Аутор Тема: Ћеклићи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*  (Прочитано 952 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Ћеклићи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*
« послато: Септембар 17, 2022, 07:44:54 поподне »
Недавно је стигао резултат WGS теста Вучетића из Кавча, па користим прилику да покренем тему о генетичком роду Ћеклића, који припада грани https://www.yfull.com/tree/R-FT36801/. Оно што је јако занимљиво је да овој грани припадају тестирани који славе (или су славили) Илиндан из чак четири братства племена Ћеклића која се међусобно не могу повезати предањем, што би могло указивати на прилично велику старост овог генетичког рода на простору Катунске нахије и њој суседних области. Испод ћу издвојити делове о појединим родовима племена Ћеклића из текста нашег Небојше Бабића, а који се тичу припадника овог племена којима је тестирањем утврђена припадност грани FT36801 (плавим словима).

https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Ћеклићи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*
« Одговор #1 послато: Септембар 17, 2022, 07:45:22 поподне »
ВОЈКОВИЋИ

Војковићи су треће велико старо ћеклићко братство. Помињу се још 1436. у једном которском документу као братство – Voichovich de Tieclitis. Деле се на два огранка, оне у матичном селу Војковићи и Маројевиће у Крајњем Долу и Милијевиће у истоименом селу. У Војковићима су два братства – Адровићи и Радојевићи. Адровићи су од једног потурчењака, и разродили су се на Синановиће и Џаковиће. У време „Истраге потурица“, део се иселио из Ћеклића, а део се покрстио и остао у племену, али су им остала муслиманска презимена.

Радојевићи су огранак Војковића који се није турчио. Разгранали су се на следеће родове: Вуксановићи*, Јоветићи, Ивановићи, Мијушковићи и Митровићи.

Други огранак Војковића су Маројевићи. Према предању које је забележио Ердељановић у Ћеклићима, Маројевићи су потомци властелина Мароја Војковића из 15. столећа. Међутим, вероватнији родоначелник Маројевића је већ наведени Мароје Ћеклић који се помиње у которском документу још 1326. године. Властелим Мароје би могао бити потомак и имењак родоначелника Мароја. Маројев унук Марко се потурчио у првом столећу турске власти[9]. Његови потомци су се разродили на Рамадановиће и Мухадиновиће. У време „Истраге потурица“, део је побегао за Никшић, а део је остао, покрстио се, али су им остала муслиманска презимена[10] Рамадановић и Мухадиновић. Живе у Крајњем Долу.

Други огранак Маројевића су Милијевићи у истоименом селу. Према ономе што је записао Ердељановић, они потичу од родоначелника Милије (16. столеће), сина Марка Војковића, који се није потурчио. Милијино потомство се разгранало на три рода: Станковићи, Марковићи и Јововићи. Међутим, столеће раније, 1431. године у которском документу помиње се Павле Милијевић (Paulus Milievich de catuno Tieclitis). Можда је у питању само патроним, по оцу Милији, а уколико би се ћеклићки Милијевићи довели у везу са наведеним катунаром Павлем, онда би старина овог братства била померена читаво столеће или нешто више уназад. У Повељи Ивана Црнојевића из 1489. године помиње се и Ђурђе Милојевић „от Теклић“, као један од 24 властелина Црне Горе. Да ли је у питању патроним од оца Милоја, или овог Милојевића можемо повезати са Милијевићима, тешко је рећи.

*Тестиран је Ћеклић из Обрње код Калиновика, који је даљим пореклом од Вуксановића-Радојевића из Ћеклића.
« Последња измена: Децембар 11, 2023, 11:43:04 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Ћеклићи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*
« Одговор #2 послато: Септембар 17, 2022, 07:45:54 поподне »
ПЕТРОВИЋИ

Петровићи су велико и разгранато братство које насељава северни део Ћеклића. Деле се на родове: Јовановиће, Пајовиће*, Радуловиће, Никчевиће (сви у Језеру), Павићевиће (Драгоми До), Драгутиновиће, Вујовиће, Вујошевиће (Убао), Мирковиће и Павлићевиће (Петров До).

Сви ови родови потичу од заједничког претка Петра, по коме и цело братство носи презиме, који је средином 16. столећа добегао у Ћеклиће из Бјелопавлића, где је, према предању, побио неке турске порезнике. Он се населио у Језеру, а братство се касније умножило и раширило и у околна села. Петар је био од братства Буроњића. У Бјелопавлићима не постоји братство са овим презименом, али зато постоје Буроњи у Љешанској нахији, у непосредној близини Бјелопавлића[12]. Није искључено да Петар потиче од Буроња[13]. Петровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Петар Буроњић преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је Свети Стефан.

*Тестиран је Вучетић из Кавча код Котора, а Вучетићи су огранак Пајовића.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Ћеклићи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*
« Одговор #3 послато: Септембар 17, 2022, 07:46:33 поподне »
КАЛУЂЕРОВИЋИ

Калуђеровићи се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До).

Слично као и предак Петровића, предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима. Син Стеванов, Павле, преотео је кнештво Бацуљима, али су га они убили, па је кнез постао његов брат Раде. Од половине 19. столећа, главарство у Ћеклићима опет је прешло на Калуђеровиће. Од њих је био чувени војвода Ђуро Матановић. Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици. Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Ћеклићи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*
« Одговор #4 послато: Септембар 17, 2022, 07:46:46 поподне »
МИШЕВИЋИ-ВУЧЕДОЉАНИ

Братство је назив добило по Вучјем Долу у који се доселио заједнички предак. Дели се на три огранка:

„Гвозденовићи“, чији су родови Гвозденовићи* и Раичковићи,

„Пророчице“, чији су родови Пророчице, Вукосавовићи и Марковићи, и

„Вицковићи“, чији су родови Вицковићи, Радуловићи и Војиновићи.

Сви потичу од претка Перише Мишевића који је добегао у Ћеклиће крајем 17. столећа из Гацка – Чарађе. Постоје најмање три верзије о ранијем пореклу овог братства: по једном, они су огранак великог братства Орловића (с којим их везује легендарно Чарађе), по другом, они су сродници његушких Хераковића и Раичевича (што би потврдила и иста крсна слава – Ђурђевдан), по трећем, они су посебно херцеговачко братство.

Вицковићи – Вучедољани су били кнезови ћеклићки крајем 18. и до средине 19. столећа. Од вучедолских Гвозденовића је чувени генерал Анто Гвозденовић (1854-1935), војни хирург, „генерал у три војске“ – црногорској, руској и француској, дипломата и политичар. Вучедољани славе Светог Илију, што је родоначелник Периша Мишевић преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је Ђурђевдан.

*Тестиран је Гутић из Зовог Дола код Невесиња, а Гутићи су огранак Гвозденовића из Вучег Дола у Ћеклићима.


Поменутим родовима треба додати и тестираног Вуковића из Дабрице код Берковића. Он такође слави Илиндан и има предање о пореклу из Ћеклића, али се не зна од ког конкретно братства потиче.