-
Кад не знамо сами, архиву наших старих породичних фотографија направе Швајцарци и Аустријанци.
Занимљив сајт и база
http://gams.uni-graz.at/context:vase
-
Пре неки дан наиђох на сајт Кристофера Боема, америчког антрополога. Он је 1960-их година боравио у Црној Гори, три године, истражујући моралне норме и етику последњег европског племенског друштва. Центар његових истраживања била је Горња Морача, као један од најизолованијих делова Црне Горе. На основу својих посматрања, истраживања и искустава написао је две књиге Montenegrin social organization and values и Bloode revenge. Мени су пажњу привукле фотографије из Горње Мораче 1960-их. Размишљао сам да их поставим на форуму али није ми се покретала нова тема само за тај пост, тако да је ова Синишина тема добродошла. Ево линка:
http://www.christopher-boehm.com/field-work/mountain-serbs-in-montenegro/
-
Ево мене данас баш Тимар пита за колекцију старих фотографија Порекла. Тога још увек нема, али ваљало би чим пре нешто тако установити, а онда би људи могли да шаљу фотографије, претпоставимо да би биле скениране, са причама или описима особа које се на њима налазе. То би ускоро постала врло интересантна збирка слика људи којих одавно већ нема, а чија имена временом и те како бледе, јер не заборавимо да су слике вредне док људи знају ко је на њима.
-
Скоро 10 година у часопису Национална Географија Србија постоји рубрика Србија некада где читаоци шаљу своје старе, најчешће породичне фотографије са кратким описом. Неке од ових фотографија се могу наћи на сајту.
http://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/7914-srbija-nekada-vas-foto-arhiv-12-fotografija-koje-svedoce-o-proslosti.html
-
Ево мене данас баш Тимар пита за колекцију старих фотографија Порекла. Тога још увек нема, али ваљало би чим пре нешто тако установити, а онда би људи могли да шаљу фотографије, претпоставимо да би биле скениране, са причама или описима особа које се на њима налазе. То би ускоро постала врло интересантна збирка слика људи којих одавно већ нема, а чија имена временом и те како бледе, јер не заборавимо да су слике вредне док људи знају ко је на њима.
Планирамо нешто слично да успоставимо. Досад нисмо могли јер смо кубурили са хостинг услугама. Сад се стварају услови за то. Наравно, то је велики посао, али ваља га започети.
-
Планирамо нешто слично да успоставимо. Досад нисмо могли јер смо кубурили са хостинг услугама. Сад се стварају услови за то. Наравно, то је велики посао, али ваља га започети.
Наравно, за почетак је важно формирати неку базу, а онда је полако пунити.
Овде на форуму смо видели неколико врло занимљивих фотографија те врсте, а замислимо кад на једном месту буду хиљаде таквих фотографија, то ће бити непроцењиво! :)
-
Планирамо нешто слично да успоставимо. Досад нисмо могли јер смо кубурили са хостинг услугама. Сад се стварају услови за то. Наравно, то је велики посао, али ваља га започети.
Надам се даће се овдје и та моја жеља испунити, као и то да све те наше фотографије овдје буду нашим знаком заштићене. Злокобни људи свашта данас знају да учине >:(
-
Разне старе фотографије из Другог светског рата.
Фотогалерија:
http://www.znaci.net/fotogalerija/fotogalerija06.html (http://www.znaci.net/fotogalerija/fotogalerija06.html)
-
Кад не знамо сами, архиву наших старих породичних фотографија направе Швајцарци и Аустријанци.
На пример, Аустријска народна библиотека има одличну збирку фотографија из Србије,
Срби у Ковиљачи 1915. године
(http://www.bildarchivaustria.at/Preview/4816953.jpg)
Улица у Митровици 1916. године
(http://www.bildarchivaustria.at/Preview/4812416.jpg)
Мировичани на дан предаје Црне Горе 1916. године
(http://www.bildarchivaustria.at/Preview/4814490.jpg)
-
Фотографије људи и насеља Југославије 1920-их:
http://www.slavorum.org/stunning-old-photos-of-yugoslavia-from-the-1920s/
Има занимљивих ликова и ношњи.
-
Доста старих фотографија Балкана:
https://www.pinterest.com/mybalkanstore/old-photos-from-the-balkans/ (https://www.pinterest.com/mybalkanstore/old-photos-from-the-balkans/)
Албанија:
http://www.albanianphotography.net/index.html (http://www.albanianphotography.net/index.html)
Srbija:
https://www.pinterest.com/ninavelimirovic/old-serbian-folklore-pictures/ (https://www.pinterest.com/ninavelimirovic/old-serbian-folklore-pictures/)
-
Предивне илустрације Лудвига Салвадора - Срби на Јадранском приморју (1870-78) године:
http://www.ludwigsalvator.com/digi/serben/index.php (http://www.ludwigsalvator.com/digi/serben/index.php)
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/e2/e2/67/e2e26741a43188070cbb504a1fe44d39.jpg)
-
Предивне илустрације Лудвига Салвадора - Срби на Јадранском приморју (1870-78) године:
http://www.ludwigsalvator.com/digi/serben/index.php (http://www.ludwigsalvator.com/digi/serben/index.php)
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/e2/e2/67/e2e26741a43188070cbb504a1fe44d39.jpg)
Свака част на овим фотографијама. Ово је предивно видјети, као и доста тога у једнакостима и препознати.
Када смо већ код некадашњег облачења нашег народа до почетка двадесетог вијека, погледајте и ове фотографије из старе Херцеговине и Босне гдје су боје махом исте као и стил облачења http://www.bosnafolk.com/sehara/nnosnje.php
-
Британка Флора Сандс - једина жена официр српске војске за време Првог светског рата.
Чланак (на енглеском језику):
http://www.dailymail.co.uk/femail/article-2566552/REVEALED-The-story-INCREDIBLE-woman-pushed-boundaries-heroine-First-Second-World-War-Britains-frontline-female-officer.html (http://www.dailymail.co.uk/femail/article-2566552/REVEALED-The-story-INCREDIBLE-woman-pushed-boundaries-heroine-First-Second-World-War-Britains-frontline-female-officer.html)
Слике:
(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2014/02/24/article-2566552-1BC8E84600000578-327_634x940.jpg)
(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2014/02/24/article-2566552-1BC8E9B500000578-419_634x687.jpg)
(http://cdn.images.express.co.uk/img/dynamic/130/590x/secondary/Flora-Sandes-war-WWI-hero-captain-soldier-trenches-400785.jpg)
(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2014/02/24/article-2566552-1BC8E9BC00000578-168_634x896.jpg)
(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2012/06/18/article-0-12441619000005DC-217_306x338.jpg) (http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2012/06/18/article-0-12441591000005DC-557_306x423.jpg)
(http://britishlibrary.typepad.co.uk/.a/6a00d8341c464853ef01b8d1a9fc1a970c-500wi) (http://www.historynotes.info/wp-content/uploads/2014/03/flora-sandes-and-soldiers.jpg)
-
Фотографије Никшићана из 1930.
(http://onogost.me/sites/default/files/field/image/79-7_niksic.jpg)
(http://onogost.me/sites/default/files/images/79-12b_niksic.jpg)
(http://onogost.me/sites/default/files/images/79-5_niksic.jpg)
(http://onogost.me/sites/default/files/images/79-12a_niksic.jpg)
Читав текст и остале фотографије:
http://onogost.me/drustvo/pronadite-pretke-niksicani-na-fotografijama-iz-1930-godine
-
Фотографије Никшићана из 1930.
(http://onogost.me/sites/default/files/field/image/79-7_niksic.jpg)
(http://onogost.me/sites/default/files/images/79-12b_niksic.jpg)
(http://onogost.me/sites/default/files/images/79-5_niksic.jpg)
(http://onogost.me/sites/default/files/images/79-12a_niksic.jpg)
Читав текст и остале фотографије:
http://onogost.me/drustvo/pronadite-pretke-niksicani-na-fotografijama-iz-1930-godine
Занимљив период кад су млађи почели да носе западњачку одећу, а стари и даље носили народну.
-
По презименима фотографисаних види се да је Никшић био насељен са свих страна Црне Горе.
Видим да су ту и двојица са презименом Јошановић. Претпостављам да су то Војиненадови братственици из Роваца (север Z 17855).
-
ФК Шумадија 1903 је cрпcки фудбалски клуб из Крагујевца. Клуб је 14. септембра 1903.[1] године основао Данило Стојановић, познатији као „Чика Дача“, и био је други најстарији клуб у тадашњој Србији, иза београдског СК Соко, који је основан 18. априла исте године.[2]
(http://kafanskiselektor.com/wp-content/uploads/2013/12/images-1.jpg)
Састав 1903...
-
Није баш фотографија, али у том моменту нешто најближе томе - улица Цара Душана у Београду, 1860-тих:
(http://milanmilenkovic.com/wp-content/uploads/2016/06/karl-gebel-ulica-cara-dusana.jpg)
-
Пројекат споменика кнезу Михаилу Обреновићу у Кошутњаку:
(http://milanmilenkovic.com/wp-content/uploads/2016/06/spomenik-knezu-mihailu.jpg)
-
Стари Крагујевац (право је зграда суда где је на почетку првог светског рата била смештена влада)
(http://opusteno.rs/slike/2010/06/kragujevac-slike-6220/kragujevac-slike-4.jpg)
-
Линк:
Фотографије између два светска рата приказују како се живело у Краљевини СХС (http://www.blic.rs/riznica/jugoslavija-pre-jugoslavije-neverovatne-fotografije-izmedu-dva-rata-oslikavaju-kako/vy7mqpb)
-
(https://s2.postimg.org/r9f6pypi1/image.jpg) (https://postimages.org/)
-
Српска свадба у Дервенти 1870. године
(https://s26.postimg.org/bkmvkxgll/srpska-svadba-derventa.jpg)
-
Супер слика, Дервента! :)
-
Mир Божjи, Христoс се роди!
Шибеник, 1928. године
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26229590_1161011927369506_5594833492677430869_n.jpg?oh=a4f19e2e2cd3d2c0d0f1c185beb3cf9d&oe=5ABBEA6A)
-
Ваистину се роди !
Сјајна фотографија.
-
Ваистину се роди !
Сјајна фотографија.
Случајно набасах на фејсбуку :) И ја сам се одушевио
-
Mир Божjи, Христoс се роди!
Шибеник, 1928. године
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26229590_1161011927369506_5594833492677430869_n.jpg?oh=a4f19e2e2cd3d2c0d0f1c185beb3cf9d&oe=5ABBEA6A)
Сјајна фотографија! :) Где си је тачно пронашао?
Иначе Шибеник је уз Дубровник вековима био најважнији културни центар Срба у Далмацији.
Симо Матавуљ је рођени Шибенчанин.
Седиште Епархије далматинске СПЦ је у Шибенику https://sr.wikipedia.org/wiki/Епархија_далматинска (https://sr.wikipedia.org/wiki/Епархија_далматинска)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Шибеник (https://sr.wikipedia.org/wiki/Шибеник)
-
Сјајна фотографија! :) Где си је тачно пронашао?
Иначе Шибеник је уз Дубровник вековима био најважнији културни центар Срба у Далмацији.
Симо Матавуљ је рођени Шибенчанин.
Седиште Епархије далматинске СПЦ је у Шибенику https://sr.wikipedia.org/wiki/Епархија_далматинска (https://sr.wikipedia.org/wiki/Епархија_далматинска)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Шибеник (https://sr.wikipedia.org/wiki/Шибеник)
Не могу да је нађем...гледао сам неку страницу са фотографијама старог Крагујевца и случајно сам наишао на ову фотографију (неко ко је објавио неке старе фотографије Крагујевца, имао је и ову)
-
Не могу да је нађем...гледао сам неку страницу са фотографијама старог Крагујевца и случајно сам наишао на ову фотографију (неко ко је објавио неке старе фотографије Крагујевца, имао је и ову)
Ја тешко налазим старе фотографије Книна, већина фотографија је из времена рата деведесетих.
Што се тиче старих фотографија градова и села у Далмацији које су везане за Србе могу да нађем углавном фотографије Бенковца и околине.
Бенковчани имају свој сајт ("Бенковачко гувно") и тамо стављају фотографије из разних времена, а многе од њих су из прве половине 20-ог века.
Они можда од свих Крајишника највише држе до традиције и сећања на родни крај или родни крај својих предака. Свако лето се масовно окупљају у Бенковцу и околним селима, а не долазе само из Србије него из целог света (њих има пуно у Аустралији).
-
Ја тешко налазим старе фотографије Книна, већина фотографија је из времена рата деведесетих.
Што се тиче старих фотографија градова и села у Далмацији које су везане за Србе могу да нађем углавном фотографије Бенковца и околине.
Бенковчани имају свој сајт ("Бенковачко гувно") и тамо стављају фотографије из разних времена, а многе од њих су из прве половине 20-ог века.
Они можда од свих Крајишника највише држе до традиције и сећања на родни крај или родни крај својих предака. Свако лето се масовно окупљају у Бенковцу и околним селима, а не долазе само из Србије него из целог света (њих има пуно у Аустралији).
Једна слика из 1907 , "Задарски састанак"
(https://www.zapadnisrbi.com/images/rsk/dalmacija/nedelja_1907.png)
(https://www.zapadnisrbi.com/images/rsk/dalmacija/nedelja1_1907.png)
https://www.zapadnisrbi.com/zapadni-srbi/republika-srpska-krajina/dalmacija/28-srbi-u-dalmaciji?showall=1
(https://www.zapadnisrbi.com/images/rsk/dalmacija/gradovi/kos_dal6_dubrovnik_1899.jpg)
Српска дубровачка грађанска музика, основана 1878.
(https://i2.wp.com/www.rasen.rs/wp-content/uploads/2016/08/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-1878..jpg)
-
Не могу да је нађем...гледао сам неку страницу са фотографијама старог Крагујевца и случајно сам наишао на ову фотографију (неко ко је објавио неке старе фотографије Крагујевца, имао је и ову)
Ево линка:
https://www.facebook.com/SrpskiLegat/posts/1161011967369502
-
Православна црква на острву Вису 1936. године
(http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Foto%20arhiv%20eparhije/03.%20Split/07.-Vis.jpg)
Спомен плоча Доситеју Обрадовићу у Орлићу на Далматинском Косову код Книна
(http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Foto%20arhiv%20eparhije/12.%20Knin/03.-KNIN.jpg)
Бенковац 1931. године
(https://www.kolekcionar.net/photos/c935aea876ce1696861a9091f9aee0eb7a6451ad.jpg)
Бенковац 1939. године
(http://images-00.delcampe-static.net/img_large/auction/000/130/667/183_001.jpg)
-
Црква Светог Саве у Цељу. Доживела сличну судбину као многа друга дела Момира Коруновића - срушена 1941. (додуше, Цеље баш и није Балкан, како стоји у називу теме, али повукла ме црква са Виса из претходног коментара)
(https://s9.postimg.org/ab9reebhr/celje26.jpg) (https://postimages.org/)
-
Православна црква на острву Вису 1936. године
По мени, убједљиво најљепша српска црква у Далмацији је црква св. Спиридона у Скрадину. Она уједно показује и економску моћ српских трговаца у Скрадину.
(http://www.orthphoto.net/photo/201107/64896.jpg)
(http://c8.alamy.com/comp/EGBAAY/church-of-st-spiridon-skradin-dalmatia-croatia-EGBAAY.jpg)
(http://photoforum.istria.info/data/media/108/Rtsel_Kirche_005_680.jpg)
(http://www.kroatien-netz.de/data/media/108/HMV_IMG_4587.jpg)
-
По мени, убједљиво најљепша српска црква у Далмацији је црква св. Спиридона у Скрадину. Она уједно показује и економску моћ српских трговаца у Скрадину.
Мешавина романичког и српско-византијског стила. Православе цркве и манастири у Далмацији (погото у приморском делу и ближе мору) и Боки Которској су углавном архитектонски мешавине ова два стила.
Студеница и Високи Дечани су мешавина ових стилова, са ипак јачим српско-византијским елементом у односу на романички.
Кад је подигнута ова црква у Скрадину?
-
Мешавина романичког и српско-византијског стила. Православе цркве и манастири у Далмацији (погото у приморском делу и ближе мору) и Боки Которској су углавном архитектонски мешавине ова два стила.
Студеница и Високи Дечани су мешавина ових стилова, са ипак јачим српско-византијским елементом у односу на романички.
Кад је подигнута ова црква у Скрадину?
Заправо има елемената готике. Лукови на вратима и мали прозори на звоницима. У сваком случају, црква је прелепа.
-
Заправо има елемената готике. Лукови на вратима и мали прозори на звоницима. У сваком случају, црква је прелепа.
Да, има различитих елемената, али складно уклопљених.
-
Кад је подигнута ова црква у Скрадину?
Православна црква у Скрадину је из 1687. године, међутим у оваквом изгледу је из 1878. године уз дограђене звонике 1893. године.
-
Мешавина романичког и српско-византијског стила. Православе цркве и манастири у Далмацији (погото у приморском делу и ближе мору) и Боки Которској су углавном архитектонски мешавине ова два стила.
Студеница и Високи Дечани су мешавина ових стилова, са ипак јачим српско-византијским елементом у односу на романички.
Студеница је зачетник посебног рашког стила, док су Дечани типичан представник овог стила, иако су изграђени у првој половини 14. века, када је доминирао српско-византијски стил (најпознатији пример овог стила је манастир Грачаница, Богородица Љевишка, Милутинове задужбине у Македонији итд.). Дакле не стоји ово за српско-византијски елемент који је јачи од романичког, нарочито у спољашњој обради фасада и монументалној пластици, и код Студенице и код Дечана, јер су управо ти елементи чисто романички. Једино што је ту заиста византијско је сама архитектура грађевине и конструкција куполе, додуше са неким додацима који су типични само за рашки стил (бочне певнице). Треба се правити разлика између "српско-византијског стила" који је највише карактеристичан за прву половину 14. века и то углавном код Милутинових задужбина и византијског утицаја у архитектури. Извините за скретање са теме.
-
Црква Светог Саве у Цељу. Доживела сличну судбину као многа друга дела Момира Коруновића - срушена 1941. (додуше, Цеље баш и није Балкан, како стоји у називу теме, али повукла ме црква са Виса из претходног коментара)
(https://s9.postimg.org/ab9reebhr/celje26.jpg) (https://postimages.org/)
Може ли се знати ко је порушио ову православну цркву у Цељу 1941. године, и је ли на темељима ове цркве изграђена нова православна црква. Дана су Цељу живи и више од 5.000 Срба из БиХ.
-
Православна црква у Книну
(http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Foto%20arhiv%20eparhije/12.%20Knin/01.-KNIN.jpg)
Кистање
(http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Foto%20arhiv%20eparhije/10.%20Kistanje/01.-KISTANJE.jpg)
-
Може ли се знати ко је порушио ову православну цркву у Цељу 1941. године, и је ли на темељима ове цркве изграђена нова православна црква. Дана су Цељу живи и више од 5.000 Срба из БиХ.
Срушили су је Немци чим су ушли у земљу у априлу '41. Данас је на њеном месту парк - Гледалишки трг.
-
Срушили су је Немци чим су ушли у земљу у априлу '41. Данас је на њеном месту парк - Гледалишки трг.
Пошто је Словенија врата западне културе и демокрације, која код Српа у светињу се диже, има ли у том парку неке ознаке да је ту некада била прекрасна православна црква и да су је Нијемци срушили. Ја сам од јануара до маја 1980 године боравио у Цељу и Велењу и добро сам запамтио овај парк кога је уређивао-чистио неки старац Васкрсија из Лушци Паланке, звани Далматинац. Осим клупа, жбуња и растиња, ништа више у парку за Погледе примјетио нисам.
Захваљујем се Селаковићу на овој фотографији.
ПС.
Можда би било од користи да се отвори нова страница гдје би се објавиле фотографије православних цркви које су порушене, а за које се више не зна да је ту некада постојала, као ова у Цељу.
-
Православна црква и Дрнишу
(http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Foto%20arhiv%20eparhije/08.%20Drnis/01.-DRNIS.jpg)
Православна црква у Бенковцу
(http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Foto%20arhiv%20eparhije/13.%20Benkovac/02.-BENKOVAC.jpg)
-
Четници Динарске дивизије (на десној половини стоји мајор Милан Цвјетићанин) https://www.pogledi.rs/uvod-u-istoriju-dcd/ (https://www.pogledi.rs/uvod-u-istoriju-dcd/)
(http://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2013/04/Ico-Jocic-Obrad-Kesic-Milan-Cvjeticanin-NET.jpg)
-
Четници Динарске дивизије (на десној половини стоји мајор Милан Цвјетићанин) https://www.pogledi.rs/uvod-u-istoriju-dcd/ (https://www.pogledi.rs/uvod-u-istoriju-dcd/)
(http://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2013/04/Ico-Jocic-Obrad-Kesic-Milan-Cvjeticanin-NET.jpg)
Може ли се знати је ли мајор Милан Цвјетичанин у сродству са Маном Цвјетичанином првим командантом Трећег крила жамданерије, основане у новембру 1878. године, која је око Бања Луке убила 75 Срба побуњеника, прозвани хајдуци.
-
Четници у Сплиту, 1920-тих...
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/2/22/%C4%8Cetnici_na_Peristilu_1920.-ih.jpg)
-
Нешто из моје породичне архиве.
Једно оделење четника пвог пат. љуб. бригаде. 16.06. 1944. Видуша.
Углавном динарска братија!
(https://s10.postimg.org/pr3s6eox5/rade1.jpg) (https://postimg.org/image/cmy7tpwv9/)
Тројица бораца другог батаљона љубињске бригаде.
Листом Мириловићи
(https://s10.postimg.org/dch066kl5/scan0036_1.jpg) (https://postimg.org/image/r65cv8d6d/)
-
Словеначки монархисти, ЈВуО у Словенији - "плава гарда":
(http://www.slobodnadalmacija.hr/Archive/images/2014/02/10/Panorama/cetnici00.jpg)
http://slobodnadalmacija.hr/novosti/svijet/clanak/id/225683/slovenski-plavi-cetnici-dobivaju-mirovine-a-voa-oporbe-janez-jansa-im-pohodi-skupove
-
Четници у Сплиту, 1920-тих...
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/2/22/%C4%8Cetnici_na_Peristilu_1920.-ih.jpg)
По средини али у позадини се види један који носи соколску капу, са пером...
-
По средини али у позадини се види један који носи соколску капу, са пером...
Да, сад сам видео, ово су иза "Соколи"
-
НК "Велебит" из Бенковца
(http://banija.rs/images/slike/galerija/NKVelebit/NK_Velebit_04.jpg)
НК "Младост" из Кожловца код Бенковца
(http://www.benkovac.rs/administrator/files/gallery/images/kolovac1979.jpg)
Брачни пар Веселиновић из Обровца
(https://i.pinimg.com/736x/52/03/05/52030563e372f5a281230cbd62273b6c.jpg)
-
Православна црква у Билишанима код Обровца
(http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Foto%20arhiv%20eparhije/05.%20Krupa/05.-KRUPA.jpg)
-
Ученици III разреда основне школе из Коренице (Титове како се тада звала), генерација 1946-47.
Фотографија настала 1956. године.
(https://korenicani.com/fotografije/Generacija%2046-47.jpg)
-
Фотографија ученика кореничке гимназије, који су положили матуру 1959. године
(https://korenicani.com/fotografije/maturanti59%20(1).JPG)
Прва генерација матураната кореничке гимназије, испред споменика Марку Орешковићу
(https://korenicani.com/fotografije/milgimn%20kor%20m.or.jpg)
-
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16265432_10154740365976628_8137652486541362378_n.jpg?oh=bcb0ee62e27b296d5790e052a8ac7970&oe=5ADFA31E)
Српска војска у Бизерти, 1918.
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26904590_1403923563067697_7100020156677215032_n.jpg?oh=460751a8fa15270c77393e93bf59b076&oe=5ADAC866)
Митинг на Теразијама за пуно државно јединство унутар Краљевине СХС, мај 1923. године.
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26734007_1396356133824440_242833292668530058_n.jpg?oh=01c62df8aeb9857ede52044e34968ce4&oe=5B25381B)
Предратна Змај Јовина у близини Кнез Михаилове.
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26230725_1384168188376568_6715560097706937034_n.jpg?oh=65bff2b520d84f2e1fb98495a1b44a69&oe=5B25EA1B)
-
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1f/Jedrene_Stakic.jpg)
(http://2.bp.blogspot.com/-7FkoSKGp5Nk/TX0mbWShkFI/AAAAAAAAASE/LkGTacLKrf0/s1600/NBS---fotodokumenta---razglednice---prvibalkanskirat---RG-1158-076.jpg)
(http://www.belanovica.rs/assets/upload/2014/Milovan%20Gavrilovi%C4%87/Jedrene%20bitka.jpg)
-
(https://s10.postimg.org/mmfdxq7wp/15873137_10211303601602895_3402084104715349834_n.jpg) (https://postimages.org/)
Београд, венчање, негде између 1929. и 1936, ресторан у Француској улици. Младожења је Велими Зорић, комуниста, рендген техничар из Брчког, а млада је Катарина Браило, медицинска сестра из Дубровника. Младожења је касније отишао у СССР, а после борбене обуке у Шпанију, где је погинуо јануара 1937 код реке Харама, под именом "Петар Франк".
Човек који је поставио ову фотографију на интернет није био сигуран око године када је настала, па не искуључује могућност да су и неки други будући шпански борци присутни, на пример Жикица Јовановић Шпанац или Вељко Влаховић. Мени лично човек поред младе личи мало на Жикицу Шпанца.
-
Немачки војници у Милутовцу код Трстеника, 1916. године.
(https://s10.postimg.org/6566c3e8p/12963747_10208947480021328_8557533021342727814_n.jpg) (https://postimages.org/)
-
(https://s10.postimg.org/lgfzcyr2x/11169975_10206497105483496_8052941469211279905_n.jpg) (https://postimages.org/)
Крштење детета у Орашцу 1953. Фотографисао амерички антрополог Џоел Мартин Халперн.
-
Крштење детета у Орашцу 1953.
Зар су се 1953. носиле кариране кошуље и гумени опанци?
-
Зар су се 1953. носиле кариране кошуље и гумени опанци?
Ако су лагали мене - и ја лажем вас.
Још пар фотографија из исте збирке:
Функционери КП из Орашца, виде се и прве "патике"?
(https://s10.postimg.org/dg1oocztl/17651_10206488796475776_1602412580123644140_n.jpg) (https://postimages.org/)
"Српски ветеран":
(https://s10.postimg.org/o2vhtw2ux/11053854_10206202380555557_3001728062928418032_o.jpg) (https://postimages.org/)
-
Српска деца у Јовцу код Ћуприје, фотографија немачког војника 1915/16:
(https://s10.postimg.org/bpn90rkkp/1045163_10201304603754198_1935762546_n.jpg) (https://postimg.org/image/3k572lwbp/)
-
Трг Адолфа Хитлера, Тузла, новембар 1941.
(https://s10.postimg.org/s4h6djcw9/1383282_10201954454960072_1426685989_n.jpg) (https://postimg.org/image/z7p1t5ibp/)
-
Четири генерације једне српске породице. Непознати су ми место и година.
(https://s10.postimg.org/90nuwwhyx/10914984_10205481950305251_8153776498362971130_o.jpg) (https://postimg.org/image/bhzm461v9/)
-
Бар 1863:
(https://s31.postimg.org/uqzzqw73v/lc_AW3_MD-_VWbm_XQFLKZd_Z4opty26qfw_Ri_VNt_JDETImk.jpg) (https://postimages.org/)
-
Сока Лолић
(http://www.opanak.net/wp-content/uploads/2018/04/lolic-zivadin.jpg)
Годинама је пред тарабом чекала сина првенца, Живадина, да се врати са Кајмакчалана.
-
Да ли то неко ордење држи?
-
Да ли то неко ордење држи?
Еполете и назире се Карађорђева звезда с мачевима.
-
Фотографија која много тога говори.
(лице прегорело од сунца, руке.. одећа похабана, а насупрот томе еполете и звезда.
Колико је било таквих мајки :'(
-
Фотографија која много тога говори.
(лице прегорело од сунца, руке.. одећа похабана, а насупрот томе еполете и звезда.
Колико је било таквих мајки :'(
Било је 402.435 мајки српских војника чији су синови погинули или умрли од рана, епидемије ..
-
Фотографија Милана Шибалића, гуслара са Жабљака. Нисам сигуран али мислим да је фотографија настала почетком 1950-их.
(https://s33.postimg.cc/dvfd42ucf/35477417_1818060308503871_5441470809501597696_n.jpg)
-
Породица Хаџи - Лазара Видојковића (1830-1913), богатог параћинског трговца. Хаџи - Лазар је старац у средини лево са седом брадом, држи бебу. Фотографија је настала 1912.
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/22141126_10210559254686159_4802583647709431852_n.jpg?_nc_cat=0&oh=2b10fe1be9991f3e2c3d669fd440d36f&oe=5BA6E2E1)
Заробљени италијански војници у Јагодини 1917. Војник лево у другом реду, стоји, је Кармело Аиро. Он је остао у Јагодини, оженио се и променио име у Драгутин Аировић. Био је познати предузимач између два светска рата.
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/34877089_2148331501848290_1545549259980406784_n.jpg?_nc_cat=0&oh=f820131dcfd0531cb12c105b90e3687c&oe=5BA73EA3)
Избеглице из Елбасана, које су Аустријанци населили у Јагодини 1917.
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/29510809_1858448804454776_1852039997893907087_n.jpg?_nc_cat=0&oh=bd02d5ce0161326257e9836790801a84&oe=5BEC9A7A)
Избеглице из Мачве прослављају Васкрс у Јагодини 1917.
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/18034062_1711305755835749_8489261791084166031_n.jpg?_nc_cat=0&oh=0dde4aef2eafd2e468992fadbd3ef197&oe=5BAC490E)
Службеници железничке станице у Буковчу код Јагодине, 1917. година
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/17796681_1702643196702005_9064044081023501958_n.jpg?_nc_cat=0&oh=745a7281c1b436b10d919f169355c0c9&oe=5BA25BC0)
Породица јагодинских цигана музичара сликана 1917. у Циганској мали, данас Мокрањчева улица.
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/18835997_1728636710769320_3408866491159603434_n.jpg?_nc_cat=0&oh=32c6f388322b3d590284034e98e5e544&oe=5BB02F42)
-
Дробњак, хвала на фотографијама из Јагодине.Заиста уживам гледајући их. :)
Једном приликом сам у Завичајном музеју купила старе фотографије Јагодине
посебно уживање..... макар за тренутак..
-
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/36278293_10214993628108472_5058241593622921216_n.jpg?_nc_cat=0&oh=00f2ad14387b0257c933f7c18cd2d01a&oe=5BEB6898)
-
Изградња моста на Ђурђевића Тари 1938-1940. Мост данас спада у 20 најлепших и најимпозантнијих мостова на свету а у време када је грађен био је архитектонско чудо.
(https://s22.postimg.cc/zeu5uqmpd/djurdjevica_tara_most_sl._1.jpg)
(https://s22.postimg.cc/itr4srv8x/djurdjevica_tara_most_sl._2.jpg)
-
I world war Deca i rat
(https://i.pinimg.com/564x/64/69/cf/6469cfc8f0fecae7487023b7e9ec8a27.jpg)
(https://i.pinimg.com/564x/93/e2/6a/93e26aac1095bda14c5efe80f4025b7b.jpg)
Cрпски малишани који су после албанске голготе стигли у Велику Британију
(https://i.pinimg.com/564x/ee/2e/19/ee2e19cb02f6f3f5458cad8a72df3c37.jpg)
-
Српски војник са заробљеним непријатељским оружјем после победе у бици код Куманова, Први балкански рат 1912.
(https://i.pinimg.com/564x/6e/9f/10/6e9f10bf3894719d64998baf734a9308.jpg)
Капетан Јован Југовић у корпи Змај балона. Током Другог балканског рата капетан Југовић је извршио три борбена осматрања бугарских положаја из ове летелице.
(https://i.pinimg.com/564x/10/76/5a/10765a4e24e7708abc51edbcfcb962b4.jpg)
-
Srbija u Prvom Svetskom Ratu - Serbia WWI
(https://i.pinimg.com/564x/a5/b2/e9/a5b2e9ce1bd3a0440e6fb720028b948b.jpg)
World War I , Serbia
(https://i.pinimg.com/564x/7e/36/7d/7e367d706189ad143c243867093a5f20.jpg)
Serbian artillery in action on the plain of Kosovo 1915
(https://i.pinimg.com/564x/99/93/ba/9993ba9f2748f5e824363a0620f3eca2.jpg)
-
Петар Први Карађорђевић у време Херцеговачког устанка 1875 год.
(https://i.pinimg.com/564x/ac/18/5a/ac185a925fbd46089a7131192a7992c3.jpg)
Краљ Петар у Великом рату, фотографија Арчибалда Рајса.
(https://i.pinimg.com/564x/8b/db/62/8bdb62ea0a3d3d13e7d7ded4da7d367f.jpg)
Vaskrs u Kosovskoj Mitrovici 27. aprila 1913. godine
(https://i.pinimg.com/564x/7e/53/a2/7e53a236cc3d3cc9803fcb2bb8ce57fb.jpg)
-
(https://i.pinimg.com/564x/cf/56/4a/cf564ae8d85962e8971fcaee4b8e015a.jpg)
(https://i.pinimg.com/564x/40/47/48/40474886e14800df1e7cdbafaaa6cb73.jpg)
Beograd 1920.godine
(https://i.pinimg.com/564x/57/28/58/57285859bcedb45b362dfcd90cfbc4bf.jpg)
Terazije 1937. godine
(https://i.pinimg.com/564x/6e/3e/8f/6e3e8f48d8627ed421e7d038a5f225ef.jpg)
-
Након веридбе, Краљ Александар и Драга, на тераси Драгине куће у Крунској улици
(https://i.pinimg.com/564x/a8/32/17/a83217f6e1507e07e08f5e3aa5b25330.jpg)
Nedeljko Čabrinović und Gavrilo Princip nach ihrer Festnahme / Crna ruka, Mlada Bosna ...”
(https://i.pinimg.com/564x/5e/71/de/5e71ded8e96cb4e8af3947f3ab5b652c.jpg)
Serbian army with pit bull terriers 1915.
(https://i.pinimg.com/564x/77/be/81/77be817a0b7fa2051dec15c4ed208efb.jpg)
-
Душко Вучко,
Мени лично сте учинили велико задовољство и ужитак овим фотографијама.
Оне причају.....
-
Душко Вучко,
Мени лично сте учинили велико задовољство и ужитак овим фотографијама.
Оне причају.....
Хвала Гоцо :)
-
(https://i.pinimg.com/564x/1f/e5/f1/1fe5f1729561e2736d66d298204b333e.jpg)
Bosnia and Herzegovina in Serbian traditional costume 19th~20th century
(https://i.pinimg.com/564x/c8/c0/40/c8c040bf30a925bb1021db221a3d4b26.jpg)
Милан Спасојевић, Доња Рача, Рача Крагујевачка сa мaјкoм Саветом, жeнoм Kостадином и ћерком Смиљаном (први светски рат)
(https://i.pinimg.com/564x/ec/56/bc/ec56bcc92e8f237995dc3cdb82dffc8b.jpg)
-
На фотографији пише:Српски херој Милош Алексић,поднаредник 2.пеш.пука.Зароби бугарског потпуковника Ивана Манева(име нечитко),који му за храброст поклони:свога коња,сабљу и доглед.
(https://i.pinimg.com/564x/28/22/fc/2822fc9574da633c646b372447a44174.jpg)
Сердар Јанко Вукотић и војвода Петар Бојовић
(https://i.pinimg.com/564x/b2/36/6d/b2366dd2026f02acd395b317d4c7b96a.jpg)
Serbian soldiers during rest hours in Edirne (First Balkan War)
(https://i.pinimg.com/564x/c3/8e/29/c38e296f3ff976a6c019005d1d6d101c.jpg)
Српска војска у борби, децембра 1912.
(https://i.pinimg.com/564x/94/64/53/946453ac02b7017153fd4b8ed9eb07b8.jpg)
-
Serbian soldiers checking on their lunch WWI
(https://i.pinimg.com/564x/f6/8a/2d/f68a2daee4c29207898784779ec6af18.jpg)
Serbian officers with a Howitzer battery as they prepare to fire on Austrians, during the First World War.
(https://i.pinimg.com/564x/3e/4d/7c/3e4d7cbdff02e86d7770cfb9617fd1ef.jpg)
Миладин Ч. Ђуровић, Ђачки батаљон, у Жозјеу (Jausiers), Француска, 1916.
(https://i.pinimg.com/564x/c4/df/5e/c4df5e55fb14effb8a29d61d3b6b95ae.jpg)
-
Душко Вучко,
Дан ми је леп јер почиње са овим чаробним фотографијама.
Како је лепа и мила ова девојчица.
Хвала још једном :)
-
Serbian soldiers after the Battle of Kumanovo (23–24 October 1912) during the First Balkan War
(https://i.pinimg.com/564x/43/2d/bc/432dbc054b786858a9bdb452cd05c5db.jpg)
Serbian military orchestra passes under the Triumphal Arch during the Christmas holidays in 1913. The Triumphal Arch was built in 1911 (during Turkish rule) on the occasion for the visit of Sultan Mehmed Reshad V of Bitola
(https://i.pinimg.com/564x/e2/b3/e2/e2b3e2bcdbb5ba1d41a6664db567509a.jpg)
(https://i.pinimg.com/564x/b2/8e/4a/b28e4afc854aa21214e58617bae2a751.jpg)
(https://i.pinimg.com/564x/df/f3/98/dff398935299ff35bc04da7c503a54f5.jpg)
-
First aerial photo of Kragujevac (Serbia), 1915
(https://i.pinimg.com/564x/35/ae/6f/35ae6fe0a689d20c1510c6846a2397e2.jpg)
-
Beograd - Belgrade, Serbia 1902
(https://i.pinimg.com/564x/f8/88/b3/f888b34b8fa634470923dcf4d58eadba.jpg)
Oko 1908 - Serbia
(https://i.pinimg.com/564x/d5/64/78/d56478c1a1322d992ef0c2ed7273ec95.jpg)
Играчке и музикалије, прибор за децу, али и за билијар. Власништо Рајића и Вуковића - 1910. купљена од трговца Адолфа Решовског.
(https://i.pinimg.com/564x/94/bc/91/94bc91f5b7b384372e8a59462f86bb85.jpg)
Savamala, 1915
(https://i.pinimg.com/564x/2d/e8/72/2de8729c3b63798c325238230057656f.jpg)
-
Tri Šešira Skadarlija 1904
(https://i.pinimg.com/564x/5b/dd/59/5bdd593591e7072fab6b81e77e976d55.jpg)
King Milan and Queen Natalie of Serbia, with their son Prince Alexander. 1880.
(https://i.pinimg.com/564x/fa/e4/4f/fae44f7764c623096c217e41a6a0e79b.jpg)
rince Alexander, Princess Jelena and Prince Djordje Karadjordjevic of Serbia
(https://i.pinimg.com/564x/12/b5/d8/12b5d8506b256abf91f5829e80a0a220.jpg)
-
Kasarna pri Dvoru 1914.
(https://i.pinimg.com/564x/86/71/2c/86712c823100d133d503adfa22a4fc02.jpg)
Srpski vojnik na Krfu 2016
(https://i.pinimg.com/564x/3f/ff/ad/3fffadc0bcac91367aab3959129663d6.jpg)
Костадин и Војин Спасојевић из села Крњева,1917. године.
(https://i.pinimg.com/564x/93/0c/da/930cda8f329b6ec918b24e2fbcee138c.jpg)
Отворена изложба фотографија Немојте нас заборавити, аутора Бранисалва Станковића
(https://i.pinimg.com/564x/b5/34/ef/b534ef73b5dd89dc18e7683cd36ce19b.jpg)
Srpski vojnik, vecni san
(https://i.pinimg.com/564x/46/86/0f/46860f5062630dd79dee77dae3680509.jpg)
-
Домаћи задатак, 1919
(https://i.pinimg.com/564x/c7/2c/e9/c72ce91b9f22ddb0b527cafacffe4236.jpg)
-
Kurt Hielscher - Fotografije balkana iz 1926. godine
Kurt Hilšer je bio nemački fotograf kojeg je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pozvala da poseti naše zemlje i ovekoveči ih svojim fotografijama.
Hilšer je obišao čitav Balkan u istraživanju naroda i običaja jer kako je sam rekao "ne voli da pravi fotografije za razglednice".
U Beogradu je dobio prevodioca i pismenu dozvolu da može da se kreće gde god mu je drago na teritoriji tadašnje kraljevine. Takođe, lokalne vlasti i njihovi automobili su mu bili dati na raspolaganje u kojem god delu zemlje se nalazio. Zeiss Ikon i Agfa kompanije su mu ustupile tadašnju najmoderniju foto opremu.
Napravio je 1200 fotografija od kojih nekih stotinak kasnije objavio.
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16300151_10212442840251934_9007571896872723122_o.jpg?_nc_cat=1&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=3c0405df48b7637f38ef2642363918eb&oe=5C48A792)
Ново Село, Македонија
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16195724_10212442840731946_2077887504920765903_n.jpg?_nc_cat=1&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=8ab2c9bf98c7f86dfb93b100ec10fd05&oe=5C585674)
Јајце
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16252219_10212442843932026_4495067478704339208_o.jpg?_nc_cat=1&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=d3e0a4e582adeb4b23bb16dde72b92f7&oe=5C84F073)
Крашња, Словенија
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16252534_10212442844212033_6865924366706421334_o.jpg?_nc_cat=1&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=a7135ac36c18b434a830e36063036320&oe=5C47023A)
Пијаца у Сарајеву
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16402800_10212442838971902_2202342070388027208_o.jpg?_nc_cat=1&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=1a4452d60a11a2f183d4f5aa75916acc&oe=5C86464D)
Вишеград
-
Наставак
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16179568_10212442838171882_7847066941821367389_o.jpg?_nc_cat=110&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=b29a4b1b7a10d3bb582a100ac54510e6&oe=5C57EB54)
Бардовци близу Скопља
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16114609_10212442836091830_4502050153659211462_n.jpg?_nc_cat=106&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=213bb3e3caaf2fae2bd593bd56abbc37&oe=5C55B3AD)
Бардовци
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16174883_10212442836131831_325471656382425905_n.jpg?_nc_cat=100&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=7e648ed8f6013d4a81b3bcffff103a26&oe=5C56920C)
Девојке из Бусоваче
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16179661_10212442843612018_5980284663710297974_o.jpg?_nc_cat=106&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=ce20ac7546f9644d4304c47f01f60073&oe=5C4A935A)
Газибаба, Скопље
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16402594_10212442841051954_4716268625061159589_o.jpg?_nc_cat=101&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=5ba320a7b94b9454a84660fe9dd86bb4&oe=5C563682)
Јајце
-
Наставак
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16300453_10212442843012003_910152322986566247_o.jpg?_nc_cat=103&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=b0c04937001385fa3c79145d1af4d58d&oe=5C494557)
Јеврејско гробље, Сарајево
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16299239_10212442837291860_5766772399900083198_n.jpg?_nc_cat=105&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=b56f0dfc822f3e59ff6339d8ad087045&oe=5C879631)
Охрид
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16195799_10212442837451864_6349363898519559858_n.jpg?_nc_cat=109&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=5ec32865964d792e574d922dfcdbf70e&oe=5C8AD2C7)
Требиње
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16299555_10212442841491965_4528714460644474631_n.jpg?_nc_cat=103&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=1f3594a9a2bf360d8705e36a8a66f4b3&oe=5C4E943A)
Котор
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16266337_10212442836411838_8115924308054917725_n.jpg?_nc_cat=111&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=036f2e0ea7c311ab7d46f2a72d360256&oe=5C41F0C4)
Продавац лимунаде
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16178790_10212442838611893_587270218189341186_o.jpg?_nc_cat=100&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=20ab1ba06d63dc376707e077bf9e1f0c&oe=5C52BA02)
Македонија
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16266007_10212442839691920_6339660648025720731_n.jpg?_nc_cat=106&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=66ded407a28e1923639fe2767bee3fe1&oe=5C40EA14)
Манастир Св. Аранђел
-
Наставак
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16299524_10212442840051929_6153928721956061652_n.jpg?_nc_cat=104&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=b39b42378f0c46d3bed17c466df0e8f5&oe=5C8639EC)
Мостар
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16252127_10212442842811998_2597293143757658909_o.jpg?_nc_cat=104&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=0da11d7edc50044a09687168f2a2a7b3&oe=5C4CB7C5)
Павловац, Хрватска
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16179369_10212442844492040_3801497054439785889_o.jpg?_nc_cat=101&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=dc99f1f342a2f450e35c27a36418ee2e&oe=5C89C92E)
Пећка патријаршија
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16299121_10212442840371937_2253552907004923341_n.jpg?_nc_cat=100&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=261a52e9eb998b55573fd5c471cbf41e&oe=5C53F9B3)
Пераст
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16174675_10212442837531866_1961610461335413238_n.jpg?_nc_cat=106&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=68a6b7f20bbb6f1943a667e9d732b265&oe=5C3BF054)
Призрен
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16179027_10212442841891975_4345744973134809553_o.jpg?_nc_cat=105&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=26410e479e20f523a1472667df268ff5&oe=5C3DE76F)
Призрен
-
Наставак
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16265427_10212442841171957_5003023562881148802_n.jpg?_nc_cat=102&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=15dac03e97cf102c639b27b200b708cb&oe=5C4AB1FD)
Рагуша, Дубровник
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16252023_10212442843452014_2881405280940850959_o.jpg?_nc_cat=102&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=4f26034cf0a49b8c7d856c521c3c7733&oe=5C3D5584)
Ромска породица, Србија
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16174931_10212442836011828_7716021211201043485_n.jpg?_nc_cat=105&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=b881c4224874cb59ce001ee43ec82605&oe=5C58242A)
Пијаца, Сарајево
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16387900_10212442836531841_5273026846478338451_n.jpg?_nc_cat=111&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=b4d754296521e1db31f3f2fd99dff9c8&oe=5C844D68)
Сарајево
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16300083_10212442839931926_6871501177189424265_o.jpg?_nc_cat=104&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=fd657c08385d5ba9e560d7f6ff4b9b1c&oe=5C520564)
Солин, Хрватска
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16251841_10212442842051979_7485404694517827595_o.jpg?_nc_cat=101&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=9975ce048c22bcbd7e3f97da12a77fd8&oe=5C4F54B5)
Србија
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16386904_10212442836611843_7079748516211735333_n.jpg?_nc_cat=100&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=391b1b8244cec04395814304ba427e82&oe=5C400472)
Травнички момци
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/16265712_10212442837931876_6545558692312038212_n.jpg?_nc_cat=100&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=18ba23c00c5d84ea11039a7283b2013a&oe=5C53E736)
Травничке девојке
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/16179501_10212442842171982_4855755050037882215_o.jpg?_nc_cat=101&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=1f1f8315c6b67b39c1749d1b84985a27&oe=5C4EC872)
Замак Оточеец
-
Даворин Динић "Сенке старог Ниша"
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/11046435_10206606752593390_6185236950118521343_o.jpg?_nc_cat=100&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=14677d5293c5745f4cd77018807f0786&oe=5C5315E8)
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/10960441_10206606477346509_6984508104923057698_o.jpg?_nc_cat=102&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=26af6c6b8eac3d48e3bb607aaf65ca61&oe=5C816FB5)
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/10931664_10206599478931553_3745950221234300723_o.jpg?_nc_cat=101&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=55ee612cec3035339dbf25051641266d&oe=5C87C8B6)
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/10325182_10206606484426686_5288003709087166893_n.jpg?_nc_cat=104&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=5b71dedd7f1c9eaaab02bb97eefde6fb&oe=5C85C131)
Трг краља Милана
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/11008816_10206593779189063_3283096651710796748_n.jpg?_nc_cat=103&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=bf6125bf83b255269b2428cf8214ae0e&oe=5C4E935B)
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/11025966_10206606487466762_605973949679639007_n.jpg?_nc_cat=105&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=0188f3035c419df1d00d97ee447a8347&oe=5C841288)
-
Драга Мари,
Једном сам рекла да сте заиста злато.То важи и даље..
Велико је задовољство ово гледати.Лично бих радо погледала и оних 1100 фотографија које нису објављене :)
-
(https://i.imgur.com/4zoZYiK.jpg)
фотографисано 1928. године.
-
Roditelji Gavrila Principa ispred svoje rodne kuce
(https://i.pinimg.com/564x/08/ca/bf/08cabfafb5db5bf5cbc99febe9bad590.jpg)
(https://i.pinimg.com/564x/a0/e1/47/a0e14707bd045d33f68e21174ac92d8f.jpg)
(https://i.pinimg.com/564x/6f/bc/76/6fbc767491d39b4c6497cba3accb96b1.jpg)
Чувена Коштана из истоимене драме коју су пред крај живота сликали Хелена Кинг и Вида Метенсон, васпитачице Американског дома за ратну сирочад у Врању.
(https://i.pinimg.com/564x/23/2f/e9/232fe9c9b663c8ce4f762318511582ad.jpg)
-
Фотографије су феноменалне.
-
(https://scontent.fbeg7-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/fr/cp0/e15/q65/47010847_258914808315227_8804996936089206784_n.jpg?_nc_cat=104&efg=eyJpIjoidCJ9&_nc_ht=scontent.fbeg7-1.fna&oh=30d2a839c81cec140122e631a984e1c5&oe=5CAAF8FF)
-
(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/13245346_1025588980827947_5255080803659042820_n.jpg?_nc_cat=106&_nc_ht=scontent-vie1-1.xx&oh=3a21096b9bf1b6d0723b62ddbaca2d87&oe=5CAB10C2)
Српкиња из Куманова - Наталија Младеновић (једна од мојих прабаба), око 1920. године.
-
Српски официр на гробу свог сина јединца на Кајмак-челану
(http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/coverpage/879)
-
Васкршњи сабор у Шавнику 1930. године
(https://i.postimg.cc/yds8t1Jg/vaskrsnji-sabor-u-savniku-1930.jpg)
-
Српски краљ Петар I Карађорђевић (1903-1921) у посети Цару Николају II Романову, Санкт-Петербург, марта 1910. године.
(https://i.pinimg.com/564x/32/b0/fb/32b0fbd86f27929e56ebb6471a2e1d12.jpg)
Крагујевац, 1880
(https://i.pinimg.com/564x/c3/c4/a0/c3c4a0498ab304f06c5937b41bac046b.jpg)
Демонстрације на Позоришном тргу у Београду поводом аустроугарске анексије Босне и Херцеговине 1908
(https://i.pinimg.com/564x/6f/d5/e1/6fd5e1137f7d5733c2582a8ea7f673a8.jpg)
-
Крагујевац:
Хотел Дубровник
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/59476593_10157097494496113_3910216987388674048_n.jpg?_nc_cat=110&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=5c05190aba553b5597236d9a02d6dc8f&oe=5D72EB77)
Стара тржница и биоскоп "Раднички" (десно)
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/58870169_10157097494596113_8182429142927540224_n.jpg?_nc_cat=104&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=07bb5a38e89f46ab3258600fb5ea30c8&oe=5D2FC561)
Ватрогасни дом и део зграде "Уреда" (десно)
(https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/59306033_10157097494071113_2829746427104591872_n.jpg?_nc_cat=102&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=92ac4dffa9ae575ea4374d8268ffb7d5&oe=5D68C02E)
-
Kurt Hielscher - Fotografije Balkana iz 1926. godine
Kurt Hilšer je bio nemački fotograf kojeg je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pozvala da poseti naše zemlje i ovekoveči ih svojim fotografijama.
Hilšer je obišao čitav Balkan u istraživanju naroda i običaja jer kako je sam rekao "ne voli da pravi fotografije za razglednice".
U Beogradu je dobio prevodioca i pismenu dozvolu da može da se kreće gde god mu je drago na teritoriji tadašnje kraljevine. Takođe, lokalne vlasti i njihovi automobili su mu bili dati na raspolaganje u kojem god delu zemlje se nalazio. Zeiss Ikon i Agfa kompanije su mu ustupile tadašnju najmoderniju foto opremu.
Napravio je 1200 fotografija od kojih nekih stotinak kasnije objavio.
Нестале су слике, па да их "повратим заувек".
(https://i.postimg.cc/hGQ6fRMy/image.jpg)
Бардовци близу Скопља
(https://i.postimg.cc/kXkx7r6X/image.jpg)
Бардовци
(https://i.postimg.cc/3rqGZMZC/image.jpg)
Вишеград
(https://i.postimg.cc/NM56gQ4F/image.jpg)
Газибаба Скопље
(https://i.postimg.cc/Hs4y1Jg3/image.jpg)
Девојке из Бусоваче
(https://i.postimg.cc/fTKJg6cr/image.jpg)
Замак Оточеец
(https://i.postimg.cc/ZYPRC1M5/2.jpg)
Јајце
(https://i.postimg.cc/fbXs1d4R/image.jpg)
Јајце
(https://i.postimg.cc/d1vbXSm5/image.jpg)
Јеврејско гробље, Сарајево
(https://i.postimg.cc/8zRw3kKV/image.jpg)
Котор
(https://i.postimg.cc/kGShgQc2/image.jpg)
Крашња, Словенија
-
Нестале су слике, па да их "повратим заувек".
(https://i.postimg.cc/J46BzfsB/image.jpg)
Македонија
(https://i.postimg.cc/T1khhb3X/image.jpg)
Манастир Свети Аранђел
(https://i.postimg.cc/Hk0D2gbr/image.jpg)
Мостар
(https://i.postimg.cc/d3WmvLMh/image.jpg)
Ново село, Македонија
(https://i.postimg.cc/d1w8y8w7/image.jpg)
Охрид
(https://i.postimg.cc/0Qn7dbyV/image.jpg)
Павловац, Хрватска
(https://i.postimg.cc/wTCRNhk6/image.jpg)
Пераст
(https://i.postimg.cc/NGrHjJ1N/image.jpg)
Рагуша, Дубровник
(https://i.postimg.cc/pVZtzxYy/image.jpg)
Солин, Хрватска
(https://i.postimg.cc/gJmT2X7s/image.jpg)
Продавац лимунаде
-
Нестале су слике, па да их "повратим заувек".
(https://i.postimg.cc/25wxTHHd/image.jpg)
Пећка патријаршија
(https://i.postimg.cc/rmHxY754/2.jpg)
Призрен
(https://i.postimg.cc/CLkrk4V7/image.jpg)
Призрен
(https://i.postimg.cc/Qdjm5GmN/image.jpg)
Требиње
(https://i.postimg.cc/FK80T2yL/image.jpg)
Пијаца Сарајево
(https://i.postimg.cc/HWQbtvVr/image.jpg)
Пијаца Сарајево
(https://i.postimg.cc/TPDK3hbK/image.jpg)
Сарајево
(https://i.postimg.cc/63h58Zpp/image.jpg)
Ромска породица, Србија
(https://i.postimg.cc/SQDxqcPZ/image.jpg)
Травничке девојке
(https://i.postimg.cc/0NR8Zn6N/image.jpg)
Травнички момци
(https://i.postimg.cc/3xphyGLQ/image.jpg)
Србија
-
Ja davno rekoh da ste Vi zlato :)
-
Ja davno rekoh da ste Vi zlato :)
Хвала, Гоцо :)
-
На овој презентација има интересантних фотографија Београда https://www.slideshare.net/pipaugs/stari-beograd (https://www.slideshare.net/pipaugs/stari-beograd)
-
Београд, 1906 (ово би требало да је хотел "Москва" на врху (?), чија градња је почела 1905те, а хотел је отворен 1908ме....значи фотографија пре званичног отварања хотела, па можда и прва фотографија хотела "Москва", само годину дана од почетка изградње...)...
(https://i.pinimg.com/564x/10/47/a3/1047a30dc3efcb86ae7079e1dd0b6730.jpg)
Traditional Herzegovinian costume, © The Austrian Museum of Folk Life and Folk Art
(https://i.pinimg.com/564x/83/b3/01/83b30133141b60215f8915312a2feef8.jpg)
Traditional Herzegovinian costume, © The Austrian Museum of Folk Life and Folk Art
(https://i.pinimg.com/564x/28/65/82/2865820dfab399fbc2e0da1510d4706b.jpg)
-
Београд, 1906 (ово би требало да је хотел "Москва" на врху (?), чија градња је почела 1905те, а хотел је отворен 1908ме....значи фотографија пре званичног отварања хотела, па можда и прва фотографија хотела "Москва", само годину дана од почетка изградње...)...
(https://i.pinimg.com/564x/10/47/a3/1047a30dc3efcb86ae7079e1dd0b6730.jpg)
Рекао бих да је ово сликано са дна Балканске улице.
-
Рекао бих да је ово сликано са дна Балканске улице.
Да, изгледа да је фотограф стајао испред данашњег хотела Београд.
-
Рекао бих да је ово сликано са дна Балканске улице.
Јесте, угао Балканске, Гаврила Принципа и Адмирала Гепрата.
Дно леве стране улице ни данас не изгледа много боље. Чак бих рекао да ту има пар истих кућа, мало сређених и претворених у пословни простор.
(https://kolporter.rs/wp-content/uploads/2018/07/Balkanska-ulica.jpeg)
https://kolporter.rs/wp-content/uploads/2018/07/Balkanska-ulica.jpeg
-
Капела Свете Петке је подигнута у периоду када су мошти ове светитељке премештене у Београд. Њене мошти су пренете на молбу кнегиње Милице Султану. Део моштију је пренет 1417. године у капелу коју је подигао непознати великодостојник из Доњег града.
Није познато да ли је помињана капела била подигнута у близини извора, као ова данашња. Та првобитна капела је била у облику земунице у коју се улазило низ степенице. Због лошег стања, на иницијативу Патријарха Варнаве, на данашњем месту је изграђена и освештана капела на дан Свете Петке 1937. године.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B5_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83
Crkva Svete Petke na Kalemegdanu krajem 19 veka (грешка, није фотографија у питању)
(https://i.pinimg.com/564x/a7/b8/9f/a7b89f43e83a855090ad5c9e4d83651e.jpg)
Ušće in 1898
(https://i.pinimg.com/564x/27/74/e0/2774e08d7421e720c95d6ef3dc369faf.jpg)
konak-knjeginje-ljubice-1876
(https://i.pinimg.com/564x/e2/33/0e/e2330e3552da6cab58b5e7ada6a82785.jpg)
Pogled na Dorćol 1876
(https://i.pinimg.com/564x/85/b4/e9/85b4e99408daffaf0f40149b2432348f.jpg)
-
Теразије-чесма, 1876
(https://i.pinimg.com/564x/ed/df/2c/eddf2cacfcd2810a00444ae65496cb24.jpg)
-
Налетех на један интересантан програмчић за аутоматско бојење црнобелих фотографија https://colourise.sg/ (https://colourise.sg/).
Ево како изгледа једна од овде постављених слика након обраде :) :
(https://i.postimg.cc/Hs4y1Jg3/image.jpg) (https://и.imgur.com/s4MVOvB.png)
-
Налетех на један интересантан програмчић за аутоматско бојење црнобелих фотографија https://colourise.sg/ (https://colourise.sg/).
Ево како изгледа једна од овде постављених слика након обраде :) :
(https://i.postimg.cc/Hs4y1Jg3/image.jpg) (https://и.imgur.com/s4MVOvB.png)
Svaka ti čast za pronalazak korisnog i dobrog programčića :).
-
Налетех на један интересантан програмчић за аутоматско бојење црнобелих фотографија https://colourise.sg/ (https://colourise.sg/).
Феноменално, хвала
-
Феноменално, хвала
Јако занимљиво за играње са старим фотографијама. На пример, како би изгледала породица краља Милана Обреновића на фотографији у боји:
(https://i.imgur.com/Rw7cEJf.png)
-
Ова поселдња фотографија је стварно испала прекарсна! :)
-
Ојлер, неће на мом лап топу да ми отвори програм, али су слике одличне! Можеш ли неку од ових већ постављених да обојиш, напр. Теразијску чесму, Ушће 1898 или ову из 1902 (исто Београд):
(https://i.pinimg.com/564x/f8/88/b3/f888b34b8fa634470923dcf4d58eadba.jpg)
(јел може на мобилном да се ово ради?)
-
Ојлер, неће на мом лап топу да ми отвори програм, али су слике одличне! Можеш ли неку од ових већ постављених да обојиш, напр. Теразијску чесму, Ушће 1898 или ову из 1902 (исто Београд):
(јел може на мобилном да се ово ради?)
Не знам да ли ради на мобилном, али бољи су резултати ако на слици има људских ликова. Теразијска чесма и Ушће не испадају баш добро, али ова коју си поставио није лоша:
(https://i.imgur.com/EzMAJuT.png)
-
Да, мора фотографија да буде, чиста и јасна да би испала добра...ова одлично изгледа, као да се сада човек налази тамо :)
-
Да, мора фотографија да буде, чиста и јасна да би испала добра...ова одлично изгледа, као да се сада човек налази тамо :)
И ова ми је добра :) :
(https://i.imgur.com/0751xrz.png)
-
Моментално су фотографије млађе за 100 година :) Или боље речено, приближавају нас времену када су настале
-
Јако занимљиво за играње са старим фотографијама. На пример, како би изгледала породица краља Милана Обреновића на фотографији у боји:
(https://i.imgur.com/Rw7cEJf.png)
Dragi Ojler savršeno...
-
Краљица Наталија је веома лепа на овој слици.
-
Lepa, tako odsutna na ovoj slici, skromna, nesrećna, tragične sudbine naša kraljica Natalija.
-
(https://i.postimg.cc/brh12TYv/Lepe-sestre-Beograd-1910.jpg)
Лепе сестре, Београд 1910.
Извор: Фејсбук страна Активна култура
-
Можда и најстарија фотографија неког нашег предела. Аутохром дагеротипија панораме Цетињског поља из 1844. године, француског фотографа Анрија Гауда.
(https://i.postimg.cc/KY7x4mDs/68728836-1403456709802994-200590357296054272-n.jpg)
-
Ово би требало да буде на месту данашње поште код скупштине
(https://i.pinimg.com/564x/72/8d/56/728d56a3a70bf9534c2ae644b97a63fb.jpg)
И изградња поште
(https://i.pinimg.com/564x/47/77/81/477781021926465fbe77ccf564688cee.jpg)
-
(https://i.pinimg.com/564x/47/77/81/477781021926465fbe77ccf564688cee.jpg)
Видимо на доњој слици да се помиње Панђелино имање, па сада пар речи о овој породици.
Панђеле (у једнини се налазе варијанте овог презимена Панђел, Панђела и Панђело) су трговачка кућа у Београду у другој половини 19. и почетком 20. века. Родом су Цинцари из Клисуре у Егејској Македонији, одакле су се у Београд доселили четворица браће: Јован, Ђорђе, Коста и Петар, негде 1850-их. Били су трговци свим и свачим, механџије, циглари...
Јован је био најпре бакалин, а потом велетрговац месом и снабдевао је најпре османски гарнизон у Београдској тврђави, а након што су се ови повукли 1867. године, наставио је да лиферује месо србској војсци. Имао је кућу и имање на месту где је данас парк између Скупштине и Влајковићеве улице, позната „Панђелова кућа“ у којој је крајем 19. и почетком 20. века била Друга београдска гимназија. Осим тога, имао је кућу и у „строгом центру“ Београда, у Кнез Михаиловој улици, код Делијске чесме. Занимљиво да је као амблем на своју кућу ставио бронзану бивољу главу. Да ли је то био део неке породичне традиције, или има везе са трговином месом, која му је донела богатство, ко зна... Јован је 1871. године платио неке цинцарске раднике да сруше већ урушену Батал-џамију, која се налазила на месту данашње Скупштине.
У трговину месом се укључио и Ђорђе, познат по понуди тадашњем премијеру Владану Ђорђевићу да му да искључива права за трговину месом у Београду, што је непоткупљиви Ђорђевић одбио, због чега му се Панђела „клањао“ до краја живота. Ђорђе је имао имање у улици Цара Уроша, недалеко од данашњег Калемегданског парка. Држао је и једну циглану.
Коста је држао хотелчић у Скадарлији, а кућа му је била код Мажестика на Обилићевом венцу.
Петар је кућу саградио поред Јованове, у Кнез Михаиловој улици.
Од четворице браће, мушког потомка имао је само Јован – Димитрија-Миту, за кога је забележено да је био „скроман и непослован човек“. Димитрија Панђелу налазимо у телефонском именику Београда 1912. године, као власника куће у Македонској улици, тамо где је данас зграда „Политике“. Ваља рећи да су се Панђеле држале „своје горе“ – сви су били ожењени Цинцаркама.
Колико је мени познато, данас нема мушких потомака овог рода, барем не у Београду.
Што се самог презимена тиче, можда има везе са планином Панђелос, на североистоку Грчке код Сера.
-
(https://i.postimg.cc/pdv0nGyB/204a08ddf0f84640833d4576dded49d0.jpg)
По ономе што је написано на
https://www.pintower.com/media/257901516135782000 (https://www.pintower.com/media/257901516135782000)
Фотографија је из 1924.
Можемо препознати Теразије
-
Malo kasnim, ali uvek sa velikim uživanjem gledam ove stare fotografije i tekstove...pozdrav Nebo :)
-
Dušan Vučko, izvanredne fotografije...
-
1839. године је Арслан паша Махмудбеговић изгубио опкладу од мог претка, и као део погодбе направио му воденицу са три витла на реци Клини, близу Јерињиног вира у селу Дрсник у Метохији. Ту воденицу је однела бујица 1972. у фебруару.
Могу ли негде да се нађу слике Метохије (неки архив) где бих можда могао да нађем слику те воденице?
-
Malo kasnim, ali uvek sa velikim uživanjem gledam ove stare fotografije i tekstove...pozdrav Nebo :)
Поздрав! :D
-
Фотографија је из 1924.
Можемо препознати Теразије
Одлична фотка, Азот.
Ево, мало се удубих, па препознах неке улице и објекте:
(https://i.postimg.cc/V6sfgHDQ/terazije-1924.jpg)
1. Теразије
2. Хотел „Mосква“
3. Зелени Венац
4. Бранкова улица, ту негде је данас почетак Бранковог моста
5. Ту је данас палата „Албанија“
6. „Руски цар“
7. Ту је данас Трг Николе Пашића
8. Дечанска улица
9. Косовска улица
10. Нушићева улица
11. "Чумићево сокаче"
-
(https://i.postimg.cc/zvYTBhNG/terazije-1924.jpg)
12. Балканска улица
13. Улица Краљице Наталије (Народног фронта)
14. Абаџијска чаршија
15. Ломина улица
16. Улица Гаврила Принципа
17. Ту је данас Економски факултет
18. Карађорђева улица
-
Dragi Nebo, hvala za ulice ..... :)
-
Одлична фотка, Азот.
Ево, мало се удубих, па препознах неке улице и објекте:
1. Теразије
2. Хотел „Mосква“
5. Ту је данас палата „Албанија“
6. „Руски цар“
Стара Албанија и Руски цар
(https://i.postimg.cc/tgqsd2XH/images.jpg)
Теразије и Албанија у изградњи
(https://i.postimg.cc/7h9706cq/0-QGk9l-Ma-HR0c-Dov-L29j-ZG4u-ZXUva-W1h-Z2-Vz-L3-B1b-HNjb-XMv-Wk-RRN01-EQV8v-ZWVk-Z.png)
Ту се са десне стране види ознака за хотел Касина
Овде како је изгледало то 1941.
(https://i.postimg.cc/HkYm6Lhf/kapk9l-La-HR0c-Dov-L29j-ZG4u-ZXUva-W1h-Z2-Vz-L3-B1b-HNjb-XMv-Tk-Rn-N01-EQV8v-MWEz-N.png)
-
Draga Azot prelepo .....uživam :) :)
-
Draga Azot prelepo .....uživam :) :)
:)
Ако се не варам имате порекло и из Јагодина.
Наишла сам на интернету на ове старе фотографије
http://www.jagodina.autentik.net/slike_grada/stare_slike/2/stare_slike1.php (http://www.jagodina.autentik.net/slike_grada/stare_slike/2/stare_slike1.php)
-
Draga Azot, veoma ste pažljivi i obradovali ste me...ovim fotografijama.Da tačno je, poreklo po ocu mi je iz Jagodine i mada tamo sada nemam nikog, volim da odem povremeno.
A ove fotografije mi uvek poprave raspoloženje...hvala Vam.
-
(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/73292706_2095269747241955_7952200616481128448_n.jpg?_nc_cat=103&_nc_oc=AQmCrPpzHsxtUby-CI8g1jYHJ1wQ0oihMKcuBslX58P1M_kVHkggzinMP312GZlKWKw&_nc_ht=scontent-vie1-1.xx&oh=42d3e6591d3cf4a9fb04928311675e5c&oe=5E64D641)
Са Фејсбук стране Stari Arhivski Snimci Srbije i Jugoslavije - 1903 - 1934:
Stefani Ceci Drobnjak je bila Mis Jugoslavije za 1930. godinu. Predsednik komisije za izbor najlepše Jugoslovenke bio je lično Branislav Nušić. Ceci je Kraljevinu Jugoslaviju predstavljala na izboru za mis Evrope u Parizu, a mis sveta u Brazilu. Italijanski mediji su je prikazali kao „tipičnu predstavnicu srpske lepote koju krasi vitka linija, crna kosa i crne oči“.
-
(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/73292706_2095269747241955_7952200616481128448_n.jpg?_nc_cat=103&_nc_oc=AQmCrPpzHsxtUby-CI8g1jYHJ1wQ0oihMKcuBslX58P1M_kVHkggzinMP312GZlKWKw&_nc_ht=scontent-vie1-1.xx&oh=42d3e6591d3cf4a9fb04928311675e5c&oe=5E64D641)
Са Фејсбук стране Stari Arhivski Snimci Srbije i Jugoslavije - 1903 - 1934:
Stefani Ceci Drobnjak je bila Mis Jugoslavije za 1930. godinu. Predsednik komisije za izbor najlepše Jugoslovenke bio je lično Branislav Nušić. Ceci je Kraljevinu Jugoslaviju predstavljala na izboru za mis Evrope u Parizu, a mis sveta u Brazilu. Italijanski mediji su je prikazali kao „tipičnu predstavnicu srpske lepote koju krasi vitka linija, crna kosa i crne oči“.
Цеце је иначе била унука Јована Белимарковића, генерала и краљевског намесника у време малолетства краља Александра Обреновића. По оцу, пореклом је од рипањских Дробњка, који су у Рипањ дошли из Рековца.
-
Цеце је иначе била унука Јована Белимарковића, генерала и краљевског намесника у време малолетства краља Александра Обреновића. По оцу, пореклом је од рипањских Дробњка, који су у Рипањ дошли из Рековца.
Поред лепоте, ставих ову фотографију и због Дробњака. Знала сам да ће се наћи нека веза :).
-
Поред лепоте, ставих ову фотографију и због Дробњака. Знала сам да ће се наћи нека веза :).
У недељу смо gille и ја разговарали о Y пореклу тих Дробњака па смо закључили да бих их требало наћи и тестирати.
-
Kakva lepota, sklad, ženstvenost a tek garderoba, žene su bile žene sa stavom i stilom....bravo marigold :) :)
-
Ево генетике лепе Цеце по очевој линији:
Дробњак, Ђурђевдан, Рипањ
Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Г1 ("Дробњака").
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg124665;topicseen#msg124665
-
Dragi Nebo, nisam ni sumnjala....
Bilo bi zanimljivo kada bi znali, od kojeg roda joj je majka... :)
-
Dragi Nebo, nisam ni sumnjala....
Bilo bi zanimljivo kada bi znali, od kojeg roda joj je majka... :)
Е, то је већ питање за нашег вредног истраживача Amicusa.
-
Mislim da to neće biti problem, obzirom da je lepa Cece rodjena oko 1908-1910 godine...pa su knjige dostupne.
Samo da nadjemo vreme..sve se nadje.. :)
-
Mislim da to neće biti problem, obzirom da je lepa Cece rodjena oko 1908-1910 godine...pa su knjige dostupne.
Samo da nadjemo vreme..sve se nadje.. :)
Чекамо да се Амико огласи :)
-
Па написао је већ Белимарковић јој је деда ( мајчин отац)
-
Па написао је већ Белимарковић јој је деда ( мајчин отац)
Браво, оштро око! :)
-
Dragi Nebo, nisam ni sumnjala....
Bilo bi zanimljivo kada bi znali, od kojeg roda joj je majka... :)
Мајка јој је кћерка генерала Јована Белимарковића.
-
Мајка јој је кћерка генерала Јована Белимарковића.
Имамо ли икаквих назнака о генетици Белимарковића?
-
Нађох у Историјском архиву Београда, да јој је мајчина мајка (https://i.postimg.cc/Nfss74yQ/IMG-20191108-203706.jpg)
Цана Чапрић
ако сам добро прочитала
-
Bravo Azot, na to sam i mislila .. Čaprić iskreno prvi put čujem za ovo prezime...
-
Имамо ли икаквих назнака о генетици Белимарковића?
Не верујем. Пре неки дан сам набавио биографију Јована Белимарковића, али нисам још стигао да је читам, тамо вероватно бар нешто пише о његовом даљем пореклу. Иначе, рођен је у Београду 1827. године. Било би занимљиво сазнати одакле су му дошли родитељи, тј. одакле му потиче очева фамилија?
Нађох у Историјском архиву Београда, да јој је мајчина мајка (https://i.postimg.cc/Nfss74yQ/IMG-20191108-203706.jpg)
Цана Чапрић
ако сам добро прочитала
Баба по мајци јој је Чотрић. :)
-
Баба по мајци јој је Чотрић. :)
Што написа Азот, мени овај испис пре личи на - Чапрић :)
-
Čaprić iskreno prvi put čujem za ovo prezime...
Има Чапрића у Старом Влаху (ивањички крај), Васојевићи пореклом.
-
Била је дилема која ће хаплогрупа испасти ови Дробњаци. Гиле је био прилично уверен у овакав резултат, а кад сам се боље упознао с том групом Дробњака, било је и мени већ прилично уверљиво да ће и ови испасти то што су испали. Свеједно, драго ми је да смо утврдили којој хаплогрупи припадају, резултат се лепо наставља на податке познате из литературе и најновијих генетичких истраживања.
Што написа Азот, мени овај испис пре личи на - Чапрић :)
Слажем се, али ово Чотрић имам већ од раније, морам да погледам одакле ми је тачно тај податак.
-
Amicus :)
https://www.geni.com/people/Cana-Beli-Markovi%C4%87/6000000074734105821 (https://www.geni.com/people/Cana-Beli-Markovi%C4%87/6000000074734105821)
-
Amicus :)
https://www.geni.com/people/Cana-Beli-Markovi%C4%87/6000000074734105821 (https://www.geni.com/people/Cana-Beli-Markovi%C4%87/6000000074734105821)
Видео сам малопре да се и ту помиње. :)
-
На овом линку има доста фотографија.
Архив Чачка
https://www.arhivcacak.org.rs/index.php?page=prvi-svetski-rat (https://www.arhivcacak.org.rs/index.php?page=prvi-svetski-rat)
-
Не верујем. Пре неки дан сам набавио биографију Јована Белимарковића, али нисам још стигао да је читам, тамо вероватно бар нешто пише о његовом даљем пореклу. Иначе, рођен је у Београду 1827. године. Било би занимљиво сазнати одакле су му дошли родитељи, тј. одакле му потиче очева фамилија?
Баба по мајци јој је Чотрић. :)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B0-%D0%94%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B8 (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B0-%D0%94%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B8)
За Белимарковиће пише
...
Бели-Марковићи
Стојанка Карабиберовић, кћерка Живка Карабибера и Баба-Дудина сестра била је удата за Павла Марковића, управника београдске царине (ђумуркане). Павле Марковић био је син Асли-Марка, Белог-Марка који се истакао у време Другог српског устанка. Бели-Марко је имао велике земљишне поседе у Београду.[11]
Павле и Стојанка Бели-Марковићи (Белимарковић) имали су синове Јована, Константина и Љубомира и кћерке Јелену и Катарину. Љубомир Бели-Марковић је студирао у иностранству, где је и умро. Сачувана је његова преписка са Светозаром Марковићем.
Генерал Јован Бели-Марковић (1827-1906), краљевски намесник
Главни чланак: Јован Белимарковић
Генерал Јован Бели-Марковић (1827-1906), син Павла Марковића и Стојанке Карабиберовић, намесник краљевског достојанства, министар војни, министар унутрашњих послова, министар грађевина. Био је професор на Артиљеријској школи (Војној академији), министар војни (1868—1872), министар грађевина (1868—1873), министар унутрашњих послова (1889), намесник малолентом краљу Александру Обреновићу (1889—1893), државни саветник, сенатор у дводомној Скупштини.
У српско-турском рату 1877/78. био је командант Шумадијског и Моравског корпуса приликом ослобађања Ниша, Пирота, Беле Паланке, Лесковца и Врања.
Саградио је вилу у Врњачка Бања Врњачкој Бањи у којој је и умро 1906.
Генерал Јован Бели-Марковић био је прво ожењен Бисенијом Симић кћерком Стојана Симића. Познато је да је мираз приликом њиховог венчања износио 10. 000 дуката, као и да је, после женине смрти, мираз вратио њеној породици, односно брату Ђорђу Симићу.
Генерал Јован Бели-Марковић други пут се оженио 1882. године Цаном рођ. Чотрић, кћерком трговца Чотрића (Шабац) родом из Тршића, удовицом Павла Куртовића из Шапца[12]. Имали су десеторо деце, између осталих синове Милоша и Рељу и кћерке Милицу, Цвету, Босиљку и Велику.
... По мајчиној линији је из Приштине
Живко Карабибер, трговац у Приштини око 1800. Пошто су га убили Турци, његов син Цветко и две кћерке Стојанка и Ђурђија, касније Баба-Дуда, по којој је цела шира породица називана Баба-Дудић, избели су са Косова у Београд.
-
Draga Azot, pročitala sam sve...i sa linka ..
Kakva porodica, kakvo potomstvo..poreklo..
Verovatno da i danas imaju potomke, koji ko zna da li znaju kog su porekla...
Hvala draga Azot na trudu, mislim da ste svima koji vole ovu stranicu učinili veliko zadovoljstvo . :)
-
Draga Azot, pročitala sam sve...i sa linka ..
Kakva porodica, kakvo potomstvo..poreklo..
Verovatno da i danas imaju potomke, koji ko zna da li znaju kog su porekla...
Hvala draga Azot na trudu, mislim da ste svima koji vole ovu stranicu učinili veliko zadovoljstvo . :)
Драго ми је :) :)
-
Генерал Јован Бели-Марковић други пут се оженио 1882. године Цаном рођ. Чотрић, кћерком трговца Чотрића (Шабац) родом из Тршића, удовицом Павла Куртовића из Шапца[12]. Имали су десеторо деце, између осталих синове Милоша и Рељу и кћерке Милицу, Цвету, Босиљку и Велику.
Ево и бабе, Цане Белимарковић, рођене Чотрић.
(https://i.postimg.cc/yxNZvSGk/Screen-Shot-11-10-19-at-08-15-PM.png)
-
Amicus, bravo...za fotografiju. Unuka lepa na babu, a baba žena zmaj..žena
:)
-
Српкиња на стражи
разгледница из Првог светског рата
(https://i.ebayimg.com/images/g/uz8AAOSwHfVbeESF/s-l1600.jpg)
Femme Serbe de l'Interieur faisant le guet
-
Српкиња на стражи
разгледница из Првог светског рата
Каква је ово Српкиња? Из северне Африке? Где су се Српкиње овако облачиле?
-
Каква је ово Српкиња? Из северне Африке? Где су се Српкиње овако облачиле?
Слажем се да је необично обучена, а рекло би се и да је прилично тамног тена.
-
Каква је ово Српкиња? Из северне Африке? Где су се Српкиње овако облачиле?
Управо и ја исто помислих. Ако су Срби држали положај према Сенегалу, онда можда и јесте.
-
Управо и ја исто помислих. Ако су Срби држали положај према Сенегалу, онда можда и јесте.
Ја бих ову фотографију потписао са "Берберска плаћеница (слободнијих схватања) у Српској војсци, на стражи у Бизерти"...
-
Пјер: Требало би да издамо једну разгледницу због наших савезника Срба.
Мишел: У праву си. Погледај шта лепо имамо у архиви, неку лепу Српкињу.
Пјер (после 20 минута претраге): Ово је страшно, немамо баш ни једну Српкињу...
Мишел: Нема везе. Дај неку мање познату Мароканку, неће нико приметити.
-
Српкиња на стражи
разгледница из Првог светског рата
(https://i.ebayimg.com/images/g/uz8AAOSwHfVbeESF/s-l1600.jpg)
Femme Serbe de l'Interieur faisant le guet
Вазда ли се спиновало...
-
Ево још две "Српкиње" из истог села:
(https://imgur.com/Hxv2MjN.png)
-
Ево још две "Српкиње" из истог села:
(https://imgur.com/Hxv2MjN.png)
Ова западњачка ароганција и њихово површно и стереотипима обиљежено познавање туђих култура није ништа ново. Погледај само холивудске филмове. Хиљаду пута се је десило да ликовима у серији дају презимена и имена која не постоје међу тим народима о којима се говори у филму, а још кад их уз то глуме људи који једва натуцају језик тих народа........Ја сам гледао британски филм у којем до сржи сатанизују "крволочне Србе", а гледај ово, муслимански избјеглица који је побјегао од овог нашег касапина се зове ни мање ни више него Радован Павле. Дакле, нит разликују имена од презимена, нити разликују типично муслиманска од типично православних имена, али зато знају дијелити правду и глумјети моралне судије.
-
Хиљаду пута се је десило да ликовима у серији дају презимена и имена која не постоје међу тим народима о којима се говори у филму
Жалосно је колико западњаци, особито Британци и Американци, не знају о европским, а камо ли о ваневропским народима. То прилично говори о њиховој надмености и уобразиљи.
Говорећи о именима, никад нећу заборавити глупаву SF серију "Планета мајмуна" у којој се један од главних мајмуна зове - Zoran :D
https://en.wikipedia.org/wiki/Planet_of_the_Apes
-
Жалосно је колико западњаци, особито Британци и Американци, не знају о европским, а камо ли о ваневропским народима. То прилично говори о њиховој надмености и уобразиљи.
Говорећи о именима, никад нећу заборавити глупаву SF серију "Планета мајмуна" у којој се један од главних мајмуна зове - Zoran :D
https://en.wikipedia.org/wiki/Planet_of_the_Apes
;D ;D ;D
И увијек у Русији пада снијег, а у оном филму гдје Арнолд глуми Руса, Рус на СРПСКОМ језику псује Амера и каже "пољуби задњицу своје бабе", та псовка иначе не постоји ни у српском ни у руском, него су је Амери успут измислили за потребе филма. Није то први пут да у њиховим филмовима "Руси" причају српски.
Још кад уображени и умишљени Сигал у филмовима подучава Азијате њиховој култури, е оно је већ ароганција на врхунцу. Лик који се стиди свог поријекла и оца (руског Јеврејина), који се је изоперисао да личи на Азијата, којима је, бајдвеј, патолошки опсједнут (да сад не улазим у бројне оптужбе за његово прекорачење "одушевљења" азијском културом, прецизније Азијаткињама), у сред Јапана подучава Јапанце њиховој култури, након што прије тога с два прста измасакрира цијелу мафију и преживи 10 експлозија, а да му се успут не поквари ни (залијепљена) косица.
-
Стереотипи, стереотипи...
Стереотипи су уобичајени тамо где мањка знања.
-
у оном филму гдје Арнолд глуми Руса, Рус на СРПСКОМ језику псује Амера и каже "пољуби задњицу своје бабе", та псовка иначе не постоји ни у српском ни у руском, него су је Амери успут измислили за потребе филма.
Псовке су посебна прича и, као део културног наслеђа сваког народа, заслужују посебну тему.
Никад нећу заборавити једну подужу финску псовку (знам је чак и на финском језику) коју ми је пренео другар, некада боравећи у Шведској и често одлазећи у Финску. Тако нешто, верујем, никада нисте чули :D Али, заиста није за јавну објаву...
-
Псовке су посебна прича и, као део културног наслеђа сваког народа, заслужују посебну тему.
Никад нећу заборавити једну подужу финску псовку (знам је чак и на финском језику) коју ми је пренео другар, некада боравећи у Шведској и често одлазећи у Финску. Тако нешто, верујем, никада нисте чули :D Али, заиста није за јавну објаву...
Случајност или можда ипак не, Мађари су такође светски велемајстори у псовању
-
Стереотипи, стереотипи...
Стереотипи су уобичајени тамо где мањка знања.
Ја бих рекла предрасуде (најблаже речено), тешко да толико дуго трају и бомбардују нас због стреотипа неколико пута. Знам да је ван теме, али ми је пала на памет идеја да правим пројекат са ученицима о "стереотипима наших пријатеља" о Србима и хвала за ову слику и целу дискусију. Мислим да је већ било речи о томе на другим темама (можда и посебна тема?), била бих захвална кад би ме неко подсетио где да тражим.
-
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/78141733_2148225388613057_1409574357780398080_n.jpg?_nc_cat=107&_nc_eui2=AeGaaiz0UgALZH0fpU0cKhez8A6hQtttjrAEFhf3HsPSlMnJWlOGEFZoIzKaFXHRroTPt-5DPWXRpbbso08pwsFatsxXJxj-8-xkclpB2XmkSg&_nc_ohc=xaUN8fVE2FQAQnpsIfi2L3IjcCfGLuXdm9uL0PXewM711_2l8kSfI7gfA&_nc_ht=scontent.fbeg1-1.fna&oh=b55d2aaca0c922fd03df5233893f2a73&oe=5E43E167)
1915. година, извор: ФБ страна Стари архивки снимци Србије и Југославије 1903-1934.
-
A Serbian soldier sleeps with his father who came to visit him on the front line near Belgrade, 1915
(https://i.redd.it/os8kb75oel041.jpg)
-
Ја бих рекла предрасуде (најблаже речено), тешко да толико дуго трају и бомбардују нас због стреотипа неколико пута. Знам да је ван теме, али ми је пала на памет идеја да правим пројекат са ученицима о "стереотипима наших пријатеља" о Србима и хвала за ову слику и целу дискусију. Мислим да је већ било речи о томе на другим темама (можда и посебна тема?), била бих захвална кад би ме неко подсетио где да тражим.
Нису ми позната истраживања о томе шта на Западу мисле о Србима, али знам да постоје истраживања о суседским народима где су испитивани међусобни стереотипи Македонаца, Срба, Албанаца, Бошњака итд.
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0038-03189803411M
https://www.researchgate.net/publication/284668200_Autostereotipi_i_heterostereotipi_Srba_u_Srbiji
https://www.researchgate.net/publication/247873826_Ethnic_stereotypes_among_Bosniak_and_Serbian_youth_in_Bosnia_and_Herzegovina
https://www.researchgate.net/publication/292983588_The_complexity_of_ethic_stereotypes_a_study_of_ethic_distance_among_Serbian_youth
-
(https://pbs.twimg.com/media/EKN106qX0AALxNU?format=jpg&name=small)
Април 1916. године
Фотографија са демонстрација лондонских Чеха током Првог светског рата. На транспаренту је истакнуто:
"Лондонски Чеси поздрављају будућег краља Југославије.
Аустрија нема права на постојање!"
-
Нису ми позната истраживања о томе шта на Западу мисле о Србима, али знам да постоје истраживања о суседским народима где су испитивани међусобни стереотипи Македонаца, Срба, Албанаца, Бошњака итд.
Хвала, Кудреч, мислила сам на историјске изворе, мада и ово може да послужи (за неке чланке знам).
-
Е баш тако. И не само Pierre & Michel.
Тја, да није отровало цара Душана, да смо имали колоније на 3 континента... знало би се и за нас.
Мада, кад видим како се третира један некада изузетно велики и битан Португал -- као туристичке кулисе или етнокултурни музеј -- онда можда ни тад не би.
Пјер: Требало би да издамо једну разгледницу због наших савезника Срба.
Мишел: У праву си. Погледај шта лепо имамо у архиви, неку лепу Српкињу.
Пјер (после 20 минута претраге): Ово је страшно, немамо баш ни једну Српкињу...
Мишел: Нема везе. Дај неку мање познату Мароканку, неће нико приметити.
-
Смедеревска Паланка на фотографијама - издање фотомонографије, серија три, штампано у 2000 примерака јуна 1981. године.
Одговорни уредник серије: Мирослав Поленек
Фото репродукција: Живадин Ђорђевић
(https://uc797bec2b234cf9fe0275b5d3be.previews.dropboxusercontent.com/p/thumb/AArN12jYExmT8HF4AcxKeajGDODBbEA5jq0XA4VKYx5lh4A2isyA7CByu0ptCFihhZI2SiTeYNcYdYDKZ2fnaZTXhIepzZRAhp16Vj5nP_ZvwChly_zuAoyihWOUZOtZSsPXKlBRLAwDqxWaojQVvVO3BF8UWhhFYvn_pY3R7bYU2X4CI4syWfA_exNR_wjFbtCEo1X0YgMGbf8jk2o6ULkwgl1dIh80vUGG8Od0wJnjFSJqNzx_3TjJm6sXaUFQ3CYW0lSUP784JQzhkgw_fyVigP3BBZj5v_vHsUTyUgd4xUcaKt5WYyosph4Vr_m1bz50hLyXdppUN2viaEAC55RN2xG15W5dJvlZCsapR6d25co8gjaf-E0WT7UGVjX0reY_GFctOO7MQqj9rGp74XbsA1F-ogdyNLeJpVB1WLM1Ye-XWfV75h50oDkc8R5XeiKEk3piNlvInEx5r50oVYloXbjYQY-s5lE6t3fjFwGz7hpR6cy0oeeO2k2h4RLzWLv-tkfr9StG4URZblI431BL/p.jpeg?fv_content=true&size_mode=5) (https://uc407827317645e0e9be3a22c368.previews.dropboxusercontent.com/p/thumb/AArU3LWkFLgsb5wz76KEB389cHQwSzpP_0Ku2bVl8H34-8YTsPV2k6SZ8SLlJr_mQ2AYYOHVk7oeRTfqtYUoQnM_9qvWbz1wx5eh172jKLvQbWyqF1VV23zj_081nBqfjaveFjIqXc4Z7Kcc_blo5wY18a4rtALgqvevMzJyd6g7opFU2fEB8vM85P9uhwvCjx2y_cA34INgepsxQ4RFqnZWEOjTTtCjR9SLQPp57QoxiktbHLQ2o3wuxqAQl0TqxrFtmHTrcZOSbA-JDOxrnWLw3WLC7w_9dXj0GyLrPimtSOQaTCTyQBk5DfmJcVz_VvSY3A9cumnsqCgsrQlBqBMCHar1U6LC-hGCORbRxRi_MZrw76ToCItHsDRHaTH-6RaC2fesOoDNay7FZEE8cM4vQLL9hgfWKRuordGXOIf2UcL9ssXHcZU2DGIWnbp0PzpbteRsqbeG9ZgHgdDjkJ6bMy3QJOLDcA7lZBheU52vL_vxuuJGWyoBJYyfhhlySD0hM6mbxc3fm1qB3LcLvazq/p.jpeg?fv_content=true&size_mode=5)
(https://uc4fadba35a2546f101b02e07d4e.previews.dropboxusercontent.com/p/thumb/AAonp04H4e2le8wnpw-X32BZpfCPl1pBjuI6C0pip7CQOz89bDKhwsUB0i2gRAqlnJWuVIMU1QJsEr1D5ew-q8e7UKS_S2rsnMPqsNMvDBtoUapX6Wyz7GJ2Ns_vof77rOBsmKdUeIDCKmSw1vjZl3xx5_eIU3NuZvqGMulNR65pvmIyBueeTtADWByuUdrOmVZgztr_piAxZn99GChPNF8Cj4GgAq1GzRek9lGkGHbh5b0MEoPUVXHKxq63fPttDFSzuaNPYpB2mb403_6_nhdkw9tagAunt6wUwIkujQNHyfcaDRfNr19EwG8cvtiw6JtrJ2I7oZPq3hfzCsPh0hLHohB5ceXwKRGxP54UclzJvtFKQtMc0KkmrmtKQfonwFgHJGzMrNPR6u4dnZ8EVdYLatx0_3eC84Zbojl3L9fLiLbtLvV_Y-FX-fY50E5oZWTxc2B7wva6uST_QpC9NePu1VmcG0vN-4oMmt17joQaj-jEwpHSxBQNQtq-2nNWdthkbRdnofPGTlAch7p-u3GorIN-2y1SlOyJibZgtHoxqlRulhGZnlDUoWqFEwJcPdG_fWpOInOMFS5f_5KRvYEN/p.jpeg?fv_content=true&size_mode=5) (https://uc852288f8ef479bb5b8c543f507.previews.dropboxusercontent.com/p/thumb/AApU7TVgHL_ju4R2z-hLNP5oiJrX1ml9gyGP1U1eiBST9X6IVyADv75q1n_QsK8CR1CUDUJKKKT8tm-EeulZ7kFy1WQxfW-uHWlN03exMNYJdGinjHIJ9rPfkTuJ3n1NEVf56DbomZkmmdlzwfgIVLXL4SigHbx2G4DIF1euGNZb90J83Feo5wuzGhN9affO5Rk9v_FYIqUeLFNBadhN-tNTSzj9xmxKSAdNzf9XfBk9DTruPD7qVAXOFRs-QjlEq2VbiBNJFeOA2fE1DTkVeWH4AklSP5JHoAUJNsMfpl-k1RqqWO4NGgTwYO_6Cf3QtWddeP29RhkvEWB_Q5J4wagxGgRJKblY96DNn6cr9UzvCE37lrCRHnmwRjfLpdCMs7fOqgMVgZpiw7PkJZ-UnUnqpmTr_8N4j_WwK2nO6Ih8jktk1uylSb0kdTljfNXhdfkgxHROkAdHJQarlGwUDe-rpfYLmWryduSb4wTchwwwhjKarrX9lenTQ2zuwMEnl7fa0t10SeBvF-w8AVse8DH8UGz8-m5jLhIH4BYDY669GywspY1qgipaYt1lKxkZTyXplqVBF5aFjKfGhye3st_4/p.jpeg?size=2048x1536&size_mode=3)
(https://uc265806384340f344647be020b2.previews.dropboxusercontent.com/p/thumb/AArXOslbzY90LuqtN0GCw6u7dS4nXmAqpL6XhlFxtZzULqvgS5NON5AfKCeCp5VmERJt6RlgUggkYcYEniW-p13dzsMEFs9qCp-VnYU1WuCh-ZPTw8XR76qvEz7hV7oMz2K5tx7ebgkHptOa8kZw9JIti6QLsd9SGKOZP-Me9S6jNUfe-Sb2mTuoOzSLfVIi00j1z9aWpoZjYX7BIWUIVMPQK2zpNmS33Im7leux0MzgRl9aqhGJcH20dDA7f6wEtmlczowwe652RbjfqoMy_o9UZ7oMhJ49fjOEwB1lgmVkxw5gvFUSNYBvVVIY2FTW9T44JdyJqGocdWQjUBMFeXEpjRbSPq1zOVV-bEHW0NmFtkhBl4PN7oBB_pWqrRQcuCDE8oCuLUhsve1cY4ClYnYm82NllyBWSDMFpN-dsO1fwfZ37n9pN2aMIs0rjCuLY4wHYdYJIC0_zvRyUIzJp6D8MjElMBqsCHdXncNeMUl8G2979PtkQ43tAVC8q3Wz9sOvrdp6q46Dgjy1GnVnkKipBJ___ECp0XP6MTlP9_Epcr7ROCFGQpvhmxfpwIJp2gBlx6NKkX0fNNWjys4Za-p1/p.jpeg?fv_content=true&size_mode=5) (https://uc81f2d6f14cbaad24b5ffb7e9f5.previews.dropboxusercontent.com/p/thumb/AAotkl2TbfUFQj-pk11Nuoj0-o85ZMHESmjgXFOAHiczQJZUbZAt9eaVnYFiZhaLmINdg8FVTJEo3xcemGojatffIfIakMgXMQiHMV_xPbEVduiFVEpkRCrawOp3IljSyM-eD5oxGs_hu31LuohCiQJSh0obtFH_JIBzqtyGM5XWRz3BLEbupmW3-ILBwT54bHMQNPSunSMIHzp_lbf4yuj8PWc1pQrQwGd-ERr8C8fsOdQ6rYTZ_q7O0yM2aeFaTk1jKbdhtiFQkummPeihkgaAwQVJbHqAsz6Vt5zFdd3Dwj-QaJLvWO55Bpg_ktWY4qzGIsOQ1UKsP-ABGwGnxayjbNoyoLd_nmIGH8sxK9VNpceejHEPK7I8gI3JFmMU6TDldim0WAylMF7vj29_DEJCppE9wMgaU-lNugra7L4oSrjUGb_y868m-V5p4N7BxfZyJHP8-NYa3ndcpig7vXGEVJkU2Uf_CbovfD0T_GPQ8r3Zpz0uxoadytn99iWe9Pzs2BEd-lSYclWN9QaCmlM1/p.jpeg?size=2048x1536&size_mode=3)
-
Је л' та "Каменита ћуприја" онај турски мост изграђен кад је Хасан-пашина Паланка била седиште кадије од средине 17. века до аустријског освајања Србије 1717. године који је сад преасфалтиран и невидљив сем из профила, са стране али само ако се сиђе у јендек?
-
Је л' та "Каменита ћуприја" онај турски мост изграђен кад је Хасан-пашина Паланка била седиште кадије од средине 17. века до аустријског освајања Србије 1717. године који је сад преасфалтиран и невидљив сем из профила, са стране али само ако се сиђе у јендек?
То да се једва може видети је тачно. Чак и из профила је тешко уочљиво јер је потпуно запуштено и препуштено корову. Када је тачно изграђен нисам сигуран, али могуће да је управо ове године која је наведена на фотографији - 1730, што је био период аустријске окупације. На овом (https://www.srbijanac.rs/grad.php?grad=145&pismo=lat) (не знам колико веродостојном) сајту стоји следеће:
У времену аустријске окупације саграђена је каменита ћуприја, саграђена по предању од шупљикавог седиментног кречњака, камена донетог са рушевина манастира Кнеза Лазара на Видовој води.
-
A, па онда их има можда и цела два које су штеточине упропастиле.
Узгред, ни она дрвена црква на гробљу није била откључана кад сам једном -- после више од 20 година први пут поново -- посетио Смед Паланку на пар сати. А она свакако вреди да се види.
Тја...
-
Не знам јесмо ли већ имали на форуму ову фотографију.
Такође, не зна се колико је поуздан податак да се ради о најстаријој фотографији србске војске.
Фотографија је из 1854. године, на њој су војници србске коњице са командантом Костом Вучевићем.
Како год било, занимљива је фотографија.
(https://i.postimg.cc/QMwH3cFG/srbska-vojska-1854.jpg)
https://www.dominomagazin.com/zivot/gradski-zivot/5-neocekivano-najstarijih-stvari-u-srbiji/
-
Парадна униформа краља Петра II Карађорђевића
(https://3.bp.blogspot.com/-R2lv6l0yKnA/W3IaSRFAMHI/AAAAAAAADyM/hEIOPys7V4QDai7B3khUfJYk6T3VflXaQCLcBGAs/s1600/BK0106.jpg)
Uniform of the Yugoslav king. Members of Special Detachment Hintze (Gestapo) and the Army examine the uniform of King Peter II of Yugoslavia, which they found in the Ostrog monastery during the arrest of Serbian Patriarch Gavrilo. According to the patriarch, the "Germans were so pleased and happy, as if they had solved the biggest problem in the world; their noisy voices strangely echoed in the silence of the monastery". The photograph was soon published in the "Berlin Illustrated Newspaper", along with a propaganda text about the king as a traitor of his people, and also, at the end of the year, in the book "Tanks in the Balkans" – as a concluding illustration of the collapse of the Kingdom of Yugoslavia. (In the postwar Yugoslavia, the photo was forgotten; only the one from Drvar, showing seized Tito's uniform, was published.)
Text: Ivan Ž.
Photographer: Albert Otto, 691st Propaganda Company.
Date: 25 April 1941.
Location: Ostrog (district of Danilovgrad), Yugoslavia.
Original caption: "Serbian state treasure in a rocky eyrie. Among other finds, there is also a uniform of King Peter, who left behind in his hasty flight large amounts of luggage and a state treasure of 375 million dinars."
File source: Nationaal Archief, SFA022804408.
Извор: http://bandenkampf.blogspot.com/2015/11/
У вези с овом фотографијом може се још пронаћи да је настала приликом хапшења српског патријарха Гаврила у манастиру Острог и да је том приликом пронађено и скривено државно благо чија је вредност процењена на 375 милиона динара.
-
Мокрин код Кикинде 1919. године. Француски војници из Марока, Сенегала,...
(https://imgur.com/Opikz7s.jpg)
-
Пар старих фотографија Новог Сада из колекције Музеја Војводине (http://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/ostani-kod-kuce-i-nauci-nesto-novo/2937-fotografije-novog-sada).
Главни трг са пијацом 1885-1890.
(http://www.muzejvojvodine.org.rs/images/fotogalerija/fotografije_Novog_Sada/Glavni_trg_sa_pijacom_u_Novom_Sadu_1885-1890.jpg)
Нови Сад са понтонским мостом, друга половина 19. века
(http://www.muzejvojvodine.org.rs/images/fotogalerija/fotografije_Novog_Sada/Novi_Sad_sa_pontonskim_mostom_druga_polovina_19_veka.jpg)
Српска виша девојачка школа, почетак 20. века
(http://www.muzejvojvodine.org.rs/images/fotogalerija/fotografije_Novog_Sada/Srpska_devojacka_skola_u_Novom_Sadu_pocetak_20_veka.jpg)
Српска народна основна школа, почетак 20. века
(http://www.muzejvojvodine.org.rs/images/fotogalerija/fotografije_Novog_Sada/Srpska_narodna_osnovna_skola_u_Novom_Sadu_pocetak_20_veka.jpg)
Српски учитељски конвикт, почетак 20. века
(http://www.muzejvojvodine.org.rs/images/fotogalerija/fotografije_Novog_Sada/Srpski_uciteljski_konvikt_u_Novom_Sadu_pocetak_20_veka.jpg)
Владичански двор током изградње, почетак 20. века
(http://www.muzejvojvodine.org.rs/images/fotogalerija/fotografije_Novog_Sada/Vladicanski_dvor_tokom_izgradnje_pocetak_20_veka.jpg)
-
Ево још две "Српкиње" из истог села:
(https://imgur.com/Hxv2MjN.png)
Ali piše,Bou Saada,na dnu slike.To je u Alžiru
-
Ali piše,Bou Saada,na dnu slike.To je u Alžiru
То је била шала у контексту претходних објава на које сам се том приликом надовезао. Само нисам ставио смајлија па си мислио да сам озбиљан.
-
Базу са почетка ове теме http://gams.uni-graz.at/context:vase Универзитети у Грацу и Базелу, допунили су и сортирали. Има неких збирки које видим први пут. ЦЗанимљив је дио базе који носи назив:
Visualizing Family, Gender Relations and the Body. The Balkans approx. 1860–1950.
http://gams.uni-graz.at/archive/objects/context:vase.100/methods/sdef:Context/get?mode=container&context=context:vase.ocm!context:vase.100
Лично мени су најинтересантнији почеци фотографије у Срба који се најбоље виде кроз рад Анастаса Јовановића. Захваљујући његовом раду данас имамо фотографије значајних Срба из 19. вијека: Његоша, књаза Михаила, Вука Караџића, Бранка Радичевића и многих других. Почео је да ради фотографије већ половином 19. века, неких 20-ак година након њеног свјетског открића и употребе.
Фотографије Анастасове мајке Марије Јовановић (Јовановићи су били трговачка породица поријеклом из бугарског града Враца). Ако се има у виду да је старица на слици рођена у вријеме Француске револуције, онда се може закључити колико је ова фотографија стара (прије 1860), а ипак тако јасно и добро урађена.
(http://gams.uni-graz.at/archive/objects/o:vase.1004/datastreams/IMAGE.1/content)
Иначе у бази има још доста добрих колекција. Посебно су интересантни призори сеоског живота у Босни и Херцеговини с краја 19. и почетка 20. вијека. Збирка фотографија Schneeweis Edmundа из околине Јајца с почетка 20. вијека.
Група српских сељака
(http://gams.uni-graz.at/archive/objects/o:vase.2669/datastreams/IMAGE.1/content)
-
Фотографија са свечаности откривања споменика Његошу у Требињу 1934. године.
(https://i.postimg.cc/dvMHXKSy/Njegos-Trebinje-1934.jpg)
Svijet, ilustrovani tjednik, god. IX, knj. XVIII, br. 1, str. 4
Овде је и цела страница, ако некога занима.
https://i.postimg.cc/5xQcBS6d/Svijet-ilustrovani-tjednik-god-IX-knj-XVIII-br-1-str-4.jpg
-
Zamislite 20000 duša...kako lepa reč duša a ne ljudi.
I zaista, po kapama se vidi da su došli sa svih strana .
Prelepo i veličanstveno!
-
Zamislite 20000 duša...kako lepa reč duša a ne ljudi.
I zaista, po kapama se vidi da su došli sa svih strana .
Prelepo i veličanstveno!
У чланку се помиње и златна књига коју је у Требиње донео Јован Дучић као поклон краља Александра, у којој се налази и краљева посвета граду на Требишњици.
»Требиње је рађало хероје, мученике и пјеснике - три најчеститије капи крви човјечје. Тај хисторијски град је одувијек мала, али горда предстража отаџбине, вјерни чувар вјере, наших идеала и наших мисли. - 27. маја 1934. Александар«
Било би занимљиво сазнати да ли је сачувана ова књига? Можда неко од Требињаца са форума зна нешто о томе?
-
Možda wolf sagash ?
Ljubinje - Trebinje oko 60 km ;)
-
https://radiotrebinje.com/vijest/dan-kad-je-njegos-postao-trebinjac?lang=cir
-
https://radiotrebinje.com/vijest/dan-kad-je-njegos-postao-trebinjac?lang=cir
Браво за чланак, али не пише шта би с књигом.
Видимо да је на књизи било остављено и место за грб Требиња, који Требињци још нису уредно саставили.
-
Срби из Герзова (околина Шипова) у трећој деценији 20. века. Из рада Мирослава Нишкановића ''Становништво села Герзова у Босанској Крајини''.
(https://i.imgur.com/b0qpQ8u.png)
(https://i.imgur.com/nVehlIx.png)
(https://i.imgur.com/IBKYuT8.png)
-
(https://i.postimg.cc/zfSPjVnd/Zena-u-makedonskoj-narodnoj-nosnji-beli-platno-na-obali-Ohridskog-jezera.jpg)
Жена у македонској народној ношњи бели платно на обали Охридског језера
-
(https://i.postimg.cc/4fcRrN9R/Joueur-de-gusla.jpg)
Гуслар, 1955
Интересантнан је преплет симбола на капама.
-
(https://i.postimg.cc/4fcRrN9R/Joueur-de-gusla.jpg)
Гуслар, 1955
Интересантнан је преплет симбола на капама.
Ово баш хтедох да поменем на теми због које испаде читава фрка. Хтели ми или не, обе те идеологије су део наше прошлости, не може се то избрисати. Многима су преци били део једне од ових опција (често и невољно). А преци у глобалу прво део једне, па друге, па затим опет ове прве (последњи ратови). Зато је бесмислено величати једно, а ниподаштавати друго, иако разумем да сви имају неке своје аргументе зашто баш та опција. Иначе би и то требало сматрати политичким темама (за које наводно нема места на форуму, барем према правилнику), иако је реч о скоријој историји.
-
Ово баш хтедох да поменем на теми због које испаде читава фрка. Хтели ми или не, обе те идеологије су део наше прошлости, не може се то избрисати. Многима су преци били део једне од ових опција (често и невољно). А преци у глобалу прво део једне, па друге, па затим опет ове прве (последњи ратови). Зато је бесмислено величати једно, а ниподаштавати друго, иако разумем да сви имају неке своје аргументе зашто баш та опција. Иначе би и то требало сматрати политичким темама (за које наводно нема места на форуму, барем према правилнику), иако је реч о скоријој историји.
Тако је, Небојша.
-
Интересантнан је преплет симбола на капама.
Нема чега нема :D
-
Зна се како изгледа изворна црногорска капа. Све остало су производи тренутне политике...
-
Нема чега нема :D
На гуслама је изгледа амблем ФНРЈ.
Исте такве сам пре неки дан видео у једној антикварници у Београду.
Додуше, било је шест бакљи, значи амблем СФРЈ.
-
На гуслама је изгледа амблем ФНРЈ.
Исте такве сам пре неки дан видео у једној антикварници у Београду.
Додуше, било је шест бакљи, значи амблем СФРЈ.
Ужас... Гусле и комунистичка Југославија...
-
Ово баш хтедох да поменем на теми због које испаде читава фрка. Хтели ми или не, обе те идеологије су део наше прошлости, не може се то избрисати. Многима су преци били део једне од ових опција (често и невољно).
...
Знам за случај човека из Левча који је за време другог светског рата бежао 4 пута из четника и 3 пута из партизана. Кућа му је била на таквом месту да су разне војске стално свраћале и мобилисале га. Он се био баш оженио на почетку рата, дошло једно дете, па друго, неће човек да се одваја од породице. Кад су га четврти пут покупили партизани, није успео да утекне, али је успео да преживи и врати се кући. Сигурно многи знају и необичније приче на ову тему, али не замерите, учинило ми се згодно да је поменем.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
-
Зна се како изгледа изворна црногорска капа. Све остало су производи тренутне политике...
Изворна је ваљда без икаквих симбола?
Знам за случај човека из Левча који је за време другог светског рата бежао 4 пута из четника и 3 пута из партизана. Кућа му је била на таквом месту да су разне војске стално свраћале и мобилисале га. Он се био баш оженио на почетку рата, дошло једно дете, па друго, неће човек да се одваја од породице. Кад су га четврти пут покупили партизани, није успео да утекне, али је успео да преживи и врати се кући. Сигурно многи знају и необичније приче на ову тему, али не замерите, учинило ми се згодно да је поменем.
Боље, него да су га на крају покупили четници. Овако је бар извукао борачку пензију :D Шалу на страну, проживели су људи у то време свакакве судбине.
-
(https://i.postimg.cc/4fcRrN9R/Joueur-de-gusla.jpg)
Гуслар, 1955
https://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2041/05%20Crnjanski.html
Милош Црњански и гусле
Спустимо се, зачас, у репортажу Милоша Црњанског „Утакмица гуслара код Алипашина моста”, и поводом те утакмице до његовог коментара „Песма гуслара има ли још смисла”, из далеке 1925. године.
Неозарен старог ореола сјајем, Црњански ту пише да смо „заборавили свој народ, као да се сав населио на Чубуру”. Он, умешан у београдске хронике, љубитељ авиона, одлази да својим ушима слуша такмичење 64 гуслара. То му се чинило барокно. Да иде тамо „на домак белих минарета и гробаља, под сенком блажујске цркве, дигнуте над костима повешаних свештеника; то је било достојно дубље језе и дивљења”. „Херцеговина је, изгледа, срце наше земље и лепота тела тамо је дивна и општа. Лепота и архаизам наше народне песме, етички велике и вечније од свих других уметничких манифестација наше расе. Сва та крвава прошлост која лелече из гусала, сад је време да се увиди, била је лепота есхилска, судбином нам досуђена.”
Мало доцније додаје како је кроз Сарајево минула сенка Принципова. А шта је Гаврило Принцип, „чија рука није задрхтала”, него трагични видовдански заточник о коме наш песник у Коментарима Итаке има и оваквих реченица: „Син једног сиромаха, пролетера, земљорадника, Херцеговца, још непунолетан, био га је (Франца Фердинанда) скинуо са неба револверским пуцњима... Његов акт одобравала је само наша сиротиња и омладина... Принцип је, својим актом, ударио свима нама на чело жиг убице и сви смо ми постали сумњиви полицајцима, не само у Аустрији, него и целој Европи. Принцип нас је тако повезао боље него што смо били повезани, дотле, црквом, традицијом, крвљу... Атентатор нам је говорио, јасно, и са оне стране гроба.” Ова повезаност и јасност, разуме се, долазе из самог центра Косовског завета. О тираноубиству је реч.
Када се у „Војничкој песми” каже: „Нисам ја за сребро ни за злато плако, / нити за Душанов сјај”, то је казано да се призову доњи, страдални, себарски слојеви, које је онако у „Апотеози” узвисио, не пропустив да снизи тон устаљене патетике у питању ко, какав и су чим сме изаћи пред Милоша: „Ову чашу банаћанској дивизији, која ће изаћи сва погрбљена, од најгаднијих болести, пред Обилића.” „Гуслара сељачки пој / који не да да за живота зреш”, није ли сличан ономе у Његоша о младом житу коме је прије рока дошла жетва. Свој род Црњански често зове разапетим. Што весело мре. Коме је у смрти част. И зато у „Дитирамбу” овако прети и заклиње: „Клекнеш ли животу понизна лица, / нисам више твој син.” И када пише „Оду вешалима”, он заправо пише нихилистичку оду части: „Лепше се на вама по небу лети, / по земљи има блата.” Умети умрети, понављао је речи свога оца онај који је, испунив судбину, на крају пута, одбио лекове, храну и воду, окренуо се зиду и умро. Има сеоба. Смрти нема!
Иза ратних страхота, дакле, они који су „изгубили радост”, којима су се „очи помрачиле тугом звери”, имали су изнова све да зараде: и смех и радост и отаџбину и нацију. Црњански је своје побуњеничке, циничне, црнохуморне песме звао родољубивим. И имао је право. Била је то и за Отаџбину и за Нацију негативно речена љубав. Негативно, наспрам лицемерне предратне реторике виших слојева који су намерили да граде Мештровићев видовдански храм; и увек на нов, само његов начин, речена љубав за слободаре: „Хајдучкој крви нек се ори цик. / Убици дижте Видовдански храм!” Убици који је Обилића обновио.
Усред репортаже о гусларима има и оваква реченица: „Какав страшан уметник је овај певач... пева, а нама су уоколо очи пуне суза.”
Нема, дакле, осетљивог српског ува, ма где се човек родио и ма где живео, ма колико се опирао, док слуша гуслара, а да му се не протресе читав организам, да не утире сузе... Црњански на овоме свом путовању прво описује лепоту, тишину и зачараност Дрине и прекодринских предела које први пут гледа. У присенку му је примисао шта би он, школован у Темишвару, Ријеци, Бечу и Паризу, имао са гуслама и гусларима, тим индијанцима у колоритним ношњама, који врат и главу атавистички заокрећу небу. И са том тмолом, једноличном, жалобном мелодијом. А видели смо, ено, како га та даворија узима под своје, како га разбија у фундаменту: „Пева, а нама су уоколо очи пуне суза.”
Није се Милош Црњански отклањао, он је нашу епску повесницу напамет знао. А и с Богом је, више него што се писало, био у сагласју: „У Богу је ведро. У нас све се сневесели.”
-
Miloš Crnjanski i gusle..
Nebo-Save, baš ste se potrudili, a nas podsetili... :)
-
Изворна је ваљда без икаквих симбола?
Писали смо раније о ЦГ капи:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1556.0
-
Бадњи дан, 6. јануара 1928. године, у Шибенику:
(https://i.postimg.cc/X7qPCxt9/kolo-sibenik.jpg)
http://www.dijaspora.news/verovali-ili-ne-srpsko-kolo-se-igralo-u-sibeniku-na-bozic-foto/
-
Богојављењска литија 1903. године у Сарајеву:
(https://i.postimg.cc/prjFwGkp/bogojavljenje-2.jpg)
https://www.citajfilter.com/2020/01/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83-1903/
-
^Архијереј на слици би требало да је митрополит Николај Мандић, ујак Николе Тесле
-
Издвојих неколико занимљивих фотографија из албума Das versunkene Bosnien : Die photographische Reise des k.u.k. Oberleutnants Emil Balcarek durch Bosnien-Herzegowina 1907/08, Wien, 1999, који је доступан на сајту austria-forum.org (https://austria-forum.org/web-books/dasversunkenebosnien1999iicm).
Прва, можда и најзанимљивија, нажалост нема описа.
(https://i.postimg.cc/6qQ9c7nY/Screen-Shot-01-16-21-at-12-19-PM.png)
Судећи по ношњи и типу куће, највероватније се ради о српској породици из неког места у Херцеговини.
Остале слике прати опис у рукопису на немачком језику.
(https://i.postimg.cc/wvwz16ZJ/Screen-Shot-01-16-21-at-12-20-PM.png)
(https://i.postimg.cc/G3M32QnN/Screen-Shot-01-16-21-at-12-20-PM-001.png)
(https://i.postimg.cc/pr7tBs2L/Screen-Shot-01-16-21-at-12-22-PM.png)
(https://i.postimg.cc/9Frmq7Wf/Screen-Shot-01-16-21-at-12-22-PM-001.png)
(https://i.postimg.cc/x8q2HwVZ/Screen-Shot-01-16-21-at-12-22-PM-002.png)
(https://i.postimg.cc/VsH11kjP/Screen-Shot-01-16-21-at-12-23-PM.png)
(https://i.postimg.cc/WbC2m13w/Screen-Shot-01-16-21-at-12-23-PM-001.png)
(https://i.postimg.cc/NjXQdv2q/Screen-Shot-01-16-21-at-12-23-PM-002.png)
(https://i.postimg.cc/02MvN1fM/Screen-Shot-01-16-21-at-12-24-PM.png)
(https://i.postimg.cc/tgHpfvF1/Screen-Shot-01-16-21-at-12-24-PM-001.png)
-
Вјероватно је и прва слика као и остале из Загорја, калиновачки крај.
-
(https://i.postimg.cc/xQtgcnVN/Photo-Meri-La-Voy.jpg)
Каква необична вртешка, снимљена негде у Јужној Србији, можда и Македонији. :)
-
(https://i.postimg.cc/xQtgcnVN/Photo-Meri-La-Voy.jpg)
Каква необична вртешка, снимљена негде у Јужној Србији, можда и Македонији. :)
Одлична фотографија. Питам се да ли се ова скаламерија покретала ручно. :)
-
Одлична фотографија. Питам се да ли се ова скаламерија покретала ручно. :)
Вероватно да јесте. Чак се не да наслутити ни да је постојао неки помоћни механизам за лакше ручно покретање. И као да осовина уопште не пролази кроз центар вртешке. Али све заједно, слика је стварно одлична.
-
Српска девојка из Херцеговине
(https://i.postimg.cc/VYpTbp37/Facsimile.jpg)
https://postimg.cc/hzj9x0dP
Извор: https://gams.uni-graz.at/
Препоручујем свима да погледају овај сајт, има доста сјајних фотографија с наших простора.
-
Портрет херцеговачке породице
(https://i.postimg.cc/GrW7myZv/Facsimile-1.jpg)
-
Женска херцеговачка ношња
(https://i.postimg.cc/4JGMW9Jz/Facsimile-2.jpg)
Обратите пажњу на нож о појасу.
Подсети ме на једну нашу чланицу.
-
Женска херцеговачка ношња
Обратите пажњу на нож о појасу.
Подсети ме на једну нашу чланицу.
Сјајно, фасцинантан детаљ! Много говори о карактеру и духу наших Херцеговаца!
-
Сјајно, фасцинантан детаљ! Много говори о карактеру и духу наших Херцеговаца!
А бога ми и њихових🤔
-
Сарајевски грађански пар
(https://i.postimg.cc/37f0Hsbq/Facsimile-3.jpg)
https://postimg.cc/ZCbmZjC0
Фотографија је настала између 1898-1907. године.
-
Први Свесоколски слет сокола краљевине Југославије 1930. (преузето са фејсбук странице "Био једном један Београд")
https://mail.google.com/mail/u/0?ui=2&ik=daadbdc9e6&attid=0.1&permmsgid=msg-f:1705393182165211801&th=17aac61049549a99&view=att&disp=safe
Препоручујем ову страницу свим љубитељима старих фотографија Београда
-
(https://i.postimg.cc/fLyFjx1B/kapela.jpg)
Руски кадети испред ловћенске капеле, 1927. године
-
Крагујевац 1896. године:
(https://i.postimg.cc/D03rtxFS/IMG-074e4c4aed627b39d913702df68d6d6a-V.jpg)
-
(https://i.postimg.cc/PqST3ZH9/tesla.jpg)
-
То је изгледа фотографија пре чишћења споменика, овако сада изгледају:
(https://i.postimg.cc/qqdcB0kd/Spomenik-Teslinom-ocu-i-majci.jpg)
-
(https://i.postimg.cc/nzGPbQpW/slavonija.jpg)
(фотку пронашла наша Јаца-Азот)
-
(https://i.postimg.cc/k4F0h39X/IMG-ef98613a09e7cb57c353461b4a18dc2d-V.jpg)
(још један Јацин налаз)
Занимљиво је како је на разгледници Дунав написан малим словом, а Кнежев споменик и Позориште - великим :D
-
Српска деца избеглица стижу у лондонски Ватерло, септембар 1918.
(https://i.postimg.cc/9M4C06RJ/FB-IMG-1646939366807.jpg)
-
Први тим Шпорт клуба "Леотар" из Требиња, 1925. године:
(https://i.postimg.cc/BQxt4Ydq/IMG-20220513-132405.jpg)
(https://i.postimg.cc/NM1Z5XYr/IMG-20220513-132504.jpg)
(из књиге "ФК Леотар", аутора Милана Ждрале)
-
Једна одлична књига у издању "Службеног гласника" (2021), препуна сјајних фотографија Београда између светских ратова и након ослобођења:
(https://i.postimg.cc/wBxSxssJ/IMG-20220603-164030.jpg)
-
Неке фотографије из књиге:
(https://i.postimg.cc/Gp5rZjS9/IMG-20220603-165900.jpg)
(https://i.postimg.cc/hv8kP8ML/IMG-20220603-170025.jpg)
(https://i.postimg.cc/RZhDjzrQ/IMG-20220603-165936.jpg)
-
(https://i.postimg.cc/XJ1Z1F9g/IMG-20220603-170100.jpg)
(https://i.postimg.cc/mZqzQYLL/IMG-20220603-170133.jpg)
(https://i.postimg.cc/y8KFZmjJ/IMG-20220603-170207.jpg)
-
(https://i.postimg.cc/FH2XpKfJ/IMG-20220603-170318.jpg)
(https://i.postimg.cc/FFDtqpdv/IMG-20220603-170411.jpg)
(https://i.postimg.cc/NFPz0Nmr/IMG-20220603-170451.jpg)
-
https://ibb.co/Bs9vGsd
Српски официри у заробљеничком логору Ашах на Дунаву између 1914 и 1918.
-
(https://i.postimg.cc/9X105nPt/caruga.jpg)
-
(https://i.postimg.cc/9X105nPt/caruga.jpg)
Руку бих дао да је Чаруга од моје гране а ни Крмпота није далеко...праши,само праши😉
-
(https://i.imgur.com/zCjpq9Y.png)
-
Сарајево 1903. године на Богојављење.
(https://scontent.fbnx1-1.fna.fbcdn.net/v/t39.30808-6/326094825_5838453102903537_6937114232390875963_n.jpg?_nc_cat=108&ccb=1-7&_nc_sid=730e14&_nc_ohc=aBrG9MUpxIcAX8820_j&_nc_ht=scontent.fbnx1-1.fna&oh=00_AfCJqsh-HNj3ifGO9Uylbu1jDLagnj0r_L0EbXqQbOYwYA&oe=63D0AAFA)
-
Мислио сам да је Анастас Јовановић први српски фотограф, међутим изгледа да је један Србин и прије Анастаса Јовановића радио у техници дагеротипије, претече фотографије. Ову технику патентирао је Француз Дагер 1839. године. Умјесто папира као подлога за фотографски отисак користила се бакарна плоча пресвучена сребром. Суштински, то и јесте била прва комерцијална фотографија.
Димитрије Новаковић, српски трговац из Загреба, а родом из Питомаче, боравио је те 1839. године у Паризу, управо кад је Дагер објављивао свој патент. Новаковић је од Дагера набавио опрему и већ 1839. године снимао у Загребу, а 1840. године у Београду. О њему је у пештанским Сербским народним новинама те 1840. године изашао сљедећи чланак:
"Prošaste godine bavio je se G. Dimit. Novaković, srbn, trgovac, rodom iz Zagreba poslom svojim u Parizu i tamo je u udivlenija dostojnu onu baštinu, likove različitih predmeta sunačnim tracima izobražavati naučio od samog otca veštine ove G. Dagera. On je se ovo dana ovd bavio, i snimio je neku čast Beograda na posrebrenij list bakra. Snimak taj podneo je Nj. Svetlosti gospodaru Mihajlu Serbije knjazu na dar, a mnogima je ovdje ne samo mašinu, nego i samu veštinu pokazivao, i to s velikom njemu svojstvenu učtivostju i blagodušjem. I Serblji dakle imaju već jednog sina upoznatog s ovom veštinom, koja je po pravdi udivljenje Evrope na sebe privukla."
Везе Новаковића са Паризом биле су преко трговине пијавицама. Продавао је наиме пијавице из Лике на француском тржишту. Ко зна како је уопште дошао у тај круг око Дагера. И сама опрема за дагеротипију морала је бити веома скупа у том моменту. Ипак, Новаковић ју је купио. Неколико година касније умро је у Загребу у дебелим дуговима. Као узрок банкрота помиње се неуспјешно трговање калијевим карбонатом са трговачким партнерима у Србији.
Штета што нису остале сачуване те његове прве дагеротипије. Биле би то најстарије фотографије и Загреба и Београда.
Новаковића Хрвати сматрају својим првим фотографом, наравно не помињу претјерано његово српско поријекло, а име су му преметнули у Деметер.
-
У једном шумадијском селу, пред Други светски рат:
(https://i.postimg.cc/fLxG099r/IMG-20230419-213009.jpg)
(https://i.postimg.cc/tJqMZmys/IMG-20230419-212958.jpg)
-
Аутограм Светозара Томића на листу из књиге штампане пре његовог рођења:
(https://i.postimg.cc/JzDdkXw5/IMG-20230419-212929.jpg)
-
Београђани на излету, 1920-их:
(https://i.postimg.cc/htw6nBp4/IMG-20230415-213851.jpg)
-
(https://i.postimg.cc/25RGT80W/IMG-20230415-213909.jpg)
-
Прослава православног Бадњег дана у Шибенику 1928. године.
(https://imgur.com/1laHpWS.jpg)
-
(https://i.postimg.cc/8PPVyJKR/IMG-145fcd0d897f787218bae70e64f9e1ac-V.jpg)
-
Ово је право богатство ова архива слика.
Ово много вреди и значи, надахњује и продуховљује човека.
-
(https://i.postimg.cc/SNtRgT8T/IMG-20240310-212728.png)
Крагујевчани, 1925 (из приватне архиве Ј. Јевђевића, преузето са фејсбук странице "С фењером кроз Крагујевац)