087 1.407 1,82%
Арадац Град Зрењанин 3.461 1.376 39,75%
Бачка Паланка Општина Бачка Паланка 29.449 1.194 4,05%
Јаношик Општина Алибунар 1.171 1.073 91,63%
Силбаш Општина Бачка Паланка 2.456 1.018 35,73%
Шид Општина Шид 16.311 899 5,51%
Ердевик Општина Шид 3316 846 25,51%
Лалић Општина Оџаци 1.343 796 48,35%
Луг Општина Беочин 801 772 96,37%
Бело Блато Град Зрењанин 1.477 583 39,47%
Бегеч Општина Нови Сад 3.355 465 14,56%
Челарево Општина Бачка Паланка 5.423 462 8,51%
Зрењанин Град Зрењанин 76.511 329 0,43%
Бингула Општина Шид 906 306 33,77%
Хајдучица Општина Пландиште 1.375 579 42,10%
Љуба Општина Шид 559 301 53,84%
Остала места где Словаци чине већину, испод 300 становника
Место Општина Становништво
попис 2002 Словаци Удео
Сланкаменачки
Виногради Општина Инђија 253 199 74,81%
Slováci v Srbsku od A-Z
https://www.youtube.com/v/5zWO1SDB03Y
-
Јако леп прилог о војвођанским Словацима у вечерашњој емисији "ОКО магазин".
https://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/rts-1/21/oko-magazin.html
Вероватно ће ускоро поставити емисију на јутјубу.
-
Мемедовић о Словацима и њиховим уметницима
https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/4302947/.html (https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/4302947/.html)
https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/4312075/.html (https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/4312075/.html)