На сљедећој карти је неки покушај моје убикације оног што се у историографији назива "Бијела Србија", подручја са којег је словенско племе Срба доселило на Балкан. Као што се може видјети овај приказ је на карти Европе са самог почетка 7. вијека, 600. године. Кључни извори за овакву убикацију су прије свега Фредегар,али и Ајнхард и Порфирогенит. Међутим Фредегар је значајнији јер говори о периоду којем је савременик.
Као што сам негдје већ писао на другим темема, Фредегар доноси информацију о преласку Срба на Самову страну 631. године. До тада Срби су били у некој врсти вазалног односа према Францима, како Фредегар каже већ "дуже вријеме". Кључну мотивација за ову промјену стране, треба тражити у поразу франачке војске у бици код Вогатисбурга 631. godine.
Сама ова информација да су Срби били у вазалном односу према Францима дуже вријеме, говори нам da су se Срби морали налазити негдје на франачким гранацима у првим деценијама 7. вијека. Једино мјесто гдје је то било могуће, тј. гдје су франачке границе непосредно дотицале подручје насељено Словенима јесте управо на подручју горњег тока Мајне, тј. у изворишном подручју ријека Мајне, Наба и Сале.
И само пресељење дијела Срба на југ, треба посматрати у контексту више него добрих односа аустразијског и франачког владара Дагоберта и императора Ираклија. Познато је да је на основу захтјева Ираклија, Дагоберт спровео насилно покрштавање Јевреја у својој држави. Може се говорити о франачко-византијском антиаварском савезу. И ту долазимо до датирања самог пресељења. Пресељење свакако није могло да се изврши прије аварске опсаде Цариграда 626. године, али ни након 631. године, када Срби напуштају франачко покровитељство. Овај период, од аварског слома под Цариградом до Самовог устанка, бар што се тиче унутрашњости Балкана, није богзна како покривен изворима. Оно што се зна јесте да је дошло до распада аварског система. Не зна се ни колико су ефективно Византинци могли да поврате власт у својим балканским провинцијама. Сам Ираклије се све до 629. године бавио ратовањем на истоку. Срби и Хрвати су у том тренутку за Византинце могли бити добро рјешење, као федерати Царства и брана неким будућим продорима Словена и Авара са сјевера. И вјероватно је њихово пресељење било договор Дагоберта и Ираклија. Дагоберт је 629. године објединио сву Франачку под својом влашћу ( до те године владао је само Аустразијом), а Ираклије се те године вратио са истока, тако да ми се та година или евентуално 630-та чине као најреалније датирање за пресељење Срба (прво у околину Солуна).