Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 442236 пута)

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1420 послато: Март 18, 2019, 01:40:07 поподне »
У Јажинцу је тестиран припадник рода ''Маглини'' (3 кућа, Св. Арханђео, непознате старине) са R1b-BY611 хаплогрупом .
У разговору сам сазнао да су они одвајкада у Јажинцу, што би значило да је то период од 200-300 година а вероватно су ту били и у средњевековној Србији.
У Сиринићкој Жупи по подацима из Турског дефтера из 1455 године су живели једино и искључиво Срби. На Српској страни Шар планине и дан данас живе углавном Срби православци и муслимани. Албанци су се појавили тек у 19 веку долазећи из правца Качаника
Дакле, ако није било Албанаца на просторима Шар Планине, R1b-BY611 може једино припадати Власима - Цинцарима, којих је судећи по терминима ''Влајинћи, Власаћи и тд. било.
 

Ван мреже Маглин

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1421 послато: Март 18, 2019, 03:25:24 поподне »
У Јажинцу је тестиран припадник рода ''Маглини'' (3 кућа, Св. Арханђео, непознате старине) са R1b-BY611 хаплогрупом .
У разговору сам сазнао да су они одвајкада у Јажинцу, што би значило да је то период од 200-300 година а вероватно су ту били и у средњевековној Србији.
У Сиринићкој Жупи по подацима из Турског дефтера из 1455 године су живели једино и искључиво Срби. На Српској страни Шар планине и дан данас живе углавном Срби православци и муслимани. Албанци су се појавили тек у 19 веку долазећи из правца Качаника
Дакле, ако није било Албанаца на просторима Шар Планине, R1b-BY611 може једино припадати Власима - Цинцарима, којих је судећи по терминима ''Влајинћи, Власаћи и тд. било.

Конкретно, село Јажинце је према турском попису Област Бранковића из 1455. године бројало 29 кућа и 2 удовице. Сва пописана властита имена су српска и хришћанска. Међутим, пример племена Пипери, који се, колико се сада могу сетити, први пут помињу у 14. веку указује на то да у Средњем веку R1b-BY611 није нужно ишла "руку под руку" са албанским националним идентитетом. Очигледно је да је R1b-BY611 била присутна на планинским пределима, који раздвајају српски и албански национални корпус. Њено присуство је на Проклетијама и Шари старије од формирања и консолидовања албанске националне свести у модерном смислу...
« Последња измена: Март 18, 2019, 03:28:01 поподне Маглин »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1422 послато: Март 18, 2019, 04:09:15 поподне »
Сеоба Арбанаса ка простору Косова и Метохије је било и током касног средњег века као и у рано доба турске владавине. Добар пример су арбанашки катуни из 14. века у близини Призрена, поменути у дечанским хрисовуљама. Цитат из рада Уроша Шешума "Србија и Стара Србија (1804-1839)", стр. 20, нап. 39:

"Као што је речено, места Мађаре, Црнце, Цапарце, Ђиновце, Новаци и Шпинадија забележена су као арбанашки катуни 1348. године. Већ 1571. године сва ова места била су србизована. Исти је случај и са две махале Трепче у периоду 1566-1574. Анализа арбанашког простирања на Косову и Метохији Адема Ханџића на основу Пописа земље Бранковића показује да је асимилација Арбанаса средином 15. века била у пуном јеку. У попису често отац има словенско име, док син има арбанашко или обрнуто, мада преовладава словенизација потомака. Исти је случај са Арбанасима у околини Кичева где се срећу Арбанас син Петка и Станиша син Арбанаса."

Дакле досељавали су се Арбанаси на простор Старе Србије и раније од краја 17. и 18-19. века, али су због монолитне и компактне српске већине бивали асимиловани међу Србе, што се мења тек са Великим сеобама. Мислим да најпре у овим ранијим миграцијама треба тражити порекло српских староседелачких R1b-BY611>Z2705>Y32147 као и подграна од J2b2-Z638>L1296; није немогуће ни да су неке од ових грана влашке, али бих ту предност ипак дао онима који су R1b-Z2705* или J2b2-PH1602, с обзиром да се Y32147 и L1296 много јасније везују за сам арбанашки етнос.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1423 послато: Март 18, 2019, 06:28:59 поподне »

Конкретно, село Јажинце је према турском попису Област Бранковића из 1455. године бројало 29 кућа и 2 удовице. Сва пописана властита имена су српска и хришћанска. Међутим, пример племена Пипери, који се, колико се сада могу сетити, први пут помињу у 14. веку указује на то да у Средњем веку R1b-BY611 није нужно ишла "руку под руку" са албанским националним идентитетом. Очигледно је да је R1b-BY611 била присутна на планинским пределима, који раздвајају српски и албански национални корпус. Њено присуство је на Проклетијама и Шари старије од формирања и консолидовања албанске националне свести у модерном смислу...


Сеоба Арбанаса ка простору Косова и Метохије је било и током касног средњег века као и у рано доба турске владавине. Добар пример су арбанашки катуни из 14. века у близини Призрена, поменути у дечанским хрисовуљама. Цитат из рада Уроша Шешума "Србија и Стара Србија (1804-1839)", стр. 20, нап. 39:

"Као што је речено, места Мађаре, Црнце, Цапарце, Ђиновце, Новаци и Шпинадија забележена су као арбанашки катуни 1348. године. Већ 1571. године сва ова места била су србизована. Исти је случај и са две махале Трепче у периоду 1566-1574. Анализа арбанашког простирања на Косову и Метохији Адема Ханџића на основу Пописа земље Бранковића показује да је асимилација Арбанаса средином 15. века била у пуном јеку. У попису често отац има словенско име, док син има арбанашко или обрнуто, мада преовладава словенизација потомака. Исти је случај са Арбанасима у околини Кичева где се срећу Арбанас син Петка и Станиша син Арбанаса."

Дакле досељавали су се Арбанаси на простор Старе Србије и раније од краја 17. и 18-19. века, али су због монолитне и компактне српске већине бивали асимиловани међу Србе, што се мења тек са Великим сеобама. Мислим да најпре у овим ранијим миграцијама треба тражити порекло српских староседелачких R1b-BY611>Z2705>Y32147 као и подграна од J2b2-Z638>L1296; није немогуће ни да су неке од ових грана влашке, али бих ту предност ипак дао онима који су R1b-Z2705* или J2b2-PH1602, с обзиром да се Y32147 и L1296 много јасније везују за сам арбанашки етнос.


Мислим да треба бити опрезан са закључцима о тадашњем идентитету ових породица. Читам и пратим ову тему дуго. Нешто ми није јасно.

Испада да свуда имамо Влахе ... на читавом  Балкану који су се
делом "претопили" у Србе, Хрвате, Црногорце, Македонце, Бугаре, Румуне и Грке. Има оних који се изјашњавају и дан данашњи као Власи.

Како то да их никако нема међу Албанцима?

Или их има, али се слабо уочава њихов траг у овом  етносу?

То је нелогично.

Сматрам да се без узимања у обзир предања, обичаја и других показатеља, само на основу генетичке генеологије не може чврсто закључивати о националном идентитету појединаца.

Тек онда када добро проучимо оне који се и данас изјашњавају као Власи на Балкану можемо изводити закључке о нациналном идентитету у прошлости многих појединаца и родова. 




« Последња измена: Март 18, 2019, 06:33:23 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1424 послато: Март 18, 2019, 10:18:52 поподне »



Испада да свуда имамо Влахе ... на читавом  Балкану који су се
делом "претопили" у Србе, Хрвате, Црногорце, Македонце, Бугаре, Румуне и Грке. Има оних који се изјашњавају и дан данашњи као Власи.

Како то да их никако нема међу Албанцима?

Или их има, али се слабо уочава њихов траг у овом  етносу?

Има их, у виду јужноалбанских Цинцара. Њих Албанци и зову Власима (vllehë).


Сматрам да се без узимања у обзир предања, обичаја и других показатеља, само на основу генетичке генеологије не може чврсто закључивати о националном идентитету појединаца.

Тек онда када добро проучимо оне који се и данас изјашњавају као Власи на Балкану можемо изводити закључке о нациналном идентитету у прошлости многих појединаца и родова. 

Узимају се у обзир нарочито историјски подаци. На основу њих сам и указао на раније, касносредњовековне и сеобе из раног турског периода (15-17. век) Арбанаса према простору Старе Србије. Генетичка генеалогија је до сад врло лепо додатно осветлила те историјске процесе. Власи се не могу узимати као појединачан појам, јер обухватају више различитих романских група на Балкану. Данас се тај назив највише среће код источнороманских група (Дако-Румуни, Аромуни-Цинцари, Мегленски Власи, Истрорумуни-Ћићи), али се у прошлости вероватно односио и на неке Романе који нису потицали из овог источнороманског круга.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1425 послато: Март 19, 2019, 08:25:40 пре подне »
Арбанаси имају около 17% I2a, но на мој слух не грану S17250 но Z17855. Србски одгранак Z17855 је А16413. Слутим да је арбанашски одгранак исти с бугарским и румунским - аромунским, те да је одраз поарбанашених Влаха. Било би добро ако би ти или присутни вешти  друзи нечим подкријепили или оповргнули ову замисао.
Присутсво истога огранка гране Z17855 у Срба могло би бити указатељем касносредњевијековнога посрбљења Влаха, а одсутсво (осим сјевероисточне Србије) указатељем тога, да није било много додира између романозвучних и домаћих словинозвучних влаха. К овому износим моје помисли и питам о могућем извору неких наших Е1b родова (који су различити Арбанашских) од Дака, који су се јоште у северним Карпатима пословенили у додиру с њима и спустили скупа са другим словенским родовима у данашње србске краје.

Мислим да није реална та бројка од  17%. Али ни она тренутна која се налази на њиховом сајту о резултатима од 6.8%.



Рекао бих да је реално на неких 10%. С тим да је приметна резлика између Гега и Тоска, односно севера и југа. Могуће да на југу износи до 17%,. Знајући и топонимију јужно од реке Шкумбе, јасно је да је у питању словенско становништво тих крајева, које се временом утопило у арбнашки пук, али и влашки, односно цинцарски. Има удела и ширење бугарског царства на те крајеве у каснијем периоду, па сам раније поменуо у области Мат присуство оне R1a-Z280>Y33, која је могуће остатак тог продора.
« Последња измена: Март 19, 2019, 08:34:13 пре подне Милош »

симо

  • Гост
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1426 послато: Март 19, 2019, 10:25:19 поподне »
Копирам са друге теме и додајем и податке везане за хаплогрупу R1a међу Албанцима:

Иначе, што се тиче присуства хаплогрупе I2-CTS10228>Y3120 (свих подграна) међу Албанцима, некакав увид пружа студија која је тестирала 373 Албанца из три велике албанске групе (Геге, Тоске и Арбереше).

Укупни проценат ове хаплогрупе међу Албанцима све три групе је, судећи по том истраживању, око 7,5%, са доминацијом хаплотипова који су 448=20, односно 5,6%

Највећи проценат Динарика имају, што је и очекивано, Тоске- 11,5%, од тих је 8,6% Динарик сјевер

Арбереши су на нивоу албанског просјека за ову хаплогрупу са 8%, од тих Динарик сјевер 6,6%

Геге имају само симболично присуство Динарика, око 3,4%, од тога подијељено 1,7% југа и 1,7% сјевера.

Јасно је из наведеног да је словенски уплив био јачи на југу Албаније односно на подручју Епира, гдје су уосталом и споменута словенска племена Вајунита-Војнића, а једним дијелом су на тај простор улазили и Берзити. Могуће да је било још словенских племена које историјски извори нису забиљежили.

Што се тиче R1a-Z283 (словенске)  хаплогрупе ,а везано за исто истраживање, може се рећи сљедеће:

Укупни проценат хаплогрупе R1a-Z283 међу све три албанске популације је око 5,9%.

Највећи проценат хаплогрупе R1a-Z283 имају Арбереши са око 9,3%. Код Арбереша убједљиво доминира хаплогрупа R1a-M458 sa 7,3%

Сљедећи су Тоске, са 4,8%, има и М458 и Z280 подједнако.

Очекивано, најмањи проценат R1a-Z283 имају Геге- око 2,5%. Запазио сам један хаплотип R1a-M458>A11460.

Укупно гледано, на нивоу Y-днк, словенски генетски уплив међу Албанцима је око 13,4% и креће се од 16-17% међу Арберешима и Тоскама до 6% међу Гегама.

« Последња измена: Март 19, 2019, 10:26:50 поподне симо »

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1427 послато: Март 20, 2019, 12:47:32 поподне »
Узорак тестираних Албанаца  је превише мали за неке озбиљне анализе.
Оригиналне Албанце бих потражио међу Тоскама. Претпостављам да потичу од неке касно досељене ''Ј'' хаплогрупе, која је захваљујући својој ратоборности али и јаким осећањем припадности племену постала најбројнија и успела да сачува основне елементе свог језика. Ширење свог језика вршили су постепено а разноразне, јако измешане Влахо-Грко-словенске етничке групе су се радо придруживале јер су добијале сигурност и заштиту. Тај метод албанизације се примењује и дан данас, само што је мало ''унапређен'' (прво иду застрашивања, паљевине убиства а онда иде заштита и албанизација у следећој генерацији).
Хаплогрупе које налазимо широм Балкана нису кандидати за изворне Албанце.


Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1428 послато: Март 20, 2019, 01:05:38 поподне »
Сеоба Арбанаса ка простору Косова и Метохије је било и током касног средњег века као и у рано доба турске владавине. Добар пример су арбанашки катуни из 14. века у близини Призрена, поменути у дечанским хрисовуљама. Цитат из рада Уроша Шешума "Србија и Стара Србија (1804-1839)", стр. 20, нап. 39:

"Као што је речено, места Мађаре, Црнце, Цапарце, Ђиновце, Новаци и Шпинадија забележена су као арбанашки катуни 1348. године. Већ 1571. године сва ова места била су србизована. Исти је случај и са две махале Трепче у периоду 1566-1574. Анализа арбанашког простирања на Косову и Метохији Адема Ханџића на основу Пописа земље Бранковића показује да је асимилација Арбанаса средином 15. века била у пуном јеку. У попису често отац има словенско име, док син има арбанашко или обрнуто, мада преовладава словенизација потомака. Исти је случај са Арбанасима у околини Кичева где се срећу Арбанас син Петка и Станиша син Арбанаса."

Дакле досељавали су се Арбанаси на простор Старе Србије и раније од краја 17. и 18-19. века, али су због монолитне и компактне српске већине бивали асимиловани међу Србе, што се мења тек са Великим сеобама. Мислим да најпре у овим ранијим миграцијама треба тражити порекло српских староседелачких R1b-BY611>Z2705>Y32147 као и подграна од J2b2-Z638>L1296; није немогуће ни да су неке од ових грана влашке, али бих ту предност ипак дао онима који су R1b-Z2705* или J2b2-PH1602, с обзиром да се Y32147 и L1296 много јасније везују за сам арбанашки етнос.




Slažem se u potpunosti sa Nikolom.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1429 послато: Март 20, 2019, 01:14:02 поподне »
Узорак тестираних Албанаца  је превише мали за неке озбиљне анализе.
Оригиналне Албанце бих потражио међу Тоскама. Претпостављам да потичу од неке касно досељене ''Ј'' хаплогрупе, која је захваљујући својој ратоборности али и јаким осећањем припадности племену постала најбројнија и успела да сачува основне елементе свог језика. Ширење свог језика вршили су постепено а разноразне, јако измешане Влахо-Грко-словенске етничке групе су се радо придруживале јер су добијале сигурност и заштиту. Тај метод албанизације се примењује и дан данас, само што је мало ''унапређен'' (прво иду застрашивања, паљевине убиства а онда иде заштита и албанизација у следећој генерацији).
Хаплогрупе које налазимо широм Балкана нису кандидати за изворне Албанце.

Мислим да је на 72 странице, колико се дискутовало на овој теми, дато више него довољно доказа, што генетичких, што лингвистичких, археолошких и историјских, да можемо доносити одређене закључке о етногинези Албанаца и о томе које су хаплогрупе учествовале у тој етногенези. Тестираних преко 1000 Албанаца у јавним и анонимним базама је прилично репрезентативан узорак. Не треба бити искључив када је ова тема у питању, иако је за многе тешко сварљива и под великим утицајем дневне политике. Ни они с друге стране нису имуни на то. Штавише, још теже прихатају неке ствари, што се на Фољеји може и видети. Сматрам да је очигледно да су Албанци нама занимљивији, него ми њима, што говори и број страница на овој теми.

Ван мреже nele

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1430 послато: Март 20, 2019, 01:43:24 поподне »
Zanima me dal i kako se genetičkim ispitavanjem  može ustanoviti seoba nekog dela populacije? Tj dal se promena nekako odražava na genetičku strukturu i koju? Ili se samo izvode zaključci o seobama prema zastupljenosti određenih haplogrupa(markera) u stanovništvu na određenom delu prostora u sadašnjem vremenu i poklapanje iste ili slične učestalosti sa  drugim grupama koje žive na nekom drugom prostoru.
Hvala!
« Последња измена: Март 20, 2019, 01:47:01 поподне nele »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1431 послато: Март 20, 2019, 04:23:08 поподне »
Zanima me dal i kako se genetičkim ispitavanjem  može ustanoviti seoba nekog dela populacije? Tj dal se promena nekako odražava na genetičku strukturu i koju? Ili se samo izvode zaključci o seobama prema zastupljenosti određenih haplogrupa(markera) u stanovništvu na određenom delu prostora u sadašnjem vremenu i poklapanje iste ili slične učestalosti sa  drugim grupama koje žive na nekom drugom prostoru.
Hvala!

Обично се то види преко founder effect-a, као и према овоме што си написао у другој реченици. Тамо где је грана неке хаплогрупе разноврснија је простор где је боравила у нешто дужем временском периоду и "раслојавала" се на ниже гране, с друге стране ако је на одређеном простору присутна само једна грана и ако нема превелике разноврсности то је доказ founder effect-a, тј. сеобе одређене популације или можда чак и појединца из неке мање или више удаљене области. Старости грана се израчунавају формулом за TMRCA (the most recent common ancestor).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1432 послато: Април 14, 2019, 05:54:02 поподне »
Ово је вест од пре неколико дана:
Pravoslavni sveštenik Radoslav Danilović, koji je početkom 20. veka prešao u islam i promenio ime u Jusuf, ni manje ni više je nego pradeda, premijera samoproglašene republike Kosovo, Hašima Tačija.

Naime, dokument koji dokazuje Tačijevu povezanost sa Jusufom Tačijem čuva se u biblioteci manastira Hilandar, a datira iz 1898. godine, iz manastira Sokolica.
https://www.alo.rs/kosovsko-pitanje/ako-albanci-ikada-saznaju-ko-je-bio-njegov-deda-crno-mu-se-pise/222304/vest
« Последња измена: Април 14, 2019, 05:57:40 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1433 послато: Април 14, 2019, 06:04:39 поподне »
Pravoslavni sveštenik Radoslav Danilović, koji je početkom 20. veka prešao u islam i promenio ime u Jusuf, ni manje ni više je nego pradeda, premijera samoproglašene republike Kosovo, Hašima Tačija.

Naime, dokument koji dokazuje Tačijevu povezanost sa Jusufom Tačijem čuva se u biblioteci manastira Hilandar, a datira iz 1898. godine, iz manastira Sokolica.
https://www.alo.rs/kosovsko-pitanje/ako-albanci-ikada-saznaju-ko-je-bio-njegov-deda-crno-mu-se-pise/222304/vest

То је најобичнији фалсификат и измишљотина. Скоро истоветну вест је избацио Курир пре 5-6 година, сада је Ало рециклира у мало измењеном облику. Ништа чудно када су у питању ти "доајени" српске медијске сцене.  ::) Оно по чему је врло јасно да је у питању измишљотина је помињање Србице као места одакле потиче наводни Тачијев прадеда, "православни свештеник који је непосредно пред Први балкански рат прешао у ислам и постао хоџа" .  ::) Србица је колонистичко насеље засновано 1923. године, за време Краљевине СХС, дакле после Балканских и Првог светског рата; у њој нису ни живели Албанци до почетка Другог светског рата већ су становници били углавном Срби досељени из динарских предела између два рата. Тачијеви преци потичу из села Броћна које је етнографски обрадио Татомир Вукановић у књизи "Дреница", током својих испитивања 1935-36. године. Један од родова који су тамо наведени је предачки од Хашима Тачија, а за већину је забележено да припадају фису Тачи.
« Последња измена: Април 14, 2019, 06:35:52 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1434 послато: Април 14, 2019, 06:34:53 поподне »
То је најобичнији фалсификат и измишљотина. Скоро истоветну вест је избацио Курир пре 5-6 година, сада је Ало рециклира у мало измењеном облику. Ништа чудно када су у питању ти "доајени" српске медијске сцене.  ::) Оно по чему је врло јасно да је у питању измишљотина је помињање Србице као места одакле потиче наводни Тачијев прадеда, "православни свештеник који је непосредно пред Први балкански рат прешао у ислам и постао хоџа" .  ::) Србица је колонистичко насеље засновано 1923. године, за време Краљевине СХС, дакле после Балканских и Првог светског рата; у њој нису ни живели Албанци до почетка Другог светског рата већ су становници били углавном Срби досељени из динарских предела између два рата. Тачијеви преци потичу из села Броћна које је етнографски обрадио Татомир Вукановић у књизи "Дреница", током својих испитивања 1935-36. године. Један од родова који су тамо наведени је предачки од Хашима Тачија, а за већину је забележено да припадају фису Тачи.

Ово су забележени албански родови у Броћни 1935-36. године (из књиге Татомира Вукановића "Дреница"):

А р 6 а н а с и:
Котило Аземовић, фис Хот, 7 кућа. Етничка прошлост и миграционо кретање овога рода је веома интересантно. Ово је котило досељено пре 70 година из Турићеваца, којом приликом је досељена 1 кућа. Старином овај род води порекло од „ронђе“ Мартиновића из села Марине — Дреница. Братство Мартиновића било је домородачког српског порекла. Њихови су преци у старо време прешли у село Лаушу — Дреница, а из Лауше у заселак Лудовић, у близини манастира Девича. Након тога, ово је котило пресељено у Турићевац, а из Турићевца затим у Броћну. Према родовској традицији, њихови преци су из православља прешли у ислам пре 170 година, а потом су се временом поарбанасили. Котило  Ћитак, фис Тhaq, 6 кућа. Ово су сталноседиоци читаоци, чији су преци пре 150 година прешли из православља у ислам. Једна кућа од овог котила одсељена је пре 20 година у село Жаково –– Метохијски подгор. Котило Бајрић, фис Шаљ, 8 кућа. Старином су од села Жича у Метохијском подгору, одакле су пре 180 година досељене 2 куће, у ислам су прешли пре 200 година. Од овог котила 1909. године, 3 куће су одсељене у Косовску Митровицу. Смаиловић котило, фис Кељмен, 1 кућа. Досељени су као колонисти од Гусиња 1926. године. Котило Рустемовић, фис Тhaq, 4 куће. Као чифчије досељени су пре 85 година из села Ибала у Малесији — Албанија. Котило Јусол, фис Thaq, 3 куће. Досељена је 1 кућа пре 100 година из Малесије –— Албанија. Котило Хаковић, фис Thaq, 11 кућа. Пореклом су из села Захћа
— Метохија одакле су се доселили на купљено имање у Броћни, и то 2 куће пре 85 година. Котило Голубовц, фис Кастрат, 11 кућа. Досељена је 1 кућа из села Голубовца – Подрима пре 125 година. Ислам су примили у Подрими. Котило Муљак, фис Тhaq, 4 куће. Са Хаковића котилом чине једно братство, и досељени су такође из Подриме пре 85 година. Котило Беган, фис Thaq, 3 куће, пореклом су из Албаније од Шурла Глухана, одакле је пре 110 године досељена 1 кућа. Котило Дурак, фис Thaq, 9 кућа. Пореклом су од Албаније, одакле су досељени пре 110 година, а досељена је 1 кућа, када су и прешли у ислам. Године 1910 од овога котила 1 кућа је одсељена у Косовску Митровицу. Котило Шабановић, фис Бериш, 1 кућа, које се доселило пре 25 година, из дреничког села Микушнице, као домазети. Котило Кућиц, фис Гаш, 5 кућа. Пореклом су из села Кућице – Дреница, одакле су пре 75 година, досељене 2 куће. Котило Спаиовић, фис Гаш, 1 кућа, којаје досељена 1917. године из села Костреца — Метохијски Подгор.


Ако је истина да су му преци били арнауташи (исламизовани и албанизовани Срби), онда је најизгледније да припада роду Читака (Ћитака) с обзиром да су они били у оквиру фиса Тачи, али је велико питање да ли је његово арнауташко порекло уопште истинито или фалсификат на нивоу овога о православном свештенику. У суштини, његов род би могао да буде било који од горе наведених који припадају фису Тачи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1435 послато: Април 15, 2019, 09:50:29 поподне »
Ово су забележени албански родови у Броћни 1935-36. године (из књиге Татомира Вукановића "Дреница"):

А р 6 а н а с и:
Котило Аземовић, фис Хот, 7 кућа. Етничка прошлост и миграционо кретање овога рода је веома интересантно. Ово је котило досељено пре 70 година из Турићеваца, којом приликом је досељена 1 кућа. Старином овај род води порекло од „ронђе“ Мартиновића из села Марине — Дреница. Братство Мартиновића било је домородачког српског порекла. Њихови су преци у старо време прешли у село Лаушу — Дреница, а из Лауше у заселак Лудовић, у близини манастира Девича. Након тога, ово је котило пресељено у Турићевац, а из Турићевца затим у Броћну. Према родовској традицији, њихови преци су из православља прешли у ислам пре 170 година, а потом су се временом поарбанасили. Котило  Ћитак, фис Тhaq, 6 кућа. Ово су сталноседиоци читаоци, чији су преци пре 150 година прешли из православља у ислам. Једна кућа од овог котила одсељена је пре 20 година у село Жаково –– Метохијски подгор. Котило Бајрић, фис Шаљ, 8 кућа. Старином су од села Жича у Метохијском подгору, одакле су пре 180 година досељене 2 куће, у ислам су прешли пре 200 година. Од овог котила 1909. године, 3 куће су одсељене у Косовску Митровицу. Смаиловић котило, фис Кељмен, 1 кућа. Досељени су као колонисти од Гусиња 1926. године. Котило Рустемовић, фис Тhaq, 4 куће. Као чифчије досељени су пре 85 година из села Ибала у Малесији — Албанија. Котило Јусол, фис Thaq, 3 куће. Досељена је 1 кућа пре 100 година из Малесије –— Албанија. Котило Хаковић, фис Thaq, 11 кућа. Пореклом су из села Захћа
— Метохија одакле су се доселили на купљено имање у Броћни, и то 2 куће пре 85 година. Котило Голубовц, фис Кастрат, 11 кућа. Досељена је 1 кућа из села Голубовца – Подрима пре 125 година. Ислам су примили у Подрими. Котило Муљак, фис Тhaq, 4 куће. Са Хаковића котилом чине једно братство, и досељени су такође из Подриме пре 85 година. Котило Беган, фис Thaq, 3 куће, пореклом су из Албаније од Шурла Глухана, одакле је пре 110 године досељена 1 кућа. Котило Дурак, фис Thaq, 9 кућа. Пореклом су од Албаније, одакле су досељени пре 110 година, а досељена је 1 кућа, када су и прешли у ислам. Године 1910 од овога котила 1 кућа је одсељена у Косовску Митровицу. Котило Шабановић, фис Бериш, 1 кућа, које се доселило пре 25 година, из дреничког села Микушнице, као домазети. Котило Кућиц, фис Гаш, 5 кућа. Пореклом су из села Кућице – Дреница, одакле су пре 75 година, досељене 2 куће. Котило Спаиовић, фис Гаш, 1 кућа, којаје досељена 1917. године из села Костреца — Метохијски Подгор.


Ако је истина да су му преци били арнауташи (исламизовани и албанизовани Срби), онда је најизгледније да припада роду Читака (Ћитака) с обзиром да су они били у оквиру фиса Тачи, али је велико питање да ли је његово арнауташко порекло уопште истинито или фалсификат на нивоу овога о православном свештенику. У суштини, његов род би могао да буде било који од горе наведених који припадају фису Тачи.
Истраживао сам мало и открио да ова прича не пије воду. Према вестима из Курира предак председника Косова Хашима Тачија је на ислам прешао пред Први балкански рат, а род Ћитак је прешао са православља на ислам 1780-тих година. А притом Вукановић није забележио ниједан други поарбанашени српски род, нити је забележио род "Даниловић".

Једини српски род из Броћне који је био насељен пре колонизације био је род Гвоздић, који се у Броћну доселио 1860. године као чифчије. Ево шта Вукановић бележи о Гвоздићима: "Стари род међу Србима чине посрбљени Власи, и то род Гвоздић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Св. Арханђела Гаврила. Пореклом су из села Ступа у Метохији, одакле су пре 75 година досељени као чифчије. Овај је род у старини посрбљен, напуштајући влашки матерњи језик."
« Последња измена: Април 15, 2019, 09:54:34 поподне Слатинац »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1436 послато: Април 16, 2019, 09:40:53 поподне »
Изгледа да је кавкаска теорија и даље популарна...
http://www.politika.rs/scc/clanak/427078/Pogledi/Odakle-poticu-Albanci

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1437 послато: Април 16, 2019, 09:59:18 поподне »
Требало би бити много више Ј1 и G2 Кавкаских хаплотипова за ову теорију?

Имају ли сличности Е Кавкаски и Албански хаплотипови?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1438 послато: Април 16, 2019, 10:18:50 поподне »
Већ смо испеглали ту тему. Немају никакве генетске везе са Кавказом, анализирајући све хаплогрупе. Поготово ако су дошли у средњем веку, што није тако давно, видела би се одмах генетска веза.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1439 послато: Април 18, 2019, 02:13:22 поподне »
Ево једна занимљива мапа албанских фисова тј. племена. Једна од најзаслужнијих племена за насељавање Албанаца на Косово и којима припада велики број косовских Албанаца су: Бериша, Краснићи, Гаши, Кељменди, Кастрати, Сопи, Тачи, Љума, Шкријељи, Шаља, Битићи, Хоти, Шоши, Ељшани, Кучи, Друштинац-Дришти, Морина и у неку руку фисови Мирдите, Мати, Круе Зи и Кабаши од којих потиче мањи број породица из Призрена и околине и неких делова Косова. Из осталих албанских племена није било миграција на Косово, можда и јесте али у веома малом броју и највероватније су примили други фис који је био бројнији у селу.