Не знам колико сам успела добро са овом сликом.
Али, поред очинских линија Р1а ( која/које доминирају код Лужичких Срба), и које за сад нису нађене код Срба из Србије (и Срба из суседних земаља ?), а могуће ни код осталих словенских народа на Балкану и њихових суседа (?), овде је приказано присуство процентуално и I1, I2 и N хаплогрупа код Лужичких Срба и популација у њиховом окружењу.
Па се запажа скромно, али не и занемарљиво, присуство I2 хаплогрупе, која је по истраживању из 2013, заступљена код њих са 4,9%.
Оно што мени овде привлачи пажњу, поред 4,9% I2 хаплогрупе код Лужичких Срба, то је сличан проценат ове хаплогрупе мање више код околних словенских популација (понегде је збирно дато за I1 и I2).
У тих 4,9% I2 хаплогрупе код Лужичких Срба могу бити заступљене све или бар неколико главних грана које се јављају на Балкану. При томе, људи никада нису статични.
Па је за претпоставити да су из "нуклеуса" племена Сорби неки појединци или групе (мање или веће) I2 временом завршили код њихових суседа (Пољака, Чеха, Словака, Белоруса, Украјинаца, Руса, Литванаца, Латвијаца, Пруса, Немаца). Дакле "преливање" је неминовно.
Било какво заузимање неких чврстих ставова ко су на почетку (не можемо ни да одредимо почетак) били С(о)рби, Хрвати, Чеси, Лехи, Пољаци је илузорно. Ту је, уосталом, она чувена Чешка песмица на ту тему.
А, код носилаца I2 хаплогрупе мени прича превазилази оквире ове теме. Њени корени у Европи сежу дубље у прошлост од корена носилаца Р1а хаплогрупе (која доминира словенским светом) и ти људи сигурно нису били немушти. У једном тренутку се сусрећу и започињу "суживот".
Међутим, судбину носилаца I2 хаплогрупе морамо сагледавати у оквиру популација односно народна у којима је она имала просторе за своје преживљавање и развијање (умножавање и грањање).
Код Лужичких Срба сигурно нису имали своју експанзију, али су ипак присутни. А, могли су и доћи међу Лужичке Србе "преливањем" из суседних популација.