Гверић, БиХ, хаплогрупа I-M423
Гверићи из БиХ су готово увек Срби. Гверићи из Бараћа (Мркоњић Град) славе Св. Василија Великог, па може бити да постоји веза са родовима I2-PH908 који у Крајини славе Василијевдан.
У Крајини постоји и презиме Гверо. Они су лоцирани нешто западније, а славе Св. Николу, па је упитна веза са овим Гверићима. Основа презимена је свакако интересантна, а многи истраживачи верују да је у питању италијански корен (guera, guercio).
Хвала вам на овој информацији, ако могу само да напишем један коментар.
Сви Гверићи које знам славе Никољдан а од старијих сам чуо да су Гвере и Гверићи од истог рода. Имамо и родбину која се презива Гверо а ми смо Гверићи.
Моји Гверићи су из Шахиновића, општина Челинац код Бања Луке.
Планирао сам тестирање али видим да су Гверићи из Бања Луке И2, што је и била моја претпоставка.
Волео бих да сазнам више о самој историји Гверића и ком роду припадамо.
Наиме, у скорије време сам истраживао о пореклу Гверића по нету и пронашао да су 1741. два брата, Фране и Гашпар Гверић (пише да су из Удина) служили у далматинској коњици лично у јединици задарског племића Луја Детрика против османлија. Иначе презиме Детрико у ранијим документима налазим као Детрић, то је стара задарска породица чији је последњи члан управо био Лујо.
Године 1762. Гверић Иван и Јосип од оца Марка (овај пут из Истре), служе опет у Задру код пуковника Бенедикта Пасквалија.
Од једног историчара сам начуо да Гверићи наводно имају две линије, једну преко Млетачке републике у унутрашњост Балкана а другу преко Дубровника где је наводно стара породица али то нисам могао да потврдим. Пронашао сам неку дубровачку властелу Гвереро која се спомиње 1245. (Домања Гвереро/Гверерис дубровачки судија и саветник, женска чланови породице имали имена Добра, Драга, Деса, Стана и Првослава, дакле словенска имена) али пише да је род изумро 1304.
За венецијанску племићку породицу Гвера италијански вики чланак пише да је далматинског порекла, пресељена у Венецију ради трговине и додељена јој грофовија у округу Ровиго, северноисточна Италија. Постојала је и породица Гверини која је према Розенфелду далматинско племство и припадала грађанству Задра.
Нпр. Илариј Гверини је грађанин Задра и 1583. зида цркву на Салима и то баш Св. Николи, био је један од најбогатијих трговаца тог времена. Пронашао сам и да је кнез Корчула 1525. био неки Паоло Гверини а 1602. Марин Гверини је омишки провидур или надзорник. 1722. Антонио Гверини је бележник у Задру. Дакле, Гверини су конастантно присутни у Далмацији најраније од 16. све до 18. века.
У раду "Нацрт за Развој Именске формуле у Тивту" Стипе Кекеза помињу се Гверовићи из Ријеке Дубровачке и да је 1761. у Котору као лекар радио извесни Иван Гвера. Тамо пише да су Гвере староседеоци Боке которске и да име потиче од италијанског Гвера (Guerra). Атилио Гвера је био канцелар Будве 1603. а у Прчњу исто се налазе Гверини који су према Накићеновићу из Италије. У Прчњу је и црква Св. Николе а према Накићеновићу одатле су и Гверићи и Гвере који славе Никољдан до дан данас.
Код Јиричека сам читао да је постојала веза између Боке Которске односно Котора и дубровачке републике и насељавања у оба правца, што може бити још једна веза што се Гвере и Гверићи помињу на оба места. Можда је прво исељавање било из Дубровника у Боку, а не супротно?
Гвера и данас има управо у Котору, али овом другом код код Мркоњић града, што је недалеко од мојих Гверића из општине Челинац.
У сваком случају, толико од мене за сада. Имам још неких информација, рецимо о садашњим Гверићима католицима у Хрватској за које сам убеђен да смо у сродству. Извињавам се ако сам се расписао на погрешној теми. Толико за сада и нада се да ћу открити право порекло Гверића.
