Аутор Тема: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)  (Прочитано 923 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1102
  • I-S17250>Y4882>A1328
Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« послато: Новембар 15, 2020, 09:53:26 пре подне »
Крстна слава Пантелијиндан је, што се Крајине тиче, добар указатељ на I-A1328. Желио бих овдје сабрати породице слављенике ове крстне славе, разабрати који од њих су тестирани, који су међусобно сродни, одкуда су потекли по предањима и слично.


Слављеници Пантелијина дне по Шематизму из 1882

Сарајево: Вуковићи, Веселиновићи, Калуджићи, Ђурић, Петровић, Сантрач

Пале: Сантраћ, Торбосер

Мокро: Петровић

Долац Забрђе: Нинић

Високо: Арарина

Крапули: Гороњ, Цвијетић, Арарина, Ђукић

Гласинац: Тривковићи

Добруњ (вишеград): Ђуровић, Кондић

Вишеград: Митрашиновић, Липовац, Ивановић, Ристић, Илић Глишић

Соколовићи-Вишеград: Преловић, Ђокић, Тодоровић

Штрбци (Рудо): Ракић, Пантовић, Бошњаковић

_______________________



Бањалука: Ђурић

Бистрица (на Сави): Дардић, Гогић, Милаковић

Бошковићи: Пејић

Блашко: Станић

Миховљани (Лакташи): Пантелић

Градина: Трамошљика, Малетић

Гомионица: Бабић, Крагуљ, Панић, Пантелић, Вујиновић, Јојић, Самарџија, Слијепчевић, Дардић, Сенић, Девић, Гогић, Марјановић

Бочац (према Мркоњићу) : Видачак, Савић, Шпирић

Градишка и Ламиначка: Брковић, Мајсторац, Марјановић, Крагуљ, Абарда

Градишка: Крагуљ, Ђорђић

Станари: Брковић, Гогић

Гашица, Бијаковац: Лукић, Марјановић, Трамошљанин

Кукуље: Парница, Бркић, Љевар

Јунузовци: Тодоровић, Дардић

Подградци: Малетић, Тенђерић, Ђорђић

Драгељи: Латинчић, Југовић, База

Прибинић, Шњеготина: Кутић, Нешић, Малетић, Бузак, Тодоровић, Ђекић, Остојић

Радња долња: Колобарић

Прњавор и Смртићи: Божуновић

Штрбци (код Рибника): Југовић

Шаринци: Југовић, Лукановић, Дукић


Орашје: Каран, Давидовић

Драговићи: Тремашлан, Пеић

Кокори (према Прњавору): Кузмановић

Ножичко (према Србац): Пртењак, Марјановић, Сантрач, Прпић
Лепеница: Ђаковићи

Каоци: Крејић, Медић, Рисојевић

Виочани: Дукић

Приједор: Вуковић, Арамбашић, Матијаш, Николић, Пећанац, Башић, Остојић, Стакић

Ракељић: Ђико,Јањић, Николић, Вуковић, Митровић, Пртењак

Бусновци: Савић, Јовић,Ћирић, Шунић, Абаза, Рељић

Марићка: Креић, Марјановић, Бабић, Милутиновић, Вулета, Ћирић, Јовичић

Љубија: Вученовић, Вукојевић, Трамошљанин, Маљуга, Миладиновић

Омашка: Тодић (Тадић), Рељић

Паланчиште: Матијаши

Верићи / Ферићи : Николић

Козарац: Милутиновић, Пејић, Пртењак, Рељић, Тодић, Зефковић, Петрић

Јеловац: Зец

Брекиња: Зечевић, Савић

Дубица: Јовановић, Милутиновић

Костајница: Зец, Савић, Ресан, Пелић, Касабашић, Вујиновић, Трамошљанин, Чалић

Демировац: Ђико, Југовић

Међеђа: Рељић, Трамошљанин

Божићи: Ђико

Моштаница: Ђикић

Влашковци: Милутиновић

Агићи: Вучен, Вученовић, Вукојевић, Мијаљица, Маљута, Тубин

Нови: Савић

Ведовица: Мијаиљица, Вучен

Сводно: Трамошљанин, Вујановић

Пољавнице: Бера, Андрић, Савић

Двориште: Амиџић

Читлук: Зечевић, Тубић, Ресан

Добрљин: Пелић, Рудић, Вукојевић, Јовић, Станић, Зец, Ђурић

Бихаћ: Борић

Врело: Вуковић

Граци: Томић

Рибник: Кркељаш

Петровац: Сантрач

Смољана: Сантрач ( Предање каже да су се Сантрачи дошли у Босну из Колашина и да су се презивали Вукмановићи).

Крњеуша: Сантрач

Крупа: Гачић, Бера, Вуковић, Гавриловић, Борић, Кецман

Глиница: Михајлица

Збориште: Маријановићи, Михајлица, Сантрач

Добросело: Бера, Борић

Руишка: Гавриловић

Ашани: Мајкић, Крнета, Вуковић, Станић, Гавриловић

Гудавац: Сантрач, Орач

Ивањска: Сантрачи, Родићи

Дубовик Алибегов: Михајљица

Сански мост: Вуковић, Павловић, Станић

Стари Мајдан: Миладиновић, Вукелић, Вуковић, Вученовић, Шево, Вукојевић, Предојевић

Умци: Вукојевић

Хадровци: Гавриловић, Вукојевић, Гачић, Марјановић

Јапра Мајкић: Вуковић

Дабар: Вучковић

Оштра Лука: Дарда

Томина: Вујиновић, Грубор, Гогић, Лакић, Милановић, Човић

Паланка: Вучен, Вученовић, Милинковић, Чардаковић

Козлица: Креић, Мршић, Пантелић, Марјановић, Стојановић, Топић, Симеуновић, Југовић, Чопић

Травник: Доведен

Бусовача: Ђурђевић, Аничић

Зеница: Видачак, Гаврић, Кркелаш

Варцар-Вакуф: Томић

Љувша: Доведен, Дебељак

Црни Луг: Чанчар

Бугојно: Љевопољац

Оборци: Тривуновић, Дугоњић, Даводен
Сребреница: Ђокић, Васић

____________________

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1102
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #1 послато: Новембар 15, 2020, 10:03:30 пре подне »

Храм св. Пантелије налази се у Јеловцу (Дубица) и  Дубовик Алибегов (Купрес)
Храм св. Пант. у Грмуши
Храм св. Пант. у Доњи Петровићи на Крупи 1881
Храм св. Пант. у Ресавцима


Дознања из књига Карановића и Руђеновића

Борићи
У Љусину се доселили Борићи (пантелиндан) из Великог Радића. Тамо их више нема.
Мразовац: Борић 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Отока: - Борићи 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Стабанџа: пре окупације из Лике Борићи (пантелиндан)
Дринић: Борићи (пантелиндан) у Дринић дошли из Крупе.
Борићи из Горње Гате (никољдан) дошли су из Лике из Љесковца пре окупације.
У Рипачу су пре окупације населили породица Пиљић-Борић (пантелиндан) из Лике.
Борићи у Буковици (јовањдан) су из Врховине.

Гавриловићи
У Махмићсело доселили Гавриловићи (пантелиндан) са Сане.
Отока: Гавриловићи од Сане пре Омерпаше, 1 к. (пантелиндан)
Хашани: са Змијања пре окупације Гавриловићи (пантелиндан)
У Грмуши Гавриловићи (пантелиндан). Они су од испод Гомиле. Предак му ходао ту по најму па и остао.

Сантрач
Отока- Сантрач (пантелиндан) од Петровца после окупације.
Мали Радић: пре Омерпаше Сантрачи (пантелиндан) из Бјелајскога Поља.
У Теочак пре 80 г. из Бјелајскога Поља са Рисовца пришли Сантрачи (пантелиндан);
Сантрачи у Крњеуши налазе се на три оддјељена мјеста. У Крњеуши 3 куће, на Брду (Подбигузу) 7 кућа и под Гредом 7 кућа. Двије њихове куће зову се Илићи пошто су као привоци живјели међу њима. О њима се зна дасу прије 60 год сви били у једној кући са 60 чељади у Крњеуши.
Марјановић у Крњеуши дошао је из Марјановића Дола као приводак у кућу Сантрачеву, те се после овдје и закућио, а слави јовањдан.
За Сантраче сам читао да су се раније презивали Вукмановићи и да су дошли с Колашина, као и Абазе, Базе, Бозе из Крајине. Је ли то тачно, нисам могао провјерити. Вукмановићи су исто од стсринске породице Мајкића, који су од Гвозденовића са Змијања и који славе ђурђевдан.

Станићи
Поткалиње: пре окупације Станићи 3 к. (пантелиндан) из Живескупа

Вуковићи
Поткалиње:  Вуковићи 2.к (пантелиндан) из Јапре.
Село Осредак, Вуковићи (пантелиндан) од Сане.

Михајлица
Велика Рујишка: Пре 80. год. деселиле Михајлице (пантелиндан) од Сане.
Пре окупације од Сане су Михајлица (пантелиндан) и Вученовић (Архангел). У Приједору имамо Вученовића I-A1328 али саславом пантелиндан.
Бојна: св.Пант. славе Михајлице који су пре Омерпаше дошли од Сане.
У Глиници од Змијања пре окупације је Михајлица, св.Пант.

Српски Биљани - Анђелићи, 1 к. (пантелиндан). У ујака му два чељад помрла па му пришао и остао на кућишту.

Југовићи (пантелиндан) - Дубица, Градишка, Сански Мост, Прњавор

« Последња измена: Новембар 15, 2020, 10:06:56 пре подне сɣнце »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10559
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #2 послато: Новембар 15, 2020, 10:40:56 пре подне »
Храм св. Пантелије налази се у Јеловцу (Дубица) и  Дубовик Алибегов (Купрес)
Храм св. Пант. у Грмуши
Храм св. Пант. у Доњи Петровићи на Крупи 1881
Храм св. Пант. у Ресавцима

Дубовик Алибегов је код Босанске Крупе.

Углавном, највише је храмова посвећених Св. Пантелејмпону на простору Поуња и Поткозарја, где је и највећа концентрација слављеника ове славе (тестираних I2-A1328).

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1972
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #3 послато: Новембар 15, 2020, 11:59:21 пре подне »
Храм св. Пантелије налази се у Јеловцу (Дубица) и  Дубовик Алибегов (Купрес)
Храм св. Пант. у Грмуши
Храм св. Пант. у Доњи Петровићи на Крупи 1881
Храм св. Пант. у Ресавцима


Дознања из књига Карановића и Руђеновића

Борићи
У Љусину се доселили Борићи (пантелиндан) из Великог Радића. Тамо их више нема.
Мразовац: Борић 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Отока: - Борићи 1 к. (пантелиндан) из Лике пре окупације.
Стабанџа: пре окупације из Лике Борићи (пантелиндан)
Дринић: Борићи (пантелиндан) у Дринић дошли из Крупе.
Борићи из Горње Гате (никољдан) дошли су из Лике из Љесковца пре окупације.
У Рипачу су пре окупације населили породица Пиљић-Борић (пантелиндан) из Лике.
Борићи у Буковици (јовањдан) су из Врховине.

Гавриловићи
У Махмићсело доселили Гавриловићи (пантелиндан) са Сане.
Отока: Гавриловићи од Сане пре Омерпаше, 1 к. (пантелиндан)
Хашани: са Змијања пре окупације Гавриловићи (пантелиндан)
У Грмуши Гавриловићи (пантелиндан). Они су од испод Гомиле. Предак му ходао ту по најму па и остао.

Сантрач
Отока- Сантрач (пантелиндан) од Петровца после окупације.
Мали Радић: пре Омерпаше Сантрачи (пантелиндан) из Бјелајскога Поља.
У Теочак пре 80 г. из Бјелајскога Поља са Рисовца пришли Сантрачи (пантелиндан);
Сантрачи у Крњеуши налазе се на три оддјељена мјеста. У Крњеуши 3 куће, на Брду (Подбигузу) 7 кућа и под Гредом 7 кућа. Двије њихове куће зову се Илићи пошто су као привоци живјели међу њима. О њима се зна дасу прије 60 год сви били у једној кући са 60 чељади у Крњеуши.
Марјановић у Крњеуши дошао је из Марјановића Дола као приводак у кућу Сантрачеву, те се после овдје и закућио, а слави јовањдан.
За Сантраче сам читао да су се раније презивали Вукмановићи и да су дошли с Колашина, као и Абазе, Базе, Бозе из Крајине. Је ли то тачно, нисам могао провјерити. Вукмановићи су исто од стсринске породице Мајкића, који су од Гвозденовића са Змијања и који славе ђурђевдан.

Станићи
Поткалиње: пре окупације Станићи 3 к. (пантелиндан) из Живескупа

Вуковићи
Поткалиње:  Вуковићи 2.к (пантелиндан) из Јапре.
Село Осредак, Вуковићи (пантелиндан) од Сане.

Михајлица
Велика Рујишка: Пре 80. год. деселиле Михајлице (пантелиндан) од Сане.
Пре окупације од Сане су Михајлица (пантелиндан) и Вученовић (Архангел). У Приједору имамо Вученовића I-A1328 али саславом пантелиндан.
Бојна: св.Пант. славе Михајлице који су пре Омерпаше дошли од Сане.
У Глиници од Змијања пре окупације је Михајлица, св.Пант.

Српски Биљани - Анђелићи, 1 к. (пантелиндан). У ујака му два чељад помрла па му пришао и остао на кућишту.

Југовићи (пантелиндан) - Дубица, Градишка, Сански Мост, Прњавор

Сви горе наведени родови који славе св. Пантелију, осим Сантрача, могли би се повезати са неком матицом око ријеке Сане. Такође сви су смјештени сјеверно од Грмеча на простору око Уне и Сане.

Сантрачи су специфични јер су једина породица која је са простора јужно од Грмеча, према Бјелајском пољу, а предања о поријеклу су прилично нејасна. Оно што је сигурно јесте да се Сантрачи не могу рачунати у досељенике из Далмације или Лике у 18. и 19.  вијеку. Сматрали су их старинцима у односу на досељеничке личке родове у парохији Крњеуша. Међутим, питање је колико су и сами Сантрачи стари на том подручју.

Свакако је интересантно њихово присуство са истом славом у околини Сарајева, са предањем да су од Колашина. Да су у околини Сарајева прилично стари говори и што се нека насеља, као Кремеш изнад Вогошће, сматрају њиховом земљом и тамо се помињу као изумрли или одсељени род. у околини Сарајева су се мијешале двије српске струје, западна коју често означавају као крајишка, мада се ту углавном ради о свим досељеницима са запада и јужна, херцеговачка. Директних досељавања из Полимља је такође било, то показује присуство Јелића-Љешњана Војинића тј. Шућура који су једни од најстаријих српских досељеника у сарајевску околину. Да ли су у тој групи са Шућурима могли доћи и Сантрачи, па се касније током 18. вијека помјерити ка Крајини. Могуће.

Иначе Сантраче имам у свом родослову, јер ми је једна од прабаба од ових Сантрача.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1102
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #4 послато: Новембар 15, 2020, 04:19:25 поподне »
Осим многобројнога рода арханђеливштака, на простору Крајине као А1328 потврђени су још:
Врањеш (ђурђевдан), Сански Мост
Пашалић (ђурђевдан), Челинац
Кнежевић (никољдан), Велики Цвијетнић (Дрвар)
Гашић (никољдан), Матавази (Нови)
Лалић (јовањдан), Поникве, Огулин
Ђурђевић (тривуњдан), Прњавор

О овима нађох:
Цимеше: Кнежевић (Пешевић) (никољдан) доселили 1879 с Цвјетнића а туда из Далмације.

Могуће, али не мора бити, постоји нека стара веза >Као I-A1328 потврђени Маливук из Бачке (пантелиндан) је поријеклом, ако се не варам, из Баније. Маливук је заиста једно од специфичних и риједких презимена.
Котури од који су се прозвали Маливук славе никољдан у селу Бугар, а потичу из Лике још од пре Лаудинова рата.
У селу Мутник, Котури, никољдан, су с Кордуна, Кршље.
Јарчевићима из горњега Равна старо презиме Маливук, славе ђурђевдан. Непозната порекла.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 268
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #5 послато: Новембар 16, 2020, 11:00:32 пре подне »

Смољана: Сантрач ( Предање каже да су се Сантрачи дошли у Босну из Колашина и да су се презивали Вукмановићи).
____________________

Ови Сантрачи се данас презивају Мрђа

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1102
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #6 послато: Новембар 20, 2020, 02:21:09 поподне »
Везано за Махајлице >

У Жабљаку и Губер (Ливањско поље) живе Арнаути, Срби икавци, раније се звали Михаљице. Славе никољдан и старином су из Далмације, из Косора код Врлике. У Сухачама славе ђурђевдан.
Марио Петрић, Поријекло становништва ливањског поља, стр. 60
« Последња измена: Новембар 20, 2020, 02:23:45 поподне сɣнце »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 645
  • Ја ратујем сам...
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #7 послато: Новембар 20, 2020, 05:58:51 поподне »
Крстна слава Пантелијиндан је, што се Крајине тиче, добар указатељ на I-A1328. Желио бих овдје сабрати породице слављенике ове крстне славе, разабрати који од њих су тестирани, који су међусобно сродни, одкуда су потекли по предањима и слично.


Слављеници Пантелијина дне по Шематизму из 1882

Сарајево: Вуковићи, Веселиновићи, Калуджићи, Ђурић, Петровић, Сантрач

Пале: Сантраћ, Торбосер

Мокро: Петровић

Долац Забрђе: Нинић

Високо: Арарина

Крапули: Гороњ, Цвијетић, Арарина, Ђукић

Гласинац: Тривковићи

Добруњ (вишеград): Ђуровић, Кондић

Вишеград: Митрашиновић, Липовац, Ивановић, Ристић, Илић Глишић

Соколовићи-Вишеград: Преловић, Ђокић, Тодоровић

Штрбци (Рудо): Ракић, Пантовић, Бошњаковић

_______________________



Бањалука: Ђурић

Бистрица (на Сави): Дардић, Гогић, Милаковић

Бошковићи: Пејић

Блашко: Станић

Миховљани (Лакташи): Пантелић

Градина: Трамошљика, Малетић

Гомионица: Бабић, Крагуљ, Панић, Пантелић, Вујиновић, Јојић, Самарџија, Слијепчевић, Дардић, Сенић, Девић, Гогић, Марјановић

Бочац (према Мркоњићу) : Видачак, Савић, Шпирић

Градишка и Ламиначка: Брковић, Мајсторац, Марјановић, Крагуљ, Абарда

Градишка: Крагуљ, Ђорђић

Станари: Брковић, Гогић

Гашица, Бијаковац: Лукић, Марјановић, Трамошљанин

Кукуље: Парница, Бркић, Љевар

Јунузовци: Тодоровић, Дардић

Подградци: Малетић, Тенђерић, Ђорђић

Драгељи: Латинчић, Југовић, База

Прибинић, Шњеготина: Кутић, Нешић, Малетић, Бузак, Тодоровић, Ђекић, Остојић

Радња долња: Колобарић

Прњавор и Смртићи: Божуновић

Штрбци (код Рибника): Југовић

Шаринци: Југовић, Лукановић, Дукић


Орашје: Каран, Давидовић

Драговићи: Тремашлан, Пеић

Кокори (према Прњавору): Кузмановић

Ножичко (према Србац): Пртењак, Марјановић, Сантрач, Прпић
Лепеница: Ђаковићи

Каоци: Крејић, Медић, Рисојевић

Виочани: Дукић

Приједор: Вуковић, Арамбашић, Матијаш, Николић, Пећанац, Башић, Остојић, Стакић

Ракељић: Ђико,Јањић, Николић, Вуковић, Митровић, Пртењак

Бусновци: Савић, Јовић,Ћирић, Шунић, Абаза, Рељић

Марићка: Креић, Марјановић, Бабић, Милутиновић, Вулета, Ћирић, Јовичић

Љубија: Вученовић, Вукојевић, Трамошљанин, Маљуга, Миладиновић

Омашка: Тодић (Тадић), Рељић

Паланчиште: Матијаши

Верићи / Ферићи : Николић

Козарац: Милутиновић, Пејић, Пртењак, Рељић, Тодић, Зефковић, Петрић

Јеловац: Зец

Брекиња: Зечевић, Савић

Дубица: Јовановић, Милутиновић

Костајница: Зец, Савић, Ресан, Пелић, Касабашић, Вујиновић, Трамошљанин, Чалић

Демировац: Ђико, Југовић

Међеђа: Рељић, Трамошљанин

Божићи: Ђико

Моштаница: Ђикић

Влашковци: Милутиновић

Агићи: Вучен, Вученовић, Вукојевић, Мијаљица, Маљута, Тубин

Нови: Савић

Ведовица: Мијаиљица, Вучен

Сводно: Трамошљанин, Вујановић

Пољавнице: Бера, Андрић, Савић

Двориште: Амиџић

Читлук: Зечевић, Тубић, Ресан

Добрљин: Пелић, Рудић, Вукојевић, Јовић, Станић, Зец, Ђурић

Бихаћ: Борић

Врело: Вуковић

Граци: Томић

Рибник: Кркељаш

Петровац: Сантрач

Смољана: Сантрач ( Предање каже да су се Сантрачи дошли у Босну из Колашина и да су се презивали Вукмановићи).

Крњеуша: Сантрач

Крупа: Гачић, Бера, Вуковић, Гавриловић, Борић, Кецман

Глиница: Михајлица

Збориште: Маријановићи, Михајлица, Сантрач

Добросело: Бера, Борић

Руишка: Гавриловић

Ашани: Мајкић, Крнета, Вуковић, Станић, Гавриловић

Гудавац: Сантрач, Орач

Ивањска: Сантрачи, Родићи

Дубовик Алибегов: Михајљица

Сански мост: Вуковић, Павловић, Станић

Стари Мајдан: Миладиновић, Вукелић, Вуковић, Вученовић, Шево, Вукојевић, Предојевић

Умци: Вукојевић

Хадровци: Гавриловић, Вукојевић, Гачић, Марјановић

Јапра Мајкић: Вуковић

Дабар: Вучковић

Оштра Лука: Дарда

Томина: Вујиновић, Грубор, Гогић, Лакић, Милановић, Човић

Паланка: Вучен, Вученовић, Милинковић, Чардаковић

Козлица: Креић, Мршић, Пантелић, Марјановић, Стојановић, Топић, Симеуновић, Југовић, Чопић

Травник: Доведен

Бусовача: Ђурђевић, Аничић

Зеница: Видачак, Гаврић, Кркелаш

Варцар-Вакуф: Томић

Љувша: Доведен, Дебељак

Црни Луг: Чанчар

Бугојно: Љевопољац

Оборци: Тривуновић, Дугоњић, Даводен
Сребреница: Ђокић, Васић

____________________

Торбосери нема, вјероватно да су то данашњи Тробоци.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1102
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #8 послато: Јануар 05, 2021, 03:48:22 поподне »
Сви горе наведени родови који славе св. Пантелију, осим Сантрача, могли би се повезати са неком матицом око ријеке Сане. Такође сви су смјештени сјеверно од Грмеча на простору око Уне и Сане.

Сантрачи су специфични јер су једина породица која је са простора јужно од Грмеча, према Бјелајском пољу, а предања о поријеклу су прилично нејасна. Оно што је сигурно јесте да се Сантрачи не могу рачунати у досељенике из Далмације или Лике у 18. и 19.  вијеку. Сматрали су их старинцима у односу на досељеничке личке родове у парохији Крњеуша. Међутим, питање је колико су и сами Сантрачи стари на том подручју.

Свакако је интересантно њихово присуство са истом славом у околини Сарајева, са предањем да су од Колашина. Да су у околини Сарајева прилично стари говори и што се нека насеља, као Кремеш изнад Вогошће, сматрају њиховом земљом и тамо се помињу као изумрли или одсељени род. у околини Сарајева су се мијешале двије српске струје, западна коју често означавају као крајишка, мада се ту углавном ради о свим досељеницима са запада и јужна, херцеговачка. Директних досељавања из Полимља је такође било, то показује присуство Јелића-Љешњана Војинића тј. Шућура који су једни од најстаријих српских досељеника у сарајевску околину. Да ли су у тој групи са Шућурима могли доћи и Сантрачи, па се касније током 18. вијека помјерити ка Крајини. Могуће.

Иначе Сантраче имам у свом родослову, јер ми је једна од прабаба од ових Сантрача.

Повезах се с једним Сантрачем родом из Крњеуше, чији је предак из оне двије куће Илића које спомиње Рађеновић да су код њих Сантрачи били приводци и наручен је за њега WGS код DanteLabs.
Најстарији знани предак рођен је одприлике 1830 и зове Јово Сантрач, а син му бише Тоде, а овому Мића, који је 1921 одселио се у Банатски Соколац. Слава је пантелиндан.
Сантрачи у Крајини су старином са Бјелајскога Поља. Оно лежи на дионици пута Кључ - Петровац - Бихаћ, а овај је дио великога турскога пута од Сарајева преко Травника и Јајца до Крајине. Сантрачи леже на том путу и мора да су се по њем селили.

Такођер је наручен WGS за Вученовића са славом пантелиндан.
« Последња измена: Јануар 05, 2021, 03:51:21 поподне сɣнце »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1972
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #9 послато: Јануар 05, 2021, 04:51:50 поподне »
Повезах се с једним Сантрачем родом из Крњеуше, чији је предак из оне двије куће Илића које спомиње Рађеновић да су код њих Сантрачи били приводци и наручен је за њега WGS код DanteLabs.
Најстарији знани предак рођен је одприлике 1830 и зове Јово Сантрач, а син му бише Тоде, а овому Мића, који је 1921 одселио се у Банатски Соколац. Слава је пантелиндан.
Сантрачи у Крајини су старином са Бјелајскога Поља. Оно лежи на дионици пута Кључ - Петровац - Бихаћ, а овај је дио великога турскога пута од Сарајева преко Травника и Јајца до Крајине. Сантрачи леже на том путу и мора да су се по њем селили.

Такођер је наручен WGS за Вученовића са славом пантелиндан.

Одлична вијест што ће се Сантрач тестирати. Ваљда ће то коначно разјаснити недоумице око поријекла ове породице.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1102
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #10 послато: Април 20, 2021, 02:48:46 поподне »
У овој родовској скупини постоји један огранак с презвиштем Дарда или Дардић, којему су због сличности с алб. ријечју dardhe или мјеста dardhe у близини Охрида предпостављали потицање из албанских крајева.
Желим упозорити, да је при том изостављено, да је ријеч дарда присутна и у влашком и у италијанском те представља обћи балканизам којим се означава кратко копље.
Још једно нетипично презвиште у овој родовској скупини је Абаза или База и оно на турском значи "безумник", али таква презимена турскога поријекла су уобичајна у бос. Крајини.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1091
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Крајишници (Пантелијиндан, Пантелиндан)
« Одговор #11 послато: Април 20, 2021, 03:34:42 поподне »
У овој родовској скупини постоји један огранак с презвиштем Дарда или Дардић, којему су због сличности с алб. ријечју dardhe или мјеста dardhe у близини Охрида предпостављали потицање из албанских крајева.
Желим упозорити, да је при том изостављено, да је ријеч дарда присутна и у влашком и у италијанском те представља обћи балканизам којим се означава кратко копље.
Још једно нетипично презвиште у овој родовској скупини је Абаза или База и оно на турском значи "безумник", али таква презимена турскога поријекла су уобичајна у бос. Крајини.
Значи родитељи дају име ђетету безумник? Прећера га данас...Абаз ће бити од арапског лав..