Типично "померање лествице", где покушавају да нађу средину између нетачне хипотезе (Ренфруова о блискоисточним неолитским земљорадницима као носиоцима протоиндоевропског језика) и тачне хипотезе (бронзанодопски сточари из украјинско-руских степа као носиоци протоиндоевропског језика), која је самим тим у најбољем случају полутачна. Такође ми се чини да је у питању још једна појава, раширена у академским и научним круговима на Западу, а то је - осмишљавање нове "револуционарне" хипотезе која ће (тако се барем нада аутор) да у великој мери обесмисли све оне пре ње, а њему донесе признање и славу као "револуционару" (с обзиром да је број истраживача огроман, многи тај метод користе као "пречицу" како би се истакли и како би се за њих чуло, што последично може донети прилив новчаних средстава), без обзира да ли таква хипотеза заиста има смисла или је њен једини "смисао" стварање "шока" који ће друге научнике натерати или да се за њу изјасне (ретко) или да је жестоко оповргавају(много чешће), чиме је постигнут циљ аутора - за њега се чуло. И тако сваке године барем по једна "револуционарна" хипотеза...