Скорашње поруке21
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука ВелиборЛазић13 послато Мај 18, 2024, 06:31:28 поподне »Вукашиновић, Никољдан, Горња Буквица, Горажде
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435>Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића).
Од модалног хаплотипа разликује се на четири маркера, па тако има повишене вриједности DYS389I-15 и DYS389II-30 и снижене вриједности DYS458-17 и DYS635-20. Нарочито је интересантна вриједност 20 на DYS635, јер се не јавља код других припадника рода, али се зато преостала три одступања од модала јављају и код других.
Тестирани је навео предање о поријеклу од Вукашина Пејовића и досељењу из околине Мојковца, али постоји и друго предање, чији је извор такође један од Вукашиновића - да су досељени са простора између Никшића и Плужина.
Како сваком предању треба посветити дужну пажњу, тако није било згорег потражити и основ за помињање Мојковца. Међутим, Пејовићи из околине Мојковца припадају хаплогрупи Ј2б М205, тако да се ту вјероватно радило о погрешном трагу.
То нас враћа на предио око Плужина. Урош Узелац указује на одломак из монографије „Пива“ др Обрена Благојевића, који гласи: „Пејовићи. Старо пивско братство, сада од око 20 кућа у Миљковцу. Славили су Никољдан и припадају стаблу Руђића. По предању, они су од старих Јелића, који су живјели у Ораху. Радул Јелић био је ожењен Јагитом, ћерком попа Дурута. Његов син Пејо са братом Јовићем одсели се у Миљковац, гдје су тада живјели Ђућили и Миловићи. Пејо је имао 6 синова: Глигора, Саву, Аћима, Зелена, Ивана и Секула и они су се по оцу прозвали Пејовићима. Имали су попове: Јована, Тому (роћен око 1775), Богдана, Антонија, Симеуна и Луку. Једна линија Пејовића ишла је овако: Пејо—Глигор—Јован—Симеун—Томо—Декица—Богдан—Симеун—Богдан (рођен око 1895) Једна кућа Пејовића била је и до скоро у Ораху, гдје се око 1880. године населио поп Антоније.“ Ово нас тјера да се запитамо и да ли на предање о поријеклу из околине Мојковца, које наводи тестирани, може утицати и сличност топонима Мојковац-Миљковац.
Дакле, имамо поклапање крсне славе и презимена које се помиње у предању. Пејовићи из Миљковца су потврђено припадници подгране FGC28435, односно припадају роду Пивљана и подграни Y510986. На жалост, тестирани су без маркера, тако да не можемо коментарисати блискост хаплотипа Пејовића и Вукашиновића, али сматрам да имамо довољно елемената да можемо рећи да је предање о поријеклу од Вукашина Пејовића, очигледно из Миљковца код Плужина, потврђено.
Поред наведеног, можемо поменути и то да, не рачунајући Пејовића, за ког сам рекао да нема маркере, Вукашиновић нема ни једно потпуно поклапање, а најближи од тестираних Пивљана му је Гутовић из Рудиница код Плужина, са три разлике.
Тестирани би директним тестом код YSEQ-a могао потврдити припадност подграни FGC28435, па тиме отклонити било какве недоумице, а, уколико постоји интересовање, свакако би било добро урадити неки од дубинских тестова.
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435>Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића).
Од модалног хаплотипа разликује се на четири маркера, па тако има повишене вриједности DYS389I-15 и DYS389II-30 и снижене вриједности DYS458-17 и DYS635-20. Нарочито је интересантна вриједност 20 на DYS635, јер се не јавља код других припадника рода, али се зато преостала три одступања од модала јављају и код других.
Тестирани је навео предање о поријеклу од Вукашина Пејовића и досељењу из околине Мојковца, али постоји и друго предање, чији је извор такође један од Вукашиновића - да су досељени са простора између Никшића и Плужина.
Како сваком предању треба посветити дужну пажњу, тако није било згорег потражити и основ за помињање Мојковца. Међутим, Пејовићи из околине Мојковца припадају хаплогрупи Ј2б М205, тако да се ту вјероватно радило о погрешном трагу.
То нас враћа на предио око Плужина. Урош Узелац указује на одломак из монографије „Пива“ др Обрена Благојевића, који гласи: „Пејовићи. Старо пивско братство, сада од око 20 кућа у Миљковцу. Славили су Никољдан и припадају стаблу Руђића. По предању, они су од старих Јелића, који су живјели у Ораху. Радул Јелић био је ожењен Јагитом, ћерком попа Дурута. Његов син Пејо са братом Јовићем одсели се у Миљковац, гдје су тада живјели Ђућили и Миловићи. Пејо је имао 6 синова: Глигора, Саву, Аћима, Зелена, Ивана и Секула и они су се по оцу прозвали Пејовићима. Имали су попове: Јована, Тому (роћен око 1775), Богдана, Антонија, Симеуна и Луку. Једна линија Пејовића ишла је овако: Пејо—Глигор—Јован—Симеун—Томо—Декица—Богдан—Симеун—Богдан (рођен око 1895) Једна кућа Пејовића била је и до скоро у Ораху, гдје се око 1880. године населио поп Антоније.“ Ово нас тјера да се запитамо и да ли на предање о поријеклу из околине Мојковца, које наводи тестирани, може утицати и сличност топонима Мојковац-Миљковац.
Дакле, имамо поклапање крсне славе и презимена које се помиње у предању. Пејовићи из Миљковца су потврђено припадници подгране FGC28435, односно припадају роду Пивљана и подграни Y510986. На жалост, тестирани су без маркера, тако да не можемо коментарисати блискост хаплотипа Пејовића и Вукашиновића, али сматрам да имамо довољно елемената да можемо рећи да је предање о поријеклу од Вукашина Пејовића, очигледно из Миљковца код Плужина, потврђено.
Поред наведеног, можемо поменути и то да, не рачунајући Пејовића, за ког сам рекао да нема маркере, Вукашиновић нема ни једно потпуно поклапање, а најближи од тестираних Пивљана му је Гутовић из Рудиница код Плужина, са три разлике.
Тестирани би директним тестом код YSEQ-a могао потврдити припадност подграни FGC28435, па тиме отклонити било какве недоумице, а, уколико постоји интересовање, свакако би било добро урадити неки од дубинских тестова.