Једва чекам резултат Вујачића, највећег гуслара међ' Србљем данас, који је испевао:
"Никшићи су и Жупљани,
Требјешани, листом Ровца,
српске крви и језика,
сви од Никше, славног оца" 
Нема више никаквих недоумица,
Y189944 • FT229068 је одређујући SNP за Вујачића, Шћепановића и Кургаша! Испод Y189944 • FT229068 Вујачић има 4 новела, то су
FT218934, Y252855, Y252885 и Y252996, већ сам их кандидовао у Yseq-у, SNP-ови су по Yfull-у одличног квалитета тако да ћемо их ускоро све имати у понуди. Међу њима се сасвим сигурно налази терминални SNP Требјешана, свакако најчувеније лозе међу Никшићима, на нама је да га откријемо додатним тестовима, пре свих Вукосављевића и/или Матијашевића из Ђераћа код Лучана, с обзиром да се њихови узорци већ неко време налазе у Берлину и да су обојица дали доприносe ранијим тестирањима. Пошто су
војвода Грдан и његов брат војвода Гаврило били унуци
војводе Дракула (Драгула), који је највероватније био чукунунук Никше другог, то је довољан временски распон и довољан број пасова (дакле од Никше до Грдана и Гаврила) за мутацију која ће бити одређујућа за све Требјешане одн.
за сва позната требјешка братства која воде порекло од двојице војвода с краја XVI века: Драгићевиће-Вујачиће, Бућиће, Поповиће, Кљајиће-Бећировиће, Симоновиће, Војводиће, Лопушине, од пре помињане Ђурковиће и тд.
Желим да се још једном и јавно захвалим Бошку Вујачићу на изузетној сарадњи, имао сам, слободно могу рећи велику част, да га пре неколико дана угостим и лично упознам код мене у Ариљу, када је био на путу за родни Шавник и још ме држе позитивни утисци са нашег првог и надам се не и последњег састанка. Све оно што сам препознао преко телефонских разговора, његово братољубље и родољубље, његову осећајност, срдачност и пажњу, рафинираност и галантност сам коначно спознао у њему и у неколико сати нашег дружења, те с тога гледишта слободно могу рећи како је Бошко идеал-тип правог Србина. Користим ову прилику за цитат о његовом претку војводи Дракулу из књиге
Требјешани (2013.), аутора покојног брата Николе Вујачића:
"
Војвода Дракул Драгићев Предак свих Требјешана
Међу најзначајније личности никшићког племена несумњиво спада
војвода Дракул, иако о њему данас мало знамо. Ипак на основу ријетких,
али ваљаних докумената, знамо да је он живио у првој половини XVI вије–
ка. Од тада је протекло више од 450 година, што је учинило да ова значајна
личност скоро потпуно падне у заборав. Живио је у једном тешком пери–
оду, можда најтежем времену у тешкој и трагичној историји нашег народа.
Било је то одмах послије пада 1499., Зете у турско ропство, када се угаси–
ла посљедња зубља српске слободе. На другој страни, Турска је доживља–
вала врхунац своје моћи када су њене трупе, двије–три деценије касније,
први пут допрле до зидина Беча. И у таквим условима, херцеговачка пле—
мена Никшићи и Дробњаци имали су снаге и храбрости да се супротста–
ве свемоћном непријатељу и да га поразе на бојном пољу. У тој бици ник–
шићки војвода Дракул погубио је турског пашу Хусрет-бега, обезбиједив–
ши тако себи мјесто међу славним и бесмртним синовима српскога народа.
О томе пише Андрија Лубурић у свом дјелу „Дробњаци племе у Херцегови–
ни“ позивајући се на рад Сафет–бега Башагића и друге историчаре добре
познаваоце босанске историје у доба турске владавине. Сви они кажу да је
1541. у Дробњаку, у борбама Дробњака и Никшића противу Турака, поги—
нуо предводник турске војске паша Гази Хусреф-бег, те да га је погубио вој-
вода Дракул из Кута. Исти историчари даље кажу да је паша распорен и да
је на мјесту погибије закопан његов дроб, по коме је тај крај назван Дроб-
њак. Његово тијело однесено је у Сарајево и сахрањено у турбету, код њего-
ве задужбине, Хусреф–бегове џамије, познатије под именом Бегова џамија,
једне од најстаријих и најпознатијих исламских богомоља у Босни и Херце–
говини. И данас код босанских муслимана стоји предање да је Хусреф-бег
босански намјесник и царев сестрић погинуо у Дробњаку, на начин како то
пишу њихови историчари.
С друге стране, Требјешани везују стварање насеља древне Требјесе за
свога претка војводу Дракула. По једном давно забиљеженом предању сто-
ји да „Дракул пређе из Рубежа рваћева на пусту и гором обраслу Требје-
су, искрчи је и ту се насели“. Тако је зачета древна Требјеса, а њен оснивач
је био војвода Дракул у којоj је живјело његово потомство до њене конач–
не разуре 1789.
Ово предање скоро у потпуности се подудара са оним што су о овом
питању рекли и историчари. Наиме, мишљење историчара је да су Никши-
ћи, ширећи се из Жупе Оногошт, током XV вијека населили источну стра-
ну Никшићкога поља истискујући старосједиоце. Посљедње насеље које су
формирали у близини града Оногошта, била је Требјеса, а то је могло бити
у првој половини XVI вијека, у вријеме војводе Дракула. Војвода Дракул
је сахрањен у никшићком гробљу недалеко од цркве Светог Петра и Пав–
ла. Његов надгробни споменик сачуван је до данашњих дана, што је допри—
нијело да траје сјећање на ову значајну личност. Тај споменик помиње др
Слободан Раичевић у својој књизи „Споменици у Жупи Оногошт“. Војвода
Дракул имао је синове војводу Радојицу и Драгића и кнеза Вукашина. Вој–
вода Грдан, вођа Херцеговачког устанка 1597. и брат му војвода Гаврило, од
којих воде поријекло сви Требјешани, унуци су војводе Дракула од сина му
војводе Драгића. Трећи брат Петар обновио је Манастир Св. Луке у Жупи око 1625."
