Аутор Тема: Гласиначка култура гвозденог доба  (Прочитано 14897 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #20 послато: Фебруар 05, 2017, 11:52:58 пре подне »
Ми можда већ имамо неке западне R1b породице у табели које би могли да повежемо са Илирима; то су род Ј (Гужвић и Мучибабић), род Ј2 (Соколовић) и род О (Спахић). Породице из рода Ј су православне, а из друга два рода муслиманске; осим Гужвића који су из Славоније (пресељени ту са подручја северне Босне у 17. или 18. веку; у Шематизму су забележени са славом Ђурђевдан у парохијама Каоци (прњаворски протопрезвитерат) и Кукуље (градишки протопрезвитерат); највероватније су на простор северне Босне дошли из Херцеговине у некој од нововековних сеоба), остале породице су стариначке херцеговачке. Мучибабићи немају никакво предање да су се из неког другог краја преселили у околину Гацка где им је матица, а сличне податке даје и литература; они су имали само мање миграције између села у гатачком крају, што би их сврстало у стариначке породице. Соколовићи из Коњица и Спахићи из Мостара су муслимани-старинци у том крају. Спахић је СНП тестиран и испао је R1b U152>L2>S14469. Можда би у оквиру ове подгране требало тражити генетски траг Илира (у оквиру велике подгране U152 сигурно).

Што се тиче западне R1b ја сам раније био скептичан по питању њене евентуалне везе са Илирима, узимајући у обзир релативно ниску заступљеност на класично илирским просторима, међутим и остале "старосједилачке" хаплогрупе такође показују ниске проценте и то заиста не мора ништа да значи са обзиром да је управо класично илирско подручје претрпјело највећу смјену становништва тј. најгушће је било насељено Словенима. У том смислу, а и на основу конкретних тестираних које си навео, R1b западна свакако треба остати у оптицају када се говори о евенетуалној илирској старој днк.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #21 послато: Фебруар 05, 2017, 12:03:14 поподне »
Ако би морали да погађамо које су хаплогрупе биле присутне међу њима, онда би то вероватно било слично овоме што си написао. Западна R1b, G2a. Сигурно J2b2-M241 и E-V13.

Због старости је упитно да ли и J-M205 може бити предилирска, тј предтрачка, али стоји као један од кандидата.

Да ли источна R1b може једним делом бити занимљива? То је, ако се не варам, и у тим динарским крајевима најбројнија подграна R1b.

Потребна је вероватно детаљнија анализа R1b хаплотипова са простора Босне и Далмације.

Мислим да се источна R1b, тј. BY611 и PF7562, и када се јави на западу Балкана, увек може пре повезати са средњовековним и нарочито нововековним сеобама становништва са подручја Албаније или граничног албанско-црногорског појаса (нарочито BY611) него са неким старинцима на том подручју. Управо зато ми је она "сумњива" што се тиче Илира, а прва следећа популација која је има у некој мери а да није повезана са албанским сеобама је помачка у Родопима; сем R1b, и E-V13 код Албанаца је сличнија бугарским E-V13 него западнобалканским. Због свега тога, а и због других фактора (највећим делом лингвистичких, али и историјских и археолошких) сматрам да Албанци не представљају гвозденодопске и античке старинце на простору западног и југозападног Балкана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #22 послато: Фебруар 05, 2017, 12:14:40 поподне »
Група Љубињаца у Русији 1917. године.
photo uploading websites

Апропо ове приче о дугуљастим лицима наших Динараца. Још је Б. Малеш (О људским расама) изнео занимљиву теорију када је наш динарски тип у питању.

Иако закључци наших антрополога некада звуче помало застарело, у принципу нису далеко од истине (ако је судити по старим антрополошким ископинама, миграцијама и сл.).

"Изгледа да је Динарска раса, као и остали блиски облици, по свом пореклу аутохтона, т.ј. да је постала по прилици у оним крајевима у којима се и данас налази (Шкерљ). У сваком случају код Динарида и Динароида (Динарцима блиским формама) и данас се испољавају елементи једне плаве долихокефалне расе, која је негде далеко у преисторији или протосторији нестала да би укрштена са једном брахикефалном расом тамне комплексије дала данашње динарске облике. Ти плави прародитељи Динараца били су по свој прилици Трачани и други који су по својим расним особинама највише одговарали данашњем Фенонордиском типу. Тамна комплексија и брахикефалија биле су доминантне код наслеђивања особина родитеља, од којих је један припадао једној раси а други другој, те су тако постепено, у низу генерација, долихокефалија и плава, светла, комплексија скоро нестале."

Мада, Малеш је познат и по благо-расистичким ставовима, па треба и ово узети са резервом. ;) Не знам само што помену Трачане. Ипак су значајнији за ову причу Илири, али још више сами Словени, који би такође могли бити ти долихокефални Нордиди.

Иначе, овај микс би одговарао нечему што су тадашњи антрополози назвали "Савска раса (Савид), односно Херцеговачки расни тип (висок стас, брахикефална лобања, светле очи, тамна коса).

Шкерљ је констатовао да већи део херцеговачке популације припада овом типу. Присутан је и у западној Србији.


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #23 послато: Фебруар 05, 2017, 12:16:24 поподне »
Та прича о миграцијама из Халштатске области и учешће људи те културе у етногенези Илира (а можемо слободно рећи да су по тој логици они прото-Илири) има логике у свим аспектима, археолошким, лингвистичким, антрополошким, али ми опет делује нереално учешће генетке те области, која је несумњиво R1b U152 + G2a L497, како би се њен мизеран проценат међу свим балканским народима, па тако и међу Србима могао оправдати, ако су они били неки прото-Илири? На пројекту до сада од 39 тестираних, њих 7. у старту отпада. За Митића се још не зна, иако је L140, видим да се на FTDNA G-uncategorized пројекту води као потенцијални U1, тако да и он отпада. Дакле, 31 L497 од којих је најбројнији род L42, и пар појединаца R1b U152, по мени много мизерна цифра за неки важнији илирски елемент. Да ли су масакрирани од припадника неке друге хаплогрупе или су били ратничка елита, остале отворено питање.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #24 послато: Фебруар 05, 2017, 12:16:53 поподне »
Мислим да се источна R1b, тј. BY611 и PF7562, и када се јави на западу Балкана, увек може пре повезати са средњовековним и нарочито нововековним сеобама становништва са подручја Албаније или граничног албанско-црногорског појаса (нарочито BY611) него са неким старинцима на том подручју. Управо зато ми је она "сумњива" што се тиче Илира, а прва следећа популација која је има у некој мери а да није повезана са албанским сеобама је помачка у Родопима; сем R1b, и E-V13 код Албанаца је сличнија бугарским E-V13 него западнобалканским. Због свега тога, а и због других фактора (највећим делом лингвистичких, али и историјских и археолошких) сматрам да Албанци не представљају гвозденодопске и античке старинце на простору западног и југозападног Балкана.

Мислио сам више на оне L23+ хаплотипове са 393=12, којих има на једном широком подручју код нас.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #25 послато: Фебруар 05, 2017, 12:20:09 поподне »
Та прича о миграцијама из Халштатске области и учешће људи те културе у етногенези Илира (а можемо слободно рећи да су по тој логици они прото-Илири) има логике у свим аспектима, археолошким, лингвистичким, антрополошким, али ми опет делује нереално учешће генетке те области, која је несумњиво R1b U152 + G2a L497, како би се њен мизеран проценат међу свим балканским народима, па тако и међу Србима могао оправдати, ако су они били неки прото-Илири? На пројекту до сада од 39 тестираних, њих 7. у старту отпада. питање.

Управо онако како је Синиша написао. Ти крајеви су изгледа претрпели највећи ударац. Трпели су наравно и остали делови Балкана, на истоку.

Ако се не варам, на више места по изворима наиђох на податак да Словени долазе "у пуст Илирик". Добро да је ико претекао. :)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #26 послато: Фебруар 05, 2017, 12:24:50 поподне »
Управо онако како је Синиша написао. Ти крајеви су изгледа претрпели највећи ударац. Трпели су наравно и остали делови Балкана, на истоку.

Ако се не варам, на више места по изворима наиђох на податак да Словени долазе "у пуст Илирик". Добро да је ико претекао. :)
Све то стоји, али како би се онда могао назвати овај остали палеобалкански елемент (E-V13, J2b2-M241, R1b L23, J2a M92)?
Влашки? Трачки? Дардански? Мало је чудно рећи да су Илири били микс две готово изумрле хаплогрупе на овим просторима.
Све да је тако, и да је ''илирски'' језик дошао са R1b U152 а не R1b L23, за које индо-европско становништво Балкана би се могли сматрати горе набројани, првенствено мислим на  J2b2-M241 и R1b L23?
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #27 послато: Фебруар 05, 2017, 12:26:41 поподне »
Све да је тако, и да је ''илирски'' језик дошао са R1b U152 а не R1b L23, за које индо-европско становништво Балкана би се могли сматрати горе набројани, првенствено мислим на  J2b2-M241 и R1b L23?

Трачане?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #28 послато: Фебруар 05, 2017, 12:28:09 поподне »
Мислио сам више на оне L23+ хаплотипове са 393=12, којих има на једном широком подручју код нас.

Споменуо је Никола ову хаплогрупу, то је PF7562. И мислим да и она има везе источније. При томе та хаплогрупа није Л23+.
« Последња измена: Фебруар 05, 2017, 12:31:28 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #29 послато: Фебруар 05, 2017, 12:29:13 поподне »
Трачане?
Врло могуће. Онда се поставља ново питање, коме је у интересу константно повезивање J2b2-M241 и R1b L23 са Илирима? Код ког народа данас су те две хаплогрупе најзаступљеније?  ;D
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #30 послато: Фебруар 05, 2017, 12:33:55 поподне »
Врло могуће. Онда се поставља ново питање, коме је у интересу константно повезивање J2b2-M241 и R1b L23 са Илирима? Код ког народа данас су те две хаплогрупе најзаступљеније?  ;D

У сваком случају, резултати Херцеговачког подухвата ће можда мало "разбистрити" слику, али не очекујем неки драматични раст процента хаплогрупа које се везују за Илире. Без археогенетских налаза и даље у великој мери "лутамо у мраку".  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #31 послато: Фебруар 05, 2017, 12:49:03 поподне »
Врло могуће. Онда се поставља ново питање, коме је у интересу константно повезивање J2b2-M241 и R1b L23 са Илирима? Код ког народа данас су те две хаплогрупе најзаступљеније?  ;D

А ваљда је и пре Трачана и Илира било неких староседелаца овде. ;)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #32 послато: Фебруар 05, 2017, 01:19:16 поподне »
Без археогенетских налаза и даље у великој мери "лутамо у мраку".  :)
Свакако, и то превасходно налази из бронзаног доба и антике.

Цитат: Небојша
А ваљда је и пре Трачана и Илира било неких староседелаца овде.
Наравно да је било, само је питање ко су били они ;)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #33 послато: Фебруар 05, 2017, 02:01:07 поподне »
Још једна занимљива чињеница. У гатачком крају постоји река која се зове Ђуропа или Ђеропа. Овај назив је предсловенски и може се са великом сигурношћу реконструисати његово порекло. Наиме, за време антике у гатачком крају су као перегрини (староседеоци укључени у римски државни систем) забележени Дериопи, једно од мањих илирских племена које је можда у даљој прошлости било члан аутаријатског племенског савеза. Несумњива повезаност два имена, једног античког а другог савременог, можда упућује на преживљавање одређене енклаве домицилног, предсловенског становништва у гатачком крају. Иначе није необично да већи речни токови задрже своја предсловенска, а у великом броју случајева и предримска имена (Сава, Дунав, Дрина, Лим, итд.), међутим није чест случај да се то исто догоди и са речицама као што је Ђуропа; већина малих водотокова у словенским областима Балкана (па и у неким које данас нису словенске) носи имена пореклом из прасловенског/старословенског. Овај "прежитак" би се можда могао довести у везу са неком романизованом или полуроманизованом популацијом лоцираном на малом простору, која је ипак била довољно "значајна" да још неко време након доласка Словена (у овом конкретном случају - Срба) задржи свој стари језик и идентитет до коначне словенизације (србизације), и да пренесе своје старо родовско име кроз име једне речице све до данас.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #34 послато: Фебруар 05, 2017, 02:40:44 поподне »
Још једна занимљива чињеница. У гатачком крају постоји река која се зове Ђуропа или Ђеропа. Овај назив је предсловенски и може се са великом сигурношћу реконструисати његово порекло. Наиме, за време антике у гатачком крају су као перегрини (староседеоци укључени у римски државни систем) забележени Дериопи, једно од мањих илирских племена које је можда у даљој прошлости било члан аутаријатског племенског савеза. Несумњива повезаност два имена, једног античког а другог савременог, можда упућује на преживљавање одређене енклаве домицилног, предсловенског становништва у гатачком крају. Иначе није необично да већи речни токови задрже своја предсловенска, а у великом броју случајева и предримска имена (Сава, Дунав, Дрина, Лим, итд.), међутим није чест случај да се то исто догоди и са речицама као што је Ђуропа; већина малих водотокова у словенским областима Балкана (па и у неким које данас нису словенске) носи имена пореклом из прасловенског/старословенског. Овај "прежитак" би се можда могао довести у везу са неком романизованом или полуроманизованом популацијом лоцираном на малом простору, која је ипак била довољно "значајна" да још неко време након доласка Словена (у овом конкретном случају - Срба) задржи свој стари језик и идентитет до коначне словенизације (србизације), и да пренесе своје старо родовско име кроз име једне речице све до данас.

Управо та "микро-хидронимија" може бити бољи показатељ ствари него било која друга "-нимија"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #35 послато: Фебруар 05, 2017, 03:35:31 поподне »
Управо та "микро-хидронимија" може бити бољи показатељ ствари него било која друга "-нимија"
Може и урбана топонимија некада одвести на прави траг. Мој наврхдјед Милош Пупо ( прадјед по мајци, мога дједа по оцу) испричао је Матији Бјелићу, а овај је објавио у Гласнику Земаљског Музеја причу о томе како је село Градац названо Подор. Прича је класична фнтазија али добила је половином прошлог вијека неку верификацију, када је Димитрије Сергејевски открио трасу Виа Нароне и у Градац смјестио са поприличном сигурношћу античку насеобину Пардуа.

http://www.infobiro.ba/article/401603

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #36 послато: Фебруар 05, 2017, 03:56:39 поподне »
Може и урбана топонимија некада одвести на прави траг. Мој наврхдјед Милош Пупо ( прадјед по мајци, мога дједа по оцу) испричао је Матији Бјелићу, а овај је објавио у Гласнику Земаљског Музеја причу о томе како је село Градац названо Подор. Прича је класична фнтазија али добила је половином прошлог вијека неку верификацију, када је Димитрије Сергејевски открио трасу Виа Нароне и у Градац смјестио са поприличном сигурношћу античку насеобину Пардуа.

http://www.infobiro.ba/article/401603

Да, наравно... Него сама хидрономија се сматра врло конзервативном.

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #37 послато: Фебруар 05, 2017, 04:13:30 поподне »
Оно што је јасно из налаза гласиначке серије јесте да се радило о грацилном, ниском медитеранском становништву са зачецима динаризације ( не у смислу веће тјелесне конституције, већ брахикранизације лобање).

Значи, кромањонске карактеристике нису биле одлика гласиначке популације и те карактеристике је на наше просторе морала донијети нека друга популација. Претпостављам да су то били Словени.
Управо тако.

Видимо да су Илири били углавном грацилни долихокефали, што упућује на медитеранску расу. Такође, већ се на основу лобања из тог периода може приметити да је процес динаризације присутан на Балкану.
Нордијски елемент је такође био значајан међу Илирима. Нашло се ту, осим класичног нордијца- халштата (који је мјешавина дунавских и кордед нордијских типова) и лобања чистог Кордед типа, који је најближи првобитном индоевропском нордијцу:
In Bosnia, we come to the famous site of Glasinac, where a comparatively large series of relatively late Illyrian remains contains again a mixture of types. The majority of the skulls are long headed and these show the same mixture of Danubian and Corded elements which we have already seen at Hallstatt itself. A few of the individual crania are very large, and reproduce the Corded prototype quite accurately. The brachycephalic skulls, although in the minority, are numerous enough to permit one to determine their racial affiliation with some accuracy. Almost all belong to what might be called a modern Dinaric racial type.
-Кун

Ово "данашње" стање се коси прилично и са оним што је констатовано код Старих Словена, у матичним крајевима. Наиме, Стари Словени су такође били махом долихокефални.
Ни Словени на сјеверу више нису долихокефални, већ им се повећао кефални индекс. Дошло је до повећана такозваног "нео-данубиан" типа, који је мјешавина дунавског нордијца и ладоган типа. Тај ладоган тип лако може представљати неки угро-фински утицај.

Постаје јасно полако да није могло бити досељавања неке веће брахикефалне групе (нпр. кромањонски тип и I2a) из тих крајева, већ да је у питању динаризација на простору Балкана.

Да тај кромањонски фенотип нема везе пуно са Y-DNA видимо и на северозападу Европе, где се он углавном поклапа са хаплогрупом R1b (лепо је објаснио Гуја на другој теми).
Просто је немогуће да се кромањонски тип створи динаризацијом (јер је динарац брахикефализовани атланто-медитеранац). Посебно је немогуће да се створи неки тип са овако екстремним димензијама као што га је овдје могуће наћи. Из Куновог истраживања се може видјети да Црногорци (жариште кромањонског/бореби типа) имају неколико најекстремнијих размјера у Европи:
-бизигоматична (јагодична) ширина лица: 147mm
-ширина главе: 160mm
-ширина чела ("minimum frontal"): 112mm
-2. мјесто по ширини вилице: 112mm
-највећа висина и тежина

Не постоји апсолутно никакав начин да се овакав тип сам од себе "створи", посебно узевши у обзир овакве размјере а и присуство типичне кромањонске пигментације (нпр. склоност ка риђости) приде. Прилично је јасно да није старосједилачки на Балкану. Што се тиче популације која је овај тип донијела, пар њих улази у обзир, о чему сам већ детаљно писао.

Апропо ове приче о дугуљастим лицима наших Динараца. Још је Б. Малеш (О људским расама) изнео занимљиву теорију када је наш динарски тип у питању.

Иако закључци наших антрополога некада звуче помало застарело, у принципу нису далеко од истине (ако је судити по старим антрополошким ископинама, миграцијама и сл.).
Динарац је већином атланто-медитеранац брахикефализован од стране алпида.
Иначе, наши антрополози (посебно ранији) су ријетко извршавали прецизна мјерења, и писали су онако "од ока" (као што је радио и Гинтер), што је једна огромна рупа у њиховом раду.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #38 послато: Фебруар 05, 2017, 04:34:01 поподне »
Просто је немогуће да се кромањонски тип створи динаризацијом (јер је динарац брахикефализовани атланто-медитеранац). Посебно је немогуће да се створи неки тип са овако екстремним димензијама као што га је овдје могуће наћи. Из Куновог истраживања се може видјети да Црногорци (жариште кромањонског/бореби типа) имају неколико најекстремнијих размјера у Европи:
-бизигоматична (јагодична) ширина лица: 147mm
-ширина главе: 160mm
-ширина чела ("minimum frontal"): 112mm
-2. мјесто по ширини вилице: 112mm
-највећа висина и тежина

Не постоји апсолутно никакав начин да се овакав тип сам од себе "створи", посебно узевши у обзир овакве размјере а и присуство типичне кромањонске пигментације (нпр. склоност ка риђости) приде. Прилично је јасно да није старосједилачки на Балкану. Што се тиче популације која је овај тип донијела, пар њих улази у обзир, о чему сам већ детаљно писао.

Не постоје никакви докази да је дошао у некој сеоби. Ни Кун није сигуран када је у питању порекло овог типа у ЦГ.

Као што смо већ рекли, тај тип и није баш карактеристичан за Словене. Требало би очекивати какво-такво присуство овог Бореби типа у Украјини и Белорусији, тј. у областима са појачаном концентрацијом I2a групе.

Знамо да то није случај, већ га има на сз Европе и код нас. С тим да овде нигде не постоји у већој концентрацији у релативно чистом облику, осим можда у неким деловима ЦГ, што је и Кун приметио.


Динарац је већином атланто-медитеранац брахикефализован од стране алпида.

Ово је такође само једна од дефиниција динарске расе (по Куну). Иако звучи могуће, има и она својих недостатака.

Иначе, наши антрополози (посебно ранији) су ријетко извршавали прецизна мјерења, и писали су онако "од ока" (као што је радио и Гинтер), што је једна огромна рупа у њиховом раду.

Колико год да су "од ока" писали, знали су сигурно да направе разлику између Динарца, Кромањонца, Медитеранца, Алпида, итд. ;)

За сада је, на основу ископина са старих словенских некропола, јасно да су они били претежно Нордиди, док на основу гласиначке серије имамо и неку представу како је изгледало старо становништво Балкана. Остаје мистерија једино тај Бореби тип.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Гласиначка култура гвозденог доба
« Одговор #39 послато: Фебруар 05, 2017, 04:55:09 поподне »
Кога занима, веома занимљив рад на ову тему:

Антрополошка колекција Виминациум и некропола Пећине, Миомир Кораћ, Живко Микић

http://viminacium.org.rs/wp-content/uploads/files/pdf/Antropoloska_kolekcija_Viminacium_I-web.pdf

Могу се видети и лобање (фотографије из оба угла), кефални индекс, као и остале мере.

Приметно је да има и долихокефала и мезокефала и брахикефала (детаљан опис).