Као инспирацију за одлазак на изложбу, предлажем да погледате гостовање Александре Нинковић Ташић у Емисији Агапе, која је главни организатор изложбе и врстан познавалац живота овог великог српског научника.
Гледао сам емисију. Ова жена је сјајна :)
Ма, какво такмичење? Није ми било ни на крај памети! Само сам хтео да нагласим да је Србија и поред вековног ропства под Турцима и неписменог Милоша, отварала школе и културне установе. Ништа више.
У Галериjи СAНУ отворена изложба "Градина на Jелици" (http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=326322)
Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.
БEOГРAД - Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.
Изложбу су приредили Галериjа СAНУ и Народни музеj Чачак, уз подршку Oпштине Лучани, а првобитно jе иницирана у чачанском музеjу 2014. године поводом обележавања 30 година истраживања на локалитету Градина.
Нажалост, Танјуг није успео да сними ниједан снимак па морате сами отићи да видите, а уколико се задесите у Кнез Михаиловој, свакако је препоручљиво свратити. ;)
Можда и најбоље истражено рановизантијско утврђење у Србији. Све препоруке за изложбу, може се научити гомила занимљивих ствари о том историјском периоду. :)
А и видети. Мени иначе већ по други пут пажњу плени употреба стакла у средњм веку. Не знам, имамо ли ми неки рад на ту тему, јер оно заиста изгледа импресивно? Више питања ме ту интересује. :)
Најбоље је да погледаш монографију "Градина на Јелици" од професора Милинковића која је изашла 2010. године, ако те занима поближе оно што је ископано од материјала (има ту и стакла, прозорског као и фрагмената стаклених посуда). О средњовековном стаклу уопште је иначе писано у више чланака, успео сам да изгуглирам чак и један зборник радова посвећен управо томе:
https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21579073_Srednjovekovno-staklo-na-Balkanu-V-XV-vek-
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)
Извор: Blic (http://www.blic.rs/kultura/vesti/srpsko-blago-remek-dela-i-manje-poznata-umetnost-sa-kosova/gcbmn38)
Изложба је прилично добра, препоручујем свима. Можда су експонати описани превише штуро, али то је само мој утисак. Значајан број ствари сам видео по први пут.
Мени Кос рече јуче. ;)
И ја га баш упитах једну ствар, поведен изложбом, јер тамо чувени "прстен краљице Теодоре" стоји под описом "прстен Константина Немањића".
Ваљаће се код некога распитати зашто је то тако. :)
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)
Извор: Blic (http://www.blic.rs/kultura/vesti/srpsko-blago-remek-dela-i-manje-poznata-umetnost-sa-kosova/gcbmn38)
(https://s20.postimg.org/j5kx56uhp/krst_cara_dusana_u_bgd.jpg) (https://s20.postimg.org/nc166qmp9/krst_cara_dusana_u_arkiv_za_povestnicu_jugoslavensku.jpg)
Крст цара Душана из 1348. године, на изложби Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, снимљено 06. октобра 2017., поред слике је каменотиском урађен снимак 1852. године у Загребу, за тамошњи Народни музеј и Архив, приликом враћања крста у Дечане из Црне Горе гдје је био код Владике П. П. Његоша од 1848. године. Крст је пренио калуђер Серафим Ристић из Црне Горе преко Далмације, Хрватске, Славоније, Србске Војводине, Угарске и књажевства србског у своје старо мјесто Дечане. Опширнији текст на 468. страни (Arkiv za povestnicu jugoslavensku, knjiga II, Ivan Kukuljević Sakcinski, 1852., u Zagrebu (https://books.google.rs/books?id=Cc5oAAAAcAAJ)), писца И. К. С. под насловом V. Изванредни прилог. Крст Душанов.
Поред експоната пише да је крст највероватније или дорађен у 17. веку или настао у целости у том веку. Ако се не варам, још један сличан крст, који је изложен, датиран је такође у 17. век.
Такође, као што је Селаковић приметио, пред прстена краљице Теодоре, пише прстен Константина Немањића?
Ово да ли је грешка, или неко ново сазнање, не знам, знам само да га сви до сада распознавасмо као прстен краљице Теодоре.
Било би занимљиво погледати у каталогу, шта стоји за ове експонате, мада верујем исто што и на картицама поред њих.
Нећу порећи да је могућно, да је крст из времена Душанова, о чему би се у осталом морала саслушати мњења техничких вештака, а да су само доњи део с натписом калуђери после, без сумње ради прошње и трговине, измислили. Очевидно је, да се састављач натписа трудио да га склопи у старом стилу. Али га је невештина издала."
Вечерашњи концерт Слободана Тркуље и Балканополиса.
Концерт је био величанствен.
Ко воли да слуша Тркуљину музику, појавили су се први снимци са концерта на јутјубу:
https://www.youtube.com/results?search_query=balkanopolis+sava+centar
Одлична изложба у Конаку кнегиње Љубице - "Барокни Београд - Преображаји 1717-1739.", о Београду и барокној обнови коју је доживео за време краткотрајне аустријске окупације у првој половини 18. века. Обишао сам је током Ноћи музеја, све препоруке. Траје до 4. јуна, мада ми је кустоскиња наговестила да ће можда бити продужена до септембра. Нарочит утисак су ми оставили скице и планови Београда из Бечког архива, са уцртаним објектима пре и за време аустријске окупације; такође једна велика и врло детаљна мапа из 1721-22. на којој је поред Београда приказана и његова околина, са уцртаним скицама села (препознао сам села Репиште, Жарково, Раковицу, Ресник, Кумодраж, итд.).Тај период није био дуг, али је био активан у урбанисточком смислу
http://www.mgb.org.rs/izlozbe/2019/2177-barokni-beograd-preobrazaji-1717-1739
https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13542-ostaci-baroka-u-konaku-kneginje-ljubice-nova-izlozba-u-muzeju-grada-beograda.html
Свака част, Душане!Хвала Небо! :)
Ко не зна, амбасада Чешке републике је на почетку Булевара краља Александра, прекопута Главне поште у Београду.
Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.Нисам знао за тај податак...изгледа да Немци нису случајно изабрали ту зграду, која је и симбол српско-чешког пријатељства које се потпуно материјализовало распадом Аустроугарске , за шта смо и ми у великој мери заслужни, а то је за Немце била сигурно болна тачка, па су управо и изабрали за њих симболично болну локацију као и у случају вагона у Паризу (у то време Чешка је већ била део протектората, па не знам коју је намену зграда имала након немачке окупације Чешке, а пре априлског рата)
Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.
Душане како је било јуче?
Душане како је било јуче?Лепо је било :) Концерт је потрајао мало дуже ( око сат и по), али реакције су биле одличне од стране публике ( углавном су били Чеси који живе у Србији, пословни људи, којих има око 300, како ми је рекао један Чех после концерта) ...Питао сам људе из амбасаде да ли се често организују концерти, и рекли су да је тако, али штета што је све то затвореног типа (са друге стране разумљиво, пошто се ради о амбасади, која је правно гледано, друга држава и сви посетиоци морају бити поименице најављени)...Извео сам једну композицију за оргуље, а хармоника добро подражава тај звук и све им је то било изненађујуће пошто нису имали прилике да чују хармонику у таквом издању, а акустика је у тој сали скоро као у катедрали, па се и стекао тај дојам по речима оних који су слушали
Нисам слушао Дулетов јучерашњи наступ у Београду, али сам сигуран да је био сјајан! :)Хвала Гиле, обзиром на дуго несвирање јавно (што сам ти помињао), добро је испало :D Ипак, пулт са нотама испред је био пожељан ( после дужег "поста", нема потребе за "јуначењем" свирања јавно напамет шестогласне композиције...трема ради своје, што је сигурно , сигурно је :) )
Поводом обележавања 330 година од Велике сеобе Срба Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор историјских, књижевних и ликовних дела насталих поводом Велике сеобе Срба, као и грађе о личностима и локалитетима који су у вези са овим значајним догађајем, може се погледати од 25. маја 2020. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Срђан Граовац и Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић.
Изложба је доступна и на сајту БМС:
330 година од Велике сеобе Срба (http://www.bms.ns.ac.rs/izlozbe/izlozba306.pdf?fbclid=IwAR2kX0jf2op6hB1NIe_KC8H3qPc6sNmmVMjnTYzOXaCnpYUBFFjjSMv9rp0)
У суботу, 30.05.2020., у 20 часова, биће одржана онлајн трибина "Србија пре Немањића". Гост је археолог Марко Алексић.
Пријаве на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdP7Xq9XWC0pnFbmDHDN9zh3mOfk_rFez798hw5KAjVQzwPjQ/viewform
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica
Овај податак из Политикиног чланка о Алексићевим истраживањима:
"занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету.",
открива нам се у мало више детаља, у прилогу РТС-а с почетка маја о. г., гдје се говори о рунским знацима урезаним у стубове српске владарске палате у централној Босни?
"Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора."
https://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3939958/knjiga-srpske-zemlje-pre-nemanjica-pred-citaocima.html
У Зборнику, LIX 1958 (https://books.google.rs/books?id=-_wTAQAAMAAJ&pg=PA117&lpg=PA117&dq=%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5+%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1%D1%83+%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8&source=bl&ots=jmrUUQIezm&sig=ACfU3U31olv8qnrqVk5Ri_ehcZ63WbkieA&hl=hr&sa=X&ved=2ahUKEwijw9yN-93pAhX6RhUIHZYfCkgQ6AEwAnoECAkQAQ#v=onepage&q=%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%20%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1%D1%83%20%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8&f=false), имамо помен налаза фрагмената стубова неке грађевине са урезаним рунама, на ископавањима 1930. г. у Брези, да ли је овдје ријеч о истом локалитету "најстарије познате зидане палате међу свим Словенима"?
Углавном је говорио о открићу остатака палате у Могорјелу и Вишеславовој крстионици, а тек на крају је кратко споменуо руне. Колико сам ја схватила, не ради се о палати у Могорјелу, али не могу да се сетим о ком локалитету се ради.
Ради се о базилици која је названа "Бреза II" и потиче из рановизантијског периода. Она је откривена 1930. године када су изведена ископавања мањег обима (G. Čremošnik - D. Sergejevski, Gotisches und romisches aus Breza bei Saraievo. Novitates Musei Sarajevoensis Nr. 9 (1930.)), да би потом детаљније истраживање предузео Ђуро Баслер 1958-61. (Arhitektura kasnoantičkog doba u BiH). Ево неких цитата из те књиге у вези са црквом у Брези (стр. 71-73):
"Na desnoj obali Stavnje (Breza II) otkriveni su 1930. godine, takođe, ostaci crkvene građevine.Iskopavanja su tada vršena u skromnim razmjerima. Sistematsko iskopavanje izvedeno je 1958-61, ali objekat nije publiciran (sl. 49). Građevina se sastojala od narteksa i naosa sa presbisterijem koji se završavao apsidom. Uz tri vanjske strane tekao je portik, nošen stupovima koji su rađeni od muljike na tokarskom kolu, sa četvrtastim kapitelima (sl. 50)."
"Apsida je bila ukrašena masivnim skulpturama glava veprova, koji su, možda, u nekoj kombinaciji sa prozorima, stršili iz zida."
"Na jednom od stupova urezane su rune, čiji smisao nije odgonetnut."
"Bazilika je propala u požaru, i poslije toga nije više obnovljena. Izgleda da je ovaj požar bio u vezi sa nekom borbom jer je u garotini upropašćene drvene konstrukcije nađen germanski umbo (tipičan za VI vijek, (sl.60) i kostur čovjeka koji je, kako izgleda, u tom požaru nastradao. Zidovi bazilike stajali su duže vremena poslije tog požara, lagano su se runili (naslage rahlog maltera uz same zidove), a onda padali, pretežno prema zapadu."
"Poviše sloja sa garotinom, ali prije nego su se zidovi počeli definitivno rušiti, u prostorijama bazilike nastanili su se stari Slaveni. Nije, naime, moguće odrediti na koji su način, među napola razorene zidove, dospjeli ulomci ranoslavenskih posuda."
"Postojanje bazilike možemo na temelju načina građenja, urezanih runa i umba u sloju garotine datirati u VI vijek. Malo je izgleda da bi ona bila starija od samog konca V vijeka. Svojom prostornom koncepcijom i osebujnim oblicima njenih ukrasa, ova bazilika stoji prilično usamljena u ovim krajevima."
Дакле закључак би био да руне нису словенског (с обзиром да су датоване у 6. век), већ вероватно германског порекла. Негде сам читао да се ова црква интерпретира као редак пример аријанске цркве коју су можда изградили Остроготи.
Хвала, НиколаВук, јесте, ово је слика коју је приказао.
(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/auf90jIAdHend6AIZju3sCkTUlVYRXKMTrLbI6tNHSlQWqh3sxElJI1n7Tn6BG2BOlFRPQKR0O6T3Aznzp0KxhP_ORGEqRzJ)
У "Археолошком лексикону БиХ", том 3 (стр. 17) је исти аутор (Ђуро Баслер) написао да се претпоставља да је "објекат на Црквини служио као aula regia источноготских комеса у време њихове владавине, од 490. до 535, након чега је била уништена пожаром." Такође је за натпис речено да је "на једном стубу био угравиран потпуни германски futhark, а на другом латиничка абецеда". Једна исправка, овај објекат је од 1958. до 1961. систематски ископавао Димитрије Сергејевски, а не Ђуро Баслер. Баслер је напоменуо да је питање стилске припадности и датовања ове грађевине још увек предмет дискусија и да постоји мишљење да је делимично настала у средњем веку, односно у време романике.
Уколико сам добро разумио овдје приказане наводе Алексића са трибине "Србија пре Немањића", као и прилоге Политике и РТС-а, ови рунски натписи припадају простору владарске палате унутар рушевина раније базилике, са необјашњивим налазима уломака ранословенског посуђа и представљају "најстарију познату зидану палату међу свим Словенима"?
XXIX међународни фестивал етнолошког филма трајаће од 13-16. октобра 2020. и у оквиру њега биће приказано преко четрдесет филмова. Филмови су подељени у две главне категорије, компетитивну коју чине главни такмичарски програм (24 филма) и студентски програм (4 филма), као и некомпетитивну – односно информативни програм (12 филмова). Такође, постоји и специјални програми у оквиру којих ће бити приказани филмови недавно преминулог редитеља и сарадника МФЕФ-а Добривоја Пантелића, изабране емисије поводом 50-годишњице Научне редакције Радио Телевизије Србије (раније Телевизије Београд) и још неке занимљивости...
Овогодишњи слоган фестивала ''У гору, у воду'' представља магијску формулу за одагнавање злих сила оличених у временској непогоди која се обрушила на село (веровање у Северозападној Србији). Пренешено у данашњи контекст нашим фестивалом желимо да одганамо не само временске, већ и све друге зле силе које су се сручиле на нас И да вам кроз мноштво занимљивих филмова пружимо прозор у друге светове.
Филмови ће бити доступни за бесплатно гледање током седам дана од почетка фестивала, односно од 13. до 19. октобра.
Филмови такмичарског програма су титловани на српски језик, остали филмови имају само енглески титл.
Због географског ограничавања садржаја, филмови ће бити доступни само гледаоцима на територији републике Србије.
Биће неопходно да се створи кориснички налог на платформи за приказивање филмова, којој ће моћи да се приступи преко линкова на страницама за филмове, доступних на овом сајту.
За додатна питања, пишите на [email protected]
Сва дешавања почињу у 12, 00 часова, у Књижари СКЗ, Краља Милана 19
20 10 2020
Радован Бели Марковић, Стојна ветрењача, роман; говоре: Радивоје Микић и аутор
21 10 2020
Матија Бећковић, Људмилине песме, песник говори стихове из своје нове књиге и разговара са читаоцима; у музичком делу: Маша Ситарица, флаута
22 10 2020
Књига о Надежди, изабрани есеји, са 47 најзначајнијих слика велике уметнице, приредили: Мило Ломпар и Драган Лакићевић, о књизи говоре: Иван Стевовић и Мило Ломпар
23 10 2020
Јован Пејчић, Путеви српске науке о књижевности, научна монографија, учествују: Стојан Ђорђић и аутор
24 10 2020
Драган Хамовић, Лик са Лимеса, песме, говоре: Душко Бабић и аутор
26 10 2020
Драган Марковић, Машина, песме, говоре: Кристина Павловић Рајић и аутор
27 10 2020
Дарко Танасковић, Ислам, научна монографија, о свом виђењу ислама и исламске цивилизације говори аутор, најбољи познавалац ове материје код нас; разговор са читаоцима и потписивање књига
28 10 2020
Од Задруге, нашој деци, разговор о књигама: Басне, Доситеја Обрадовића и Досетке и наивности из дечијег света, Јована Јовановића Змаја; учествују: Драган Лакићевић, уредник у СКЗ, учитељи и ученици београдских основних школа
29 10 2020
Бранислав Матић, Острво, песме, говоре: Весна Капор и аутор.
30 10 2020
Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, избор и предговор Сунчица Денић, о књизи говори: Милорад Средојевић
31 10 2020
Јован Радонић, Ђурђе Бранковић – „Деспот Илирика“, предговор Милош Црњански, поговор Мило Ломпар; о књизи говори: Мило Ломпар
Negde jesenas, pročitah vest o izložbi Vlaha Bukovca u Beogradu i naravno zatrpah tu informaciju masom drugih nebitnih i nekorisnih.
Hvala dragom Amicusu, na podsećanje, da su mi samo nos i usta pokriveni, ali ne i oči!
Uživaću gledajući ovu lepotu !
Изложба „Други светски рат у минијатури – 80 година од Априлског рата“ биће одржана у априлу месецу поводом 80 година од догађаја којим је у Србији започео Други светски рат.
На изложби ће бити приказано више од 100 макета борбених средстава из овог периода – авиони, бродови, возила, диораме и вињете. Поред макета, биће изложени и панои на којима ће се налазити цртежи и фотографије, мапе борбених дејстава, исечци из штампе и текстови.
Како су бурна историјска дешавања учинила да је број музејских експоната борбене технике из тог времена веома ограничен, макета је одабрана као погодан медиј да посетиоицма изложбе пружи тродимензионални приказ и увид у поменута техничка достигнућа.
Изложба је намењена широкој публици, а један од њених циљева је и упознавање посетилаца са макетарством у Србији.
Циклус предавања
О МИТОЛОШКОЈ ПРОШЛОСТИ СРБА: ИСТИНА И ЗАБЛУДЕ
СЛОВЕНСКИ ПАНТЕОН: ФАКТА И НЕПОЗНАНИЦЕ
Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Четвртак, 16. септембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКА
Академик Александар Лома
Четвртак, 30. септембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
30. Међународни фестивал етнолошког филма ће се одржати од 4. до 8. октобра 2021. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци. 30 филмова са разних страна света ће се такмичити за Гран при "Драгослав Антонијевић" и друге награде, шест студентских филмова за награду Најбољи студентски филм, а биће приказан још 21 филм у оквиру нетакмичарског и специјалних програма.
Улаз на све пројекције је бесплатан.
Dobrodošli na otvaranje izložbe pod nazivom " Po propasti Carstva srpskog " autora Đorđa Aranđelovića u petak 24. septembra u 19 časova. Izložba traje do 3. oktobra.
-----------------------------------------
O izložbi:
Niz ilustracija sa istorijskom tematikom prikazuju najznačajnije ličnosti srpskog srednjeg veka od uspostavljanja Srpskog carstva u XIV veku, sve do i nakon propasti elemenata srpske državnosti krajemXV i u prvoj polovini XVI veka. Svaka ilustracija prikazuje po jednu istorijsku ličnost i značajan događaj koji se vezuje za nju i njeno vreme, sa posebnim osvrtom na njihovu kulturnu, državničku i vojnudimenziju.
Ideja vodilja u stvaralačkom procesu bila je da se, na osnovu materijalnih i pisanih istorijskih izvora, na faktografski utemeljen način prikažu ambijenti, arhitektura, događaji i ličnosti značajne za srpski pozni srednji vek, u cilju afirmisanja ovog perioda i njegovog oživljavanja kroz jedan savremeni vizuelni medij. Stvaralačkom procesu prethodila je temeljna analiza srednjovekovne sakralne i profane arhitekture, slikarstva (slikarstvo romejsko-pravoslavne i evropsko-katoličke provenijencije, fresko slikarstvo, minijatura), skulpture (spomenici i nadgrobne ploče) i materijalnih izvora u vidu sačuvanih odevnih predmeta, novca, oklopa i oružja, kako bi predmetne istorijske ličnosti, njihove vladarske insignije, odore i oprema, kao i izgled ostalih likova koji čine svaku kompoziciju, bili prikazani na adekvatan način.
Izložbu čine ilustracije u tehnici digitalni print. Radovi su formata A2 (594h420cm), u kombinaciji monohromnog i crteža u boji. Nastali su tokom 2020. i 2021. godine. Kao prilog uz svaku ilustraciju pojavljuje se i tekstualno obrazloženjekoje služi da prikaže istorijski kontekst relevantan za konkretnu ličnost i događaj, kako bi se posmatranjem celokupnog niza ilustracija na adekvatan način sagledao ovaj period i bolje razumeo sled događaja.U okviru propratnog teksta navedeni su i najznačajniji izvori materijalnog i pisanog tipa, koji su poslužili za formiranje svake kompozicije.
Др Борис Милосављевић објавио je нову књигу под насловом Београдски родослови у издању Балканолошког института Српске академије наука и уметности. У књизи су приказани бројни значајни родослови који у појединим случајевима обухватају период од времена Бечког рата (1683 – 1699) до данашњих дана. Назив „београдски родослови“ одабран је због тога што је Београд био престоница српске државе од времена Карађорђеве Србије (једно време главни град био је и Крагујевац). Без обзира на то што су одређене породице, почевши од владарских, имале посебне везе са неким крајем Србије и Балкана или су из службених разлога боравиле у различитим местима током XIX века, елита тадашњег друштва се све више везивала за Београд, као престоницу и средиште државе. Монографија је плод вишедеценијског истраживачког рада и представља поуздан ослонац и допринос бољем разумевању друштвеног и политичког живота Кнежевине и Краљевине Србије, као и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије. Др Борис Милосављевић је за књигу Београдски родослови добио Награду града Београда(http://www.kolarac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Beogradski-rodoslovi.jpg)
Деспот Стефан Лазаревић за друштвене и хуманистичке науке за 2020. годину.
CARIČIN GRAD - JUSTINIJANA PRIMA (30 km od Leskovca, 8 km od Lebana) - izložba o francusko-srpskoj saradnji na iskopavanju (23.9.-10.10.2021.)http://www.institutfrancais.rs/caricin-grad/
U okviru francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije i u čast obeležavanja 70 godina Francuskog instituta u Srbiji, Institut za arheologiju u Beogradu, Univerzitet u Strazburu, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji, organizuju izložbu „Caričin grad: reprezentativni primer francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije“. Izložba je dvojezična (srpsko-francuska), a biće praćena i video sadržajima.
Ovaj francusko-srpski istraživački projekat na lokalitetu Caričin grad počeo je 1978. godine i predstavlja najstariji međunarodni naučnoistraživački projekat u oblasti arheologije u Srbiji. Ta plodna saradnja doprinela je boljem poznavanju jednog od najvažnijih vizantijskih lokaliteta u regionu Centralnog Balkana, koji se danas sa velikom sigurnošću može identifikovati kao legendarni grad Justiniana Prima. Grad je podigao car Justinijan (527-565) sa željom da ovekoveči mesto svog rođenja i izgradnjom tog novog duhovnog i administrativnog centra ojača unutrašnjost balkanskih provincija. Nova metropola bila je namenjena sedištima arhiepiskopije i prefekture Ilirika…
Istorijski muzej Srbije (Trg Nikole Pašića 11)(https://media.danubeogradu.rs/2021/09/pocetak-srpsko-turskog-rata-1876.jpg)
Do 7. oktobra 2021.
• Izložba „Povratak generala – 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju“
Autor: Aleksej Timofejev
Početak Srpsko-turskog rata, 1876. Skidanje turske zastave sa beogradske tvrđave i polazak srpskih trupa u rat. Crtež: A. Baldiner, gravura I. Matjušina
Radno vreme: utorak-nedelja, 12.00-20.00 (ulaz je besplatan).
Otvorena izložba "Povratak generala" u Istorijskom muzeju u Beogradu
"Na ovoj ozložbi izloženi su brojni artefakti iz vremena kada je sa svojim dobrovoljcima general Černjajev došao u pomoć srpskom narodu. To je sve iz našeg glavnog istorijskog muzeja i cilj je predstavljanje izuzetnog značaja tih fondova", istakla je zamenica ministra kulture Rusije Olga Sergejevna Jarilova.
http://www.kolarac.rs/predavanja/razgovor-o-knjizi-borisa-milosavljevica-beogradski-rodoslovi-mala-sala-4-10-u-19-30/(http://www.kolarac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Beogradski-rodoslovi.jpg)
Ево садржаја књиге.
https://i.postimg.cc/fbtmTgYL/0001.jpg
https://i.postimg.cc/9XtTM9wG/0002.jpg
https://i.postimg.cc/zvjRcmYd/0003.jpg
https://i.postimg.cc/0jxwnkFM/0004.jpg
Хвала, Амикусе!
Многе занима да ли су Словени имали неку писменост и пре Ћирила и Методија. Осимhttps://www.sanu.ac.rs/predavanje-akademika-prof-dr-vanje-stanisica-vincanski-znaci-u-tipologiji-pisma/
званичног, научно заснованог мишљења, о том питању постоје различите теорије. Једна
од њих, у знацима на неким предметима носилаца „винчанске културе“, види графеме.
Постоје и присталице теорије да је „винчанска култура“ пра-српска, па ти знаци
представљају древно српско писмо. Проф др Вања Станишић, у свом предавању
Винчански знаци у типологији писма (14. октобар 2021), одговориће на многе
неодомице везане за развој писма и у оквиру тога и место „винчанских знакова“ у
њему
Питање загонетних знакова винчанске културе одавно је добило своје задовољавајуће тумачење у оквиру графизма неолитског раздобља. Постоји, међутим, спорна жеља неких аутора да се ти знаци прогласе за неолитску писменост на простору балканског Подунавља. По својој произвољности и некритичности то спада у псеудонауку па је неважно из којих средина, научних или псеудонаучних кругова, долазе таква схватања.
Знаке на керамици неолитске винчанске културе њени први проучаваоци били су склони да сматрају неком врстом писма. Када је било утврђено да је реч о древној неолитској култури која се датира у период између 5300. и 4300. године пре н.е., а не о позној туђинској колонији, како се првобитно веровало, схватање да су винчански знаци могли имати функцију писма изгубило је научну основу. Зашто? Зато што се у основи свих до сада познатих аутохтоних писмености света налази цртеж (пиктографија), чега у винчанској култури нема. Винчански знаци се од самог почетка јављају у простим и апстрактним облицима који исувише личе на писмо линеарног типа да би у 6. миленијуму пре н.е. могли то да буду. Питање статуса и карактера тих знакова у тесној је вези с разумевањем карактера саме винчанске културе, коју поборници неолитске писмености називају цивилизацијом. Зато је у овом раду посебна пажња посвећена бољем разумевању карактера и функције апстрактних геометријских знакова у праисторији.
У славистици постоји широко прихваћена теорија о „карпатској“ пра-постојбиниhttps://www.sanu.ac.rs/predavanje-etnicka-slika-balkana-na-pragu-prvog-milenijuma-nove-ere/
Словена. Међутим, угледни слависти исказивали су и претпоставке да је она била на
Дунаву. Појединци иду и даље, па Словене, које поистовећују са Србима, виде и у
неким народима на Балкану, које су Римљани покорили и асимиловали. Др Драгана
Николић, у свом предавању Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове
ере (21. октобар 2021), показаће распоред старобалканских племена и шта се о њима
зна у време ширења римске империје на Балкан.
У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 21. октобра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, др Драгана Николић, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ, одржаће предавање под називом „Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове ере”.
Боље познавање античке прошлости Балкана и народа који су га насељавали на прагу првог миленијума нове ере на основу релевантних извора једини је начин да се потисну неосноване теорије о повезаности савремених балканских народа са племенима која су настањивала ове просторе у предримско доба, попут Трибала, Илира, Дарданаца, и других.
У излагању ће бити речи о распореду и пореклу палеобалканских племена уочи римског освајања, о томе како је текла интеграција ових народа у правне и институционалне оквире Римског царства, као и о исходима процеса романизације. Све што знамо о овим народима потиче из грчких и римских извора, јер сами нису оставили речите трагове иза себе. Малобројни подаци античких писаца везани за предримско доба, углавном се тичу ратних догађаја — сукоба са грчким, македонским и римским светом, док су мирна времена, како каже Фанула Папазоглу, протицала “нечујно и безбојно”. Ретки пасуси, код свега неколико античких писаца, као што су Страбон, Велеј Патеркул, Плиније Старији, Птолемеј, Апијан, доносе нам драгоцене податке о племенима у времену римских освајања. Многе лакуне у нашем знању допуњују римски епиграфски споменици на грчком и (претежно) латинском језику. Управо ћемо се задржати на значајним подацима које нам пружа истраживање домородачке антропонимије, која је сачувана у римским натписима. Натписи потичу из времена када је процес романизације домородачког становништва одмакао, и представљају у исто време споменике и домородачког и римског идентитета.
Снимак предавања од 14.10.2021.
Винчански знаци у топологији писма (недостаје првих 12 минута)
https://drive.google.com/file/d/1ZVi5Pm3oQ1tiMbzJN_biVaniLWzYF7CE/view?usp=sharing
Снимак предавања од 21.10.2021.
Етничка слика Балкана на праву првог миленијума Нове ере
https://drive.google.com/file/d/1taLV10WH77huq5LGTuraNGLfhHHhOA7i/view?usp=sharing
Снимци су само звучни.
Браво мајсторе!
Сви балкански народи, па и Срби, имају теорије да су они најстарији народ. Најчешћеhttps://www.sanu.ac.rs/predavanje-prof-dr-radivoja-radica-da-li-su-srbi-narod-najstariji/
такве теорије шире људи који о историји нешто знају, али не довољно, па повезивањем
неких чињеница, а више домишљањем, склапају теорије, које лако налазе присталице
међу онима који се осећају угроженим од других. Све оно што немају у животу такви
људи налазе у „светлој“ далекој прошлости. Проф. др Радивој Радић, у свом
предавању Да ли су Срби народ најстарији (28. октобар 2021) даје преглед и тумачење
таквих појава у нашој историографији, али више у публицистици.
Наслов овог предавања је у тесној вези са синтагмом Срби…народ најстарији која попут еха већ најмање три деценије одјекује како широм српских земаља, тако и међу Србима у расејању. Реч је о наслову књиге Олге Луковић Пјановић која је код српских псеудоисторичара, па и неких делова нашег друштва, досегла култне размере. Живимо у веку у коме је поверење у научни метод ако не ишчезло, а оно барем доживело дубоку кризу. Ту је и жеља за свеопштим негирањем која је нарасла до неслућених размера. Савремени човек је склон да верује у нешто што је занимљивије, загонетније или тајанственије од научне истине. Данашња публика је спремна да истинитости историје претпостави интригантност приче, што значи да ће лакше поверовати у занимљиву и обавезно тајанствену и завереничку приповест него у обичну историјску истину. Када је у питању „образлагање“ тезе Срби…народ најстарији, могло би се рећи да у најмању руку постоје три камена-темељца на којима се заснива или се подупире теза о древности српског народа. Док први почива на олаком поигравању са лингвистиком, други уважава нетачну тезу да су Срби староседеоци на Балканском полуострву и да никакве сеобе није било, а трећи за упориште има фамозни тзв. српски календар који старином наводно сеже у време око 5.500 година пре Христа. У овом прилогу ће бити указано на произвољна тумачења, непоштовање елементарне научне методологије, заблуде, и, у крајњој линији, незнање оних који истрајавају на поменутим теоријама о неизмерној старини српског рода.
Захваљујући новим археолошким истраживањима Марко Алексић упознаће нас са првим, по имену познатим српским кнезом Дерваном и земљи Бојки, настанку титуле жупана, древним словенским насељима са остацима паганских храмова.
Изузетно важна ископавања откривају владарску палату на тлу Србије из 8. века, која представља најранију познату такву грађевину у словенском свету, или више цркава знатно старијих од Рашке епископије, што показује да су Срби прихватили хришћанство раније него што се то до сада веровало и да су се ту налазили први познати хришћански храмови међу Словенима. Видећемо историјске карте и илустрације значајних археолошких налаза, грађевина, утврђења и насеља најстарије српске државе.
Језиком историјске и археолошке науке Марко Алексић, аутор књиге “Српске земље пре Немањића”, која је већ постала бестселер и историјски класик откриће нам узбудљиву причу о српском најранијем националном путовању.
Наиме, у периоду од 7- 10. века, на рушевинама античког света израстају темељи Европе какву данас познајемо, преламају се кључни догађаји за њену историју, а на нашим просторима рађа се један нов свет. Словенска племена се шире и крећу ка југоистоку Европе, а међу њима се врло рано издваја име Срба. Наши преци отпочели су епско путовање од реке Лабе на истоку данашње Немачке које се после више од 1500 километара завршило у околини Солуна, да би се затим трајно населили на Балкану.
На ово узбудљиво и тајанствено историјско путовање можете се укрцати последњег петка у октобру - 29.10 у 19:00 часова у Галерији `73, својеврсном храму културе на Бановом брду, који је ове године добитница најпрестижније националне награде за допринос култури за читаву Србију - "Златни беочуг".
Звучни снимак данашњег предавања у САНУ (28.10.2021.)
Да ли су Срби народ најстарији?
https://drive.google.com/file/d/1-t1LhkGvtLxNvsl0CVG1pURHXINvCPsU/view?usp=sharing
Пренос је нажалост обиловао техничким сметњама, прекидима, понегде су се дешавала и понављања.
Само предавање је веома садржајно, пуно чињеница и јасних поређења науке и чињеница са једне и неких гласно рекламираних ствари са друге стране.
Пре почетка предавања је најављено да ће сва предавања овог циклуса бити објављена у издању САНУ у првој половини следеће године.
Следеће предавање неће бити у следећи четвртак, него нешто касније, у понедељак, за десетек дана.
ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКА(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/plakat-predavanje-akademika-aleksandra-lome.jpg)
Академик Александар Лома
Понедељак, 8. новембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
Управо у предавању академика Александра Ломе – Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика (30. септембар 2021), биће показане могућности и резултати филолошке анализе лексике, пре свега топонимије и фразеологије у откривању заборављених митолошких представа Срба. Поједине речи, када се „отворе“ и „развију“ откривају скривена значења, која су им некада придавана.https://www.sanu.ac.rs/predavanje-akademika-aleksandra-lome-etnicka-i-kulturna-proslost-srba-u-svetlu-jezika/
Изданак прасловенског, српски језик – неке специфичне црте попримио је још у његовој дијалекатској диференцијацији до које је дошло у словенској прапостојбини, пре велике сеобе средином првог миленија пре Хр., да би их онда даље развијао након досељења на северозападни Балкан у седмом веку н.е., и уобличио се као посебан идиом до почетка старосрпске писмености крајем XII века, очувавши ту самосвојност, упркос црквенословенским утицајима, до данас. У овом прилогу биће речи пре свега о лексици старосрпског језика и њеној слојевитости, која, полазећи од општесловенског наслеђа, садржи и позније наслоје, проистекле из доцнијих контаката са другим језицима, пре свега у домену материјалне и духовне културе.
Звучни снимак данашњег предавањаHvala, Platine!
https://drive.google.com/file/d/1F4mjTA5YXLFwtrIrN7RhCVwHJo5t6eU9/view?usp=sharing
И у време просветитељства појавила се потреба да се од постојеће литературе склопиhttps://www.sanu.ac.rs/onlajn-predavanje-rukopisna-zaostavstina-pavla-solarica-o-poreklu-slovena-i-srba/
древна историја Словена, а у оквиру њих и Срба. Проф. др Персида Лазаревић Ди
Ђакомо у предавању Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и
Срба (18. новембар 2021), показаће концепт „просветитељске“, „предромантичарске“
теорије о словенској прошлости, коју је сачинио Павле Соларић (1779-1821), српски
филолог, географ и песник, који је један део живота провео у Италији, где је и умро.
Његов рукопис о пореклу Словена, на италијанском језику, чува се у Архиву САНУ у
Београду.
У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 18. новембра, у 12 сати, проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо одржаће онлајн предавање под називом „Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и Срба”.
Као најближи пријатељ и сарадник Доситеја Обрадовића, Павле Соларић је схватио своју просветитељску мисију у филолошком смислу, па је српској култури оставио бројна дела у којима се учестало односи на прошлост Словена и Срба. Његове теорије, које данас делују одважно и на граници између митологије и науке, део су времена у коме је живео и потврђују да је активно пратио културне токове Европе као и да је сâм био део тих токова. Сума Соларићевих ставова, пре свега његове теорије која се заснива на претпоставци да Словени и Срби потичу од Скита и Сармата, налази се, међутим, у његовим необјављеним списима, првенствено у рукопису Рода славенскога почетак, размноженије, породи и изроди (Архив САНУ, инв. бр. 220) и попратним белешкама (Архив САНУ, инв. бр. 201, 213, 213 1/2). Овај недовршени Соларићев рукопис написан је на италијанском језику и требало је да стручним круговима и широј публици покаже и докаже славно порекло Словена и Срба и на тај начин потврди достојанство Словена, али изнад свега српског народа у оквиру словенске и шире заједнице. Овом приликом ће се поставити теза да Соларићеве теорије поштују историјско-филолошке истраживачке методе свог времена чиме Соларић долази до формално исправних закључака и истина о пореклу Словена и Срба.
Директан пренос конференције може се пратити на сајту САНУ
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.
Српско-бугарска конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”
Дводневна конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”, као први у низу сусрета истраживача из Србије и Бугарске у оквиру програма сарадње између Српске академије наука и уметности (САНУ) и Бугарске академије наука (БАН), биће отворена у четвртак, 25. новембра, у 9 сати, у Свечаној сали САНУ. Скуп ће поздравити Владимир С. Костић, председник Српске академије наука и уметности, док ће уводне речи упутити академик Васил Николов, редовни члан Бугарске академије наука, и Вујадин Иванишевић, дописни члан Српске академије наука и уметности.
Досадашња истраживања показала су да процес обликовања раносредњовековног друштва на Централном и Источном Балкану представља регионалан феномен, са јасније израженим сличностима у областима српског и бугарског Подунавља, будући да је након пада рановизантијске границе и повлачења Царства у раном 7. веку, ова област улазила у оквире ране бугарске државе, насељене претежно словенским становништвом. Уз то, за уобличавање уметничко-занатских традиција била су значајна и зрачења византијске, касноаварске и мађарске културе. Сличности се запажају у концепту насељавања (реокупација античких тврђава и заснивање села отвореног типа), као и у обичајима везаним за погребне праксе (прилагање керамичког посуђа и сахрањивање са одређеним предметима), те у неким елементима материјалне културе и технологије (грнчарија, накит). Конференција са учешћем археолога и историчара из Србије и Бугарске посвећенa темама раног средњег века омогућиће ширу дебату која ће, верујемо, допринети јаснијем сагледавању одређених феномена и њиховим манифестацијама на Балканском полуострву и одговорити на поједина важна питања прошлости Балкана, која чине тачке повезивања заједница и култура на том простору. Уз савремене синтезе историјских података и интерпретација, пре свега би се разматрале појаве у вези са насељавањем, материјалном културом и технологијом, али и питања културног, етничког или родног приписивања археолошког записа, чему се у нашим археолошким школама још увек често приступа изван релевантних социо-антрополошких оквира.
Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.
Alexander Sarantis, University of Warsaw
Roman-Barbarian Violence and Peaceful ‘Dark Ages’? Warfare and Migration
in the Balkans, 565–800
Tivadar Vida, Eötvös Loránd University, Budapest
Bioarchaeological study of early medieval communities along the Danube.
Goals and state of research
Александър Николов, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Българи и авари на Средния и Долния Дунав: въпроси на
идентификацията
Предраг Коматина, Византолошки институт САНУ
Нека спорна питања јужнословенско-бугарских односа од VII до IX века
Владимир Стайков, Национален археологически институт с музей при БАН
Между Искър и Тимок: възможният сценарий за една земя, забулена в
неизвестност
Румяна Колева, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Къде изчезнаха местните? (размисли върху характера на етническите
промени през VІІ – ІХ в. на юг от Долен Дунав)
Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд
Физичка антропологија и проучавање раносредњовековних популација
Теодор Димитров, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Екологични предпоставки за избухването на т. нар. Юстинианова чума
(541 – 750) на Балканите: ролята на черния плъх (Rattus rattus)
Дејан Радичевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Средње и доње Подриње у раном средњем веку: археолошка сазнања
Ивана Пашић, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад
Насеље 8–9. века у околини Новог Сада – челаревски хоризонт
касноаварског доба у јужној Бачкој
Душанка Веселинов, Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада
Прилози проучавању раносредњовековних насеља и гробаља на
јужном ободу Kарпатског басена. Резултати заштитних археолошких
истраживања у Новом Саду и његовој околини, у периоду од 2010–2015.
године
Стела Дончева, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Производственият център за художествен метал при Златар, Преславско
– резултати от последните проучвания
Вујадин Иванишевић, Археолошки институт, Београд и САНУ
Налази „словенских“ фибула у Илирику
Иван Бугарски, Археолошки институт, Београд
Оков орме са калотама и псеудоресама из Маргума и питање порекла
облика
Янко Димитров, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Към въпроса за ежедневието на „елита” и „простолюдието” в Плиска
през столичния период (по данни на датирани в VІІІ – ІХ в. керамични
находки)
Евгения Коматарова-Балинова, Андрей Аладжов, Национален
археологически институт с музей при БАН
Пътят на един поклонник (графитно изображение с религиозна сцена от
Кръглата каменна площадка в Плиска)
Методи Даскалов, Национален археологически институт с музей при БАН
Средновековно селище и керамичен център в околностите на гр.
Вълчедръм, по трасето на Северен магистрален газопровод до българосръбската граница
Деян Рабовянов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Ранносредновековното селище до с. Кардам, Поповско, пример за
типичното село от периода на разцвет на Първото българско царство
(края на IX – X в.)
Весна Бикић, Археолошки институт, Београд
Стратум раног средњег века у Гамзиграду (источна Србија) и питање
грнчарске традиције
Галина Грозданова, Национален археологически институт с музей при БАН
За абсолютната и относителната хронология на ранносредновековната
керамика: проблеми и възможни решения
Андрей Аладжов, Национален археологически институт с музей при БАН
Разпространение на ажурни луксозни обици през Ранното Средновековие
в Югоизточна Европа
Стилиян Иванов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Археологически обект Брестница-Полето: нови данни за желязната
металургия в ранносредновековна България
Милица Радишић, Археолошки институт, Београд
Раносредњовековна ливена индустрија у српском и бугарском Подунављу:
досадашња сазнања и перспективе за даља истраживања
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/11/SANU-BAN-Konferencija.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/srpsko-bugarska-konferencija-rani-srednji-vek-na-centralnom-i-istocnom-balkanu/
Transformations inEastern Central Europe after the end of Roman rulehttps://www.histogenes.org/about
HistoGenes addresses one of the formative periods in European history: between c. 400 and c. 900 CE, medieval Europe emerged after the dissolution of the Western Roman Empire, in a process that involved migrations and demographic change, the rise of post-Roman Christian kingdoms in the West and of non-Roman ‘barbarian’ societies in the East. Traditional scholarship assumed that in the ‘migration period’, Völkerwanderung, between Antiquity and the Middle Ages, entire peoples wandered across Europe. This image has been successfully challenged. Scientific methods can now help us to find out much more about the shape and impact of migrations in one of the regions most affected by it. Did the population of East Central Europe essentially remain unchanged, while different migrant groups came, ruled for some time, and disappeared again? Or did populations actually shift in the process?
The case study: the Carpathian Basin in the 5th-9th centuries
This is a very promising case study to explore the potential and the problems of the interdisciplinary approach at the basis of HistoGenes. The Carpathian Basin, the region along the Middle Danube roughly between Vienna and Belgrade, is the region in Europe with the highest number of migrations, changing rule and population shifts attested in the written sources in the period. Pannonians, Romans, Goths, Huns, Longobards, Gepids, Avars, Bulgars, Slavs, Franks and many other ethnic groups are mentioned as living in this area or migrating there. Many of them practiced burial of their dead with grave goods, which provides us with an exceptional wealth of burial evidence. Over 100,000 graveswith grave goods have been excavated from the period so far, and many of them have already been published. In our project, we will gain new insights about many aspects of their lives, such as the role of kinship, sex and gender, social status and hierarchies, the incidence of war and violence, nutrition, working conditions, and the relations between them. We will also study their health: anthropological and genetic analysis of pathogens will show which diseases affected them. Were they hit by the Justinianic Plague in the 6th century?
Our Research Team(https://static.wixstatic.com/media/48a55f_8e298569dc074b4c8e197fb8aed0a7bd~mv2.jpg)
Our team consists of four Principal Investigators and their teams at institutions in the US, Hungary, Germany and Austria, and specialists from seven partner institutions. We have also built up a network of partners and collaborators in Slovenia, Serbia, Slovakia, the Czech Republic, Rumania, and will include groups from further countries.
https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/what-is-histogeneshttps://www.histogenes.org/about(https://static.wixstatic.com/media/48a55f_8e298569dc074b4c8e197fb8aed0a7bd~mv2.jpg)
ПРЕДАВАЊА У САНУ
КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
Прво предавање ће бити са преносом, друго нажалост неће (чиме ће нам остати недуступно до тренутка објављивања зборника радова).
Можете да очекујете снимак предавања о етици генетског тестирања.ПРЕДАВАЊА У САНУ
КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
Manifestacija „Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu“, prodajna izložba posvećena čitalačkoj publici, održaće se od petka, 17. decembra, do nedelje 26. decembra u hali 2 Beogradskog sajma.https://sajam.rs/promotivni-programi-knjige-na-sajmu-izdavaci-citaocima-s-ljubavlju/
Premijerno izdanje kulturnog događaja biće svojevrstan omaž velikom i tradicionalnom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji nije održan već drugu godinu zaredom.
Ljubitelji pisane reči će na kraju godine, a uoči velikih praznika Nove godine i Božića, nastaviti tradiciju i dobiti mogućnost da ostvare nezamenljiv doživljaj – direktan kontakt sa knjigom i autorima. Posetioci će moći na jednom mestu da sagledaju ovogodišnju domaću izdavačku ponudu za sve uzraste i doba čitalaca, i da, po najpovoljnijim cenama, obnove privatne kolekcije knjiga.
Da bi, kao organizator događaja, Beogradski sajam omogućio da se na sajmu predstavi što veći broj izdavača i trgovaca knjigom i da bi se pružila mogućnost za što širi krug posetilaca, ponuđeni su izuzetno povoljni uslovi za učešće izlagačima i posetiocima.
Na sajmu učestvuje gotovo 100 učesnika, među kojima je veliki broj renomiranih izdavača: Laguna, Vulkan, Geopoetika, Službeni glasnik, Akademska knjiga, Albatros plus, Štrik, Kosmos, Catena Mundi, Agora, Prometej, Partenon, Pčelica, Miroslav, Klet, Mladinska knjiga, Andrićev institut iz Višegrada i mnogi drugi.
Uz popularnu cenu ulaznice od 100 dinara, očekujemo da će se Beograđani i gosti Beograda rado odazvati pozivu da posete ovu manifestaciju i godinu završe družeći se sa knjigom. Pored Beograđana, za sajam „Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu“ zainteresovali su se i redovni posetioci sajmova knjiga iz Srbije, a najavljene su i organizovane posete iz Bosne i Hercegovine.
Iako je sajam prodajnog karaktera, neki od izdavača su odlučili da predstave svoja izdanja i pozovu autore, pa će se tako na otvorenom promotivnom prostoru u hali 2, nivo C, predstaviti pojedini izdavači i njihovi gosti.
21. децембра 2021. године, отворена је изложба „Етнографске мапе од 19. до 21. века, од материјалног ка дигиталном“, аутора Мирослава Митровића.
Изложба даје на увид публици 120-годишњи рад Етнографског музеја, овог пута из угла документације. Од првих забелешки са терена, првих књига инвентара, промена које су се одвијале и стандардизовале, до комплетно завршеног процеса дигитализације документације. Финални производ дигитализације „Етнографске мапе“ биће приказан на изложби у видео окружењу. До сада је направљено 19 дигиталних мапа етнографских области из Србије чији ће положај моћи да се види на виртуелном глобусу Земље. Све мапе су информационо повезане са централним регистром предмета Етнографског музеја.
Изложба Етнографске мапе представља део приказа рада документација, једне од основних делатности Етнографског музеја. Идеја је да се прикаже стодвадесетогодишњи процес рада Етнографског музеја везан за документовање предмета.
Етнографске мапе које су приказане, јесу мапе које немају политичко административни основ. Мапе су формиране на основу теренских истраживања Јована Цвијића и његових сарадника и следбеника, а у контакту са претежно сеоским становништвом и бројним информаторима.
Ciklus tribina: BEOGRAD KROZ VEKOVE
Na svom zalasku vinčanska kultura doživela je još jedan snažan uzlet. Uzrok ovog značajnog napretka bila je eksplatacija jedne potpuno nove, i do tada nepoznate, sirovine – bakra. Rečeno će do srži promeniti dotadašnji svet – nastalo je doba novih vrednosti i drugačijih društvenih odnosa.
Evropa će ući u jedan niz povezanih perioda – eru metalnih doba. Staro stanovištvo će se polako, ali neprekidno, povlačiti pred doseljenicima, koji su na ove prostore doneli jedan novi svet. Ovom prilikom istražićemo ovaj, po prilično nepoznat, period istorije našeg grada.
Na drugoj tribni ovog ciklusa upoznaćemo prošlost Beograda i okoline tokom metalnih perioda. Sagovornica na ovu temu biće Ivana Minić – viši kustos Narodnog muzeja Srbije.
Razgovor će voditi Velibor Martinović – msr arheolog.
АПРИЛ 2022.(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2022/03/izlozba-gnt-projekat-vinca-02.jpg)
*
НЕКРОПОЛА И НАСЕЉЕ У ЧЕЛАРЕВУ:ПРОЈЕКТ ПУБЛИКОВАЊА ГРАЂЕ
Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић и др Иван Бугарски
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 20. април, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ДУХОВНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ НИШКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У XVIII И XIX ВЕКУ – АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП
Протођакон Далибор Мидић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 5. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ОСВРТ НА МОЈ НАУЧНИ РАД
Предавање академика Василија Крестића
добитника Медаље САНУ
Петак, 29. април, 12 сати
Свечана сала САНУ
Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Прво предавање
НОВАЦ СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 26. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29–30. новембра 2018. /
уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Михаило Војводић
академик Љубодраг Димић
академик Славенко Терзић
Уторак, 12. април,13 сати
Свечана сала САНУ
*
Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредници Радивоје Младеновић, Предраг Пипер. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ ; Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2021
Косовско-метохијски зборник. 8 / уредник Драган Војводић. – Београд : САНУ, 2019 (штампање завршено 2020)
Говоре: академик Александар Лома
дописни члан САНУ Драган Војводић
проф. др Радивоје Младеновић
Уторак, 26. април,13 сати
Свечана сала САНУ
ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ИЗБИЈАЊА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НА ПРОСТОРУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СТРАДАЊА КРАГУЈЕВЦА:
НОВИ ПОМАЦИ ИЛИ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Учествују: др Миле Бјелајац
др Милош Тимотијевић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Петак, 15. април, 13 сати
Народни музеј Чачак
ПРОЈЕКАТ ВИНЧА: НОВИ АРХЕОЛОШКИ ИЗАЗОВИ
Аутори: проф. др Ненад Тасић и Кристина Пенезић
Од 28. марта до 30. априла
Галерија науке и технике САНУ од понедељка до петка ради од 10 до 20 сати, а суботом од 10 до 15 сати.
Једно од најзначајнијих праисторијских налазишта у свету Винча – Бело брдо већ више од једног века представља ризницу открића наше и светске археологије. На овом месту са тако дугим континуитетом живота посебно су значајни слојеви неолитског периода који су разоткрили централну праисторијску културу Подунавља изузетног занатског умећа и префињеног укуса. Најпознатије су свакако винчанске фигурине, најчешће људског облика, израђене од теракоте.
Од 2010. године трају напори да се део налазишта који је погођен клизиштем сачува и истражи пре него што природни процеси однесу драгоцене предмете у неповрат. На изложби у Галерији науке и технике САНУ, чији су аутори Ненад Тасић и Кристина Пенезић, публика ће моћи да се упозна са резултатима и методама рада археолога, геолога, геофизичара, антрополога, инжењера, геодета и конзерватора, који су током претходних 11 година предано радили на очувању изузетног културног блага археолошког локалитета у Винчи.
Изложба презентује резултате истраживања која су вршена у последњих неколико година на најмлађем слоју нашег најпознатијег археолошког налазишта, који датира у средњи век. Истражен је део велике средњовековне некрополе, а више од 300 новооткривених гробова датовани су у период између 9. и 14. века нове ере. Поред тога приказан је и материјал праисторијске епохе од неолита до бронзаног доба.
Sekvenciranje DNK za početnike
ПФЕ и Gavrilo Andrić
Subota, April 9, 2022 u 20:00
https://m.facebook.com/events/s/sekvenciranje-dnk-za-pocetnike/503903647843458/ (https://m.facebook.com/events/s/sekvenciranje-dnk-za-pocetnike/503903647843458/)
https://meet.google.com/wnp-deiu-rgn (https://meet.google.com/wnp-deiu-rgn)
Предавање „Палеолит“(http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2022/03/Featured-19.jpg)
28. априла u 18:00 - 19:00
Током последње две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекси Баланица код Сићева (пре 300-200 хиљада година) и Шалитрена код Мионице (пре 70-27 хиљада година) где су пронађени људски остаци и камени артефакти. Управо ова новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.
Место: Атријум Народног музеја
МАЈ 2022.
*
НАД ПРЕПИСКОМ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Дописни члан САНУ Миливој Ненин
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 11. мај, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ВОДА У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ РЕЛИГИЈИ И ТРАДИЦИЈИ И У РЕЧНИЦИМА ИЗ ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКАТСКЕ ЗОНЕ:
ИЗМЕЂУ ЖИВОТВОРНОГ И УНИШТИТЕЉСКОГ
Проф. др Софија Милорадовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 17. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Друго предавање
СЕДМИ ВЕК НА ТЛУ СРБИЈЕ КРОЗ АРХЕОЛОШКЕ НАЛАЗЕ
Др Иван Бугарски, виши научни сарадник
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 24. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине : архитектура која нестаје / Горица Б. Љубенов ; уредник Милан Лојаница. – Београд : САНУ: Орионарт, 2020
Говоре: академик Милан Лојаница
др Горица Љубенов
Уторак, 10. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
На капијама Константинопоља : Русија и балканско питање у 19. веку / Славенко Tерзић – Београд : Историјски институт ; – Нови Сад : Православна реч, 2021
Говоре: академик Михаило Војводић
академик Љубодраг Димић
академик Славенко Терзић
Уторак, 24. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
Промоција зборника радова
РЕЗУЛТАТИ ДОСАДАШЊИХ И ПРАВЦИ БУДУЋИХ ИСТРАЖИВАЊА СРПСКИХ НАРОДНИХ ГОВОРА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Говоре: проф. др Радивоје Младеновић
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 10. мај, 13 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Промоција монографије
ГОВОР СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКЕ ЖУПЕ СИРИНИЋ
Аутор: проф. др Радивоје Младеновић
Говоре: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
проф. др Татјана Трајковић
проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 10. мај, 13.45
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Представљање публикације
ТИХОМИР ВУЈИЧИЋ – МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА У МАЂАРСКОЈ
Петак, 27. мај, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
Промоција издања
ДУШАН З. МИЛАЧИЋ, МОМЕНТИ ДУШЕ: ПОЕЗИЈА, ЕСЕЈИ, ПРЕПИСКА
и
ДУШАН З. МИЛАЧИЋ: РОМАНИСТА, КЊИЖЕВНИК, ПРЕВОДИЛАЦ
Поводом Дана Универзитета у Нишу
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 27. мај, 12 сати
Сала Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” Ниш
*
Промоција зборника
ПРИСУСТВО ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ У СРБИЈИ ДАНАС, У ИЗМЕЊЕНОМ РАДНОМ И ПРАЗНИЧНОМ СВАКОДНЕВЉУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 31. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
XXII Međunarodna smotra arheološkog filma biće organizovana od 20. do 26. maja 2022. godine u atrijumu Narodnog muzeja Srbije u Beogradu.(https://media.danubeogradu.rs/2022/05/22.-smotra-arheoloskog-filma-program.jpg)
Narodni muzej je domaćin ove smotre od 1998. godine, kada je u saradnji sa organizatorima Festivala u Roveretu, časopisom Archeologia Viva i Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, kod nas prvi put organizovana ovakva manifestacija.
Smotra nema takmičarski karakter i od samog početka je zamišljena kao revija najnovijih ostvarenja u produkciji dokumentarnog filma; nije tematski ograničena i reč je o filmovima u kojima su obrađene različite teme iz arheologije i srodnih naučnih disciplina.
Stručnjacima u ovoj oblasti i strastvenim ljubiteljima XXII Međunarodna smotra arheološkog filma pružiće mogućnost da upoznaju najnoviju produkciju u oblasti arheologije i srodnih disciplina.
Počasni gost ovogodišnje Smotre je Republika Italija, tj. Italijanski institut za kulturu, čiji film „Langobardi Alboino i Romans“ otvara ovogodišnju smotru.
U program je ove godine uvršteno ukupno 30 filmova iz devet zemalja: Italije (4), Španije (5), Nemačke (1), Grčke (2), Rusije (3), Hrvatske (1), Irana (1), Belgije (1) i Srbije (12).
Ulaz na sve projekcije je besplatan, a početak je svakog dana u 19.00.
U subotu, 21. maja od 17.30, biće održana tribina „Promocija kulturnog nasleđa – Prošlost za budućnost“.
На Смотри ће бити приказанo 30 филмова из 9 земаља – Италије (4), Хрватске (1), Русије (3), Немачке (1), Белгије (5), Шпаније (5), Грчке (2), Ирана (1) и Србије (12). Смотра није тематски ограничена и реч је о филмовима у којима су обрађене различите теме из археологије и сродних научних дисциплина. Филмови које ће публика имати прилике да види углавном су новости и репортаже али и образовни филмови који представљају важна открића, изузетна достигнућа прошлости из различитих цивилизацијских периода, а као и претходних година одликује их висок научни квалитет, али и инспиративан приступ културној баштини, омогућавајући не само стручњацима него и свима онима које привлаче старе цивилизације и културе да се упознају са најновијим археолошким истраживањима код нас и у свету.
Ово ће бити најинтересантније онима који се занимају за хералдику, али корисно је и да остали чују добро излагање занимљивог предавача.
Снимак је једно издање емисије Агапе, а гост је Драгомир Ацовић хералдичар (и још много тога).
Као и обично, дајем само звучни снимак, овај пут једне тв емисије.
Овом приликом прилажем и слике, јер тешко иде без њих.
Може се испратити по приказаном времену када су слике пуштене. Једина разлика је што сам у звучном снимку прескочио 3-4 минута реклама које су почеле негде на 40. минуту.
Ацовић: https://drive.google.com/file/d/1KQ4JtyFrseOhOLAP8Rn613ZZcbleZ0Or/view?usp=sharing
слике: https://drive.google.com/file/d/1ii3lKOfbLTabYVXJ91bpVs73GObtzpB9/view?usp=sharing
За седам дана ће бити и друга емисија са истим гостом.
Ко ипак жели пун снимак, не треба да буде разочаран него само стрпљив. Агапе, односно Гајшек, има свој јутуб канал, али не пушта емисије на њега тако брзо. Синоћ видех да је најновије постављена емисија са краја октобра.
Стога, ко не жели да чека два месеца... ;)
ЈУН 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
МИЛАН ГРОЛ
У оквиру циклуса „Друштвена и политичка мисао у Србији у XIX И XX века”
Понедељак, 27. јун, 10 сати
Свечана сала САНУ
ПРИСТУПНO ПРЕДАВАЊE
SUCCESSION IN BYZANTIUM AND ITS EFFECT ON NEIGHBOURING COUNTRIES IN THE BALKANS // НАСЛЕЂИВАЊЕ ПРЕСТОЛА У ВИЗАНТИЈИ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА СУСЕДНЕ ЗЕМЉЕ БАЛКАНА
Проф. др Гинтер Принцинг, инострани члан САНУ
Петак, 24. јун, 12 сати
Свечана сала САНУ
ПРЕДАВАЊА
ЧЛАНОВИ САНУ - АУТОРИ СКЗ
О 130. ГОДИШЊИЦИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Академик Славенко Терзић
Проф. др Радивоје Микић
Проф. др Александар Петровић
Среда, 22. јун, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ВОКАЛНА МУЗИКА ВРАЊА И ОКОЛИНЕ ОД СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА ДО ДАНАС У ЕТНОМУЗИКОЛОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА
Др Марија Думнић Вилотијевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 23. јун, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СЛОВЕНСКЕ МИГРАЦИЈЕ И ГЕНЕТИЧКО ПОРЕКЛО БАЛКАНСКИХ НАРОДА// THE SLAVIC MIGRATIONS AND THE GENOMIC TRANSFORMATION OF THE BALKANS
Проф. др Kарлес Лалуеза Фокс
Уторак, 28. jун, 12 сати
Свечана сала САНУ
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Милош Н. Ђурић – класично наслеђе на размеђи традиционалног и модерног : зборник научног скупа одржаног 21. децембра 2017. у САНУ и на Филозофском факултету Универзитета у Београду / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Злата Бојовић
академик Александар Лома
проф. др Дарко Тодоровић
Уторак, 7. јун, 13 сати
Свечана сала САНУ
https://www.sanu.ac.rs/
Из програма:
https://en.wikipedia.org/wiki/Carles_Lalueza-Fox
https://www.wykop.pl/link/6255593/slavic-migrations-and-the-genomic-formation-of-modern-balkan-peoples/
TV poziv na pomenutu prezentaciju. Najzanimljivija je informacija o promeni ideje odakle su došli stari Slaveni na naše prostore, tj da su došli sa severa, iz Češke i Poljske, a ne iz zakarpatske zone. Lično, mislim da se radi samo o jednom talasu, ali nedostaje više informacija o kojima će sigurno biti više reči na pomenutoj prezentaciji
https://www.youtube.com/v/3FxhotZe_HM
Link za direktan prenos pomenutog predavanja
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/
Ако се појави и снимак предавања - јављајте. Нисам на жалост био у могућности да пратим уживо.
Управо су на јутарњем програму РТС-а најавили прилог на ову тему који следи у наставку данашње емисије, па ко је у могућности може да испрати и погледа.
Снимао је Јовица, били смо на балкону свечане сале, тако да је преглед одличан. Претпостављам да ће снимак бити објављен у наредном периоду.
Ова студија је изузетно важна за запушавање уста аутохтонистичким псеудонаучницима.
Без икакве сумње... Додатно, ова студија је тешка шамарчина онима који чланове друштва "Порекло" и Српског ДНК пројекта називају аматерима и дилетантима. Реално, СДНКП је дошао до практично идентичних закључака о генетици савремене српске популације као и ова група светски признатих професора, који су користили неспорну научну методологију.Управо о томе данас размишљам цео дан, колика је штета што нисмо успели још више и још гласније да се чујемо. Ово је стварно велики тренутак за СДНКП и потврда резултата наших вишегодишњих истраживања од стране најмеродавнијих институција. Волео бих да су ови људи барем чули за оно што смо урадили.
Углавном, негирање словенских миграција у будућности се може већ сматрати дијагнозом која указује на стање ума упоредиво са веровањем у равну Земљу (мада се у мањем броју случајева вероватно ради и о срачунатој манипулацији ради "уновчавања" интересовања за ову тему).Не сумњам да ће та дружина већ наћи друге и нове хипотезе да објасне како је и ово истраживање финансирао Сорош и томе сличне будалаштине.
Оно што је међутим изгледа остало недореченео јесте питање где се прецизно налазила матица (или матице) словенских племена, или барем српског племена. Разрешење овог питања ће изгледа морати да сачека нека нова истраживања.То је сад већ нека нормална истраживачка ствар, што би се рекло "посао" који треба да се уради, али јако је важно да више неће бити потребе расправљати се и нешто доказивати опскурној дружини.
Iskreno, mene nešto ne doima potreba da likujem nad nekim ko i onako nije imao neke šanse kad se povede rasprava o vezi genetike i istorije. Ako ste zaboravili, vi takođe predstavljate deo problema a ne rešenja za neke ljude koji se kunu u naučnu metodologiju i naučno istraživanje.
https://web.facebook.com/fifana03/posts/800871049996079
Који смо то "ми"? Зар и "Ви" нисте "ми", или сам Вас ја погрешно доживео?
Ja sam onaj koji rezultate istraživanja prihvata mirno, bez emocionalne reakcije. Traženje osnova za dokazivanje intelektualne superiornosti nad nekim nije ni nešto što me raduje niti imam želju da se uklopim u tu grupu. A ko spada u tu grupu može se jednostavno prebrojiti gledajući ranije napisane poruke.
Ja sam onaj koji rezultate istraživanja prihvata mirno, bez emocionalne reakcije. Traženje osnova za dokazivanje intelektualne superiornosti nad nekim nije ni nešto što me raduje niti imam želju da se uklopim u tu grupu. A ko spada u tu grupu može se jednostavno prebrojiti gledajući ranije napisane poruke.
Iskreno, mene nešto ne doima potreba da likujem nad nekim ko i onako nije imao neke šanse kad se povede rasprava o vezi genetike i istorije.Ког типа је овај аргумент у логици? Релативизација?! Зар то што тамо постоје неки људи који се куну у научну методологију и научно истраживање нешто доказује у расправи?! И Ви сте потпуно слободни да изаберете страну, али да ли то ишта доказује о исправности Ваших ставова? Мени, на пример, ништа. Као што ми ништа не значи то што постоји Фејсбук страна на којој самозвани научници и "они који се тако осећају" расправљају о ГГ.
Ako ste zaboravili, vi takođe predstavljate deo problema a ne rešenja za neke ljude koji se kunu u naučnu metodologiju i naučno istraživanje.
https://web.facebook.com/fifana03/posts/800871049996079
Ja sam onaj koji rezultate istraživanja prihvata mirno, bez emocionalne reakcije. Traženje osnova za dokazivanje intelektualne superiornosti nad nekim nije ni nešto što me raduje niti imam želju da se uklopim u tu grupu. A ko spada u tu grupu može se jednostavno prebrojiti gledajući ranije napisane poruke.
Што се Порекла и Српског ДНК Пројекта тиче, видим више простора у бављењу генетиком породица и родова, евентуално неких скоријих миграција, него у покушајима да парирамо научним институцијама у тумачењима крупних питања поријекла народа и етногенетских процеса. Мислим, није да не треба да се бавимо (онако за своју душу), али свакако не треба да очекујемо да по том питању објављујемо неке капиталне публикације.
Зашто се овако битна тема налази у подфоруму "Доколица"?Генерале, нареди "прекоманду" :) (ово није за "подофицирску" тему, него за официрску)...немој неко од уредника да је погрешно протумачио ово
Генерале, нареди "прекоманду" :) (ово није за "подофицирску" тему, него за официрску)...немој неко од уредника да је погрешно протумачио ово
Зашто се овако битна тема налази у подфоруму "Доколица"?
Наравно да резултате истраживања треба прихвата сталожено, без пристрасности и субјективности било које врсте, али не схватам зашто је емоционална реакција нешто негативно? Верујем да свако ко се нечим бави са страшћу, осећа узбуђење када нешто открије или добије потврду резултата својих истраживања. Свака страст па и страст за истраживањем је повезана са неким емоцијама (осим наравно ако се нечим бавимо само и искључиво због новца, што је мучно).
Углавном, та опсервација о исказивању "интелектуалној супериорности" чланова друштва Порекло или СДНКП је заправо једна обична замена теза.
Управо они који нападају рад друштва порекло и СДНКП демонстрирају некакву квази интелектуалну супериорност. Они су пробуђени и просветљени, интелектуално супериорни над наивним стадом које верује званичној историји која је, јелте, обична перфидна пропаганда бечко-берлинске школе.
Što se tiče ljudi koje bi neki nazvali autohtonistima, znam ih dosta i većina ih je sasvim pristojna, sa sasvim pristojnim nivoom komunikacije kad im se priđe kao normalnim, pristojno razmišljajućim ljudima. Par glasnogovornika, tipa Šargića i Šarića sasvim sigurno ne može biti izgovor za loš odnos prema celoj grupi. Većina tih ljudi jednostavno traži određene informacije koje će ih učiniti jačim u susretu sa protivnicima Srba i Srbije. Meni ni dan danas nije jasno zašto je sa foruma banovan Scardus. Izuzetno pristojan čovek koji sve što je tražio jeste nešto sa čim bi osporio albansku priču o autohtonosti na Kosovu. I umesto da mu se izađe u susret, pruži određena količina informacija ako ne da potpuno izbaci iz priče o Kosovu do 18 stoleća i njihovog doseljavanja nakon Velike seobe, a ono makar da mu se da dovoljno dokaza o srpstvu i slavenstvu Kosova i Metohije od perioda ranog srednjeg veka do Velike seobe, čovek jednostavno biva izbačen sa foruma. Sa druge strane još uvek se barata njegovim rezultatom kad se govori o genetici KiM.
Иако негде разумем шта желиш да кажеш, мислим да често није могуће одржати разуман однос. Конкретно Скрадусу је више пута предочена та прича о сеоби Словена, са све доказима. Али, као што негде и сам знаш, њима то уопште није важно, већ имају унапред зацртану теорију и заправо су сви други они који кривотворе историју.
Просто живимо у толико изопаченом времену, да се нешто што је званично и доказано мора бранити и доказивати изнова и изнова, а разне теорије завере имају "званично" упориште код већег дела нашег народа.
Лично, против сам тих препуцавања (аутохтонисти vs бечко-берлинска школа) и наметања свог мишљења као једино исправног. Људи ће свакако веровати у оно што желе. Могу само да констатујем да ми је веома жао овог народа, због стања свести у које је упао и плута у њему последњих колико година. Нажалост, делује да ће бити све горе, а од Срба као поносног и бистрог народа остаће само легенда. Ето ми овде на неки начин чувамо памћење на такве Србе, говорећи о пореклу предака, славној историји нашег народа и сл.
...
Što se tiče neke srpske budućnosti, Bog zna. Znam da će sve biti dobro dok nam je Aleksandar Vučić predsednik
Немој у дневну политику, молим те.
Nisam mogao da odolim, bilo je jednostavno previše lako to napisati.
Звук је одличан, свака част звучном сниматељу. :)
Petak, 8. jul 2022.
Dom kulture „Studentski grad“ (Bulevar Zorana Đinđića 179)
20.00… dr Mihal Topaz (Michal Topaz) i Vered Šapiro (Vered Shapiro): An elephant, a Giraffe, and an engineer walk into a bar – when wild science leads to wild ideas
21.00… dr Mirko Đorđević: Materinska kletva trojanskih ženki
Subota, 9. jul 2022.
Baš.ta craft & draft (Cetinjska 15)
18.00… dr Ziv Cvighaft (Zeev Zwighaft): „Social Jet-Lag“ – The Human Biological Clock in the Modern Age
19.00… Milan Cerović: Čuvanje kulturnog nasleđa među akademcima u Beogradu
Smokvica Vračar (Molerova 33)
18.00… Svečano otvaranje povodom Dana nauke
18.30… prof. Eilam Gros (Eilam Gross): 10 years to the Higgs Boson Discovery
19.15… dr Dražen Drašković: Da li smo još uvek pametniji od računara?
20.00… dr Ziv Cvighaft (Zeev Zwighaft): „Social Jet-Lag“ – The Human Biological Clock in the Modern Age
Ponedeljak, 11. jul 2022.
Smokvica Dorćol (Gospodar Jovanova 45)
20.00… dr Mihal Topaz (Michal Topaz) i Vered Šapiro (Vered Shapiro): An elephant, a Giraffe, and an engineer walk into a bar – when wild science leads to wild ideas
20.45… dr Vladimir Đurđević: „Klimatski ringišpil“ – Rizik za prirodu i društvo
Поводом Дана науке у Србиjи, 10. jула, Центар за промоциjу науке у сарадњи са Амбасадом Израела у Београду први пут организуjе jединствену сериjу предавања под називом Science at the Bar – Сврати на науку. Тим поводом из Израела долазе реномирани научници, коjи ће, уз колеге из Србиjе, у опуштеноj атмосфери београдских кафеа и барова одржати сериjу предавања, од 8. до 11. jула.
Концепт приближавања научних тема и радова широj публици у неформалном амбиjенту, као и вечерњи изласци током коjих се слуша и разговара о науци, изузетно су популарни у Израелу. Идеjа jе првенствено заживела у Тел Авиву, граду коjи jе познат као „град коjи никад не спава“, баш као и Београд.
Гости из Израела долазе у српску престоницу са неким од своjих наjзанимљивиjих предавања из области физике, биомолекуларне науке и зоологиjе, док ће домаћи предавачи говорити о истраживањима и сазнањима на пољу метеорологиjе, еволуционе биологиjе и етномузикологиjе. Како jе откривена „божjа честица“, шта да очекуjемо од „климатског рингишпила“ у будућности или шта можемо да научимо од жирафе и слона, само су нека од занимљивих питања о коjима ће се говорити.
Предавања научника из Србиjе и Израела, две земље коjе ове године обележаваjу 30 година од обнављања дипломатских односа, биће отворена за jавност и одржаће се на раличитим локациjама. Гости из Израела ће предавања одржати на енглеском, а научници из Србиjе на српском jезику.
20:00 - dr Mihal Topaz i Vered Šapiro (Dr. Michal Topaz and Vered Shapiro)
An elephant, a Giraffe, and an engineer walk into a bar: When wild science leads to wild ideas
30 minuta + pitanja i odgovori/jezik predavanja: Engleski
Ever thought what would you do if you had an elephant’s trunk? If you could navigate using echolocation like bats or lift heavy weight just like ants? Nature provides us with brilliant Ideas that can be used to solve human challenges with sustainable designs. This method is called bioinspiration (or: biomimicry). An interdisciplinary approach comparing biological challenges to engineering problems and natural adaptations into design solutions.
In an active lecture Vered and Michal from the Davidson Institute of Science Education, will use biomimetic thinking, and natural adaptations to solve some of the hardest challenges in… the bar! Answer questions like how can elephants help us cool beer faster? Why do you really need a trunk? And do giraffes have liquid issues? And also, ask do animals tend to get drunk?
21:00 - dr Mirko Đorđević
Materinska kletva Trojanskih ženki
30 minuta + pitanja i odgovori
Možda Vam je poznato sa časova biologije da su mitohondrije male ćelijske elektrane koje proizvode energiju. Mitohondrije su vrlo interesantne organele zbog toga što imaju svoj genom (mtDNK) nezavisno od genoma koji se nalazi u jedru ćelije (nDNK). Dodatno, za razliku od nDNK koju nasleđujemo od oba roditelja, mtDNK nasleđujemo samo od majke. Maternalno nasleđivanje mtDNK čini da prirodna selekcija ne vidi mutacije sa negativnim posledicama po mužjake. Drugim rečima, selekcija nije u stanju da eliminiše mutacije koje imaju štetne efektne na mužjake, ako su one istovremeno neutralne ili korisne za ženke. Navedene mutacije će izbeći oštro oko selekcije i akumulirati se unutar mtDNK. Ovaj fenomen poznat je pod imenom materinska kletva i predstavlja fokus Mirkovih istraživanja koja koriste ovu “evolucionu zamku” u razvoju nove metode biokontrole štetnih insekata pod nazivom tehnika Trojanskih ženki.
Предавање
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПАЛЕОЛИТСКИХ НАЛАЗИШТА У БЛИЗИНИ НИША: КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ПОПУЛАЦИОНИХ КРЕТАЊА И КУЛТУРНИХ ПРОМЕНА У НАЈРАНИЈОЈ ПРАИСТОРИЈИ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА
Проф. др Душан Михаиловић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 26. август, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
У понедељак, 22. августа, у 19 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Београд: разоткривање времеплова“ аутора др ум. Душана Нађевића.
На изложби ће бити представљено четрнаест локација у језгру Београда, које се кроз савремене фотографије транспонују у цртеже начињене по узору на фотографије тих истих локација током друге и треће деценије XX века. За ту сврху употребљени су цртежи Луке М. Младеновића, познатог цртача и графичара и једног од најзначајнијих хроничара међуратног Београда.
Употребом техника виртуелне и проширене реалности изабране локације „оживе” и бивају обогаћене додатним садржајем и занимљивостима. Оживљавање-трансформација од фотографије до цртежа остварује се употребом таблета, једноставним усмеравањем истих уређаја на експонат-маркер и QR код, уз могућност да и посетилац својим мобилним уређајем на исти начин доживи поменуту трансформацију.
Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ до 12. септембра.
Tribina: “Verski život u drevnom Beogradu – kult, običaji, umetnost…”
Sreda, 7. septembar 2022. u 19:00 - DOB//Amerikana
Ciklus tribina: Beograd kroz vekove
Religija je sastavni deo čovekovog života od pamtiveka. Tako je, kao i svugde, bilo i u prošlosti našeg grada.
Prvi religijski tragovi vezani su za starčevačku i vinčansku kulturu, koje su obeležile neolit ovih krajeva. Potom, tokom eneolita, pristižu drugačiji ljudi drugih vrednosti i verovanja. Dolazak Kelta na naše prostore označio je početak gvozdenog doba kojim je se nastavio i dalje razvijao kulturni i religijski život. Pojava Rimljana predstavlja osvit istorijskog doba, tokom kojeg susrećemo i prve religijske zapise. Tradicionalna rimska verovanja ubrzo će se susresti sa nekoliko izazova domaćim sinkretističkim kultovima, orijentalnim verovanjima i drevnim hrišćanstvom…
O ovoj temi govorićemo na šestoj tribni našeg ciklusa.
Sagovornik će nam biti Velibor Martinović – msr arheolog.
Razgovor će voditi Nataša Filipović – diplomirani teolog.
POTRAGA ZA VINČOM
Velika Britanija, Srbija, 2022, 90’
Dokumentarni
Režija: Vladimir Jakšić
Scenario: Bendžamin Eliot
Dokumentarni film “Potraga za Vinčom” Vladimira Jakšića je prvi dokumentarac o vinčanskoj kulturi na engleskom jeziku. Namenjen je aktuelizaciji Vinče kao centru neolitske Evrope a time i popularizaciji srpske baštine i kulture.
Za samo mesec dana od pojavljivanja film je dobio dve festivalske nagrade: proglašen je za najbolji dokumentarni film na Međunarodnom rok filmskom festivalu u Brajtonu, a na nedavno održanom festivalu u Trebinju reditelj Jakšić dobio je priznanje “Velika povelja Leotara” za dokumentarističku aktuelizaciju vinčanske kulture kao dela nacionalne kulturne baštine.
Film prikazuje poreklo evropske kulture i njenog razvoja tokom neolitskog perioda. Prateći put od Engleske do Srbije, pisac i istoričar Bendžamin Eliot posećuje najznačajnija arheološka nalazišta i uz ugledne britanske i srpske naučnike i akademike, dodatno rasvetljava i objedinjuje fragmente vinčanske prošlosti u jednu celinu, ali i daje alternativnu perspektivu toj priči. Rekonstruiše način života, kulturu i umetnost, trgovinu, kontrolu resursa, poljoprivredu i revolucionarna dostignuća praistorijskog neolitskog čoveka, posebno na područjima Vinče i Vitkova.
Reditelj i producent filma je Vladimir Jakšić, srpskoj javnosti poznat muzičar i vođa grupe “Revolveri” i autor čuvenog hita “Mi zajedno možemo sve”. Vladimir godinama živi i radi u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je i diplomirao, na Odseku za performans i vizuelnu umetnost. Scenario filma potpisuje Britanac Bendžamin Eliot, istoričar, filozof i autor nekoliko knjiga: “ Home by the Sea”, “Broken Mirrors”, “Lateral Shadows”.
СЕПТЕМБАР 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
Поводом 140 година од проглашења Краљевине Србије
Организатори: Народни музеј Ниш и Огранак САНУ у Нишу
Отварање у четвртак, 22. септембра, 12 сати
22. и 23. септембар
Свечана сала Универзитета у Нишу
*
МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА РОМОЛОШКИХ СТУДИЈА И
ГОДИШЊИ САСТАНАК GYPSY LORE SOCIETY
Отварање у среду, 28. септембра, 9 сати
Од 28. до 30. септембра
Свечана сала, сала 1, сала 2 и сала 3 САНУ
ПРЕДАВАЊА
*
ЈАША ИГЊАТОВИЋ И ДАЉ
Доцент др Срђан Орсић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 21. септембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
GRAPEVINE GENETIC DIVERSITY: CURRENT STUDIES IN SERBIA
ГЕНЕТИЧКИ ДИВЕРЗИТЕТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ: АКТУЕЛНА ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИ
Проф. др Хосе Мартинез Запатер (Jose Martinez Zapater)
Уторак, 27. септембар, 10 сати
Свечана сала САНУ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ,
САВРЕМЕНО СТВАРАЛАШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ УКУСА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 20. септембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
РАДИОНИЦА
ЕТНОКУЛТУРОЛОШКА РАДИОНИЦА –
РАДИОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА
Координатор: дописни члан САНУ Јелена Јовановић
Предавач и водитељ: др Сања Ранковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Септембар
Сала Центра за културу и уметност Алексинац
Галерија науке и технике САНУ
*
НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ, ПО МЕРИ
Аутор: Станко Костић
Отварање у четвртак, 15. септембра
Од 15. септембра до 1. октобра
Галерија науке и технике САНУ
Библиотека САНУ
*
Камерна изложба
ВАСА ЧУБРИЛОВИЋ
Поводом 125 година од рођења
Од 14. септембра до 7. октобра
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ ПО МЕРИ“https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2022/09/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%E2%80%9E%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%E2%80%93-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%E2%80%9C.docx
У четвртак, 15. септембра, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба фотографија „Народни неимари Србије – руком, по мери“, аутора Станка Костића.
На изложби ће – визуелно и текстуално, путем уметничких фотографија и паноа – бити представљени принципи неимарске градње, као и архитектуре школованих градитеља.
Такође, биће приказано решење савремене куће на принципима традиције инспирисане радом архитекте Божидара Петровића, као и младих архитеката.
Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ до 1. октобра.
Задовољство нам је да вас позовемо да дођете 23. септембра 2022, у 19 сати, у Атријум Народне библиотеке Србије на представљање књиге Милутин, свети краљ, историчара и византолога Владе Станковића, у издању Вукотић медије 2021. године.
У разговору учествују: проф. др Радивој Радић, проф. др Јелена Ердељан и проф. др Влада Станковић.
Модераторка Милена Ђорђијевић.
Програм се може пратити и уживо онлајн преко званичне Фејсбук странице Народне библиотеке Србије и у одложеном гледању преко Јутјуб канала Народне библиотеке Србије.
Књига професора Владе Станковића Милутин, свети краљ доноси исцрпан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје. Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, ова монографија открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља. Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.
Добро дошли у АТРИЈУМ Народне библиотеке Србије!
Srdačno vas pozivamo na košmar generacijama u nastajanju.(https://slike1.blitz-cinestar.hr/Plakati/10.8.2022_11_07_56_Invitation_SRB.jpg?preset=movie)
Nakon majčine smrti i bez druge poznate rodbine, Evi (Natali Emanuel) radi DNK test i otkriva davno izgubljenog rođaka za kojeg nikad nije ni znala da ga ima.
Етнографски музеј у Београду 20. септембра 2022. године у 13 часова отвара изложбу „Лепа кућа”, аутора др Милоша Матића. Овом изложбом се обележава Дан Етнографског музеја у Београду и 121. година његовог рада на очувању културног наслеђа.
Изложба „Лепа кућа“ приказује начине украшавања кућа које су настале као плод народног градитељства на тлу Србије. Човек је стваралац! Он ствара најпре да би живео, а потом да би надживео. Та формула је уграђена и у градитељско наслеђе Србије. Људи су градили куће да би се заштитили од природних непогода, животиња и других људи, али су их потом и украшавали да би створили причу о себи која ће их, као и сама кућа, надживети. Куће су грађене да би људи живели удобно, а украшавали су их да би живели лепо. Небројаним декоративним елементима на кућама људи су улепшавали живот себи и свом непосредном друштвеном окружењу.
31. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА
Са задовољством најављујемо да ће се 31. МФЕФ одржати од 3. до 6. октобра 2022. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци.
ОКТОБАР 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
Научни скуп са међународним учешћем
110 ГОДИНА ОД МОБИЛИЗАЦИЈЕ ГВОЗДЕНОГ ПУКА 1912 –
СРПСКА ВОЈСКА У ИСТОРИЈИ И ТРАДИЦИЈИ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Отварање у петак, 7. октобра, у 16 сати
Од 7. до 9 . октобра
Народни музеј Топлице Прокупље
*
ПРЕПОРОД СЕЛА У СРБИЈИ: ПРОБЛЕМИ, МОДЕЛИ И АКТЕРИ
Среда, 26. oктобар, 10 сати
Сала 2 САНУ
*
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА
ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТИ КЊИЖЕВНОКРИТИЧКОГ И КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКОГ ПРОУЧАВАЊА КЊИЖЕВНОСТИ: У ЧАСТ АКАДЕМИКА СВЕТОЗАРА ПЕТРОВИЋА
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Понедељак, 31. октобар, 11 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ОКРУГЛИ СТО
НОВИ ПРАВЦИ У МУЛТИ ДИСЦИПЛИНАРНИМ
ИСТРАЖИВАЊИМА БАЛКАНА
У организацији Балканолошког института САНУ
Понедељак, 24. октобар, 14 сати
Сала 2 САНУ
Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Треће предавање
ХРАМОВИ И СВЕТИЛИШТА БОЖАНСТАВА У НИШУ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ
ТОКОМ РИМСКОГ ПЕРИОДА
Др Надежда Гавриловић Витас
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 11. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Четврто предавање
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА КОПРИЈАНА И
УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ
Др Весна Бикић, научни саветник
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 25. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
ДАНИ ТИХОМИРА Р. ЂОРЂЕВИЋА
ДОДЕЛА НАГРАДЕ „ТИХОМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ“ И ПРИЗНАЊА „ЧУВАР ЗАВИЧАЈА“ И „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“ ЗА 2022. ГОДИНУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 18. октобар, 12 сати
Сала Центра за културу и уметност Алексинац
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Издања Византолошког института САНУ
Гласови и слике : облици комуникације на средњовековном Балкану : (IV–XVI век) / уредници Станоје Бојанин, Љубомир Милановић, Милош Цветковић ; одговорни уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2020
Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021
Зборник радова Византолошког института. Књ. 58 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић
Говоре: др Бојана Крсмановић
др Предраг Коматина
др Станоје Бојанин
Уторак, 4. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Нада Милошевић-Ђорђевић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Зоран Кнежевић
академик Душица Лечић Тошевски
академик Александар Лома
Уторак, 18. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Историјска лексикографија српског језика / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Исидора Бјелаковић, Марина Курешевић. – Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Матица српска, 2021
Хиландарски зборник. Књ. 15 / уредник Мирјана Живојиновић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Исидора Бјелаковић
Уторак, 25. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈE
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА РАДОВА УРЕДНИКА АКАДЕМИКА ТИБОРА ВАРАДИЈА
Тридесет година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – Савремени аспекти
и
Срби у Румунији – Садашње стање и перспективе
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 5. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТРОКЊИЖЈА О ГОВОРУ АЛЕКСИНАЧКОГ ПОМОРАВЉА
Говор Алексиначког Поморавља (2020) Недељко Богдановић
Алексиначки језички поучник (2019) Недељко Богдановић,
Александра Лончар Раичевић, Маја Радоман Цветићанин
Речник Алексиначког Поморавља (2022) Недељко Богдановић,
Маја Радоман Цветићанин
Говоре: др Слободан Реметић, др Срето Танасић и аутори
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 19. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ТРАДИЦИЈА БИБЛИОТЕКАРСТВА У СРБИЈИ - 180 ГОДИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Среда, 26. октобар, 13 сати
65. Међународни београдски сајам књига
Сала „Иво Андрић”
*
ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА САНУ
Петак, 28. октобар, 13 сати
65. Међународни београдски сајам књига
Сала „Иво Андрић”
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊА
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
Говоре: дописни члан САНУ Влада Вељковић, проф. др Софија Милорадовић и представници институтских одсека
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 31. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
НИШ И ПОНИШАВЉЕ У АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић
Руководилац пројекта: проф. др Ирена Љубомировић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 18. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА РАДОВАНА САМАРЏИЋА
У организацији Балканолошког института САНУ
Понедељак, 24. октобар, 11 сати
Свечана сала САНУ
Представљање издања „Фреске Марковог манастира” и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу”
У организацији Одбора за историју уметности и Вардарског одбора Одељења историјских наука САНУ, у четвртак, 13. октобра, у 13 сати, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ (Вука Караџића 3, сала за пројекције) биће представљена издања „Фреске Марковог манастира” Марке Томић Ђурић, Београд 2019, у издању Балканолошког института САНУ, Архипископије охридске и Митрополије скопска, Битољ, и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” Миодрага Марковића и Драгана Војводића, коју је објавила издавачка кућа „Платонеум д.о.о” из Новог Сада 2021.
О књизи „Фреске Марковог манастира” говориће: Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, Драган Војводић, дописни члан САНУ, др Татјана Стародубцев, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, и др Марка Томић, научни сарадник Византолошког института САНУ. О издању „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” говориће: др Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, др Предраг Коматина, виши научни сарадник Византолошког института САНУ, др Невена Дебљовић Ристић, доцент Архитектонског факултета у Београду, Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, и Драган Војводић, дописни члан САНУ.
Београдска конференција о Цинцарима
Одељење уметности
12. 10. 2022. у 10:00
Библиотека града Београда, Цинцаркси ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.
Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира“.
Галерија Атријум
12. 10. 2022. у 19:00
Изложбу отвара: Душица Грбић, библиотека Матице српске Нови Сад.
Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира". Изложба је отворена до 28.10.2022.
Београдска конференција о Цинцарима
Галерија Атријум
13. 10. 2022. у 19:00
Библиотека града Београда, Цинцарски ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.
Није баш културно дешавање које не смете пропустити, али можда објашњава зашто неки људи оклевају да учествују у ДНК истраживањима.;D
https://www.cineplexx.rs/movie/pozivnica-za-pakao/
(https://www.cineplexx.rs/media/rs/inc/movies_licences/invitation_223.jpg)(https://slike1.blitz-cinestar.hr/Plakati/10.8.2022_11_07_56_Invitation_SRB.jpg?preset=movie)
;DОвде је реч о аутосомалном тесту, али било би занимљиво сазнати која је хаплогрупа.
Овде је реч о аутосомалном тесту, али било би занимљиво сазнати која је хаплогрупа.Овде гени прште на све стране :)
VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ FEMINA ANTICA BALCANICA ‒ ЖЕНЕ РАТНИЦЕ КРАЉИЦЕ ПОБЕДНИЦЕ
Римска дворана
20. 10. 2022. у 14:00
Учествују: Никола Керавица, Биљана Ђорђевић, Јелена Анђелковић Грашар и Бојана Ћебић.
VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ Представљање књиге АНТИЧКА БУДВА.
Римска дворана
20. 10. 2022. у 16:00
Учествују: Зорица Кузмановић и Душан Медин.
Ciklus tribina: Religija i kultura(https://domomladine.org/wp-content/uploads/2022/10/zlatni-psaltir-osnovno-izdanje-_1_LG-e1665487221291.png)
Organizacija: Biblijski kulturni centar i Dom omladine Beograda
Učestvuju: Maja Keser, umetnički direktor, urednik izdanja, Mladinska knjiga; dr Radomir Rakić, đakon SPC, autor izdanja; ma Marko Jevtić, sveštenik SPC; mr Aleksandar Ninković, sveštenik Nadbiskupije Beogradske. Moderator: ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar.
Predstavićemo unikatno izdanje Mladinske knjige koje ima za cilj oživljavanja srpskog verskog, istorijskog i kulturnog nasleđa uz predstavljanje najznačajnijih primera srpske srednjovekovne iluminacije, koje prate prerađen Daničićev prevod psaltira. ZLATNI PSALTIR ilustrovan je najvažnijim primercima srednjovekovne srpske iluminacije nastalim krajem 14. veka i ovekovečenim u Srpskom-Minhenskom psaltiru. Psaltir je, pretpostavlja se, napisan ili za kneza Lazara, ili njegovog sina, despota Stefana. On je dragocen i kao najobimniji rukopis srpskog minijaturnog slikarstva i kao delo koje je u sebi sadržalo mnogo onih pozitivnih osobina iz kojih se formirao poslednji veliki stil stare srpske umetnosti, stil moravske škole. Vizuelni ukrasi sadrže minijature iluminirane zlatnom folijom. Ovakvi prikazi, u plavim i crvenim okvirima na zlatnim podlogama ilustruju tekst rukopisa u slovenskom stilu sa izrazitim vizantijskim uticajima. Radi očuvanja srednjevekovne autentičnosti uz mogućnost čitanja i razumevanja ZLATNOG PSALTIRA, su posebno dizajnirana ćirilična slova kojima su ispisani Psalmi, u priređenom Daničićevom prevodu, po uzoru na Srpski – Minhenski psaltir.
Autori: Protojerej dr. Radomir Milošević, Protođakon Radomir Rakić. Autor naslova, inicijala i fonta: Maja Šturbek Keser.
Promocija je prilika da se publika upozna ne samo sa ovim psaltirom, već uopšteno sa značajem koji je psaltir imao u srednjevekovnoj srpskoj kulturi i duhovnosti, ali koji ima i u današnjem iskustvu vernika, kao i da im se ukaže na bitne odlike biblijske poezije koja svoj najlepši iskaz imao upravo u ovoj zbirci.
Ciklus tribina: Beograd kroz vekove
Gošća: Sofija Dakić – sociološkinja. Razgovor vodi: Velibor Martinović – arheolog.
Društvo i religija su međusobno povezani od davninina. Zaista je veoma teško reći šta je starije da li su se najpre pojavili drevni društveni odnosi ili arhaična verovanja? I šta to više čini čoveka čovekom organizovan život ili mogućnost introspekcije? Sve ovo možemo pratiti i u prošlosti našeg grada od starčevačke i vinčanske kulture, preko eneolitskih kultura koje su donele neke druge vrednosti, verovanja i društvenu organizaciju… Dolazak Kelta i pojava Rimljana, u osvit istorijskog doba, doneće ponovo neke nove vrednosne sisteme i drugačiju socijalnu organizaciju. Društvena i verska dinamika tih vremena, sve perioda pozne antike, oslikavaće se i kroz domaće sinkretističke kultove, orijentalna verovanja i rano hrišćanstvo…
O ovoj temi govorićemo na sedmoj tribni ciklusa “Beograd kroz vekove”.
НОВЕМБАР 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ У КЊИЖЕВНОСТИ
Понедељак, 7. новембар, 10 сати
Свечана сала САНУ
*
ПРЕВОДИ ПЕСАМА ВАСКA ПОПЕ
Уторак, 15. новембар, 10 сати
Свечана сала САНУ
*
ЈЕЗИК НИШКИХ МЕДИЈА
у оквиру рада на пројекту
Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу
Координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Марина Јањић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 29. новембар, 11 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ПРЕДАВАЊА
О ЗЕМНОЈ ЈАБУЦИ, НОВЧАРИ И НЕДЕЛИМКУ
(СРПСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА 18. И 19. ВЕКА)
Проф. др Исидора Бјелаковић
ОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 2. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Издања Балканолошког института САНУ
Манастир Хиландар и источни Балкан у XVIII веку : културне и економске везе / Огњен Крешић ; одговорни уредник Војислав Г. Павловић.
– Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021
Аутономија Косова и Метохије у Србији : (1945–1969) = The Autonomy of Kosovo and Metohija in Serbia : (1945–1969) / Игор Вукадиновић;
одговорни уредник Војислав Г. Павловић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021
Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918–1923 / sous la direction de Vojislav G. Pavlović.
– Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques, 2022
Поздравна реч: др Војислав Г. Павловић
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Љубодраг Димић
проф. др Слободан Г. Марковић
Уторак, 8. новембар, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈE
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊА
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
ОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 9. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
Среда, 16. новембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ДАН АКАДЕМИЈЕ
Петак, 18. новембар, 11 сати
Свечана сала САНУ
Izložba nošnji, nakita i oglavlja Srba na tlu Balkanskog poluostrva, izrađena u saradnji sa Ministarstvom Kulture i Informisanja, se sastoji od 30 eksponata dimenzija 2×1 metra.(https://vracart.org/web/wp-content/uploads/2016/10/BoxIzlozba.jpg)
Dva eksponata su iskorišćena za uvod u izložbu na 26 eksponata su prikazane narodne nošnje Srba po regionima sa detaljima nošnje, na jednom eksponatu su prikazana oglavlja a na jednom nakit u Srpskim nošnjama.
Za izradu projekta i izložbu bili su oformljeni timi za fotografisanje eksponata, tim zadužen za stručnu izradu tekstualnog dela izložbe i tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta izložbe.
Stručni, tim sastavljen od etnologa, je napravio tekstove koji svojim sadržajem opisuju sve detalje vezane za odgovarajuće eksponate – nošnje,nakit i oglavlja,a koje im je dostavio tim zadužen za fotografisanje istih. Tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta je obrađeni materijal uobličio u digitalnu formu izradio izložbu i sajt www.narodnenosnjesrba.com i www.narodnenosnjesrba.rs. Klikom na odabrano područje (odabirom ikone) na sajtu pojavljuju se slike nošnji, nakita i oglavlja karakterističnih za to područje sa detaljnim opisom istih.
Ovakvim prikazom izložbe omogućava sa svakom pojedincu da se na veoma interesantan način detaljno upozna sa nošnjom, nakitom i oglavljima našeg naroda.
Udruženje “VračArt“ namerava da izložbu besplatno ustupa svim ustanovama kulture – kulturni centri, muzeji, domovi kulture, galerije, udruženja – kako u našoj zemlji tako i u dijaspori, koji su zainteresovani za jednu ovakvu postavku.
„Изложбени простор Општине постоји са наменом да прикаже нешто најлепше што се ствара на Врачару и у Србији. Обилазећи музеје, приватне колекције, фолклорна друштва и друга места где се може наћи приказ како су изгледале народне ношње Срба у одређеном временском периоду Удружење ‘Врачарт’ сакупило је све информације о народној ношњи од давнина до данас, приказали су тренутак у времену, сваку мараму, ношњу једног краја, и нама је изузетно задовољство да су са приказивањем свог рада почели управо у нашој галерији. Успели су да свој рад представе и у дигиталној форми, те ће сва конзуларно-дипломатска представништва Србије користити дигитални приказ ове изложбе, како би представили део традиције нашег народа у свету. Ова изложба представља велику вредност, историју и културу нашег народа, и Градска општина Врачар је изузетно поносна што има прилику да сарађује са Иваном Пешукићем, професором Драмског факултета и уметничким директором Удружења и његовим тимом“, изјавио је први човек Градске општине Врачар академик проф. др Милан А. Недељковић.
У име Удружења „Врачарт“ обратио се уметнички директор и продуцент пројекта проф. Иван Пешукић, који се захвалио Градској општини Врачар и председнику Општине на подршци и сарадњи. „Са реализацијом пројекта почели смо пре три године када је Министарство културе и информисања подржало пројекат narodnenosnjesrba.com и narodnenosnjesrba.rs. , како би представили народне ношње Србима који живе у дијаспори, а амбасадама креирали материјал са којим ће промовисати српску културу. Један мој студент ми је рекао да су они представници генерације дигиталних Срба, те смо ми ‘старији’ осетили обавезу да им приближимо нашу традицију, да обиђемо целу бившу Југолавију, направимо преко 4.000 фотографија и поставимо дигитални сајт и највећу галерију српске народне ношње. Иза сваког костима налази се вез, најситнији вез и то по мом мишљењу представља дигитални код сваке народне ношње“, изјавио је проф. Иван Пешукић и захвалио се тиму којим је руководио: продуценту Милану Даутовићу, етнологу Ивану Терзићу, дизајнерима Бојани Ђуричић и Алекси Крстићу, аутору сајта Владимиру Брадићу, колористи Богдану Петровићу и фотографу Слободану Бугарчићу.
У среду, 21. децембра, у 19 сати, у Галерији САНУ биће отворена изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина“, ауторке Александре Давидов Темерински.
Изложба, која се реализује у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, плод је обележавања два јубилеја. Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада. Она представља завршницу обележавања тог значајног јубилеја. Такође, 2021. године, навршило се пуних седам столећа од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве. Тај велики јубилеј је представљао повод за првобитно планирани термин изложбе.
Будући да је естетске вредности архитектуре и сликарства Грачанице могуће представити само посредно, највећи део изложеног материјала чине принтови архитектуре и сликарства великих димензија уз допринос нових технологија. Представљање тродимензионалне архитектуре посебан је изазов, па ће видео-анимација изградње једне од најзначајнијих средњовековних задужбина омогућити посетиоцима да стекну увид у процес изградње, односно у елементе грађевине и њену конструкцију. Нешто касније дозидана спољна припрата приказана је сасвим сумарно, у складу са степеном очуваности њеног првобитног изгледа и њеним естетским дометима.
Када је реч о грачаничком сликарству из времена краља Милутина, иако околност да је реч о посредном представљању може изгледати као недостатак, оно се може испоставити и као предност будући да ће публика бити у прилици да из непосредне близине посматра композиције великих формата, недавно очишћеног и конзервираног живописа, у неким случајевима у размери 1:1.
Концепт изложбе подразумевао је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама. Сагледавању целине сликаног ансамбла допринеће VR (virtual reality) презентација унутрашњости цркве, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани документарним филмом.
Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.
Ауторка поставке је Борјана Шуваковић, графички дизајн потписује Зоран Бореновић, а аутор графичког решења пратећег каталогa je Мирослав Лазић.
Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији САНУ до 23. фебруара 2023. године.
У петак, 23. децембара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ биће одржана промоција превода књиге „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, чији је аутор др Емерих П. Линденмајер. Књигу је са немачког превела Мерал Тарар Тутуш.
До 1859. године сви начелници српског војног и цивилног санитета пореклом су били страници. На том положају најдуже се задржао немачки лекар Емерих П. Линденмајер, који је најпре седам година руководио српским војним санитетом, а затим више од тринаест година и војним и цивилним санитетом. Своје двадесетогодишње искуство изнео је у књизи „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, објављеној у Темишвару, 1876. године. Српско лекарско друштво је недавно издало превод са немачког овог капиталног дела, које представља један од најзначајнијих извора за изучавање развоја српског војног и цивилног санитета у 19. веку. Будући да у нашој земљи постоји само један примерак ове књиге у оригиналу на немачком, који се налази под посебним мерама заштите, превод овог дела има велики значај за проучавање историје српске медицине, као и историје Србије у 19. веку.
Разговори „Еволуција хоминина“
19. јануара u 18:00 - 19:00
Палеолит, који се често назива старије камено доба, представља најранији и најдужи период у развоју човека и његових предака и траје од пре 2.5 милиона година до пре 10.000 година. Овај дуги период обележиле су екстремне климатске промене, био-културна еволуција човека, проналазак ватре. Током последњe две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекс Баланица код Сићева, где су нађени остаци плеистоценских хоминина. Новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.
О еволуцији хоминина говориће Бојана Михаиловић.
ФЕБРУАР 2023.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ИСТОРИЈСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Уредници: академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Исидора Бјелаковић
проф. др Марина Курешевић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 22. фебруар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
КОМЕМОРАТИВНИ СКУП
СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА
Уторак, 21. фебруар, 12 сати
Свечана сала САНУ
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Академске беседе. Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Приступна предавања дописних чланова. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Библиографије чланова САНУ. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић
Реч уредника: академик Миро Вуксановић
Реч захвалности: академик Владица Цветковић
дописни члан САНУ Слободан Шијан
Уторак, 7. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
ИЗДАЊА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви / Наташа Миланов. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу / Светлана М. Слијепчевић Бјеливук. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Језик и речник светог владике Николаја Велимировића : (диференцијални приступ) / Владан Јовановић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022
Говоре: проф. др Софија Милорадовић
др Наташа Вуловић Емонтс
проф. др Марина Николић
Уторак, 14. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска енциклопедија / председник Уређивачког одбора Драган Станић. – Нови Сад : Матица српска ; Београд : САНУ: Завод за уџбенике, 2018/2021
Том 3. Kњ. 1, Г–Демографски преглед (2018)
Том 3. Kњ. 2, Демократија–Ђуша (2021)
Говоре: академик Владимир Кањух
академик Славенко Терзић
проф. др Драган Станић
Уторак, 28. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
ТЕРЕНСКИХ ИСТРАЖИВАЊА УСМЕНЕ ТРАДИЦИЈЕ
ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 2022. ГОДИНЕ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 28. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФСКЕ СТУДИЈЕ
ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА И ПРАВНА ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ВИЛА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Учествују: академик Милош Ђуран
проф. др Биљана Петровић
проф. др Драго Цвијановић
проф. др Андреј Мићовић
проф. др Лела Ристић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Уторак, 21. фебруар, 11 сати
Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Приступне беседе српских академика : (1886–1947). Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Миро Вуксановић
Драмски уметник Небојша Дугалић казује посланицу Јосифа Панчића, свечану изјаву Николе Тесле и одломке беседа академика Милутина Миланковића, Владимира К. Петковића, Ивана Ђаје, Војислава В. Мишковића, Владимира Р. Петковића, Јована Ердељановића, Владимира Ћоровића, Јована Дучића, Бранислава Нушића, Вељка Петровића и Иве Андрића
Уторак, 4. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска књижевност у историјама књижевности : поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2021. године / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2022
Романи Добрице Ћосића : зборник радова са научног скупа одржаног 1. новембра 2021. године / уредник Јован Делић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Злата Бојовић
проф. др Славко Петаковић
др Марко Недић
Уторак, 11. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Свети краљ Милутин : владар на раскршћима светова / [уредници Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић]. – [Београд] : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2022
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Миодраг Марковић
др Срђан Пириватрић
Уторак, 25. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
Učestvuju: dr Nenad Božović, docent Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta UB, recenzent; ma Dragan Danilović, koordinator za Versku nastavu Arhiepiskopije Beogradsko- Karlovačke, recenzent; ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar, autor. Moderator: ma Sergej Beuk, DOB.
Knjiga sadrži pregled otkrića ne samo sa prostora Palestine, nego i diljem drevnog sveta – sa prostora Egipta, Mesopotamije, Hetitskog carstva, Levanta, Rima, Grčke itd. Ovo izdanje ne samo da daje sistematičan hronološki pregled na srpskom jeziku, nego je njena prednost u tome što za skoro svako otkriće razjašnjava biblijski kontekst, odnosno, povezuje sa konkretnim tekstom na koji to otkriće ima efekat. Knjiga objedinjuje i brojna otkrića povezana sa Novim Zavetom i istorijom Crkve: identifikovan je plesni podijum povezan sa osudom i smrću Jovana Krstitelja, u parku Askelon se vrše iskopavanja kako bi se otkrila najveća rimska bazilika u Izraelu i analiza brodske olupine donosi nove hrišćanske artefakte. Zaključno se može reći da knjiga može biti veoma korisna za sve one koji se akademski bave arheološkim istraživanjima sa prostora Bliskog Istoka u cilju praćenja najnovijeg preseka istraživanja. Osim toga, knjiga je dobra za studente koji pišu radove u vezi sa ovim temama kao početna tačka za dalje istraživanje, kao i za sve zainteresovane čitaoce koji žele da prodube svoja poznavanja Biblije.
Прва систематска истраживања локалитета реализована су 1920. године. Уз подршку Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Народни музеј у Београду је, у периоду од августа до новембра 1920. године, реализовао археолошка ископавања локалитета Зок–Вархеђ под руководством Душана Карапанџића. Систематска ископавања вршена су на освојеним територијама, односно у мађарском делу Барање, која је под контролом српске војске била непуне четири године. У лето 1920. године, српска жупанијска власт у Печују обавестила је Уметничко одељење Министарства просвете, а оно Народни музеј у Београду, да постоји локалитет који је „пребогат материјалом из каменог и бронзаног доба”, па стога предлаже да се што пре организују стручна ископавања и да се грађа пошаље у Београд пре него што дође до повлачења, тј. евакуације Војске Краљевине Србије и администрације из ових области после Тријанонског споразума.
За непуна три месеца, истражена је површина од 980 m² где је пронађено преко 3000 значајних археолошких налаза од керамике, кости и камена, који својим стилским карактеристикама указују да је реч о свету баденске и вучедолске културе (крај IV и почетак III миленијума пре н. е.). Најзаступљенији тип посуда откривених током Карапанџићевих ископавања локалитета Зок–Вархеђ представљају шоље, пехари, минијатурне чиније и чиније са крстоликим стопама. Такође, поред керамичких посуда пронађено је на стотине керамичких тегова, глачаних секира и коштаних алатки. У извештају са локалитета Зок-Вархеђ прецизно је приказао стратиграфију, са издвојеним хоризонтом становања и описом непокретних објеката (зграде и јаме) констатованих на терену.
БГБ и Музеј жртава геноцида организују трибину: „Одјеци геноцида над Србима у НДХ у архивском фонду папе Пија XII у Апостолском архиву“.
Римска дворана
28. 04. 2023. у 19:00
Учествују: Дејан Ристић, Видан Богдановић и Вид Ерцег.
Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/ (https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/)
Bilo bi dobro da snime.
U petak, 28. aprila 2023. od 18.30, u Galeriji ’73, biće održana tribina „Beograd za početnike“, a tema je „Žena koja je pucala na kralja – Ilkin atentat“.
U Požeškoj 83a na Banovom brdu gost autorke serijala Smiljane Popov biće pisac i novinar Dragoljub Stojković.
On će odgovoriti na pitanje ko je bila prva žena u istoriji Srbije koja se drznula da puca na kralja?
Ovo će biti priča o čuvenom Ilkinom atentatu, neuspelom pokušaju Jelene Ilke Marković da ubije kralja Milana, u Sabornoj crkvi, hicem iz revolvera, 1882. Reč je o veoma zanimljivom životu i delovanju prve atentatorke u istoriji Srbije.
Jelena Ilka Marković (rođ. Bajić), supruga Jevrema Markovića, opozicionog poslanika i uspešnog vojnog komandanta, pripadala je intelektualnom krugu građanske klase, krugu prvih srpskih socijalista koji su se borili protiv apsolutizma kralja Milana za preobražaj srpskog društva u narodnu državu.
Atentat na kralja Milana bila je osveta za ubijenog muža, pukovnika Markovića (brata Svetozara Markovića), streljanog zbog topolske bune, koju je kovala pune četiri godine.
Ilka je osuđena 12. aprila 1883. na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru. Zbog atentata uhapšena je i Ilkina rođaka Lena Knićanka, najlepša žena tadašnjeg Beograda, koja je takođe nađena obešena u zatvoru 28. marta 1883, i to u jezivim ćelijama Rimskog bunara. Oba ubistva dogodila su se pod sumnjivim okolnostima, a vojnik na straži kod Lene Knićanke, takođe je ubijen.
U oba slučaja po jedan lekar iz komisije za uviđaj izdvojio je svoje mišljenje da se ne radi o samoubistvu (kod Knićanke bio je to Lazar Paču).
Godine 1891. kralj Milan i Milutin Garašanin optuživali su se u štampi kao naredbodavci ubistva. Kralj Milan je pokušao da atentat iskoristi protiv radikala, ali isleđivanje nije dokazalo njihovo učešće.
O jednom od najkontroverznijih atentata u istoriji Srbije pričaće Dragoljub Stojković, novinar i pisac knjige „Poslednji greh: Slučaj gospođe Markovićke; Beogradska tragedija“
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.
На овом линку је уз још неке уводне информације постављена и мапа локалитета који ће бити испитани https://www.oeaw.ac.at/en/imafo/read/what-is-histogenes (https://www.oeaw.ac.at/en/imafo/read/what-is-histogenes)
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.Никад ништа оволико оптимистично није објављено на овом форуму. Ај Боже помози да ово дочекамо па да се одјављујемо лагано😉
https://www.danubeogradu.rs/2023/04/beograd-za-pocetnike-zena-koja-je-pucala-na-kralja-ilkin-atentat/Драгољуб Стојковић ми је зет ;D. Знам да је човек месецима био по архивима да што више на ђе о Илки и уопште о атентату. Свет је мали :)
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналаца који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.
Никад ништа оволико оптимистично није објављено на овом форуму. Ај Боже помози да ово дочекамо па да се одјављујемо лагано😉
Живи били па видели.Управо тако.
ПРЕДАВАЊА
ХИЛАНДАРСКИ МУЗИЧКИ ПИСАР ВИКЕНТИЈЕ „РОДОМ ИЗ НИША, ИЗ СРБИЈЕ“
Др Весна Сара Пено
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 4. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
АРЕАЛНА ИСТРАЖИВАЊА БАЛКАНСКОГ ЈЕЗИЧКОГ ПРОСТОРА: РЕЗУЛТАТИ, ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
У организацији Балканолошког института САНУ
др Андреј Собољев
Четвртак, 4. мај, 12 сати
Сала 2 САНУ
*
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ВИТАЛНОСТИ И РАЊИВОСТИ
РОМСКОГ ЈЕЗИКА У СРБИЈИ
Др Мирјана Мирић
Петак, 5. мај, 13.30
Сала 2 САНУ
ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША, ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ
Прво предавање
АНАЛИЗА АРХИТЕКТУРЕ КАСНОАНТИЧКОГ ОБЈЕКТА СА СВОДОВИМА
НА ЦЕНТРАЛНОМ ПЛАТОУ НИШКЕ ТВРЂАВЕ
Др Игор Бјелић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 29. мај, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Српски народни покрет 1848/1849. : дигитализација грађе / Александар Костић, Бранислав Војновић. – Београд : САНУ, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију, 2022
Дигитализација Мирослављевог јеванђеља / Александар Костић, Бранислав Војновић. – Београд : САНУ, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију, 2022
Говоре: академик Александар Костић
др Жарко Димић
Бранислав Војновић
Уторак, 9. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Писци у биоскопу : књижевна историја наших филмских доживљаја : антологија / Слободан Шијан. – Београд : Филмски центар Србије : Службени гласник, 2020
Говоре: дописни члан САНУ Слободан Шијан
др Бојан Јовић
Мирољуб Стојановић
Уторак, 23. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
У понедељак 22. маја у 18:30 часова, у Народном музеју Србије свечано ће бити отворена XXIII Међународна смотра археолошког филма, коју Народни музеј Србије реализује у сарадњи са Хеленском фондацијом за културу, Италијанским институтом за културу, Институтом Сервантес, Руским географским друштвом и Културним центром исламске Републике Ирана.
Почасни гост овогодишње Смотре је Република Грчка – Хеленска фондација за културу, чији филмови „Повраћај изгубљеног“ и „Дванаест деценија открића“ отварају овогодишњу смотру. На свечаном отварању смотре наступиће хор Хеленске фондације за културу “Хеленофонија“, под диригентском палицом Нефели Папоутсаки. У програм су ове године уврштена 22 филма из 6 земаља – Грчке (2), Италије (4) Шпаније (3), Русије (2), Ирана (2), и Србије (9).
Као и претходних година одабрани филмови се одликују високим продукцијским вредностима, разноликошћу приступа и атрактивним видовима интерпретације културне баштине, омогућавајући тако свим заинтересованима, заљубљеницима у древне цивилизације, ишчезле културе и заборављене народе да другачије сагледају драгоцене споменике светске баштине.
Међународна смотра археолошког филма у Народном музеју по први пут је, у сарадњи са организаторима Фестивала у Роверету, часописом Аrcheologia Viva и Италијанским институтом за културу у Београду, реализована 1998. године. Од самог почетка Смотра је замишљена као ревија најновијих филмских остварења документарног археолошког филма, а посебан куриозитет представља чињеница да је Београд један од ретких европских градова чија културна јавност, из године у годину, има прилику да се сусретне са најквалитетнијим филмским остварењима захваљујући којима упознајемо различите сегменте јединствене и непроцењиве светске културне баштине.
И ове 2023. године као и претходних година, настављамо сарадњу са Културно-уметничким програмом и Образовно-научним програмом РТС-а, као и са Фондацијим „ Неозоик“.
Смотра ће трајати од 22 – 27. маја 2023. у Народном музеју Србије. Филмске пројекције ће током трајања смотре почињати сваког дана у 19.00 часова у Народном музеју Србије. Целокупан програм XXIII Међународне смотре археолошког филма можете погледати овде.
Предавање Јована Митровића „Културна политика Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Случај Зок“ одржаће се у уторак, 23. маја, с почетком од 18 часова.
Округли сто: „Српски језик и ћирилицаˮ
Понедељак, 22. мај, Вукова задужбина, у 11 часова
Краља Милана 2
Поздравна реч:
Проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине
Видак Масловарић, потпредседник Удружења књижевника Србије
Учесници:
Верољуб Вукашиновић, Ћирилица (песма)
Проф. др Виктор Савић, О Ћирилу и ћирилици
Др Срето Танасић, Српски језик и ћирилица
Проф. др Рајна Драгићевић, Проблеми наставе и науке о српском језику препознати на конгресима Савеза славистичких друштава Србије
Проф. др Милош Ковачевић, Српски језик и ћирилица у Српској књижевној задрузи
Проф. др Исидора Бјелаковић, Српски језик и ћирилица у Матици српској (научни пројекти и активности)
Проф. др Александар Милановић, Српски језик у НОКЦ-у у Тршићу
Проф. др Михаило Шћепановић, Српски језик у Црној Гори
Др Владан Јовановић, Српски језик и ћирилица у теснацу међу идеологијама
Др Марина Спасојевић, Српски језик и изазови родно осетљивог језика
Зорица Сорак, председница Књижевне заједнице УКС-а у Крагујевцу, Писмо Ћирилово
Песници, чланови Удружења књижевника Црне Горе:
Славица Војиновић
Радислав Гардашевић
Вишња Косовић
Predavanje „Planine i planinski vrhovi u Srbiji“ predsednika Planinarskog saveza Srbije Ise Planića, biće održano u utorak 23. maja 2023. od 18.00.
U Zadužbini Ilije M. Kolarca Planić će publici predstaviti zapažanja i rezultate svojih istraživanja do kojih je došao u jedinstvenom geografskom i planinarskom poduhvatu. On se, po osvajanju najvišeg vrha sveta, Mont Everesta, zarekao da će da se popne i na najviše vrhove svih srpskih planina, te da ih potom opiše i publikuje u monografiji, što je sa uspehom i učinio.
Planić je hodom dosegao vrhove oko 170 planina Srbije, što nije uradio niko pre njega. Na takav način, u istraživanja je uneo i sopstvene utiske, ali je, na osnovu ličnih opservacija, ponudio i rešenja za brojne nedoumice.
Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/ (https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/)
Bilo bi dobro da snime.
ЈУН 2023.
ПРЕДАВАЊА
РОМСКИ ЈЕЗИК У ЈЕЗИЧКОМ ПЕЈЗАЖУ СРБИЈЕ
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома
Др Светлана Ћирковић
Среда, 7. јун, 13.30 сати
Сала 2 САНУ
*
ДУНАВСКА ГРАНИЦА И БАЛКАНСКА РЕВОЛУЦИЈА У РИМСКОМ ЦАРСТВУ: КАКО ДНК И АРХЕОЛОГИЈА ОСВЕТЉАВАЈУ ЦИКЛУСЕ КРИЗЕ И РЕСТАУРАЦИЈЕ У КАСНОЈ АНТИЦИ
Професор Кајл Харпер
(Prof. Kyle Harper)
Четвртак,8. јун, 18 сати
Свечана сала САНУ
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Расправе, студије, чланци. О дијалектологији. 1–5 / Павле Ивић ; приредио Слободан Реметић. – Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2018
Говоре: академик АНУРС Слободан Реметић
проф. др Драгољуб Петровић
проф. др Рада Стијовић
Уторак, 6. јун, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
ДОПРИНОС РОМА КУЛТУРИ НАРОДА У СРБИЈИ//
ДОПРИНОС РАДЕТА УХЛИКА ЛИНГВИСТИЦИ И КУЛТУРИ РОМА
Уводничари: дописни члан САНУ Влада Вељковић
проф. др Драгољуб Ђорђевић
Говоре: проф. др Драган Тодоровић
др Биљана Сикимић
Осман Балић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 9. јун, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ОКРУГЛИ СТО
СРБИ У ХРВАТСКОЈ – АКТУЕЛНИ ПОЛОЖАЈ И
ГЛАВНЕ ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ
Четвртак, 8. јун, 10 сати
Свечана сала САНУ
Професор Кајл Харпер (Kyle Harper), један од најистакнутијих савремених историчара, одржаће предавање под називом „Дунавска граница и балканска револуција у Римском царству: како ДНК и археологија осветљавају циклусе кризе и рестаурације у касној антици“ у четвртак, 8. јуна, у 18 сати, у Свечаној сали САНУ.
Како се наводи у резимеу предавања, заједнички мултидисциплинарни рад археолога, историчара и генетичара значајно проширује наше знање о древној историји. Бројна открића у историји Римског царства, од којих многа долазе са археолошких налазишта са територије данашње Србије, показују неочекиване увиде у природу и узроке промена унутар Царства. Векови између периода познатог као „криза трећег века“ и владавине Јустинијана средином шестог века донели су низ криза, попут масовних миграција, климатских промена и пандемијских болести. У овом периоду владавина Римског царства је пренета на низ царских династија које су претежно пореклом биле са подручја средњег Подунавља, односно балканског порекла. Предавање ће истаћи најновија истраживања и резултате на овом пољу и приказати будуће начине истраживања ових преломних векова људске прошлости.
Проф. др Кајл Харпер основне студије историје, уметности и књижевности завршио је на Универзитету у Оклахоми (САД), а мастер и доктрске студије из историје и филозофије на Универзитету Харвард. Дугогодишњи је професор историје на Универзитету у Оклахоми. Тренутно је гостујући професор на Колеж де Франсу. Његова библиографија садржи велики број научних и стручних радова. Аутор је седам књига, које су изазвале велико интересовање научне заједнице. Његова студија „Судбина Рима: клима, болест и крај Царства“ преведена је на 11 светских језика. За свој научни рад примио је бројна признања међу којима су и Награда Националне библиотеке Кине.
Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.
У четвртак, 6. јула 2023. године, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“, у организацији Архива Војводине и Галерије науке и технике САНУ.
Аутор изложбе је архивски саветник Љиљана Дожић, руководилац Одељења за документацију, информације и информациони систем у Архиву Војводине.
Обележавајући годишњицу завршетка Првог светског рата, Архив Војводине је одлучио да публикује рукопис „Авантура на Балкану 1915” Дагласа Мериведера Долда и приреди тематску изложбу архивског и другог материјала који је прикупљен у покушају да се расветле догађаји који су претходили поменутом рукопису.
Tематскa изложбa „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“ прати чланове експедиције Колумбија универзитета који су у јуну 1915, на позив свог професора Михајла Пупина, кренули из Америке у ратом захваћену Србију, у хуманитарну мисију помоћи српском народу.
На позив Михајла Пупина јавила су се двадесет и четири америчка студента углавном са Колумбија универзитета да би кренули у Велики рат, али не да ратују, већ да помажу, негују и лече. Многи од њих, и после званичног престанка рада хуманитарне Експедиције, одлучили су да остану на Балкану и наставе са хуманитарним радом у оквиру Црвеног крста. Међу њима је био и Даглас Мериведер Долд, свршени студент медицине Колумбија универзитета. После повлачења српске војске из Ниша, заједно са епископом нишким Доситејем, учествовао је у званичној предаји града бугарској војсци молећи за безбедност незаштићеног становништва.
Ове догађаје Даглас Долд је описао у свом рукопису „Авантура на Балкану 1915“, чију копију Архив Војводине чува у оквиру Збирке докумената др Николе Коче Јончића о Михајлу Пупину, док се оригинал налази у Батлер библиотеци у Њујорку.
За санитетске заслуге у Првом светском рату југословенска држава је Дагласа Мериведера Долда постхумно одликовала Крстом милосрђа.
Изложба „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“ обухвата одабрана документа, новинске чланке и фотографије који приказују догађаје од првог позива Михајла Пупина добровољцима крајем априла 1915, преко формирања Колумбија експедиције за пружање помоћи, њеног одласка у Србију, хуманитарног рада, па све до повратка Дагласа Долда у САД у другој половини децембра 1915. године. Посебна целина посвећена је члановима Експедиције, а део изложбе чине плакати коришћени у америчкој кампањи за помоћ Србији у Првом светском рату. Изложба је највећим делом заснивана на материјалу америчке провенијенције.
Поред тога што документује рад Експедиције, изложба пружа увид у то како је шира америчка јавност сагледавала ратна догађања у Србији тога доба.
Књига Дагласа Мериведера Долда, „Авантура на Балкану 1915” може да се прегледа и онлајн, на веб-сајту Архива Војводине: https://www.arhivvojvodine.org.rs/sr/avantura-na-balkanu
Поставка у Галерији науке и технике САНУ траје до 5. августа.
32. MEĐUNARODNI FESTIVAL ETNOLOŠKOG FILMAhttp://etnofilm.org/files/satnica_2023.pdf
ŽIVOT KAO NA FILMU
Etnografski muzej u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom ponosno najavljuje 32. Internacionalni festival etnološkog filma (29. septembar – 3. oktobar 2023), najstariji festival ove vrste u regionu, koji ove godine predstavlja najznačajnija filmska ostvarenja autora iz 26 zemalja.
Internacionalni festival etnološkog filma želi da afirmiše uspešna vizuelna istraživanja tradicijskih i savremenih kultura širom sveta, kao i da doprinese podizanju nivoa svesti o značaju kulturnog nasleđa za kvalitetan razvoj ljudskih zajednica.
Selektor festivala, poznati filmski i TV reditelj Vladimir Perović, uvrstio je četrdeset sedam filmova koji su podeljeni u tri selekcije: Glavnu takmičarsku, Studentsku takmičarsku i Panoramu. Pored toga, na festivalu će biti predstavljena dva programa u fokusu, od kojih je jedan posvećen ciklusu Kosmos Roma autora Bojana Dakića, a u produkciji RTV Vojvodine, a drugi kultnim igranim filmovima „Čudotvorni mač” (1950) Vojislava Nanovića, „Karađorđeva smrt” (1984) Đorđa Kadijevića i „Iskušavanje đavola” (1989) Živka Nikolića, zasnovanim na srpskom etnološkom nasleđu.
Glavna takmičarska i studentska takmičarska selekcija će se prikazivati od 29. septembra do 2. oktobra u Kino sali Etnografskog muzeja, a Panoramana istoj lokaciji 3.oktobra.
Programi u fokusu će biti prikazani u Sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke, u Uzun Mirkovoj 1. Projekcije igranih klasika održaće se 30. septembra, 1. i 2. oktobra u 18 časova, dok je za program Kosmos Roma rezervisan 3. oktobar.
Пре свега добра сценографија и костимографија.
Нисам гледао филм
Па, погледај.
Мада, не сумњам да ћеш тек онда имати гомилу замјерки ;)
ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА „АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША, ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ”
Треће предавање
КАСНОАНТИЧКА ЦАРСКА РЕЗИДЕНЦИЈА
НА НАЛАЗИШТУ ВРЕЛО – ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА
Др Софија Петковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 19. октобар, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
И на небу и на земљи : огледи о коренима српске и словенске усмене епике / Александар Лома. – Београд : Српска књижевна задруга, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Уторак, 10. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
Галерија науке и технике САНУ
Oтварање изложбе
ЦРКВЕ БРВНАРЕ – ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ
Непрекидна молитва под дрвеним сводом
Аутор: фотограф Станко Костић
Среда, 4. октобар, 18 сати
Од 4. до 28. октобра
КОНЦЕРТ У ГАЛЕРИЈИ САНУ
„ГРУЗИЈСКЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ВИШЕГЛАСНЕ НАРОДНЕ И ЦРКВЕНЕ ПЕСМЕ“
Извођачи: Студентски хор за народне песме „Илиелеби" Универзитета Илија, Тбилиси (Грузија)
ТАМАЗ ГАБИСОНИЈА, диригент
Понедељак, 9. октобар, 18 сати
Галерија САНУ
Кроз фотографије аутор ће представити архитектонско наслеђе, умеће тадашњих мајстора у градњи цркви брвнара на нашем тлу и утицај градитеља из Осата преко Дрине и мајстора из Призрена, који су се доселили у сеобама са југа Србије. Указаће се и на велики историјски значај ових светиња, а посетиоци ће моћи да виде и део иконописа који је затечен у црквама брвнарама, чији су аутори путујући зографи и наши иконописци тога времена.
Како у свом тексту, писаном за каталог изложбе, запажа академик Бранислав Митровић: „Након периода великог културног успона и узлета српског средњовековног црквеног градитељства, настао је период празнине и прекида током отоманског периода. Културни замах од неколико векова прекинут је турским освајањем Србије половином 15. века. Од тада до почетка 19. века, српски народ ће преживљавати тежак период борбе за физички и духовни опстанак. У дугачком периоду након пропасти средњовековне српске државе, архитектура је била сведена на најједноставније архаичне и архетипске облике, па су се и цркве градиле у дрвету и малих димензија. Цркве брвнаре тако постају снажно упориште православне вере“.
Академик Митровић истиче да се настанак ових објеката може разумети и као континуитет старе, народне неимарске традиције у одређеним условима и према тренутним могућностима народа.
„Ови објекти су имали велики значај за народ, јер је црква у тим тешким временима била место окупљања, веровања и наде у опстанак, али и место очувања народног духа и традиције. Црква брвнара је била саборно место за веру и литургијски живот. Цркве брвнаре су објекти архетипске форме, сведене, монашки скромне, својим обликом најсличније изворном доживљају куће. Народ је могао да их разуме и прихвати као свој дом, као континуитет кућног амбијента са доживљајем топлине дома. Оне упечатљиво тумаче турбулентни период српске историје, али и показују изванредно умеће народног мајстора – градитеља у дрвету“, објаснио је академик Митровић.
Испеглана одела су најмањи проблем. Зашто нема више теорија завере, мистерија из "Трећег ока", "Досијеа Икс" и порочних детектива? Нема змајева, нема дечака са бројевима у коси.
Уосталом, увијек исте сцене, лијепљене браде и бркови, сцене у којима сви носе потпуно нова, испеглана одјела. Је ли био ико са похабаним, прљавим, исцијепаним одијелом у тој Србији 19. вијека? Или су сви на улицу излазили право од шнајдера?
Posetite izložbe, koncerte i predstave, u okviru manifestacije Dani Ermitaža u Srbiji koja će biti održana od 24. do 29. oktobra 2023.
U Narodnom muzeju u Beogradu biće organizovano svečano otvaranje manifestacije kojom će biti predstavljen Ermitaž, jedan od najvažnijih svetskih muzeja.
Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu poseduje više od tri miliona eksponata različitih epoha i naroda, i to slikarska i grafička dela, skulpture, monete i medalje i arheološki materijal.
Dani Ermitaža u Srbiji biće prilika da publika vidi deo impresivnog opusa jednog od najpoznatijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja na svetu, da upozna rusko filmsko stvaralaštvo, operu, arheologiju i Balet Jakobson iz Sankt Peterburga.
Biće otvorene i dve izložbe – „Nevidljiva umetnost“ i „Carski porcelan“ i priređen koncert narodnog umetnika Rusije Vasilija Gerela.
Takođe, u Beogradu i Novom Sadu biće održana rusko-srpska naučna arheološka konferencija.
Од 23. до 31. октобра 2023. године, у оквиру манифестације «Дани Ермитажа у Србији» биће одржана IV руско-српска археолошка конференција «Од Урала до Балкана: контакти и сукоби у римско доба и у средњем веку». Излагања на конференцији представиће више од 50 стручњака у области археологије из Русије (Санкт-Петербург, Москва, Псков, Самара, Рјазањ, Тула, Тјумењ, Симферопољ) и Србије (Нови Сад, Београд, Панчево, Пожаревац, Чачак).Организатори конференције — Музеј Војводине, Државни музеј Ермитаж, Институт археологије Руске академије наука и Народни музеј Србије. Генерални партнер — компанија «Гаспром њефт».
Званично отварање конференције одржаће се 23. октобра у Новом Саду, а церемонија затварања биће одржана 27. октобра у Београду, у Народном музеју Србије. У њој ће узети учешће амбасадор Русије у Републици Србији Александар Боцан-Харченко. Затим ће учесници из Србије на неколико дана отпутовати у Санкт-Петербург, где ће имати научне скупове и сусрете са руским колегама из Ермитажа.
IV руско-српска археолошка конференција одржава се на бази уговора о сарадњи, које су склопили Музеј Војводине, Ермитаж, Институт историје материјалне културе и Институт археологије Руске академије наука. У складу са постигнутим договорима, одржавају се унакрсне посете и сусрети стручњака из различитих археолошких области, као и теренска истраживања. Научна истраживања су, пре свега, усмерена на проучавање порекла Словена у Централној, Јужној и Источној Европи, као и на тражење археолошких трагова оних народа, који са Словенима деле скоро два миленијума опште историје.
Изложба: Хладно оружје из збирки Народног музеја Панчево
Уторак, 12. септембар, 19 часова
Археолошка и историјска збирка Народног музеја Панчево чувају невелике, али може се рећи веома значајне збирке наоружања, које потиче из периода енеолита, све до ХХ века. Фокус ове изложбе је на примерцима хладног оружја које јесве до појаве барута доминирало у историји човечанства, а које је уз најраније ватрено оружје коришћено увелико све до ХIX, па и током XX века. Поред примерака праисторијског оружја из бакарног, бронзаног, гвозденог доба и античког периода, биће приказани и примерци средњовековног наоружања, затим оружје из периода турских ратова све до наоружања официра Краљевине Србије и Краљевине Југославије, закључно са примерцима из I и II Светског рата. Неки од примерака хладног оружја из наших збирки биће и премијерно доступни јавности, а свакако издвајамо савршено очувани примерак такозваног "Spada Schiavonesca", познатог и као словенски или српски мач. Spada Schiavonesca потиче из друге половине XIV века, а настао је на простору средњовековне Србије као одговор на закривљене сабље Отоманских ратника. Аутори изложбе су виши кустоси археолози Јелена Ђорђевић и Војислав Ђорђевић као и виши кустос историчар Срђан Божовић.
ПРЕДАВАЊА
ЛЕДЕНО ДОБА У СРБИЈИ
Дописни члан САНУ Слободан Марковић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Четвртак, 2. новембар, 13 сати
Свечана сала Универзитета у Крагујевцу
*
О ПРЕПОЗНАВАЊУ СРПСКИХ АУТОХТОНИХ СОРТИ: АМПЕЛОГРАФСКИ ПРИСТУП У XIX ВЕКУ И ГЕНЕТИЧКИ ПРИСТУП У XXI ВЕКУ
У оквиру изложбе „Вински летопис Србије”
Проф. др Славица Тодић и др Александар Фотић
Четвртак, 2. новембар, 18 сати
Сала 2 САНУ
*
ОБРЕД КАЂЕЊА У НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ РУСИЈЕ И ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
(УПОРЕДНА АНАЛИЗА)
Др Светлана Корољева
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 3. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
DUST AND LOESS IN PERMIAN PANGAEA
Проф. др Џерилин Сореган (Prof. Gerilyn Soreghan)
и
A GEOLOGICAL TOUR OF LAKE TANGANYIKA, AFRICA
Проф. др Мајкл Сореган (Prof. Michael Soreghan)
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 15. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
„АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША,
ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ”
Треће предавање
НОВЧАНА КРЕТАЊА КАСНОАНТИЧКОГ НИША
Мср Марија Јовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 24. новембар, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу
ОКРУГЛИ СТО
ПАСТИРСКА/СТОЧАРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 20. новембар, 13.30
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
ПАСТИРСКА/СТОЧАРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 20. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Изложба „Вински летопис Србије“ у Галерији науке и технике САНУ
Изложба „Вински летопис Србије“ биће отворена у петак, 3. новембра, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ. Аутори изложбе су: Жељко Томановић, дописни члан САНУ, др Александар Фотић (Филозофски факултет у Београду), проф. др Славица Тодић (Пољопривредни факултет у Београду), др Мирослав Николић (Институт за мултидисциплинарна истраживања у Београду), др Милица Рат (Природно-математички факултет у Новом Саду) и Томислав Ивановић, новинар.
Циљ ове мултидисциплинарне поставке је приказ гајења винове лозе и винске културе у Србији кроз различите епохе и представљање како историјског наслеђа, тако и потенцијала модерног виноградарства и винарства. Изложба обједињује историјске налазе везане за винску културу и виноградарство на територији Србије од гвозденог доба до прве половине XX века и резултате савремених геномских истраживања везаних за старе аутохтоне сорте.
Поред археолошких експоната, алата за обраду винограда, резидбу и заштиту винове лозе, опреме за прераду грожђа, производњу, чување и уживање вина из локалних музеја широм Србије, изложба по први пут београдској јавности представља хербаријум Андреја Волног из Гимназије у Сремским Карловцима, са примерцима сорти винове лозе које су гајене на Фрушкој гори и околини у периоду од 1812. до 1824. године. Хербаријум Волног има непроцењив значај у светским оквирима, а посетиоци ће имати прилику и да прелистају овај чувени хербаријум у дигиталној форми.
Такође, изложбена поставка по први пут представља и старе аутохтоне српске сорте винове лозе, укључујући и неколико до сада непознатих сорти, недавно откривених применом напредних молекуларно биолошких метода.
Уз упознавање са винском културом и виноградарством кроз различите историјске епохе, посетиоци ће сазнати и шта је филоксерна криза и како је текла обнова винограда у Србији у XX веку.
На изложби ће бити речи и о појединцима који су заслужни за развој виноградарства и винарства у Србији крајем XIX и почетка XX века, и указаће се на значај Винодељско-воћарске школе у Букову крај Неготина, која је у Србији крајем XIX века дала велики допринос у борби против филоксере и очувању аутохтоних сорти.
Посетиоци ће имати посебну прилику да кроз аутентичне писане изворе, изложене експонате, спој историјских чињеница и резултата најсавременијих генетичких анализа, стекну слику о богатој историји производње грожђа и култури справљања и испијања вина на овим просторима дугој више од два миленијума.
Изложба у Галерији науке и технике САНУ траје до 29. новембра 2023. године.
ДЕЦЕМБАР 2023.
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
Конференција у оквиру серијала „Филозофија и наука“
ОБЈАШЊЕЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ У ФИЛОЗОФИЈИ И НАУЦИ
Отварање у уторак, 5. децембра, у 10 сати
Од 5. до 7. децембра
Свечана сала САНУ
*
ДЕФИНИТИВАН КРАЈ КРАЈА ИСТОРИЈЕ
Отварање у петак, 8. децембра
8. и 9. децембрa
Свечана сала САНУ
*
ПРЕДАВАЊА
ОПТАЦИЈА КАО „РЕШЕЊЕ” – ПОГЛЕД НАКОН ЈЕДНОГ ВЕКА
„Oптирање Срба из Мађарске и положај оптаната у Југославији“
Др Милан Мицић
„Оптирање Срба из Мађарске у сећањима
српских свештеника у Мађарској“
Пера Ластић
„Из старе домовине у нову државу –
судбина оптаната из СХС у Мађарску“
Арпад Пап
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Уторак, 12. децембар, у 18 часова
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
СИМБОЛИ УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ РОМА – ЗАСТУПЉЕНОСТ И ЗНАЧЕЊЕ
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ
Др Марија Александровић
Среда, 13. децембар, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
FROM MORPHOLOGY TO GENOMES:
INTEGRATIVE APPROACH IN DISENTANGLING RELATIONSHIPS IN DIFFERENT EUPHORBIA LINEAGES
(Од морфологије до генома: Интегративни приступ у разрешавању сродничких односа у различитим еволутивним линијама EUPHORBIA)
Проф. Божо Фрајман
Среда, 20. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Етимолошки речник српског језика. Св. 4, Бл–Бљ / оснивач Павле Ивић ; аутори Марија Вучковић, Јелена Јанковић, Маја Калезић, Орсат Лигорио, Александар Лома, Соња Манојловић, Жељко Степановић и Ана Шпановић; уредник Александар Лома. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2023
Приручни етимолошки речник српског језика. T. 1, A-J / аутори Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Александар Лома и Снежана Петровић; уредник Александар Лома. – Београд : Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
др Марта Бјелетић
Уторак, 12. децембар, 13 сати
Свечана сала САНУ
РАДИОНИЦА
ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПРОШЛОСТИ
НА ОСНОВУ ПИСАНИХ ИЗВОРА НА ТЛУ НИША И ЊЕГОВЕ ОКОЛИНЕ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 12. децембар, 12 сати
Сала за састанке Огранка САНУ у Нишу
Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:
https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254
.
Епизода Грунтовчана у којој се и Дудек опробао у наиви. Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода. :)
https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE
URBANE LEGENDE
..Inače, Tito je Batu zvao Zagorcem, po ulozi u filmu „Breza“ Ante Babaje.
Jednom se Bata pobunio: „Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!“
„Uh, velika stvar. Meni je to isti…“, odjavio ga je Tito.
Nedeljnik.rs 10. juna 2019.
Josip Broz Tito je često pozivao u kuću Batu Živojinovića i tražio mu da priča viceve na njegov račun.
„Ma neću“, odbijao je Bata. „Da pričam, a da me onda ovi vaši ‘apse’.“
„Nemoj da brineš. U ovoj državi samo ja hapsim!“, odgovorio mu je Tito.
To je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca pričao o svojim iskustvima sa Titom.
Jednom je, i to je pričao Bata, pitao Tita kako hrani sve one životinje u zoološkom vrtu na Vangi.
„Ja, ja ih hranim. Od moje plate“, rekao je Tito.
„Kolika vam je plata?“, pitao je Bata.
„Otkud’ znam?!“, odgovorio je ravnodušno Broz.
Bata je pričao i kako je Titu krao cigare i upaljače. Baš krao.
„Držao bi ih na stolu i ja bih punio džepove čim bi se okrenuo. Jednom je pozvao u goste Borisa Dvornika koji je bio beskrajno šarmantan čovek. Boris je došao, ali, kako je morao da sačeka, u sobi je pronašao viski i napio se. Tito se smejao, pitao ga je gde se tako udesio. Odgovorio je da je u sobi našao njegov viski. ‘I ti si lopov kao onaj tvoj Bata Živojinović“, prepričavao je Bata.
Inače, Tito je Batu zvao Zagorcem, po ulozi u filmu „Breza“ Ante Babaje.
Jednom se Bata pobunio: „Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!“
„Uh, velika stvar. Meni je to isti…“, odjavio ga je Tito.
U petak, 26. januara 2024. od 18.30, u Galeriji 73 (Požeška 83a) novinarka Smiljana Popov prirediće još jednu tribinu „Beograd za početnike“.
Gošća „gastronomske epizode“ pod nazivom „Pikantne tajne vojvotkinje od viljuške“ je msr Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti, gastroheritolog i pisac.
Kako smo od pogače stigli do obrednog kolača; šta je to jezik hrane i kako smo ga zaboravili; da li su se naši preci hranili zdravije od nas; kako je izgledao ručak u srednjovekovnoj Srbiji i da li se na dvoru Nemanjića zaista jelo zlatnim viljuškama; zašto su začini u prošlosti bili toliko skupi; kako su zaista izgledali vladarski banketi na dvoru Romanovih; da li su i naši vladari, Karađorđevići i Obrenovići, pravili glamurozne bankete; da li se srpski kavijar sa Dunava jeo na „Titaniku“; u susret Svetom Savi: da li je Sava Nemanjić autor zaista najstarijeg poznatog spisa o ishrani kod nas, te da li to znači da je Sveti Sava naš prvi dijetetičar?
Ta pitanja će biti postavljena, jer je hrana zaista večita priča naših života, jer bez nje ne možemo. Međutim, hrana je i kultura, statusni simbol, stil života, posebna disciplina primenjene umetnosti i važan element nematerijalnog kulturnog nasleđa koji krije na hiljade beskrajno zanimljivih priča iz kojih „progovaraju“ naši prethodnici i preci.
Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода. :)
Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:Иначе, на хоклицама су насликани реформатори словенских језика.
https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254
ФЕБРУАР 2024.
ПРЕДАВАЊA
„КОШТАНА” БОРЕ СТАНКОВИЋА И ГРАДСКЕ ПЕСМЕ ВРАЊА У СОЛО ПЕСМАМА И МУЗИЧКОЈ ДРАМИ ПЕТРА КОЊОВИЋА
др Катарина Томашевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 27. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ПАВЕЛ ПЕТРОВИЋ, ЗАБОРАВЉЕНИ ТЕМИШВАРСКИ СЛИКАР ИЗ XIX ВЕКА. РЕЗУЛТАТИ НАЈНОВИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА (2014–2023)
Академик Миодраг Марковић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 28. фебруар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
УМЕТНИЧКЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ ЛАТИНСКО-ВИЗАНТИЈСКОГ СТИЛА И ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА У СТОЛИВУ (ЦРНА ГОРА)
LATIN-BYZANTINE ARTISTIC INTERACTIONS AND THE CHURCH OF SAINT BASIL IN STOLIV (MONTENEGRO)
проф. др Микеле Бачи (Michele Bacci)
У организацији Балканолошког института САНУ
Четвртак, 29. фебруар, 13 сати
Сала 2 САНУ
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ИЗЛОЖБЕ „СИМА ЛОЗАНИЋ: ВИТЕЗ СРПСКЕ НАУКЕ”
ПРЕДАВАЊA
*
ПОРОДИЦА И ПОРЕКЛО СИМЕ ЛОЗАНИЋА
др Борис Милосављевић
Уторак, 13. фебруар, 18 сати
Галерија САНУ
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ИЗЛОЖБЕ „АРХИТЕКТА КАО ЦРТАЧ И СЛИКАР”
Представљање књиге
БЕОГРАД ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ
аутора Слободана Малдинија
Говоре: проф. Александар Кадијевић
Слободан Малдини
Уторак, 6. фебруар, 17 сати
Галерија науке и технике САНУ
*
Представљање путописа и филма
НАША ИНДИЈА
Аутори: Хелена Цуцулић и Сандра Беговић
Говоре: Хелена Цуцулић
Сандра Беговић
Слободан Малдини
Уторак, 6. фебруар, 18.30
Галерија науке и технике САНУ
Документарни филм „Гаравицеˮ доноси причу о једном од највећих стратишта српског народа током Другог светског рата. Филм објашњава и последице које су уследиле после ликвидацијâ на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Филм је заснован на више од три хиљаде докумената (судске пресуде, саслушања, записници, извештаји, прогласи и други документи) и живој речи двадесет и седам преживелих сведока, од којих у филму говори њих петнаест. Осим филма, у издању Фондације „Заборављени коријениˮ објављен је и историјски роман Корана ко рана, који је забрањен 1961. године.
https://www.facebook.com/share/p/eC1fKnotQsDPZk3L/?mibextid=qi2Omghttps://rtk.co.rs/tag/dragan-barlov/
Код "рође" Барлова
МАЈ 2024.
ПРЕДАВАЊА
МУЗИЧКЕ МИГРАЦИЈЕ: КРУГ НАПЕВА СРПСКИХ ОБРЕДНИХ ПЕСАМА
У ИСТОЧНОЈ, ЈУГОИСТОЧНОЈ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ
Дописни члан САНУ Јелена Јовановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 8. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ЈЕЗИК КАО САМООРГАНИЗУЈУЋИ СИСТЕМ
Академик Александар Костић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 15. мај, 12 сати
Мултимедијалан сала Универзитета у Нишу
*
АРХИТЕКТУРА СЕЋАЊА – ПАВИЉОН SERBIA У РИМУ 1911/2021,
АРХИТЕКТЕ ПЕТРА БАЈАЛОВИЋА И СКУЛПТОРА ИВАНА МЕШТРОВИЋА
Проф. др Слободан Селинкић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 29. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СРЕДЊОВЕКОВНО СРПСКО ПРАВО – ИСТОРИЈАТ ПРОУЧАВАЊА
Проф. др Срђан Шаркић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 29. мај, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ГОСТ САНУ
СВЕТА ГОРА ИЗМЕЂУ ВИЗАНТИЈСКОГ И ОСМАНСКОГ ДОБА И СРПСКО НАСЛЕЂЕ
Др Критон Хрисохоидис (Kriton Chryssochoidis, PhD)
У организацији Одељења историјских наука САНУ
Понедељак, 27. мај, 12 сати
Свечана сала САНУ
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Студије из историјске семантике / Јасмина Грковић-Мејџор. – Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Уторак, 14. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈE ИЗДАЊА
ЖИВОТ И ДЕЛО САИТА БАЛИЋА: ПРИЧА О РОМСКОМ ПОКРЕТУ
Аутор: Осман Балић
Говоре: академик Тибор Варади
др Драгољуб Ацковић
проф. Драган Тодоровић
Осман Балић
Уторак, 14. мај, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
Промоција зборника
ЦИНЦАРИ: КУЛТУРНА РАЗМЕНА, ИДЕНТИТЕТ И НАСЛЕЂЕ
Говоре: академик Тибор Варади
др Младена Прелић
Лила Кона
Аристотелис Мартиновић
Среда, 15. мај, 13 сати
Сала 2 САНУ
Пратећи програм изложбе
УРОШ ПРЕДИЋ – ДОСТОЈАНСТВО СВАКИДАШЊИЦЕ
Предавања
ХЕРЦЕГОВАЧКИ БЕГУНЦИ
Проф. др Весна Елез
Среда, 8. мај, 18 сати
Свечана сала САНУ
*
ДАКЛЕ, ВИ СТЕ ТАЈ УРОШ ПРЕДИЋ?
Виша кустоскиња Оливера Скоко
Недеља, 12. мај, 12 сати
Галерија САНУ
*
УРОШ ПРЕДИЋ КАО МИСЛИЛАЦ. ПИСМА, БЕЛЕШКЕ, МИСЛИ
Горан Вујков
Среда,15. мај, 18 сати
Галерија САНУ
*
ИСКУПЉЕЊЕ „КАМЕНОВАЊЕ СВЕТОГ СТЕФАНА”
Проф. др Игор Борозан
Среда, 22. мај, 18 сати
Галерија САНУ
Јел они беху прва наша група која се појавила на МТВ-ју 90-их
са песмом ,,А Бе Це Де авиони "?
Као резулат континуиране међуинституционалне сарадње дана 4. јула 2024. године, у 18.00 часова, у Народном музеју Србије биће отворена изложба ,,Једна слика мрачне стране римске историје. Скупи – масовнa гробница“ Музеја града Скопља. Изложба представља мултимедијални приказ изузетног и несвакидашњег открића, масовне гробнице са око две стотине сахрањених појединаца. Масовна гробница је откривена на југоисточној некрополи Скупи, највећег римског града у Републици Северној Македонији, јединог са статрусом колоније, а истовремено и једног од највећих римских градова на Балкану.(http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2024/06/nm_website_feature_jul_1.png)
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvarane-izlozhbe-jedna-slika-tamne-strane-rimske-istorije-skupi-grobnitsa-sa-masovnim-sahranivanem/(http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2024/06/nm_website_feature_jul_1.png)
СЕПТЕМБАР 2024.https://www.sanu.ac.rs/osamnaesti-medjunarodni-kongres-hriscanske-arheologije/
НАУЧНИ СКУПОВИ
18. МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ХРИШЋАНСКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ
У организацији Археолошког института
Отварање у понедељак, 2. септембра, у 9 сати
Од 2. до 6. септембра
Свечана сала САНУ
*
Међународни симпозијум
100 ГОДИНА ПАРАТЕТИСА – КОНЦЕПТУАЛНА ИСТОРИЈА И МОДЕРНИ ИЗАЗОВИ
(100 Years of the Paratethys – Conceptual History and Modern Challenges)
У част Владимира Ласкарева
У организацији Српског геолошког друштва
Понедељак, 30. септембар
Свечана сала САНУ
ПРЕДАВАЊА
МАЊИНЕ У СВОЈЕМ ЈЕЗИКУ?
Случајеви српске, хрватске, бошњачке и црногорске мањине као језичних мањина – теоријска релевантност и практичка остваривост
Проф. Милорад Пуповац
У организацији Одбора за проучавање националних мањина
и људских права САНУ
Понедељак, 23. септембар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
РОМКИЊА КАО ИНСПИРАЦИЈА У УМЕТНОСТИ
Наташа Тасић Кнежевић
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ
Уторак, 24. септембар, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
МИГРАЦИЈЕ ВЕРСКИХ МАЊИНА: СТУДИЈА СЛУЧАЈА НАЗАРЕНА
У СЕВЕРНОЈ АМЕРИЦИ
Др Александра Ђурић Миловановић
У организацији Одбора за проучавање националних мањина и
људских права САНУ
Среда, 25. септембар, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
МЛЕКО И СИР У ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКОЈ СТОЧАРСКОЈ ЛЕКСИЦИ
Др Зоран Симић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
У суорганизацији са Институтом за српски језик САНУ
Понедељак, 30. септембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
БОЈЕ У СТОЧАРСКОЈ ЛЕКСИЦИ
Др Биљана Савић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
У суорганизацији са Институтом за српски језик САНУ
Понедељак, 30. септембар, 13 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ОКРУГЛИ СТО
*
ПРЕДАЊА КАО ПОСЕБНА ВРСТА НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У организацији Одбора за народну књижевност САНУ
Петак, 27. септембар, 10 сати
Сала 2 САНУ
ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА
Представљање едиције
МЕМОРИЈАЛ ДРАГОСЛАВА СРЕЈОВИЋА
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
У суорганизацији са Центром САНУ у Крагујевцу
Среда, 18. септембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 3 /
главни уредници Зоран Кнежевић, Небојша Лалић ; уредник Душица Лечић Тошевски. – Београд : САНУ, 2023
Говоре: академик Душица Лечић Тошевски
академик Светислав Божић
дописни члан САНУ Татјана Симић
Уторак, 17. септембар, 13 сати
Свечана сала САНУ
Стручно вођење „(По)дељена сећања: Има ли смрт крај“(https://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2024/08/nm_sajt_sept_header3.png)
19. октобра u 18:00 - 19:00
Археологија често приказује предмете, градове и некрополе. Биоантропологија показује људе који су правили те предмете, живели у тим градовима и умрли на тим некрополама. Зато ћемо се овај пут фокусирати на људе који су сахрањени у античкој Ремезијани. Причаћемо које задатке биоантрополози на терену имају, како је изгледало откривање и ископавање скелетних остатака и шта нам је биоантрополошка анализа у лабораторији открила. Разговараћемо како смо процењивали пол, старост и анализирали демографску слику некрополе, да ли видимо трагове болести на скелетима и шта ће нам ДНК анализе открити! Позивамо све заонтересоване да 19. октобра од 18 часова у друштву др. Тамаре Шаркић, Центар за биологију кости, Медицински факултет Београд, откријемо одговор на ова питања.
СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ
ДАНИ ТИХОМИРА Р. ЂОРЂЕВИЋА
Додела награде „Тихомир Р. Ђорђевић” за 2024. годину
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 30. октобар, 12 сати
Велика сала Дома културе Алексинац
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
Представљање резултата пројекта
МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ,
САВРЕМЕНО СТВАРАЛАШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ УКУСА
Координатор пројекта: дописни члан САНУ Јелена Јовановић
Руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 22. октобар, 11 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИЗДАЊА САНУ НА 67. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА
Говоре: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ
академик Небојша Лалић, генерални секретар САНУ
академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ
Уторак, 22. октобар, 12 сати
Међународни сајам књига, сала „Иво Андрић”
*
Промоција зборника
ПАСТИРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
Уредник: проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 25. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Промоција зборника
ПАСТИРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
Уредник: проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 25. октобар 2024. године, 17 сати
Центар за туризам, културу и спорт Сврљиг
*
Промоција књиге
СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 30. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Темплон : преграда олтара / иконостас : од настанка до развијене средњовековне форме : са освртом на српске задужбине од краја XII века до Велике сеобе 1690. године / Тихон Ракићевић ; уредник Миодраг Марковић. – Београд : САНУ : Филозофски факултет, Институт за историју уметности ; Студеница : Манастир Студеница, 2024
Поздравна реч: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ
Говоре: епископ моравички Тихон
академик Миодраг Марковић
дописни члан САНУ Драган Војводић
Уторак, 15. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба у току
ВЛАДИМИР Р. ПЕТКОВИЋ: УТЕМЕЉИТЕЉ СТРУКЕ И НАУКЕ
Ауторка: Дубравка Прерадовић
Од 24. септембра до 8. децембра
САЛА „ИВО АНДРИЋ“
Понедељак, 21.10.
19.00-19.50 САМО КОРАК Основна школа у Берковићима 1889-2024
Уторак, 22.10
12.00-12.50 САНУ Живот и стваралаштво жена чланова СУД, СКА и САНУ
(3. том), Темплон архимандрита Тихона Ракићевића, Заштита, очување и
афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији, Духовно и
културно наслеђе манастира Студенице (2. издање)
Четвртак, 24.10.
11.00-11.50 ИЗДАВАЧКИ ЦЕНТАР МАТИЦЕ СРПСКЕ Едиција Десет векова
српске књижевности (150 књига)
18.00-18.50 CATENA MUNDI Владика Николај о Србима и Владика Николај о
Русима
САЛА „БОРИСЛАВ ПЕКИЋ“
Четвртак, 24.10
17.00-17.50 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Велики атлас Србије
САЛА „ВАСКО ПОПА“
Уторак, 22.10.
19.00-19.50 УДРУЖЕЊЕ ЗА ОДБРАНУ ЋИРИЛИЦЕ ДОБРИЦА ЕРИЋ Геноцид
на Вељуну и околици
Среда, 23.10.
12.00-12.50 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Организација старјешина
Војске Републике Српске Деветнаеста србобранска пјешадијска бригада
Војске Републике Српске (1992-1996) , Сарајевско- романијски корпус 1992-1996.
године
САЛА „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“
Среда, 23.10.
18.00-18.50 ГЛАС СРБИЈЕ Вићентије Красојевић владика и задужбинар, 200
година од рођења Враћевшничког духовника и просветног добротвора
САЛА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА КОСОВО И
МЕТОХИЈУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Понедељак 21.10.
15.00 Митровица у Старој Србији 1889 - 1912 (Институт за српску културу,
Приштина - Лепосавић)
16.00 Тематски зборник научних радова Ми и други кроз визуру Косова
и Метохије, књига 1 Језик и књижевност, књига 2 Политикологија, право,
социологија, културологија и књига 3 Историја и етнологија (Институт за
српску културу, Приштина - Лепосавић)
18.00 Научни часопис Баштина св. 61 (2023); Баштина 62 и 63 (2024),
Институт за српску културу, Приштина - Лепосавић.
Уторак 22.10.
14.00 Срби на Косову и Метохији у 20. и 21. веку
Петак 25.10.
14.00 Из прошлости Гњиланског среза
17.00 Ономастика српских села око ушћа реке Приштевке и Дренице у
Ситницу
Субота 26. 10. 2023.
10.00 Градови Косова и Метохије 1878 - 1941
ПРОГРАМИ НА ШТАНДОВИМА ИЗЛАГАЧА
Недеља, 20.10.
11.00 НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Новопазарски записи
- Рјечник новопазарског говора из 1734. године
Понедељак, 21.10.
11.00 НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Оријентално благо
Србије
18.00 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Крајишки културни центар
СВЕТИ САВА Бањалука, Комунистички злочини на Кордуну-паралеле са
другим крајевима Југославије
Уторак, 22.10.
12.30 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - СПКД „Просвјета“ Гацко
- Зборник радова 26. Научног скупа историчара у Гацку: „Знаменити
Херцеговци кроз историју“
14.00 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ЈУ СПОМЕН ПОДРУЧЈЕ ДОЊА
ГРАДИНА, ПУЦАРИ 1941-1945 и часопис Топола бр.
10/24.
16.30 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Народна библиотека
Шклопотница, Ријека код Фоче и Финекс д.о.о, Београд, Библиографија
Фоче и Хрестоматија текстова о фочанском крају
Четвртак, 24.10
11.00 НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ, Историјски архив Рас,
Записници Одбора општине новопазарске 1913-1939.
13.30 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Републички центар за
истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Од
сребрног крина до златног љиљана
Реконструкција злочина - деконструкција мита,
Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског
рата, Геноцид над Србима у НДХ и устанак - Козара 1942 - 2022
16.00 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Универзитет у Источном
Сарајеву, Српска политичка елита из Босне и Херцеговине и југословенска
краљевина 1918-1941
Злочини нацистичких дивизија на простору Босне и Херцеговине у Другом Свјетском рату
Петак, 25.10.
11.00 НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Историјски архив Рас
Сиџили кадије казе Нови Пазар од 1766.-1768. године.
13.00 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Републички завод за
статистику, Ово је Република Српска, Жене и мушкарци у Републици Српској,
„Општине и градови Републике Српске“
15.00-16.00 КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКИ УНИВЕРЗИТЕТ Промоција
научно-истраживачких резултата и пројеката Оптимизација биополимерних
прахова на бази хитозана за детекцију латентних отисака прстију и изоловање
ДНК одговарајућег квалитета.
18.00 ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Удружење ЋИРИЛИЦА
Београд, Битка за Возућу
18.00 ДОМ ОМЛАДИНЕ Историја и Библијска археологија
НОВЕМБАР 2024.
ПРЕДАВАЊА
МОБИЛНОСТ И МИГРАЦИЈЕ РУМУНА У БАНАТУ:
ДИНАМИКА ЕТНИЧКЕ ГРУПЕ
Др Мирча Маран
Др Анамарија Сореску Маринковић
У организацији Одбора за проучавање националних мањина
и људских права САНУ
Среда, 27. новембар, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
АКТИВИРАНИ СИГНАЛ ИЗА СЛИКЕ
Др Зоран Таировић
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ
Четвртак, 28. новембар, 13 сати
Сала 3 САНУ
*
ИСТРАЖИВАЊА РАНОВИЗАНТИЈСКЕ МЕТРОПОЛЕ ЈУСТИНИЈАНЕ ПРИМЕ (ЦАРИЧИН ГРАД)
Aкадемик Вујадин Иванишевић
Др Иван Бугарски
Др Владан Здравковић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Петак, 29. новембар, 19 сати
Свечана сала Универзитета у Крагујевцу
ОКРУГЛИ СТО
УНИВЕРЗАЛНОСТ ПРИМЕНЕ СТАТИСТИКЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ПОЈАВА –
ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА ВЛАДИМИРА ЈАКШИЋА
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Петак, 8. новембар, 10 сати
Економски факултет у Крагујевцу
НАЗИВИ ФИРМИ И ЈЕЗИК РЕКЛАМА ПРИВРЕДНИХ
ДРУШТАВА У НИШУ НЕКАД И САД
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 19. новембар, 11 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ЖИВОТ СРБА У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ:
ИСТОРИЈАТ, ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
Представљање рада српско културно-информативног
центра СПОНА из Скопља
Петак 29. новембар, 10 сати
Галерија науке и технике САНУ
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији : зборник радова са научног скупа одржаног 1. и 2. јуна 2021. године. Том 1 и 2 :
примљено на X редовном скупу Одељења историјских наука, одржаном 28. децембра 2022. године /
главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Драган Војводић. – Београд : САНУ, 2023
Поздравна реч: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ
Говоре: дописни члан САНУ Драган Војводић
проф. др Бранко Ракић
проф. др Рада Стијовић
Уторак, 26. новембар, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА
ПАСТИРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
Уредник: проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 28. новембар, 12 сати
Лесковачки културни центар
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
ПАСТИРСКА/СТОЧАРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
Координатор пројекта: академик Александар Лома
Руководилац пројекта: проф. др Софија Милорадовић
Консултант: проф. др Недељко Богдановић
Организатор пројектних активности: др Ана Савић-Грујић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 27. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба у току
ВЛАДИМИР Р. ПЕТКОВИЋ: УТЕМЕЉИТЕЉ СТРУКЕ И НАУКЕ
Ауторка: Дубравка Прерадовић
Од 24. септембра до 8. децембра
Галерија науке и технике САНУ
Отварање изложбе
ВИЋЕНТИЈЕ ВЛАДИКА И ЗАДУЖБИНАР
200 година од рођења враћевшничког духовника и просветног добротвора
Ауторка: Роксанда Алексић
У организацији Народног музеја Шумадије, Музеја рудничко-таковског краја и Задужбина владике Вићентија Красојевића
Свечано отварање у среду, 6. новембра, у 18 сати
Од 6. до 27. новембра
Помињао је Брезу у неким ТВ гостовањима, али се не сећам тачно у ком контексту. Могуће да се ради о рунама
Od 4. do 8. decembra 2024, 33. Internacionalni festival etnološkog filma (IFEF) biće održan u kino sali Etnografskog muzeja i Jugoslovenskoj kinoteci.
„Glavni takmičarski program predstaviće savremene etnološke dokumentarce iz celog sveta, sa temama koje odražavaju raznolikost ljudskih kultura. Na IFEF-u će biće organizovane i projekcije klasika domaćeg filma koji svoje likove i priče grade iz obilatog etnološkog nasleđa Balkana“, kazao je Marko Krstić, direktor Etnografskog muzeja.
Selektor IFEF-a Jugoslav Pantelić, najavio je da će u Kino sali Entografskog muzeja biti prikazani kratki, filmovi srednjeg metra, kao i četiri dugometražna ostvarenja i „Zemlje“ autorke Suzane Solakjevič.
Od dugometražnih 6. decembra „Crno zlato“ Takešija Sugimotoa, 7. decembra „Planeta Šljivova“ Vladimira Perovića i 8. decembra „Haraga“ Benjamina Rosta i Hišama Buraja.
Biće prikazana dokumentarna ostvarenja iz Mađarske, Španije, Poljske, Rusije, Irana, Indije, Kine, Ekvadora i drugih zemalja. Zemlja u fokusu ove godine je Portugal, pa će u okviru specijalnog programa uz podršku Instituta Kamoeš biti prikazana dokumentarci koja prikazuju raznovrsnost portugalskog kulturnog nasleđa, ali i globalne teme poput međunarodnog ribolova u kojem Portugal i portugalski običaji igraju važnu ulogu.
Festival će svečano otvoriti 4. decembra igrani film reditelja Migela Gomesa „Veliko putovanje“.
Na IFEF-u će 5. decembra biti prikazana četiri portugalska dokumentarca, „Život koji poznajemo“ rediteljke Kladije Ribeiro, „Božićna večera“ Katarine Alves Kosta, „Kad se zemlja izmakne“ Frederika Loba i „Kora“ Klaudije Varehao.
IFEF će imati i postfestivalski dan 9. decembra kada će u Kino sali Etnografskog muzeja biti prikazan kultni igrani film strave „Sveto mesto“ (1990), a prethodiće mu razgovor sa rediteljem Đorđem Kadijevićem.
ДЕЦЕМБАР 2024.
ПРЕДАВАЊЕ
КАТЕДРАЛНЕ ЦРКВЕ ЗЕТСКЕ ЕПАРХИЈЕ
(ОД ОСНИВАЊА ЕПАРХИЈЕ ДО КРАЈА 15. ВЕКА)
Академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 24. децембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
РОМОЛОШКА ТРИБИНА
МОНОГРАФИЈЕ О СТРАДАЊУ РОМА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Обележавање међународног дана сећања на страдале Роме у Другом светском рату
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ
Понедељак, 16. децембар, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА УСМЕНЕ ТРАДИЦИЈЕ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
Координатор пројекта: академик САНУ Љубинко Раденковић
Руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 12. децембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
*
Велики атлас Србије [Картографска грађа] / уредници Слободан Б. Марковић, Гордана Петковић Срзентић. – 1. изд. – Београд : Службени гласник, 2024
Ртањ / уредник Ненад Живковић ; рецензент Љубинко Раденковић. – Београд : Службени гласник : Географски факултет Универзитета у Београду, 2024
Говоре: академик Слободан Б. Марковић
академик Љубинко Раденковић
Уторак, 18. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
ИЗЛОЖБЕ
Галерија науке и технике САНУ
Отварање изложбе
ЦРКВЕ БРВНАРЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ЧУВАРИ ДУХОВНОГ ЖИВОТА И НАРОДНЕ САМОСВЕСТИ
Аутор: фотограф Станко Костић
Отварање у четвртак, 6. фебруара, у 18 сати
Од 6. фебруара до 1. марта
Изложба фотографија „Цркве брвнаре Републике Српске – Чувари духовног живота и народне самосвести“ Станка Костића свечано ће бити отворена у четвртак, 6. фебруара, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ. Она представља наставак серијала истраживања о српском народном градитељству започет крајем 2023. године поставком „Цркве брвнаре – чувари традиције“. Изложбу ће отворити проф. др Дарко Танасковић, а окупљенима ће се обратити и академик Зоран Петровић, управник Галерије, и аутор изложбе Станко Костић.(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2025/01/Elektronska-POZIVNICA-S-Kostic-CRKVE-BRVNARE-RS.jpg)
Како је приметио дописни члан САНУ Игор Борозан, приказане из самог перспективног угла фотографа, ове фотографије представљају важан допринос дубљем разумевању уметничких токова на територији Републике Српске, и то у црквеним просторима који доскора нису били предмет подробнијег интересовања стручне, али и шире јавности.
„Велики број цркава брвнара на подручју Републике Српске, које се налазе под окриљем Српске православне цркве и потпадају под Митрополију Дабробосанску и eпархије: Бањалучку, Захумско-херцеговачку и приморску, Зворничко-тузланску, представљају важно сведочанство духовног и националног идентитета српског народа и православног живља с оне стране Дрине.”
„Особиту пажњу изазивају цркве брвнаре из 19. и 20. века, које као својеврсни материјални, али и верски белези, сведоче о континуитету народног неимарства у дугом временском периоду. Ови, неретко малени објекти, протоком времена су постали својеврсна места сећања…Тиме су потврдили снагу народног неимарства и утврдили културну баштину српског народа, у неретко неповољним политичким околностима, чиме је њихова функција надишла искључивост храмова намењених верском обреду.”
„Костићев допринос, сагледан из визуре фотографског објектива, остаје драгоцен извор за даља истраживања научника и културних радника из различитих целина. По први пут документован целокупан број цркава брвнара и ликовних дела у њима, на тлу Републике Српске, упућује на важно место ових објеката у културној и историјској повесници српског и православног становништва на тој територији”, навео је дописни члан САНУ Игор Борозан у каталогу изложбе.
Изложба у Галерији науке и технике САНУ траје до 1. марта 2025. године.
МАРТ 2025.
ПРЕДАВАЊА
САВРЕМЕНЕ МИГРАЦИЈЕ РОМА ИЗ СРБИЈЕ
Осман Балић
У организацији Одбора за проучавање мањина и људских права САНУ
Уторак, 11. март, 12.30
Сала 2 САНУ
*
ЛЕСКОВАЧКА ПЕВАЧКА ДРУШТВА „БРАНКО” И
„БРАТСТВО” ДО 1945. ГОДИНЕ: ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД
Др Ивана Медић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 12. март, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СЛИКА ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА У СРПСКОМ РОМАНУ 20. ВЕКА
Дописни члан САНУ Горана Раичевић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 12. март, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
КОВНИЦА СИРМИЈУМ: ПРОИЗВОДЊА И ДИСТРИБУЦИЈА НОВЦА У 4. ВЕКУ
Др Драгана Еремић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 19. март, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
ЈУГОСЛАВИЈА − КОНТИНУИТЕТ, ИСКУШЕЊА, ОСПОРАВАЊА
Друго предавање
АЛТЕРНАТИВНИ ПРОЈЕКТИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРОСТОРА ТОКОМ ВЕЛИКОГ РАТА
Др Милош Војиновић
Среда, 5. март, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
Треће предавање
МИЛАН СТОЈАДИНОВИЋ: ЈЕДНА КОНТРОВЕРЗНА ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА
Др Драган Бакић
Среда, 12. март, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
Четврто предавање
ДА ЛИ СУ ПОСТОЈАЛЕ СРПСКЕ ФАШИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
У ПРВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
Др Растко Ломпар
Среда, 19. март, 12 сати
*
Пето предавање
КАТОЛИЧКА ЦРКВА У ЈУГОСЛАВИЈИ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Др Војислав Павловић
Среда, 26. март, 12 сати
Свечана сала САНУ
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Београдски родослови / Борис Милосављевић ; одговорни уредник Војислав Г. Павловић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2020
Говоре: дописни члан САНУ Борис Милосављевић
академик Љубодраг Димић
др Војислав Г. Павловић
Уторак, 18. март, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
Промоција зборника
КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ: ВРЕМЕ, ЖИВОТ, ДЕЛО
Уредник академик Славенко Терзић
Учествују: академик Милош Ђуран
Делфина Рајић
Проф. др Александар Растовић
Др Милош Тимотијевић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Четвртак, 20. март, 12 сати
Народни музеј у Чачку
АПРИЛ 2025.
ПРЕДАВАЊА
САВРЕМЕНЕ МИГРАЦИЈЕ СЛОВЕНСКИХ МАЊИНСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ВОЈВОДИНИ
Проф. Далибор Соколовић
Среда, 9. април, 13 сати
Сала 2 САНУ
ПАС У СЛОВЕНСКОЈ НАРОДНОЈ КУЛТУРИ
Академик Љубинко Раденковић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 16. април, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
БАЊАШИ У ПОМОРАВЉУ
Др Биљана Сикимић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 23. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ЛЕСКОВАЧКА ПЕВАЧКА ДРУШТВА „БРАНКО” И „БРАТСТВО”
ДО 1945. ГОДИНЕ: ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД
Др Ивана Медић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 28. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
ЈУГОСЛАВИЈА − КОНТИНУИТЕТ, ИСКУШЕЊА, ОСПОРАВАЊА
Предавање
ОДНОСИ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ 1946-1952.
Др Богдан Живковић
Среда, 9. април, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
Предавање
ДРЖАВА У ДРЖАВИ, КОСОВО И МЕТОХИЈА У ДРУГОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
Др Игор Вукадиновић
Среда, 16. април, 12 сати
Свечана сала САНУ
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Издања Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу
Меморијал Драгослава Срејовића. Књ. 1–5 / уредници Никола Тасић, Видојко Јовић ; оперативни уредници Мирослав Кочић, Марија Каличанин-Крстић. – Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу : Завод за заштиту споменика културе, 1998–2023
Кнез Михаило Обреновић : време, живот, дело (поводом двестогодишњице рођења) / [уредник Славенко Терзић]. – Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, 2024
Говоре: академик Милош Ђуран
академик Славенко Терзић
академик Вујадин Иванишевић
Уторак, 15. април, 13 сати
Tragovi ranog hrišćanstva na prostorima Srbije su veoma brojni i teško ih je predstaviti u jednom izlaganju. To je razlog što ćemo u prvoj tribini koja se bavi ovom temom da se posvetimo nasleđu koje je sačuvano u dva značajna središta rimsko-romejske epohe. Na severu Srbije nalazi se Sremska Mitrovica, odnosno antički Sirmijum, jedan od prestoniih gradova Rimskog carstva. Na jugu drevni Nais (Niš), mesto rođenja znamenitog cara Konstantina, rimskog cara koji je Milanskim ediktom omogućio slobodu hrišćanima. Na ovoj tribini pokušaćemo da predstavimo najznačajnije ranohrišćanske spomenike ova dva grada.(https://domomladine.org/wp-content/uploads/2025/03/Religija-kultura-postmoderna_04.2025_Drustvene_mreze_Instagram-Post-1-1536x1536.jpg)
ПРЕДАВАЊА
*
НЕМАЧКА НАЦИОНАЛНА МАЊИНА У ВОЈВОДИНИ КРАЈЕМ 20. И ПОЧЕТКОМ 21. ВЕКА: САВРЕМЕНЕ МИГРАЦИЈЕ И ЊИХОВИ КОРЕНИ
Проф. др Јелена Костић Томовић
Уторак, 13. мај, 12.30
Сала 2 САНУ
*
ПРЕДАВАЊЕ ДР ЛИСЕ КОСГРОВ
Понедељак, 19. мај, 16 сати
Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ (Сала 102)
*
СРПСКА ДИЈАЛЕКТОЛОГИЈА И ЛИНГВИСТИЧКИ АТЛАСИ
Др Марина Јуришић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 27. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СТУДИЈЕ ОСОБИНА ЛИЧНОСТИ ЗАСНОВАНЕ НА
СРПСКОМ ЈЕЗИЧКОМ КОРПУСУ
Дописни члан САНУ Снежана Смедеревац
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 28. мај, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 22, Покупић – послужитељство / [уредници Даринка Гортан Премк ... [и др.]]. – 1. изд. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2023
Уводна реч: академик Милосав Тешић
Говоре: проф др. Рајна Драгићевић
проф. др Александар Милановић
Уторак, 27. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
Промоција зборника
КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ: ВРЕМЕ, ЖИВОТ ДЕЛО
Учествују: академик Милош Ђуран
Др Милош Тимотијевић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Среда, 14. мај, 12 сати
Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу
12. po redu Aleksić kup će se održati: 10.05.2025.
Takmičenju će predhoditi izložba koja će biti održana od 01.05.2025. do 09.05.2025. pa da proslavimo "Dan pobede".
Prvo idu kategorije, a one su sledece:
Juniori – do 14 godina
J1 - Jet (sve razmere)
J2 - Prop (sve razmere)
J3 - Točkaši (sve razmere)
J4 - Guseničari (sve razmere)
J5 - Ostalo (sve razmere)
Kadeti – 14 do 18 godina
K1 - Jet (sve razmere)
K2 - Prop (sve razmere)
K3 - Točkaši (sve razmere)
K4 - Guseničari (sve razmere)
K5 - Ostalo (sve razmere)
Seniori – stariji od 18
S1 - Avioni manje od 1/72
S2 - Avioni jet 1/72
S3 - Avioni prop 1/72
S4 - Avioni jet 1/48
S5 - Avioni prop 1/48
S6 - Avioni sve 1/32 i veće (veće od 1/48)
S7 - Helikopteri (sve razmere)
S8 - Vojna vozila točkaši 1/72
S9 - Vojna vozila guseničari 1/72
S10 - Vojna vozila točkaši 1/48 i veće
S11 - Vojna vozila guseničari 1/48 i veće
S12 - Vinjete (sve razmere)
S13 - Diorame 1/72
S14 - Diorame 1/48 i veće
S15 - Figure (sve razmere)
S16 - Civilna Vozila
S17 - Sci-Fi / ŠBBKBB
S18 - Plastični brodovi i plovila (sve razmere)
S19 - Drveni brodovi i plovila (sve razmere)
S20 - Samogradnja (sve razmere)
S21 - Papirne makete (sve razmere)
S22 - Razno (sve razmere)
S23 - Civilni vazduhoplovi (sve razmere)
Specijali (pad Berlina i borbe na Pacifiku):
S80-B1 - Berlin 1945: vazduhoplovi (svih razmera)
S80-B2 - Berlin 1945: kopnena tehnika (svih razmera)
S80-P1 - Pacifik 1945: vazduhoplovi (svih razmera)
S80-P2 - Pacifik 1945: kopnena tehnika (svih razmera)
S80-P3 - Pacifik 1945: brodovi (svih razmera)
Vidimo se u subotu 10.05.2025.
Lokacija standardna: Gradski muzej Pančevo
XXV Међународна смотра археолошког филма
20 – 25.05. 2025.
У Народном музеју Србије у уторак, 20. маја у 19:30 часова свечано се отвара XXV Међународна смотра археолошког филма у сарадњи са културним центрима и амбасадама у Републици Србији. На смотри ће бити приказано деветнаест филмова из шест земаља: Швајцарске (2), Шпаније (5), Италије (4), Аустрије (1), Хрватске (1) и Србије (6). И ове 2025. године као и претходних године настављамо сарадњу са Културно уметничким програмом РТС и Образовно научним програмом РТС, као и са
Фондацијом „ Неозоик“ и Удружењем „Шта хоћеш“, чији ће филм 79 камена имати свечану премијеру на Смотри .
Почасни гост овогодишње Смотре је Швајцарска, чији ће филмови Изгубљени храм Артемиде и Дау – фотографска одисеја Синдбадовим стопама бити приказани на отварању овогодишње смотре. На свечаном отварању смотре Амбасада Швајцарске ће представити своjу традиционалну храну уз дегустацију. Смотра није тематски ограничена и реч је о филмовима у којима су обрађене различите теме из археологије и сродних научних дисциплина. Филмови својим садржајем у највећој мери доносе новине из света археологије, у виду репортажа, али и образовних филмова који представљају важна открића, као и изузетна достигнућа древних цивилизација. Филмска остварења су углавном била приказана на угледним европским фестивалима археолошког филма, попут фестивала у Роверету у Италији, Ируну у Шпанији, Агон у Атини или у немачком Килу. Као и претходних година, филмови се одликују високим научним квалитетом, али и иновативним приступом културној баштини, омогућавајући на тај начин не само стручњацима него и свим заинтересованим посетиоцима да се упознају са најновијим археолошким истраживањима у свету и код нас.
Народни музеј Србије, редовни је домаћин ове смотре од 1998. године, када је у сарадњи са организаторима Фестивала у Роверету, часописом Аrcheologia Viva и Италијанским институтом за културу у Београду, код нас први пут организована оваква манифестација. Смотра нема такмичарски карактер и од самог почетка је замишљена као ревија новијих остварења у продукцији документарног филма.
Будући да је Српско археолошко друштво званично прогласило 2025. годину за ГОДИНУ АРХЕОЛОГИЈЕ (обележавање 160 година од првих археолошких истраживања на локалитету Штурац, на планини Рудник), Народни музеј Србије сеорганизацијом XXV Међународне смотре археолошког филма прикључује обележавању овог значајног јубилеја.
Као део пратећег програма Смотре, 22. маја у 18 часова предавање на тему Преплитање два света: Гроб са космајске некрополе Гомилице, одржаће музејска саветница др Мирјана Глумац. Нераскидива повезаност два света, веровање у наставак живота након смрти, комуникација живих чланова заједнице са светом мртвих кроз ритуалне обреде подразумевало је да је тзв. други свет само рефлексија овоземаљског. Све поменуто уочено је на космајској некрополи Гомилице, која се налазила у ужој зони царских рудника. Током археолошких истраживања, откривено је 370 гробова из периода од краја I до средине III века. У гробове су стављани предмети који ће преминулом бити потребни на оном свету. На Гомилицама је уочено да постоји одређена правилност у њиховом прилагању у гробну раку која је видљива и код гроба 126 на сталној поставци Народног музеја Србије.
Поводом 25 година одржавања Смотре у Народном музеју Србије одржаће се модна ревија Неолитске даме из Плочника. На модној ревији биће приказани модели креаторке Горице Пејаковић, која је инспирацију пронашла у јединственим неолитским фигуринама које су пронађене приликом археолошких ископавања Плочника. На основу фигурина можемо да закључимо да су даме које су живеле у неолиту, волеле да се лепо облаче и украшавају, будући да је на невеликом броју фигурина представљена нека врста одеће, неке су имале хаљине, кратке топове, блузе, мини сукње.
Филмске пројекције ће почињати сваког даном у 19.00 часова у Народном музеју Србије. Улаз на пројекције и пратеће програме Смотре је бесплатан.
ЈУН 2025.
ПРЕДАВАЊА
*
НАСЕЉАВАЊА И НАСЕЉА ЈЕВРЕЈА НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ КРОЗ ВЕКОВЕ
Проф. Бојан Алексов
У организацији Одбора за проучавање националних
мањина и људских права
Четвртак, 5. јун, 12 сати
Сала 2 САНУ
Програм:
Среда 4. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Између гарантних сила и Османског царства: Србија и устанак српског народа у Босанском вилајету 1875. године, др Александар Савић, Филозофски факултет у Београду.
Субота 7. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –„Коцка је бачена!” Јован Ристић и питање уласка Србије у рат са Османским царством 1876. године, др Данијел Радовић, Филозофски факултет у Београду.
Среда 11. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Од посредника до противника: Аустроугарска и устанак у Босни и Херцеговини, др Душан Фундић, Балканолошки институт САНУ.
Субота 14. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Однос становника Невесиња и Херцеговине према Невесињској пушци 150 година након устанка, др Богдан Дражета, Институт за етнологију и антропологију, Филозофски факултет у Београду.
Среда 18. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Почетак устанка у Херцеговини у српској штампи, мср Олгица Лукановић, Историјски музеј Србије.
Субота 21. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Војни аспекти Херцеговачког устанка: ратовање и наоружање, мср Милорад Сретеновић, Историјски музеј Србије.
Уторак 24. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Преплитање поетика у делима Ђуре Јакшића, мср Мина Миловић и мср Анђела Петровић, Народни музеј Србије.
Среда 25. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Одјеци Херцеговачког устанка у ликовној уметности, мср Марија Лакић, Историјски музеј Србије.
Четвртак 26. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Вокална пракса Источне Херцеговине, проф. др Сања Ранковић, Факултет музичке уметности у Београду. Током предавања наступиће чланице ансамбла Традиција вива са Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
Субота 28. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Европски путописци о Херцеговини у време устанка 1875. године, мср Ђорђе Бекчић, Историјски музеј Србије.
Bише информација о програму „Невесињска пушка – 150 година од Херцеговачког устанка” можете да пронађете у бесплатној истоименој публикацији: „Невесињска пушка – 150 година од Херцеговачког устанка”
Вође и јунаци из Устанка у Босни и Херцеговини, Орао велики илустровани календар, 1876.
Улаз на програм је слободан. Због ограниченог броја места, заинтересовани грађани који желе да присуствују морају да резервишу место слањем поруке на Фејсбук или Инстаграм профил Музеја, или позивом на телефон 064/ 858- 1296. Резервације се примају сваког дана, осим понедељка, у периоду од 12 до 19 часова.
Сви који нису у могућности да присуствују предавањима или благовремено не резервишу место, биће у прилици да их погледају на ју-тјуб каналу Историјског музеја Србије.
Реализацију програма помогли су Народни музеј Србије и Етнографски музеј у Београду. Програм се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Библиотека града Београда и Народни музеј Краљево организују предстаљање књиге о попису становништа из 1863. Карановца и Карановачког среза
Римска дворана
05. 06. 2025. у 18:00
Учествују: Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновић.
Предавање „О тајнама Старине Новака“
Седмо вече циклуса предавања „Тајне Београда“
Библиотека „Петар Кочић“, Врачар
06. 06. 2025. у 18:00
Предавач: Велимир Марковић.
IZLOŽBA "Hramovi i priroda Urala" i promocija knjiga poznatog putnika i istoričara Nikolaja Rundkvista, kao i talentovanog fotografa i dizajnera Aleksandra Baranova - biće priređena u ponedeljak, 2.juna, u Ruskom domu u Beogradu.
Posetiocima će biti predstavljene knjige "Hodočasnička putovanja", "Jekaterinburg i pokrajina", "Harmonija hramova Urala" i "Pravoslavni Jekaterinburg".
Nikolaj Rundkvist je poznati putnik, stručnjak u oblasti zavičajne istorije, član Saveza novinara Rusije i Ruskog geografskog društva. Aleksandar Baranov je fotograf, dizajner i umetnik čiji radovi otkrivaju lepotu Urala kroz objektiv kamere.
У понедељак, 18. aвгустa, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Археологија на папиру и слици – 70 година од оснивања Одељења за документацију Археолошког института у Београду“, чији је аутор др Милан Миловановић, документалиста Археолошког института у Београду.
Рад Археолошког института започет је 1947. године када је за првог управника постављен академик Владимир Р. Петковић. У првим годинама свог пословања, Институт није имао издвојеног документалисту који би обављао послове сакупљања, инвентарисања, обраде и заштите научне и техничке документације. Августа 1955. године, у време када је управник Института био проф. Ђурђе Бошковић, Одељење за документацију почело је са радом запошљавањем археолога Љубице Зотовић као првог руководиоца.
У Одељењу документације чува се оригинална документалистичка грађа којa је настала током реализације многих теренских пројеката Археолошког института на локалитетима из различитих периода: дневници, белешке, скице, планови, фотографије, дијапозитиви, кореспонденција, архивски материјал, 3Д модели итд. Посебан инвентар Одељења налази се у кинотеци, хемеротеци и Документационом фонду Владимира Р. Петковића.
У Галерији науке и технике САНУ посетиоци ће моћи да виде одабрани материјал из богатог фонда Одељења за документацију Археолошког института, са нагласком на досада необјављене фотографије са теренских археолошких ископавања у нашој земљи, као и фотографије локалитета у страним државама које су сарадници Института начинили приликом гостујућих обилазака. Биће изложене и фотографије са испитивања Хиландара 1954. године, као и изузетно вредан материјал из Документационог фонда Владимира Р. Петковића и Легата Ђурђа Бошковића. Најважнији део изложбе чини емитовање досад необјављених филмских записа које је дигитализовала Југословенска кинотека. Реч је о немим филмовима који су настали на разним археолошким локалитетима током 60-их и 70-их година ХХ века: Лепенски Вир, Равна, Хајдучка Воденица, Салдум, Рас и многи други.
Изложбу у Галерији науке и технике САНУ можете погледати до 6. септембра 2025. године.
СЕПТЕМБАР 2025.
НАУЧНИ СКУПОВИ
ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ (XV–XIX век)
Viticulture аnd Winemaking In The Central Balkans (15th–19th Century)
У организацији Балканолошког института САНУ
Отварање у четвртак, 4. септембра, у 15.30
4. и 5. септембра
Сала 2 САНУ
*
УРЕЗИВАЊЕ УНИВЕРЗАЛНИХ ВРЕДНОСТИ: PROMETHEUS СИМПОЗИЈУМ О ДИГИТАЛНОЈ ЕПИГРАФИЦИ И ПРЕДСТАВЉАЊУ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
Engraving Universal Values: Prometheus Symposium оn Digital
Epigraphy аnd Heritage Representation
У организацији Балканолошког института САНУ
Отварање у четвртак, 18. септембра, у 11 сати
18. и 19. септембра
Сала 2 САНУ
САВРЕМЕНЕ МИГРАЦИЈЕ МАЊИНА ИЗ СРБИЈЕ
У организацији Одбора за проучавање националних мањина и
људских права САНУ
Петак, 26. септембар, 10 сати
Свечана сала САНУ
ЕКСПЕРТСКИ ПАНЕЛ
ЕТНО-КОНФЕСИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У СРБИЈИ:
РЕЛИГИЈА, ИДЕНТИТЕТ И ЈАВНИ ДИСКУРС
У оквиру пројеката „Етно-конфесионалне мањине у Србији:
изазови и перспективе људских права”
Понедељак, 22. септембар, 12 сати
Сала 3 САНУ
ПРЕДАВАЊА
СРПСКА ДИЈАЛЕКТОЛОГИЈА И ЛИНГВИСТИЧКИ АТЛАСИ
Др Марина Јуришић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 9. септембaр, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
120 ГОДИНА СРПСКОГ ДИЈАЛЕКТОЛОШКОГ ЗБОРНИКА
Српски дијалектолошки зборник. Књ. 70/1, 70/2 и 71 / главни уредник Слободан Реметић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ,
2023–2024
Уторак, 30. септембар, 13 сати
Свечана сала САНУ
Поводом Године археологије 2025. Српског aрхеолошког друштва, Народни музеј Зрењанин у сарадњи са Завичајним музејем Рума, представља изложбу „Animalia et populus – животиње и људи-суживот посведочен археолошким записом“
Галерија Атријум
02. 09. 2025. у 19:00
Изложба је отворена до 22. септембра.
Програм „Субота у Историјском музеју” за месец септембар:
Субота, 6. септембар у 13 часова – Тематско вођење „Владарски портрет српског средњег века”, Данило Спаић, историчар.
Вођење кроз средњовековни део изложбе „Чекајући сталну поставку” биће посвећено портретима српских владара. Међу православним народима, у српским задужбинама средњег века сачувао се највећи број владарских и властеоских портрета. Богато наслеђе нашло је места и на зидовима Историјског музеја Србије, где су изложене копије најзначајнијих ктиторских композиција. Анализа већине изложених фресака послужиће као начин да се посетиоцима приближи дух српског средњег века и ближе појасне мотиви који су владаре упутили ка ктиторству.
Субота, 13. септембар у 13 часова – Тематско вођење „Жене средњовековних српских владара”, Лазар Сакић, кустос.
Владарски брак био је много више од брачне заједнице мушкарца и жене, посебно у средњем веку. Преплитање утицаја аристократских породица, савеза и наследстава били су важан део брачне институције, па је бирање животне сапутнице на српском двору одувек било од посебног значаја. Ове суботе тематско вођење посвећујемо управо њима – женама наших средњевековних владара, њиховим животописима и судбинама.
Субота, 20. септембар у 13 часова – Стручно вођење кроз изложбу „Чекајући сталну поставку”, Небојша Дамњановић, музејски саветник.
На стручном вођењу кроз изложбу „Чекајући сталну поставку” посетиоци ће бити у прилици да се детаљније информишу о историји српског народа, пролазећи кроз све сегменте изложбе: средњовековни део са реконструкцијама владарских круна и бројним оригиналним предметима тога доба, део посвећен династији Обреновић и њиховом добу, као и део посвећен династији Карађорђевић, у коме су изложене инсигније, круна и плашт краља Петра I Карађорђевића.
Субота, 27. септембар у 13 часова – Радионица за децу „Владарске круне”, Марија Лакић, кустос и Ксенија Јовановић, историчар.
Од свих предмета приказаних на изложби „Чекајући сталну поставку”, реконструкције круна српских средњовековних владара и њихових супруга привукле су можда и највише пажње. Надахнути њима, наши најмлађи посетиоци имаће прилике да направе своје верзије круна у пуном њиховом сјају. Радионица је намењена деци узраста од 6 до 12 година. Пријава путем имејл адресе [email protected] је обавезна. Цена учешћа у радионици је 400 динара по детету.
Посетиоци музеја ће вођењима из програма "Субота у Историјском музеју" моћи да присуствују по цени регуларне музејске улазнице у износу од 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере. За радионице, цена учешћа је 400 динара по посетиоцу.
Реконструкцију могућег изгледа круне Михаила I Војисављевића, владара из преднемањићке епохе, израдила је златарска радионица Марсела и Симона Чивљака по угледу на ктиторску фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу. Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, зеленим ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом, обрађеним у облику овала, правоугаоника и круга.(https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2025/07/2.jpg)
Реконструкцију могућег изгледа севастократорског венца Стефана Првовенчаног је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреску у манастиру Студеница. Круна првог овенчаног тј. крунисаног краља династије Немањић, због чега је у народу прозван Првовенчани, урађена је од позлаћеног сребра и раскошно декорисана турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и слатководним бисерима.(https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2025/07/1.jpg)
Реконструкцију оклопа цара Душана из времена битке код Велбужда 1330. године израдио је архитекта Стеван Стевановић на основу представе на житијној икони Стефана Дечанског у манастиру Дечани и бројних аналогија са представама витезова израђених у бронзи и каменим ефигијама са простора Балкана, јужне Италије и Шпаније, док је реконструкцију мача цара Душана по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу у Северној Македонији израдио мајстор ковач мачева Слободан Маринић. Оклоп је делом прекривен финим брокатним тканим платном са аутентичним мотивом, док су украси на оклопу и мачу позлаћени. На мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар”.(https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2025/07/2-1.jpg)
Реконструкција одежде краљице Каталине је израђена по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, задужбини њеног мужа краља Стефана Драгутина, јахачка одежда Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у његовој задужбини манастиру Лесново у Северној Македонији, а одежда краља Стефана Првовенчаног по узору на фреску из манастира Милешева. Одежда једног од најугледних велможа и војсковођа цара Душана, а након проглашења царства 1346. године и титуларног деспота, раскошно је украшена бисерима које је поклонио познати колекционар антиквитета и уметничких дела Витор Ристовић у спомен на свог сина Видоја.(https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2025/07/1-1.jpg)
Одежде су рад костимографкиње Јелене Стокуће и тима сарадника, и представљене су на посебно дизајнираним луткама које је урадио вајар Дарко Кузмановић.
(https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2025/07/2-1.jpg)
ОКТОБАР 2025.https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-desanke-kovacevic-kojic/
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
ОСМА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ВИЗАНТОЛОГА
Отварање у понедељак, 27. октобар, у 9.30
Од 27. до 29. октобра
Свечана сала САНУ
ПРЕДАВАЊА
САКУПЉАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КАО ПОЛИТИЧКИ АНГАЖМАН
Проф. др Јеленка Пандуревић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 6. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ШТА ДАНАС ЗНАЧИ ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК?
Академик Тибор Варади и академик Зоран Пауновић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Уторак, 21. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ОКРУГЛИ СТОЛОВИ
СРБИ У СЛОВЕНИЈИ – ИСТОРИЈА, ДЕМОГРАФИЈА, ОРГАНИЗОВАНОСТ,
СТАТУС И ПРАВА
У организацији Одбора за проучавање националних мањина
и људских права САНУ
Понедељак, 13. октобар, 11 сати
Сала 3 САНУ
ПАНЕЛ
ЕФИКАСНИ ОДГОВОРИ НА ДЕМОГРАФСКУ КРИЗУ
У организацији Одбора за проучавање становништва САНУ
Среда, 15. октобар, 11 сати
Свечана сала САНУ
СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ
100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА АКАДЕМИКА ДЕСАНКЕ КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ
Петак, 3. октобар, 12 сати
Свечана сала САНУ
ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ
*
Промоција књиге
ЗБОРНИК РАДОВА „ПАСТИРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА”
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
У суорганизацији са Институтом за српски језик САНУ
Среда, 22. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
Dom kulture Studentski grad
TRIBINA
Slovenska mitologija i religija: Tema sa mnogo puteva i metodološki problemi-šta znamo?
Predavač: Miodrag Simović, etnolog i antropolog
▶️ Ponedeljak 20. oktobar
🕖 19.00
📍 Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”
Već dvesta godina traje potraga za starim bogovima Slovena i predanjima i mitovima o njima. Ova tema izaziva posebno interesovanje u XIX veku, u vreme kada su se značajno proširila zanimanja i za druge slične, zaboravljene sisteme verovanja (Nemce, Kelte, Stare Induse...).
Ali, istraživanje ovog problema dalo je oskudne rezultate i više se razvila pseudo-nauka i umetnost nego što smo došli do stvarnih saznanja.
Ipak, rezultati nisu izostali i, uprkos svemu, došlo je do nekih značajnijih sinteza i pomaka. Posebno u zadnje vreme, od druge polovine XX veka, a naročito od početka XXI veka, mi imamo značajne zaključke koji dolaze iz pera nekih od najeminentnijih slavista, kao što su: Roman Jakobson, Patris Lažoa, Huan Antonio Alvarez-Pedrosa, Enrike Santos Marinas, Oleg Kutarev, Zmago Šmitek, Mirjam Mencej, Monika Kropej, Nikos Čausidis, Andrej Pleterski, Roman Zarof i mnogi drugi. Među velikim imenima koja danas rasvetljavaju ovu mračnu temu značajan doprinos dali su i istraživači sa našeg, srpskohrvatskog govornog područja: Aleksandar Loma, Ljubomir Radenković, Mirjana Detelić, Marija Ilić, Đorđina Trubarac Matić, Radoslav Katičić, Vitomir Belaj, Juraj Belaj...
Ova tema je, u suštini, interdisciplinarna, pa su tako i navedeni istraživači iz raznih oblasti. Među njima ima lingvista, arheologa i etnologa, naravno, uz neophodne osvrt i na istorijske izvore i pripomoć istorijske nauke.
U ovom predavanju probaćemo da damo što je moguće iscrpniju sintezu dosadašnjih istraživanja, da razrešimo neke značajne nedoumice i da vidimo šta se zna, kao i da se objasne problemi. Cilj je upoznati slušaoce sa odgovorima na osnovna pitanja: Kako su Sloveni videli svet? Koliko je nivoa svet imao? Koji su bili glavni bogovi? Kakvi su odnosi vladali među njima? Koje su im funcije? Kakvi su početak i kraj sveta? Kakav je život posle smrti?
Ко су владари који су владали пре Немањића? Историју памтимо углавном по оним најважнијим владарима и династијама, међутим, постоје владари који нису толико познати, а који су итекако били значајни и утицали на обликовање историје онакве какву је данас знамо. На предавању у Народном музеју осврнућемо се на оне мање познате владаре који су владали пре Немањића. Предавање води археолог Марко Алексић, а претходне пријаве нису потребне. Програм је бесплатан за све посетиоце.(http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2025/10/Asset-16-1.png)
НОВЕМБАР 2025.https://www.sanu.ac.rs/predavanje-identitetske-odrednice-pravoslavnih-monaha-i-pokrovitelja-manastira-na-balkanu-pod-osmanskom-vlascu-15-18-vek/
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
СРПСКА НАУЧНА КРИТИКА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Отварање у понедељак, 24. новембра, у 10 сати
24. и 25. новембра
Свечана сала САНУ
*
ДВА ВЕКА ЂУРЕ ДАНИЧИЋА
Отварање у четвртак, 27. новембра, у 10 сати
27. и 28. новембра
Свечана сала САНУ
ПРЕДАВАЊА
ИДЕНТИТЕТСКЕ ОДРЕДНИЦЕ ПРАВОСЛАВНИХ МОНАХА И ПОКРОВИТЕЉА МАНАСТИРА НА БАЛКАНУ
ПОД ОСМАНСКОМ ВЛАШЋУ (15-18. ВЕК)
Огњен Крешић
У организацији Балканолошког института САНУ
Уторак, 4. новембар, 12.30
Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ
*
ТЕРЕНСКА АНТРОПОЛОШКО-ЛИНГВИСТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА У 21. ВЕКУ:
ОДАКЛЕ СМО ПОШЛИ И ДОКЛЕ СМО СТИГЛИ
Др Светлана Ћирковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 6. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СТРАТЕГИЈЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ
РЕТОРИЦИ 15. И 16. ВЕКА
Ирена Плаовић
У организацији Балканолошког института САНУ
Уторак, 18. новембар, 12.30
Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ
*
ОЈКАН СРБA ИЗ ДРЕЖНИЦЕ: СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ЗНАЧЕЊА ПЕСАМА
Проф. Бранко Ћупурдија
Уторак, 25. новембар, 14 сати
Сала 2 САНУ
РОМОЛОШКА ТРИБИНА
МУЗИКА РОМА: ЕТНОМУЗИКОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА
Уторак, 25. новембар,12 сати
Сала 3 САНУ
ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ
Промоција аудиофонског издања
ОЈ, ЈАБУКО ЗЕЛЕНИКО:
РАДИОНИЦЕ СРПСКОГ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА И ЊЕГОВИ НАСТАВЉАЧИ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 3. новембар, 18 сати
Сала Лесковачког културног центра
*
Представљање монографије
ТЕФТЕРИ СА ПРОСТОРА ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ КАО ИЗВОРИ ЗА ЈЕЗИЧКА ИСТРАЖИВАЊА (XVIII И XIX ВЕК)
Аутор: доц. др Јелена Стошић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 17. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
СЛИКА ЧОВЕКА У МИКРОТОПОНИМИЈИ ЗАПЛАЊА
Др Сандра Савић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 20. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ДЕЦЕМБАР 2025.
СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ
200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ЂУРЕ ДАНИЧИЋА
Среда, 10. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Отварање изложбе
ЂУРO ДАНИЧИЋ – ОДАНОСТ ЈЕЗИКУ
У оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића
Ауторка: академик Злата Бојовић
Отварање у уторак, 23. децембра, у 19 сати
Од 23. децембра 2025. до 15. марта 2026.
КОНЦЕРТ У ГАЛЕРИЈИ САНУ
„КОСОВО И МЕТОХИЈА У УМЕТНИЧКОЈ И ИЗВОЂАЧКОЈ ПЕРЦЕПЦИЈИ – ОД ТРАДИЦИЈЕ ДО САВРЕМЕНОСТИ“
На програму: Мокрањац, Деспић, Јевтић, Големовић, Аранђеловић Расински, Гњатовић, Огњановић, Илић
Понедељак, 8. децембар, 18 сати
Галерија САНУ
34. издање Интернационалног фестивала етнолошког филма одржаће се од 4. до 7. децембра 2025. године, уз пројекције у Етнографском музеју и Југословенској кинотеци.
Фестивал ће представити богат такмичарски програм од 19 филмова из 17 земаља, који се баве заједничким темама као што су духовност, идентитет, заједница и однос према традицији и савремености.
Под слоганом „Са колена на колено” желимо да истакнемо значај преношења наслеђа на неформалне и традиционалне начине.
Поред тога, фестивал ће приказати игране филмове инспирисане етнолошким и антрополошким темама у оквиру свог нетакмичарског и специјалног програма.
Земља у фокусу ове године је Бразил, са посебним програмом посвећеним филмовима о аутохтоним културама Бразила.
Цена карата за програме документарног филма је 120 динара по термину.
Цена карата за ревијални програм играног филма је 300 динара.
Цена карата за програм у Југословенској кинотеци је 250 динара.
Улазнице се могу купити у продавници Етнографског музеја на адреси Студентски трг 13 или online на https://biletarnica.etnografskimuzej.rs/repertoar.php#danas од 27. новембра 2025.
Učestvuju: Jovan Blagojević (autor), Biblijski kulturni centar; Sergej Beuk, Dom omladine Beograda i Velibor Martinović, teolog i arheolog. Moderacija: Dušica Stojković.
Arheologija postaje sve više snažan izvor za razumevanje drevnih religija. Brojna otkrića ne samo da potvrđuju ili opovrgavaju pisane izvore na kojima su utemeljene religije, već otkrivaju fenomene i motive koji su na specifičan način predstavljeni u pisanim izvorima, bogoslužbenim tekstovima, himnama i mitovima. Na ovaj način moguće je, a to je veoma značajno, objektivnije prepoznavanje fenomena i, što je možda i značajnije, upoznavanje sa načinom na koji su ti fenomeni uobličeni i motivisani, kao i transmisija pomenutih motiva u različitim religijama.
Autor knjige “Arheologija biblijskog sveta – najznačajnija otkrića 2022.” daje opširan prikaz najznačajnijih otkrića za navedenu godinu, ukazuje na njihov značaj, način na koji pomenuta otkrića utiču na razumevanje biblijskog teksta i otvara diskusiju (nudeći svoje shvatanje) o razlici između biblijske arheologije i arheologije biblijskog sveta.
Organizacija: Dom omladine Beograda i Biblijski kulturni centar
Muzej folklora i etnologije Makedonije – Trakije, u saradnji sa Muzejom grada Beograda, otvara u petak, 21. novembra u 13 časova, u Konaku kneginje Ljubice izložbu:https://sowa-media.org/izlozba-grcki-vlasi-cincari-u-srpskim-krajevima-tokom-18-i-19-veka-u-konaku-kneginje-ljubice/
„Grčki Vlasi (Cincari) u srpskim krajevima tokom 18. i 19. veka. Radeći za dobrobit zavičaja i nove domovine“
Od 18. veka, grčki Vlasi iz severne Grčke (Makedonije i Epira) iz svojih metropola Moshopolisa, Vlasti, Nimfeja, a posebno Kleisure, naseljavali su se u Srbiju i tadašnju Austrougarsku imperiju (Beograd, Zemun, Novi Sad, itd.) kao prevoznici (kiraji), trgovci i učitelji. Zajedno sa ostalim Grcima, osnovali su zajednice, škole i crkve, a kasnije su se istakli kao trgovci i naučnici. Posebno u srpskim krajevima osnivali su zajednice, grčke škole i pravoslavne crkve, od kojih su najvažnije bile one u Novom Sadu (En Neophyto Philogenis Adelphotita Grekon i Grekovlachon) i u Zemunu-Semlinu (En Zemuni Romaion i Macedonovlachon Adelphotita). U Beogradu, njihovo prisustvo nije prošlo nezapaženo, posebno u srpskoj književnosti i istoriografiji, kao što je prisustvo Stevana Sremca i Dušana Popovića, koji detaljno skiciraju trgovački genije Cincara, ističući njihovu ulogu kao suštinskih nosilaca i ambasadora grčke kulture i grčke pravoslavne tradicije na osmanskom Balkanu i tadašnjem Austrougarskom carstvu.
Filantropi i naučnici su imali materijalne i nematerijalne koristi i od svoje matice Grčke i od svoje nove domovine Srbije. Među njima su bile istaknute ličnosti, poput grčkog naučnika Hipokrata Georgija (Vladan Đorđević) koji se istakao kao premijer Srbije i osnivač Beogradskog medicinskog fakulteta i Srpskog Crvenog krsta. Porodice Spirta, Antula, Šonda i Leko igrale su vodeću ulogu u ekonomskom, naučnom i obrazovnom napretku svoje zemlje, osnivanju škola, banaka, industrija, pa čak i prve fabrike čokolade. Alkibijad Nuša (Branislav Nušić) bio je najveći srpski komičar, Nikolaos Kikis je doprineo izgradnji škola i bolnica, dok je Dimitrios Vijalu obezbedio kontinuitet grčkog obrazovanja u Zemunu do tada; Dimitrios Darvaris je preveo važna hrišćanska dela poput „Hristomatije“ i „Kristijanikos Katreptis“ sa grčkog na slovenski jezik. Danas, potomci ovih ličnosti nastavljaju da poštuju svoje korene, čuvajući istorijsko sećanje na prosperitetno grčko-vlaško prisustvo koje je igralo važnu ulogu u istoriji moderne Srbije, suštinski jačajući grčko-srpske veze do danas.
Trajanje izložbe: od 21. novembra do 21. decembra 2025. godine.
ЈАНУАР 2026.
ПРЕДАВАЊЕ
ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА ДИЈАЛЕКАТСКЕ ЛЕКСИКЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПАСТИРСКУ ЛЕКСИКУ ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКАТСКЕ ОБЛАСТИ
Др Милица Стојановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 28. јануар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКAТА
НИШ И ПОНИШАВЉЕ У АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ ВЕКУ:
ПРЕДАВАЊЕ О ЖИВОТУ И РАДУ ЂОРЂА МАНО-ЗИСИЈА
Координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић
Руководилац пројекта: проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић
Говоре: Проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић,
проф. др Ирена Љубомировић
др Милан Виденовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 22 јануар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба у току
ЂУРO ДАНИЧИЋ – ОДАНОСТ ЈЕЗИКУ
У оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића
Ауторка: академик Злата Бојовић
Од 23. децембра 2025. до 15. марта 2026.
ФЕБРУАР 2026.
НАУЧНИ СКУП
Међународна конференција
ПИЈЕ XII И ТОТАЛИТАРИЗАМ У ЈУГОСЛАВИЈИ: НОВИ ПОГЛЕДИ
У организацији Балканолошког института САНУ
Петак, 20. фебруар, 9.30 сати
Сала 3 САНУ
ПРОМОЦИЈЕ ЗБОРНИКА
ШУМАДИЈА: ИСТОРИЈА, ЈЕЗИК, КУЛТУРА
Учествују: академик Милош Ђуран
Проф. др Владимир Поломац
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Среда, 11. фебруар, 12 сати
Народна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац
*
РОМИ СРБИЈЕ ПРЕМА ПОПИСУ 2022. ГОДИНЕ: СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 27. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба у току
ЂУРO ДАНИЧИЋ – ОДАНОСТ ЈЕЗИКУ
У оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића
Ауторка: академик Злата Бојовић
Од 23. децембра 2025. до 15. марта 2026.
*
Камерна изложба
МИЛИСАВ ЛУТОВАЦ
Поводом 125 година од рођења
Од 25. фебруара до 13. марта
Različiti mitovi jednoglasni su u prepoznavanju pisma kao dara bogova. Mesopotamski Nabu, egipatski Tot, grčki Hermes… svi oni su darovatelji pisma i mudrosti, oni koji prenose poruke između svetova. Pismenost je shvaćena kao hijerofanija – javljanje sa više ravni, a samo pismo kao hijeroglif – znak koji dolazi iz viših svetova. Kako se razvijalo pismo, od piktografskog, preko slogovnog do alfabetskog? Kako je to uticalo na religijski svet i iskustvo? Šta znamo o biblijskim jezicima, i kako je Biblija svojim jezikom i knjiženošću uticala na savremene jezike i kulture uključujući i Slovene?
Поводом празника Сретења и Дана државности Републике Србије, Мирослављево јевађење биће отворено за јавност.http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvarane-izlozhbe-hleba-i-ribe-dona-branevina/
Мирослављево јеванђеље настало је крајем 12. века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање и најстарији је сачувани ћирилички рукопис српске редакције старословенског језика. Јеванђеље је вероватно било намењено цркви Светог Петра у Бијелом Пољу, задужбини хумског кнеза.
Како настају илуминирани рукописи, по чему нам је Мирослављево јеванђеље посебно значајно и како је доспело у Народни музеј, заинтересовани посетиоци имаће прилике да сазнају на стручном вођењу у недељу, 15. фебруара, у 14 часова.
Говориће кустос Доротеа Ашћерић.
Улаз је слободан, а претходне пријаве нису потребне.
Поводом нових открића на археолошком налазишту Доња Брањевина, Народни музеј Србије приређује изложбу „Хлеба и рибе – Доња Брањевина“ којом ће бити представљени најновији резултати вишегодишњих истраживања.http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/razgovor-upoznajmo-legat-makedonska-tambura/
Локалитет Доња Брањевина једно је од најранијих европских села неолитских пољопривредника који су пре осамдесет векова стварали свет какав данас познајемо. Локалитет је откривен још пре шездесет година, био је предмет вишедеценијских ископавања, а истраживања су интензивирана у претходних пет сезона (2020–2025), након што је Музеј добио на дугорочну позајмицу чувену фигурину Црвенокосу богињу. Тада је тим Народног музеја, у сарадњи са стручњацима специјалистима, применио модерне приступе и савремене истраживачке технологије. Резултати досадашњих открића и сазнања биће приказани уз најважније археолошке предмете са Доње Брањевине, физичке и дигиталне (3Д, холограмске) реконструкције једног ранонеолитског гроба, рибарске мреже, па и плочника и трга између кућа.
Аутори изложбе су виши кустос Андреј Старовић и кустос Ненад Јончић.
Улаз је слободан.
Фрагменти фресака, иконе, камена пластика, предмети примењене уметности и накит на сталној поставци Народног музеја Србије на посредан начин илуструју причу о значају личности из династије Немањић.
Немањићи су градњом и опремањем својих задужбина заслужили да вечно буду памћени не само као владари, већ и као и покровитељи цркве и у ширем смислу, српске културе.
Стручно вођење ,,Наслеђе Немањића“ кустоскиње Дене Бабајић биће одржано 28. фебруара са почетком у 18 часова.
Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.
Serijal Nauka u kući: Genetski kod Evrope
Novo izdanje serijala Nauka u kući donosi razgovor o već dugo relevantnoj, ali često neshvaćenoj i zloupotrebljenoj temi – genetskom poreklu ljudi koji žive u različitim delovima evropskog kontinenta. Na ovaj način, prikazaćemo istoriju kontinenta sa malo drugačijeg gledišta.
Šta nam DNK govori o poreklu i kretanjima ljudi kroz vekove - i kako moderna genetika menja naše razumevanje toga ko smo, odakle dolazimo i koliko su evropske priče o „razlikama” zapravo priče o povezivanju? Kroz primere iz savremenih istraživanja govorićemo o migracijama, mešanju populacija, nasleđu i mitovima, i o tome gde su granice onoga što genetika može (i ne može) da objasni.
Sa relevantnim gostima, pokrenućemo debatu koja će pokazati da li je evropska istorija - i na nivou gena - istorija susreta.
Tribina če se održati 26. februara od 19 časova, uz standardne voditelje sa portala Nauka kroz priče – Slobodana Bubnjevića i Mariju Đurić
Баш ме занима ко су гости. :)
...
O temi će govoriti:
Radivoje Radić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu
МАРТ 2026.
ПРЕДАВАЊА
*
Предавања новоизабраних редовних и дописних чланова САНУ
у Огранку САНУ у Нишу
СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА ИЗМЕЂУ ЧИЊЕНИЦА И ДОМИШЉАЊА
Академик Љубинко Раденковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 27. март, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Циклус предавања
СРПСКЕ УМЕТНИЦЕ 19. И 20. ВЕКА
(ДОБА УТЕМЕЉЕЊА)
КАТАРИНА ИВАНОВИЋ ‒ ПРВА СРПСКА СЛИКАРКА
Др Снежана Мишић
Среда 4. март, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ПОЛЕКСИЈА ТОДОРОВИЋ: ЛИК И ДЕЛО
Дописни члан САНУ Игор Борозан
Среда, 11. март, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ВИДОСАВА КОВАЧЕВИЋ – СЛИКАРКА ОСОБЕНОГ ПОТЕЗА
Др Тијана Палковљевић Бугарски
Среда, 25. март, 12 сати
Свечана сала САНУ
РОМОЛОШКА ТРИБИНА
ШТА СЕ КРИЈЕ У ГЛАГОЛУ?
КОРПУСНА И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ИСТРАЖИВАЊА РОМСКОГ ЈЕЗИКА У СРБИЈИ
Уторак, 17. март, 13 сати
Сала 3 САНУ
ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ
Промоција зборника радова
МАЊИНСКИ ЈЕЗИЦИ У ВОЈВОДИНИ:
језичка образовна идеологија, политика и пракса
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 18. март, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
Промоција монографије са пратећим диском
НАРОДНА МУЗИКА ВРАЊА
Учествују:
др Марија Думнић Вилотијевић
др Данка Лајић Михајловић
др Драган Микић
Бранимир Стошић Каце
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 25. март, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба у току
ЂУРO ДАНИЧИЋ – ОДАНОСТ ЈЕЗИКУ
У оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића
Ауторка: академик Злата Бојовић
Од 23. децембра 2025. до 26. априла 2026.
Библиотека САНУ
Камерна изложба
МИЛИСАВ ЛУТОВАЦ
Поводом 125 година од рођења
Од 25. фебруара до 13. марта
Izložba "Bilo jednom u Beogradu...Svet Vidosave Kovačević" biće otvorena u četvrtak, 12. februara, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.Док је ова изложба била отворена у Дому Војске у Београду, могао се видети и родослов њене породице.
Izložba predstavlja retrospektivu stvaralaštva slikarke Vidosave Kovačević (1889–1913) čiji je kratkotrajni umetnički rad trajao nepunu deceniju, ali svedoči o njenoj unutrašnjoj zrelosti i intuiciji. Za ovo kratko vreme ostavila je snažan pečat na likovnoj sceni Beograda i Srbije.
Njeni radovi, nastali u doba postepenog napuštanja akademskih pravila slikarstva i nastanka raznolikih avangardnih pokreta, predstavljaju potvrdu takozvanog prelaznog perioda u umetnosti evropskog i srpskog građanskog modernizma.
U rasponu od ranih kopija i crteža, izvedenih po školskim pravilima Umetničko-zanatske škole u Beogradu, do prihvatanja modernih pravaca – simbolizma, akademskog impresionizma i, pre svega, ekspresionizma – Vidosava Kovačević pokazala je prenošenje uticaja svojih učitelja Riste i Bete Vukanović i Marka Murata, školovanih u Minhenu, koji su u srpsku sredinu unosili savremena likovna stremljenja.
U želji da se prikaže celovitost njenog opusa izložba obuhvata dela koja čuvaju Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Narodni muzej Srbije, Muzej grada Beograda, Galerija Matice srpske, Narodni muzej u Valjevu, Umetnička galerija "Nadežda Petrović" u Čačku, naslednici porodice Kovačević i kolekcionari.
Uz radove slikarke, raznovrsni predmeti iz porodične zaostavštine i muzejskih zbirki u postavci doprinose boljem razumevanju njenog neposrednog okruženja, smeštajući je u društveni kontekst beogradske građanske sredine s kraja 19. i početkom 20. veka. Sačuvani predmeti svedoče o atmosferi u domu akademika i istoričara Ljubomira Kovačevića, sveta u kojem je slikarka stasavala i koji ju je inspirisao.
Izložba će trajati do 3. maja.
Задовољство нам је да вас позовемо на предавање „У постојбини своје династије: краљ Милан и рудничко-таковски крај“ историчара Александра Марушића, у петак, 13. марта 2026. године, у 18 часова.
Као и претходно, предавање је део пратећег програма гостујуће изложбе Музеја у Смедереву – „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору“, аутора др Снежане Цветковић и мср Дејана Вукелића.
Подсећамо да ће изложба „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору“ бити отворена до суботе, 14. марта 2026, за када је планирано и последње ауторско вођење кроз изложбену поставку.
ПРЕДАВАЊА
*
КОСОВО И МЕТОХИЈА У УМЕТНИЧКОЈ И ИЗВОЂАЧКОЈ ПЕРЦЕПЦИЈИ:
ОД ТРАДИЦИЈЕ ДО САВРЕМЕНОСТИ
Проф. др Саша Божидаревић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 21. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ДРЕВНИ ВУЛКАНИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ: ШТА НАМ ЈЕ ОД ЊИХ ОСТАЛО?
Академик Владица Цветковић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 22. април, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
РАДИОНИЦА
ИЗРАДА МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ ЛИНГВИСТИЧКИХ КАРАТА
Др Миљана Чопа
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 24. април, 12 сати
Сала за састанке Огранка САНУ у Нишу
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА
ARS PRAEHISTORICA: COMMEMORATING NIKOLA TASIĆ’S LEGACY
IN BALKAN ANTIQUITY
Учествују: академик Милош Ђуран
Др Владимир Петровић
Др Војислав Филиповић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Петак, 24. април, 13 сати
Универзитетска галерија у Крагујевцу
*
ШУМАДИЈА: ИСТОРИЈА, ЈЕЗИК И КУЛТУРА
Учествују: академик Милош Ђуран
академик Љубинко Раденковић
проф. др Владимир Поломац
проф. др Данијела Поповић Николић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Понедељак, 27. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Галерија Огранка САНУ у Новом Саду
*
Отварање изложбе
ДОКУМЕНТАРНА ИЗЛОЖБА
МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН
Ауторка: проф. др Светлана Матић
Отварање у четвртак, 16. априла, у 18 сати
Од 16. до 30. априла
Прво предавање
Идол, икона и иконоборство
На предавању ће бити дат шири оквир питања иконоборства и иконофобије у
контексту античког света, као и култура обележених различитим облицима
монотеизма. Предавање ће осветлити и питање иконоборства у Источном Римском
Царству, као и питање односа слике према „реалности“, „иконичности“ или
„симболичности“ створеног („материјалног“) света, чији је важан део и проблем
односа слике и евхаристијског приноса (хлеба и вина).
MAJ 2026.
ПРЕДАВАЊА
ЗИДНО СЛИКАРСТВО МАНАСТИРА СВ. ЂОРЂА − КНЕЖИНО КРАЈ КИЧЕВА
Дописни члан МАНУ Сашо Цветковски
Понедељак, 11. мај, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ОД СЛАВЕНОСРПСКЕ ДО ВУКОВСКЕ ЋИРИЛИЦЕ: ДРУШТВЕНОИСТОРИЈСКИ ОКВИР
Проф. др Александар Милановић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 13. мај, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
Промоција DVD издања
ЖИВИ ГЛАС И АУТЕНТИЧНО СРПСКО ПЕВАЧКО НАСЛЕЂЕ:
БЕЛА ВИЛА – СНЕЖАНА СПАСИЋ И ГРУПА „NAISSA”
Главни уредник: академик Светислав Божић, уредник издања: академик Јелена Јовановић. (Београд: Balkan Culture Heritage,
Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2025)
Учествују:
Академик Јелена Јовановић
Мср Бојана Николић Петричковић, етномузиколог
Понедељак, 11. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба
СВЕТИ САВА
Аутори: Викарни Епископ моравички проф. др Тихон Ракићевић, дописни члан САНУ Игор Борозан и др Миљана Матић
Од 15. маја до 19. јула
Библиотека САНУ
Камерна изложба
ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ
Поводом 200 година од рођења
Од 20. маја до 5. јуна
U Galeriji SANU, 15. maja, biće otvorena izložba „Sveti Sava“.
Autori postavke su: Vikarni Episkop moravički prof. dr Tihon Rakićević, dopisni član SANU Igor Borozan i dr Miljana Matić.
Galerija SANU i Muzej Srpske pravoslavne crkve, priređuju ovu izložbu u okviru obeležavanja osamsto pedeset godina od rođenja Rastka Nemanjića – Svetog Save, prvog arhiepiskopa samostalne Srpske Crkve i velikog prosvetitelja srpskog naroda.
Predstavljanjem vrednih originalnih predmeta, istorijskih dokumenata, starih rukopisnih i štampanih knjiga, fresko-slikarstva, ikona, grafika, slika, crkveno-umetničkog veza, i drugih dela poput kopija fresaka i kamene plastike, ali i digitalnog, multimedijalnog sadržaja, ova postavka ima za cilj da prikaže život, delo i nasleđe Svetog Save, približavajući ih savremenom posetiocu.
Izložba u Galeriji SANU, moći će da se pogleda do 19. jula.
U sredu, 22. aprila 2026. godine, u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda svečano je otvorena izložba „JASENOVAC – TRAJNA OPOMENA“. Izložba je realizovana u saradnji Biblioteke grada Beograda sa Muzejom žrtava genocida, u okviru obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, kao i Dana Muzeja žrtava genocida.
Autori izložbe su kustosi Muzeja žrtava genocida Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, dok je autor postavke dr um. Nikola Radosavljević, programski direktor Muzeja žrtava genocida.
Izložba je otvorena za posetioce do 12. maja 2026. godine.
U četvrtak, 16. aprila 2026. godine u 12 časova, na platou ispred zgrade Biblioteke grada Beograda, svečano je otvorena izložba „Diplomate Ruskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine“ autora Irine Antanasijević i Alekseja Timofejeva, u organizaciji Biblioteke grada Beograda i Ambasade Ruske Federacije u Srbiji.
Izložba predstavlja značajan istorijski i kulturni projekat koji osvetljava ulogu ruskih diplomata u događajima koji su prethodili i pratili Prvi srpsko-turski rat 1876. godine — jedan od ključnih trenutaka u borbi Srbije za međunarodno priznanje i nezavisnost. Kroz arhivsku građu, fotografije, dokumenta i ilustracije, posetiocima je predstavljen složen diplomatski i politički kontekst odnosa Srbije, Rusije i velikih evropskih sila u drugoj polovini XIX veka.
Posebna pažnja posvećena je istaknutim ličnostima tog perioda, među kojima su ruski diplomati u Beogradu, poput generalnog konzula Andreja Nikolajeviča Karcova i sekretara konzulata Nikolaja Fjodoroviča Ladiženskog, kao i značajni politički i vojni akteri koji su uticali na tok istorijskih zbivanja.
Izložba „Srpsko-turski ratovi 1876–1878“ prikazuje hronološki i tematski odabrane muzejske predmete – oružje, vojnu opremu, umetnička dela, istorijske mape, fotografije, odlikovanja i zastave – kroz koje predstavlja najznačajnije događaje i ličnosti perioda koji je Srbiji doneo oslobođenje od vrhovne turske vlasti i priznanje državne nezavisnosti.(https://www.mod.gov.rs/multimedia/image/2026/April/21/23209/jov_7693_1776778215.jpg)
Izložba će biti otvorena za posetioce do 12. jula.
У Народном музеју Србије, од 19. до 24. маја, биће одржана 26. Међународна смотра археолошког филма која доноси богат програм посвећен археологији и сродним наукама.
.Свечано отварање Смотре биће уприличено у уторак 19. маја у 18.30 часова. Будући да је почасни гост овогодишње манифестације амбасада Бразила, догађај ће бити отворен филмовима Xingu–Tokyo: Анцентрална веза и Место пре мене – мегафауна. Како би се бразилска традиција и култура представили што целовитије, свечаност ће бити употпуњена наступом музичког триа O Batо, наводи се у саопштењу Народног музеја. Филмске пројекције ће почињати сваког дана од 19 часова у атријуму Музеја.
Током вишедневног трајања програма, на репертоару ће се наћи 21 филм из 4 земље – Бразила (2), Италије (3) Шпаније (5) и Србије (11). Манифестација се реализује у сарадњи са културним центрима, амбасадама у Републици Србији и другим музејским установама. Као и претходних година, наставља се сарадња са Културно-уметничким и Образовно-научним програмом РТС-а, као и са продукцијом „Медијска мрежа“. Народни музеј Србије, као кровна музејска установа, посебно истиче лепу сарадњу са завичајним музејима у Руми и Књажевцу, Народним музејем Ужице и Музејем Крајине у Неготину.
Као део пратећег програма 26. Смотре, у четвртак 21. маја у 18 часова биће одржано предавање на тему „Како се некад добро јело… баш – Исхрана људи у неолиту". Начин исхране људи у прошлости представља врло важну археолошку тему, нарочито када се проучавају праисторијске, неолитске заједнице. Посебна пажња посвећена је најмлађој публици стога ће, у суботу 23. маја од 18 часова, бити пројектован филм о археолошком локалитету Гомолава, код Руме. Након кратког филма биће организовано стручно вођење за децу на тему „Један дан у праисторији". Улаз на пројекције и пратеће програме Смотре је бесплатан.
Целокупан програм можете погледати путем линка: http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2026/05/26.-MSAF-Program-210-x-298-mm_za-stampanje.pdf
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/svechano-otvarane-xxvi-me-unarodne-smotre-arheoloshkog-filma/
(http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2026/04/18-3.png)
https://www.beograd.rs/cir/zivot-u-beogradu/filmski-i-pozorisni-program/a113760/26.-Medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma.html