Ристићи

[Sharelock]

Ево још неких података о Ристићима из књиге Николе П. Илића „Јабланички НОП одред“, Лесковац, 1986., Библиотека народног музеја у Лесковцу, књига 36.:
- из села Бувца, општина Лебане, у партизанима су били Стојадин Дича Ристић и Светозар Тоза Ристић (погинуо 1944. године),
- из села Великог Војловца, у партизанима је био Влада Ристић,
- из села Горњег Бријања, у партизанима били Блашко Змијски Ристић, Добривоје Ристић и Бошко Ристић (интерниран у Норвешку 1942.),
- из села Доњег Коњувца, Милутин Ристић,
- из села Лапотинца, у партизанима су били Бора Мате Ристић, Милоје Ристић (некадашњи председник општине, тучен од стране "војводе" Крсте Михајловића) и Михајло Ристић, некадашњи предратни официр, као члан мариборске групе официра учествовао у тзв. "мариборској афери" 1932. године, у неуспелом државном преврату, у организацији КПЈ; био је најмлађи официр у групи завереника, осуђен на две године затвора),
- из села Негосавља, Манасије Ристић, хапшен и тучен од стране љотићеваца,
- из села Орана, Милутин Ристић,
- из села Стубле код Бојника, Душан Ристић и Драгомир Брка Ристић, носилац Партизанске споменице.

[Sharelock]

Као припадник НОП-а погинуо је Ђорђе Ристић из с. Бучумет код Медвеђе.

По горе поменутој књизи "Јабланички НОП одред" догодило се овако: Драгиња рођ. Станковић из Медвеђе, избезумљена услед идеолошке мржње према партизанима, фосфором од шибица, у вину, отровала мужа Видоја Николића, партизана из Бучумета, одвезла га у Лебане, наводно код лекара и предала га агентима Гестапоа, који су га стрељали. Драгиња је онда одвела агенте Гестапоа и чету бугарских војника у Бучумет и том приликом је заробљен и убијен партизан Ђорђе Ристић. Због ове издаје, после рата Драгиња није стрељана, већ осуђена на 20 година затвора.

[Sharelock]

Као у сваком грађанском рату, свих свуда има.
Спасоје Спаса Ристић из Југовца код Прокупља, био је борац партизанске позадинске десетине, али и агент немачке команде у Прокупљу. Примио у кућу партизане Станимира-Зеле Вељковића (Народног хероја), Угљешу Миловановића, Милоша Мамића и Милојицу Прелића  који је преживео рат. Спасоје Ристић је издао партизане, преко 200 бугарских војника и 50 жандарма борило се 6 сати против четворице партизана.
Спасоје Ристић је постао поднаредник Српске државне страже, а стрељан од партизана у родном селу.

[НиколаВук]

Надам се да сам неким информацијама подстакао друге да пишу о Ристићима.
Не очекујем да тема "Ристићи" представља Blog of Sharelock.

Да не би био лични блог, поставићу ја једно питање. 

Знаш ли нешто Шерлоче о пореклу породице Јована Ристића, нашег чувеног политичара, државника и историчара из 19. века?

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B

[Sharelock]

Знаш ли нешто Шерлоче о пореклу породице Јована Ристића, нашег чувеног политичара, државника и историчара из 19. века?

Само да знаш, НиколаВуче, да смо конектовани... о Јовану Ристићу, Марку Ристићу и још некима хтедох да сутра напишем коју, али ме предухитри, те по твојој сугестији видим да смо на истој фреквенцији!

[Sharelock]

МИХАИЛО РИСТИЋ "ЏЕРВИНАЦ", "УЧА": ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УБИО КРАЉА АЛЕКСАНДРА ОБРЕНОВИЋА

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B_%D0%8F%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86

[Небојша]

Шерлоче, овде окачих двојицу Ристића (I2-CTS10228 и J2b-M241), али нажалост нема података о даљем пореклу. Чисто да их имаш у евиденцији:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.4340

[Sharelock]

468. Ристићи, с. Опланићи, Краљево, Св. Никола,

Извор: ДРАГОЉУБ В. КОРИЋАНАЦ „НАДИБАР II / НАСЕЉА У РУДНИЧКОЈ МОРАВИ И ИБРУ / АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА“, Београд, 1995

У селу Опланићу, постоји топоним Ристића поток, који раздваја села Поповићи и Опланићи (види 1 стр.). Ристићи из Опланића, старије презиме Ковачевићи/Ковачани, досељени из Драгачева, раније из околине Подгорице (види 88 стр.)

У Драгачеву „су се три брата раздвојила: један је отиш`о према Равној гори (њима се изгубио траг), други у Јарчујак код Краљева (као Максовићи, где се и данас једно место зове Максовка), а трећи остао у Драгачеву (Каона), који су сада Зечевићи. Зечевићи и данас кумују Ристићима у Опланићима који су се преселили из Јарчујака, променили презиме и раслојили на Милојевиће, Петровиће и Ристиће (по добродушној баби Ристи).“ (цитат стр. 15) На другом месту аутор пише „Зечевићи, род у Каони и Вичу у Драгачеву, (саплеменици Ристића из Опланића)“ (види 86. стр.).

У селу Опланићи, Ристићи, који славе Св. Николу, 1823. имали су једно домаћинство, 1938. четири домаћинства, а 1994. десет домаћинстава. (види табелу на стр. 14)

[Sharelock]

Шерлоче, овде окачих двојицу Ристића (I2-CTS10228 и J2b-M241), али нажалост нема података о даљем пореклу. Чисто да их имаш у евиденцији:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.4340

Преглед (16.09.2017) хаплогрупа тестираних Ристића:

573   Ристић                                                                 Турска               I2 DN       CTS10228
757   Ристић Стевановић    Аранђеловдан   Голи Рид/Лебане/СРБ           I2 DS        PH908
1200   Ристић                                                                     Грчка           J2b           M241
1268   Ристић                      Никољдан      Гргуровце/Лебане/СРБ           J2b1         M205
58   Ристић                      Стевањдан     Дејановац/Књажевац/СРБ           E              V13
41   Ристић                      Аранђеловдан Доњи Статовац/Прокупље/СРБ   E              V13

[Sharelock]

471. Ристићи, с. Сировац, Шавник, Св. Никола,
472. Ристићи, с. Баре, Шавник, Св. Никола

РИСТИЋИ - ПОПОВИЋИ - ДРЕКАЛОВИЋИ

Саво В. Микић, „Сировац и Баре – ускочка села у Црној Гори“, библиотека КРАЈЕВИ И ЉУДИ, издавач Графо Црна Гора, 2011

„У сјеверном дијелу Црне Горе, југоисточно од Дурмитор у Ускоцима, између планина Јаворја и Сињевине, у долини ријеке Тушње, на надморској висини око 1050 м. На петнаестом километру пута Шавник-Миоска, налази се село Сировац./ На сјеверној страни изнад Сировца према планини Сињавини, на надморској висини око 1350 м уздигнуто је као на платоу село Баре.“ ( стр. 19)
„У прошлости је у разним периодима у Сировцу и Барама живјело укупно 58 разних братстава-породица...“ (стр. 327) Једно од тих братстава су Ристићи.

У књизи се помињу 172 особе са презименом „Ристић“, од тога 170 мушког пола и 2 особе женског пола.

„Ристићи су поријеклом из Куча, потичу из братства Поповића, из племена Дрекаловића./Поп Милован-Мићо Поповић-Дрекаловић имао је пет синова, од којих су двојица погинула у вријеме прве разуре Куча./ Послије прве разуре Куча 1774. Године, поп Милован-Мићо Поповић са своја три сина: Богданом, РАдованом-Тмушом и Пантом и са двије снахе удове: Станом и Ристом, из Куча преко Роваца ускочи у Горњи Колашин и насели се у Прошћењу код Мојковца./ Од Богдана Поповића настало је братство Котлице./ Од Радована-Тмуша настало је братство Тмушићи. Од Панта Поповића настало је братство Пантовићи код Мојковца./ Од удове Стане настало је братство Станићи из Ускока, а од удовице Ристе Поповић настало је братство Ристићи из Ускока./ Удовица Риста Поповић имала је сина Радована... (стр. 512) ... „оженио се Ружом родом од Кршикапа и са њом имао два сина: Рака и Ненада. У одрастању су се уз оца Радована Рако и Ненад научили четовању. У четовању су имали честе сукобе са Турцима. У једном од њих убили су бега Каљића, због чега су их Турци, касније, из освете, посјекли. / Иза Рака је остало пет синова, а иза Ненада један.“ (стр.513)

[Sharelock]

473. Ристићи, с. Стопања, Трстеник,
474. Ристићи, с. Бресно Поље, Трстеник,
475. Ристићи, с. Милутовац, Трстеник,
476. Ристићи, Трстеник,
477. Ристићи, с. Глободер, Трстеник,
478. Ристићи, с. Оџаци, Трстеник,
479. Ристићи, с. Осаоница, Трстеник,

Ристићи у Трстеничком крају, по књизи „Трстенички крај“ Момчила Р. Тодосијевића, библиотека „Хроника села“ 382, Културно-просветна заједница Србије и Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник, Београд, 2013

У овој књизи има помало од географије и биологије, углавном се аутор бави политичком и ратном историјом и највише хроником друштвеног живота Трстеника и околине, а не бави се генеалогијом. У складу са опредељем аутора, из ове књиге о Ристићима су се могли добити следећи подаци:

У књизи се поименицу помињу 11 Ристића.

Ристићи, с. Стопања, Трстеник: абаџија Влада Ристић (229 стр.), Милорад Ристић, имао приватну амбуланту 1997.
Ристићи, с. Бресно Поље, Трстеник: Максим Ристић, народни посланик Велике народне скупштине 20. 11.1888., (382. стр.), хармоникаш Мима Ристић, (241.стр.)
Ристићи, варош Трстеник: Милан Ристић, између Првог и Другог светског рата имао две кафане у Трстенику, „Таково“ и „Пролеће“ (224.стр.), др. Божидар Ристић, основао први тениски клуб у Трстенику 1979., (498 стр.), Драган Ристић, кошаркашки тренер локалног клуба (511 стр.), Десимир Ристић, новинар и уредник локалног листа „Трибина“ (515 стр.)
Ристићи, с. Глободер, Трстеник: занатлије-стругари, Живојин и Војислав Ристић, (227 стр.)
Ристићи, с. Оџаци, Трстеник: Мишо Ристић, народни посланик на Скупштини у Крагујевцу 28.5.1837. (стр.378)
Ристићи, с. Осаоница, Трстеник: Дејан Ристић оснивач спортског клуба одгајивача голубова спортских високолетача „Љуба Микић Цукан“ (стр. 403)

[Sharelock]

Др Бранко Перуничић, „Алексинац и околина“, СО Алексинац, Београд 1978

У књизи се помињу следећи Ристићи (под бројевима из ове форумске теме): 213. Ристићи, с. Суботинац, Алексинац, 326. Ристићи, с. Девча, о. Мерошина, 480. Ристићи, с. Ћићина, Алексинац, 481. Ристићи, с. Кошеви, Крушевац, 482. Ристићи, с. Трупале, Ниш, 483. Ристићи, с. Мађаре, Прешево (?).

Ово су подаци о Ристићима:

Припадници Књажеве гарде у Алексинцу 1837. добошар Јеленко Ристић,363, редов Младен Ристић (стр. 364), а 1839. гвардијан Бошко Ристић. Те 1839. г. помиње се абаџија Митар Ристић из Трстеника (стр. 539).
1842. начелник окружја алексиначког Јован М. Здравковић, 22 „ајдука“ предаје на ислеђивање и то 14 „ајдука“ начелствима у Србији, а 8 „ајдука“  турској власти, тј. мухафису нишком, а међу њима и Тасу Ристића (стр. 679).
1857. помиње се Ћира Илић, „полицај вароши“ Алексинац (стр. 910).
18.1.1859. Књазу Милошу се жале на турске зулумћаре „Заинел паше, Ћаја бега и Коџа башије нишевачког“ по три представника нахија нишевачке, прокупачке и лесковачке, а један од представника лесковачке нахије био је Атанас Ристић (стр. 953).
8. 10. 1859. Као начелник полицијског одељења у Београду помиње се „Јов.(ан) Ристић“ (стр. 965), који се помиње 16.9.1862. у Цариграду као „Капућехаја србски при Отоманској порти“ (стр. 1024). То је „онај Јован Ристић“ кога је прикачио теми НиколаВук.
23.11.1862. у Београду се помиње као „министар унутрашњи дела“ Н.(Никола) Христић (стр. 1026). О Николи Христићу видети на: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B

У књизи је дат и потпуни „Попис житеља и њихове имовине у вароши Алексинцу 1863. године: (1026 стр.)/.../“Илија Ристић, слуга баштовански, 40 г.“ (1031)/.../ „Димитрије Ристић, бакалин, 28 г.“ (1034)/.../ „Ивко Ристић, кочијаш, 42., жена Дена 35 г., кћи Јованка, 10 г.“ (1044)/.../ „Крста Ристић, слуга тишлерски, 23 г.“(1050)/.../“Ђорђе Ристић, меанџија, 48 г., брат Димча, 42 г.“(1056)/.../“Милош Ристић, надничар, 43 г., жена Каравиљка, 40 г., синови: Стеван 12 г., Младен 8 г.“(1077)/.../“Недељко Ристић, рабаџија, 36 г., кћи Илијанка, 4 г.“ (1092)/.../“Коста Ристић, слуга меанџијски, 22 г.“(1102)/.../“Недељко Ристић, слуга меански, 38 г., жена Стана 26 г., кћери Јелена 9 г, Стевана 8 г.“(1103)/.../ „Лазар Ристић, рабаџија, 45 г., жена Дивна 40 г., син Ђорђе 16 г.,кћи Ката 20 г.,...“од пре 1 године дошао из Турске“ (1106), /.../ „Петар Ристић, надничар, 60 г., жена Јаглика 60 г., син Станко 30 г., кћери: Станка 21 г., Ката 16 г., Ћирија 13 г., Марија 9 г., унука Драгиња 1 г., сна Јелена 23 г.“ (1109)/.../,

1.5.1877. из Алексинца се у Турску враћа 78 лица, по добијању амнестије од турске власти, међу њима Милош Ристић из с.Трупале, Цветко Ристић из с. Мађаре, Стојан Ристић из с. Велепоље и Крста Ристић из „Пиротско“, по саопштењу „Начелника округа алексиначког“ Стев(ана) Лукића (стр. 1213).
У „Наставно особље основних школа округа алексиначког 1884“ (стр. 1339).... у Алексинцу Љубомир Ристић, Никола Ристић у школи у Суботинцу“, а 1909. наставник гимнастике и војног вежбања у Алексиначкој гимназији, Радивоје Ристић (140 стр. и 1680 стр.)

[Sharelock]

Већ неколико дана се мучим са књигом "Ковачевац и ковачевачке фамилије" Боре Стефановића, Ковачевац,  2008. Сада разумем фрустрацију шумадинаца када покушавају да ураде своју родословну таблицу. То је немогућа мисија ако су староседеоци, бар 200 до 300 година (не знају за порекло или су заборавили одакле су се доселили), јер толико има промена презимена за које не могу да пронађем рационалне разлоге: да ли је то последица "прикривања идентитета" због харача, да ли због "крви" у бунама и ратовима, да ли због међусобне нетрпељивости као последица поделе имања, да ли жеља за екслузивним презименом у помен на "знаменитог претка" (шта год та знаменитост значила). Врхунац апсурда је када чланови пописне комисије за арачке тефтере попишу своје породице под једним презименом, а онда се они потпушу на пописном листу другим презименом!
Не можете поверовати да у Ковачевцу има две породице Ристића различитог порекла, четири породице Пантића различитог порекла итд. Да имам ресурсе, истраживање Ковачевца бих реализовао као генетичко-генеалошку студију случаја!

[Sharelock]

... јер толико има промена презимена за које не могу да пронађем рационалне разлоге: да ли је то последица "прикривања идентитета" због харача, да ли због "крви" у бунама и ратовима, да ли због међусобне нетрпељивости као последица поделе имања, да ли жеља за екслузивним презименом у помен на "знаменитог претка" (шта год та знаменитост значила)...

Размишљам о томе да је овај процес разградње братственичког, племенског идентитета утицао и на разграђивање српско-народног идентитета и да, како год нам романтичарски изгледало да је XIX век - век буђења националне свести, мени, као генеалогу се указује један паралелни процес декаденције идентитета који је кулминирао у XX  веку.

[Sharelock]

Размишљам о томе да је овај процес разградње братственичког, племенског идентитета утицао и на разграђивање српско-народног идентитета ... процес декаденције идентитета који је кулминирао у XX  веку.

Ово моје размишљање ме асоцира на наводну Фердинандову стратегију (по Дедијеровом "Јасеновцу"), парафразирам, да треба направити балкански котао са католичким, православним и муслиманским живљем и онда допустити да само католици испливају. Процес декаденције српског идентитета (гашењем братственичко-племенског) омогућио је инкубацију антисрпских идеја и реализацију антисрпских стратегија путем савршено маскираних Генчића, Пашића и других.
Храбро...

[Sharelock]

Хајде да се вратимо теми...

"Ковачевац и ковачевачке фамилије" Бора Стефановић, Ковачевац 2008.

Чокићи-Милојевићи-Ранисављевићи-Ристићи

Родоначелник лозе је Милоје Чокић (1720) који има сина Ранислава (1745), овај има сина Мијаила (1770), а он има сина Ристу (1794) од кога су настали Ристићи. Риста је имао синове  Јеремију (1817), Аксентија/Вићентија  (на различитим местима поменут под различитим именима) (1819) и Љубисава (1827) (стр. 116).

Генеалогија свих Чокића-Милојевића:
1. Чокићи, 2.Ракићи, 3. Влајићи, 4.Стевановићи, 5. Ивановићи-Катанићи, 6. Ивковићи, 7. Ристићи - Ранисављевићи (По Ристи Михајловићу, стр. 188), 8. Пантићи - Ранисављевићи, 9. Милојевићи, 10. Јовановићи, 11. Живковићи - Мијаиловићи (стр. 241).
 
Слава Ристића (Чокића-Милојевића-Ранисављевића) јеЂурђиц.

[Зрно]

Шта је са Ристићима Ромима. Да ли су на списку?

[Sharelock]

Шта је са Ристићима Ромима. Да ли су на списку?

Не треба ме прозивати. Свако ко има податке о неким Ристићима нека прикачи. Као што знамо, боја коже, језик и осећај националне припадности не утиче на хаплогрупу. Пошто сам хаплогрупа која сам, примарно ми је сазнање о припадницима те хаплогрупе јер, као што објавих више пута, пишем књигу о I2PH908. Такође, ово је тема о свим Ристићима, знам да су неке информације биле добродошле и онима J2 итд.
Људи, објављујте!

[Sharelock]

Наставак саге о Ковачевцу...

"Ковачевац и ковачевачке фамилије" Бора Стефановић, Ковачевац 2008.

Сада о другој лози Ристића - у питању су Ћераши-Станковићи-Ристићи.
Породична слава ових Ристића је Петровдан.

"Данас се под Ћерашима у Ковачевцу, најчешће, подразумевају Станковићи, а донекле Петровићи и Ђурђевићи, мада фамилију сачињавају и Ристићи, Максимовићи, Гајићи и Живанковићи  ( у Списку пореских глава из 1836. године пописани су Гаврило Станковић и Риста Станковић), једном речи сви Ковачевчани који славе Петровдан 12. јула. Сви се они по слави зову Петровци. Сви Ћераши су настањени у Горњем крају, изузетак су само Живанковићи, јер им је деда Ранко Ристић дошао жени у кућу у Чокиће, па је његов син Живан -Живанко својим унуцима дао презиме по свом имену" (стр.134) (ово бисмо могли назвати самољубиво презимењаштво, као додатак оним узроцима честе промене презимена које раније поменух).

Генеалогија свих Ћераша:
1. Станковићи, 2. Петровићи - Ћераши, 3. Ђурђевићи, 4. Ристићи -Ћераши (по Ристи Станковићу), 5. Ристићи - Живанковићи (по Живану-Живанку сина Ранка Ристића) 5. Максимовићи-Ћераши, 6. Гајићи-Ћераши.

[Зрно]

Какво прозивање? Занимају ме Ристићи Роми, одакле су?