Од ретких имена у дефтеру из 1477. године, у Комарници налазимо и:
Урсул (Бранко син Урсула у џемату Данила Паскашевог; мада, није поуздано прочитано из изворника): старобалканско име од лат. Ursus – медвед.
Витас (у џемату Радослава Стјепанова, двојица људи именом Витас): постоји и верзија – Виташ, коју помиње Митар Пешикан; за ово име нисам нашао неко конкретно објашњење, али је веома могуће да долази по христијанизованој верзији имена словенског божанства Световида, поистовећеног са Светим мучеником Видом – Vitus.
Тохољ (Мијица син Тохољев, главар џемата, и у џемату Тохољ Бранков, можда Мијичин отац?): Загорка Вавић Грос ово име тумачи као словенску верзију грчког имена Теофил, што и не звучи баш убедљиво. Поготово што и име Тоља наводи као упрошћено од Тохољ, док за име Тоља постоји јасно објашњење етимологије од словенског толити и низа имена изведених од ове основе тол-, попут: Толимир, Толидруг, Толињег, Толиша, и др, а затим и краћих имена Толе, Тољ, Тоља, итд. У которском документу (Ковијанић) из 1333. године помиње се Бељослав син Тохслава са Кчева (који – Тохслав – је највероватније из братства Тољића, а можда и Тоља лично, са својим пуним именом). Ова основа тох- би требало да је истог порекла као и у имену Тохољ.
Брегун (Брегун син Обрада, у џемату Радивоја сина кнеза Херака): Пешикан ово име тумачи као верзију имена Прогон (према Пешикану – албанског). У Бачкој је у 19. веку забележено презиме Брегун у три места („Српски презименик“, Велимир Михаиловић).
Ђурсил: име које се пет пута наводи у дефтеру у нахији Комарница.
Каран, син Прла, у џемату Мијице сина Тохољева. Име је занимљиво кад знамо за род Карана / Карановића у Далмацији, Лици и Босанској Крајини, који су носиоци ХГ I1 P109.