Аутор Тема: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар  (Прочитано 8638 пута)

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #60 послато: Новембар 11, 2021, 06:29:13 пре подне »
Па ваљда је читава прича о Вукши и почела претпоставком да је он родоначелник родова који славе Лазареву суботу.
У сваком случају, знамо да су ти родови били у саставу Вукшиног џемата зато што се харамбаша Вукчевић спомиње почетком Кандијског рата.
Али и поред тога, можда је Вукша био друге генетичке "провенијенције".

Поред поменутих родова, кандидати за његове потомке су Митровићи и Нанићи (I2-S17250>PH908>MF2888).

Овдје треба споменути и презиме Вукша. Вукше су из Парчића; Ђурђевдан. Дио њих се спомиње у обровачком Затону 1773. године. Контам да су од ових из Затона Вукше из Добросела код Лапца. Отамо су се селили у Врточе.
Иако тако не изгледа, ради се о јединственом презимену и роду на подручју сј. Далмације, Лике и Б. крајине.
Постоји шанса да су Вукше директни примићурови потомци. Ту је та евентуална веза са Митровићима, јер се претпоставља да су Митровићи исто славили Ђурђевдан.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #61 послато: Новембар 11, 2021, 09:06:13 пре подне »
Па ваљда је читава прича о Вукши и почела претпоставком да је он родоначелник родова који славе Лазареву суботу.
У сваком случају, знамо да су ти родови били у саставу Вукшиног џемата зато што се харамбаша Вукчевић спомиње почетком Кандијског рата.
Али и поред тога, можда је Вукша био друге генетичке "провенијенције".

Поред поменутих родова, кандидати за његове потомке су Митровићи и Нанићи (I2-S17250>PH908>MF2888).

Овдје треба споменути и презиме Вукша. Вукше су из Парчића; Ђурђевдан. Дио њих се спомиње у обровачком Затону 1773. године. Контам да су од ових из Затона Вукше из Добросела код Лапца. Отамо су се селили у Врточе.
Иако тако не изгледа, ради се о јединственом презимену и роду на подручју сј. Далмације, Лике и Б. крајине.
Постоји шанса да су Вукше директни примићурови потомци. Ту је та евентуална веза са Митровићима, јер се претпоставља да су Митровићи исто славили Ђурђевдан.
Је ли ко тестиран дубље или је све и даље на претпоставкама?

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #62 послато: Новембар 11, 2021, 09:01:35 поподне »
Ко би требало да буде тестиран дубље и какве би то везе имало са Вукшом?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #63 послато: Новембар 11, 2021, 09:19:40 поподне »
Ко би требало да буде тестиран дубље и какве би то везе имало са Вукшом?
А ништа се Посо не сјекирај, све ће ти се само касти....а у осталом да се претпоставити...до виђења,пријатно😉

Ван мреже Jovo79

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #64 послато: Јануар 03, 2022, 11:49:47 поподне »
Zapisano je kao Milović, a vjerovatno je u pitanju patronomik od Miloje, Milo i sl.
Evo i cijelog isječka s još nekoliko zanimljivih podataka.


post image free

Здраво, моја кума Црнобори је рођена у Бањолама код Премантуре. Из које књиге је овај исјечак? То ће је усрећити. Питаћу да ли би били тестирани.

Што се тиче Миловића, нашао сам га и у књизи истарског лингвисте Рибарића - Jure Bray Milobitz spomenut 1523. g. u Sv. Ivancu kod Žminja kao "Krabat so jetzt der Türken halber heraus zogen ist" (Bidermann, o. c.: 367)

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #65 послато: Јануар 06, 2022, 07:18:51 поподне »
Здраво, моја кума Црнобори је рођена у Бањолама код Премантуре. Из које књиге је овај исјечак? То ће је усрећити. Питаћу да ли би били тестирани.
Miroslav Bertoša: Mletačka Istra u XVI i XVII stoljeću

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #66 послато: Јануар 07, 2022, 11:25:33 пре подне »
Неки Петар Црнобор пописан је 1585. у селу Избић/Избик, нахија Петрова гора:
Baština Ivana Pavalovog, u ruci Petra (Crnobor?)
Вјероватно се ради о Збичју које спомиње Јуран у свом раду о Вратковићима. Тамо се у 16. вијеку налазе власи Поповићи. 

А Обрад Радословић може да буде Обрад Радосав из 1574. године, старјешина џемата коме је припадао Бргуд.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #67 послато: Јануар 17, 2022, 09:12:37 пре подне »
Након 1582. године када се спомиње Никола Вукшић, у изворима се (опет по Храбаку) наводи још један жегарски старјешина - Вучко Љубичић.
Милош Жупановић и Мато Вукшић из Војнића и Вучко Љубичић из Жегара "главне старјешине тог народа" преговарали су 1619. године са сењским капетаном о преласку на хабсбуршку територију. Од овога није било ништа. Милош Жупановић је 1620-21. године у Котарима убијен у чарки.

Вучко Љубичић је у епским народним пјесмама познат као "архинепријатељ" Иве Сењанина, којег је и надживио. Преговори су обављени седам година послије Ивине смрти.

Пјесма "Вучко Љубичић" на линку:
https://sr.wikisource.org/sr-el/Вучко_Љубичић

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #68 послато: Јануар 17, 2022, 11:28:45 пре подне »
Након 1582. године када се спомиње Никола Вукшић, у изворима се (опет по Храбаку) наводи још један жегарски старјешина - Вучко Љубичић.
Милош Жупановић и Мато Вукшић из Војнића и Вучко Љубичић из Жегара "главне старјешине тог народа" преговарали су 1619. године са сењским капетаном о преласку на хабсбуршку територију. Од овога није било ништа. Милош Жупановић је 1620-21. године у Котарима убијен у чарки.

Вучко Љубичић је у епским народним пјесмама познат као "архинепријатељ" Иве Сењанина, којег је и надживио. Преговори су обављени седам година послије Ивине смрти.

Пјесма "Вучко Љубичић" на линку:
https://sr.wikisource.org/sr-el/Вучко_Љубичић
Није искључено да су били рођаци али Ивови су се ,ако сам у праву, истражили па је то сад тешко доказиво.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #69 послато: Јануар 17, 2022, 06:37:27 поподне »
Може бити. У Сењу се спомиње "Vuksan Vulatcovich iz Žegara, turski teritorij, ranije Turčin, koji se preobratio u kršćanina".
Али вјероватније је да је овај Вуксан по крштењу узео кумово презиме (Иван Влатковић?). Било је више таквих случајева међу преобраћеницима из тог раздобља.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #70 послато: Јануар 17, 2022, 06:53:41 поподне »
Може бити. У Сењу се спомиње "Vuksan Vulatcovich iz Žegara, turski teritorij, ranije Turčin, koji se preobratio u kršćanina".
Али вјероватније је да је овај Вуксан по крштењу узео кумово презиме (Иван Влатковић?). Било је више таквих случајева међу преобраћеницима из тог раздобља.
У том крају вјера се мијењала чешће него гаће тако да су то били реверзибилни процеси. Али се мора признати да је народ био слуђен и стијешњен између три велике силе и није му било никако лако. Иво се иначе помиње ко вођа Крмпоћана али су они и Војнићи били изгледа симбиоза која је трајала вјекивима тако да ако нису били по тати онда су били по мами рођаци сто посто😉

Ван мреже Jovo79

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #71 послато: Јануар 19, 2022, 11:13:59 пре подне »
Miroslav Bertoša: Mletačka Istra u XVI i XVII stoljeću

Хвала вам! Биће ми мало теже да пронађем књигу, али добрo.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #72 послато: Фебруар 03, 2022, 10:02:25 пре подне »
Сигурно је да су Милишићи били на челу Жегара до 1604. године, као што показују османски пописи.
Са друге стране, најстарији познати "представник" родова који славе Лазареву суботу - старјешина Жегара Вучко Љубичић - спомиње се 1619. године.
Вјероватноћа да се ради о истом роду је висока, иако постоји могућност да је у тих 15 година дошло до смјене у старјешинском кадру.

Што се тиче њихових могућих рођака у Петровом пољу, у компанији Петра Хрељановића, 1684. године, пописани су Lazo Milancouich, Giouan Rachitich и Zuanne Valcouich.

Можда би требало обратити пажњу на тестиране Велимире, који потичу од Велемира из Баљака код Шуице, због евентуалне везе са Јошићем из дрнишких Баљака.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #73 послато: Фебруар 03, 2022, 10:10:49 пре подне »
Можда би требало обратити пажњу на тестиране Велимире, који потичу од Велемира из Баљака код Шуице, због евентуалне везе са Јошићем из дрнишких Баљака.

Веза Велимира и Јошића је сасвим могућа, јер имају пуно поклапање на 17 маркера. И ова веза са називом Баљци (од источне Херцеговине до Крајине) такође изгледа интересантно.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #74 послато: Фебруар 03, 2022, 12:19:03 поподне »
Велемири и Ћевапи из Баљака код Шуице славе Ђурђевдан, а Цвитићи и Мишковићи Лазареву суботу.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #75 послато: Фебруар 03, 2022, 02:25:25 поподне »
Сигурно је да су Милишићи били на челу Жегара до 1604. године, као што показују османски пописи.
Са друге стране, најстарији познати "представник" родова који славе Лазареву суботу - старјешина Жегара Вучко Љубичић - спомиње се 1619. године.
Вјероватноћа да се ради о истом роду је висока, иако постоји могућност да је у тих 15 година дошло до смјене у старјешинском кадру.

Што се тиче њихових могућих рођака у Петровом пољу, у компанији Петра Хрељановића, 1684. године, пописани су Lazo Milancouich, Giouan Rachitich и Zuanne Valcouich.

Можда би требало обратити пажњу на тестиране Велимире, који потичу од Велемира из Баљака код Шуице, због евентуалне везе са Јошићем из дрнишких Баљака.
А и топоним Галечић у близини није за одбацити ако имамо Галешиће међу Војнићима.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #76 послато: Фебруар 18, 2022, 12:31:30 поподне »
У вези Сењана, на Магазину сјеверне Далмације недавно је постављен (и чини се уклоњен) значајан документ на коме (је требало да) се види да је Јуриша Хајдук или Јуриша Сењанин био поријеклом из Поповића у Буковици.
Његово право име било је Јурај Лучић.
Лучићи се спомињу у буковичком Поповићу 1591, 1636. (као Лукић) и 1640. године.

Ово је интересантно због тога што би и његов савременик Иван Влатковић Сењанин могао бити поријеклом одатле.
Он је имао двоструко презиме Новаковић Влатковић и ако је тачно оно што је Сиврић писао, да му се отац звао Влатко, онда му је породично презиме било Новаковић.
Новаковићи се наводе у Поповићу 1591, 1607, 1633. и 1640. године.
 
(Подаци које Јуран доноси у раду "Морлаци у Шибенику" углавном се односе на Поповић у Буковици, а не, како је он сматрао, на Поповић, Косово.)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #77 послато: Фебруар 18, 2022, 12:41:36 поподне »
Новаковићи се наводе у Поповићу 1591, 1607, 1633. и 1640. године.

(Подаци које Јуран доноси у раду "Морлаци у Шибенику" углавном се односе на Поповић у Буковици, а не, како је он сматрао, на Поповић, Косово.)

Шта су славили ти Новаковићи из Поповића, има ли њихових потомака данас и да ли је од њих Божидар Новаковић из Буковице (чувена слика). :)


Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #78 послато: Фебруар 18, 2022, 01:09:54 поподне »
Поповић је, вјероватно, добио назив по власима Поповићима, који се најраније спомињу у залеђу Трогира. Ти Новаковићи су били католици.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #79 послато: Новембар 18, 2022, 11:22:12 пре подне »
Као што Храбак каже, Банадего је, у млетачким изворима, подручје некадашње хрватско-угарске бановине. Фактички се односио на подручја Буковице и Равних котара која нису била под млетачком контролом. У горњем посту подебљао сам назив Банадего, зато што је Клемен Пуст искористио један старији (и лош) превод тог назива - Банпоље, који се није ни користио, нити је постојао (колико је мени познато).

Ивна Анзуловић је објавила један списак војника с млетачке стране, гдје се назиру нека имена из унутрашњости. Поред "Ливоја", ту је и војвода Жакман који се спомиње у попису 1528-30. као старјешина џемата нахије Карин:

"Neka od ovih prezimena, pa čak i istih osoba nalaze se u družini kapetana Nikole Detrešića 1540. Ovdje ćemo nabrojiti sva ta imena jer mislimo da ih je vrijedno navesti, a iz ovoga se i vidi da su iste osobe služile vojsku i obrađivale zemlju. Njihova imena i prezimena jesu: Pelegrinus de Marco, Simon de Ventura, Antonio de Begna, comes Xachman Glegeuaz, comes Petrus Naycinouich, Bartolomeus Saponcich, Luchaz Chouergliza, Simon Stoychouich, Radichius Pauich, Petrus Ferletich, Matheus Locho, Baressa Bersicich, Paulus de Hernia, Franciscus Petricich, Gregorius Vissich, Paulus Lachouich, Jacomo Nicholich, Matheus Chabetić, Raycho Stoychouich, Lucas Flurich, Joanes Duymouich, Maras Besichauich, Mathei Liuaza, Marati Occornich, Martini Stoycouich, Partui Pigliuch, Joanes Vrancich, Gliuban Deschouich, Marci Paych, Maretini Crepgina, Mathei Radnouich, Stoyani Chossutich, Mathei Vitorićh, Gregori Jachoffcich, Gregori Clarich, Pauli Stoymilouich, Franci Trobete, Petri Dalelich, Pauli Maduich, Stephani Schierbaz, Thome Dechich, Luce Miloeuich, Petri Versatouich, Bilulli Sbicich, Georgi Cholic, Marathi Rechieuich, Joanis Lilich, Mixe Vranisseuich, Mathass Rimanich, Vit Rimanich, Grubisse Butchouich, Gregori Percich, Martini Risolich, Andree Pauchouich, Joanes Stancich, a tu su još D. Alosius Tetrico, D. Donatum Prititijs, comite Simoni Nalesich, comite Paulum Rimanich."

Она, такође, напомиње да се презиме "Gleževac" (вјероватно Глеђевац) "na zadarskom području spominje i ranije (1418.) i to kao vlasi katuna Krajšića ...Vlatchus Glegeuaç".

Жакман Глеђевац из Подновја (негдје између Поседарја и Новиграда) спомиње се и 1555. године, а 1560. године ту је и Миливој Глеђевац, пок. Жакмана, исто из Подновја. (Роман Јелић)

Још неколико података о Жакмановим "Глеђевцима".

Њихов родоначелник појављује се у задарским документима негдје између 1355. и 1384. године: "Posnanus frater Gleie catunarii", "Goitanus Didoslauich de catuno Gleie", затим насљедници, 1400: "Marcus Vlacus filius condam Disse Nicolich de catono Gleyeuac" итд.

Иначе, може се идентификовати још један влах Истрије из османског пописа 1530:
"An-cemaat-i Knez Petre veled-i Milovan (Medvine)".
Ради се о "Petrus Milovanich catonarius districtus Zelengrad" (1518).

Милованићи се наводе касније на млетачкој територији:
Milincus Milouanich quondam Johannis (1564);
као и Сладе Милованић (1570), погинуо вјероватно 1574. године.